Taj čovek se pritvara da ne bi uticao. Demokratija je doživela mrak, gospodo DOS-ovci. (Aplauz.)

Izvolite, završna reč gospodina ministra.

Gospodine predsedniče, potpredsednici, poštovani narodni poslanici, prvo bih hteo da vam se zahvalim na pitanjima, idejama i primedbama, a ja to veoma ozbiljno shvatam, hteo bih ovde veoma kratko da zaključim ovu diskusiju oko ovog predloga. I to, oko tri pitanja koja se tiču ove oblasti, pošto su mnogi rekli da tu ima dosta pitanja. Pod jedan, finansiranje i to naročito ovo finansiranje koje će dovesti do novog mehanizma. Tu bih hteo da budem dovoljno precizan. Kao što znate, u slučaju da izglasate ovo, posle objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", on stupa na snagu osmog dana. Tog dana znači odredba prestaje da važi i onda, ulazimo u taj raskorak koji će trajati i ne treba preterivati, nekoliko nedelja, jedno četiri - pet nedelja, do donošenja budžeta Republike Srbije, koji će vam biti predstavljen sredinom marta, drugom polovinom marta, pošto se, kao što znate, privremene mere finansiranja završavaju 31. marta ove godine. Znači, u tome ne treba preterivati, to je kratak period. Naravno da smo u kontaktu sa ljudima iz RTS-a i naravno da su napravili računicu koju sada dovršavamo. Naravno da smo obezbedili sredstva iz te tekuće rezerve, analitički konto 911900, da isplatimo ono što je apsolutno neophodno, da bi državna televizija mogla da funkcioniše. To je prva stvar.
Druga stvar, a želim da budem precizan, to je, pošto je jedna od govornica, a mislim da ste Vi gospođo, govorili o tome kakve su kamate i neko drugi je govorio o tome šta treba da se uračuna, očigledno je da oni ljudi koji nisu platili struju, a samim tim pošto je to bilo vezano, nisu platili ni tu taksu, ne mogu biti nagrađeni sa tim što nisu podmirivali obaveze prema državi. Ne bi to bilo dobro zbog finansijske discipline, a svi znamo da nam je ona i te kako potrebna, da bi mogli da uvedemo red u ovu državu. Međutim, podsećam sve narodne poslanike da smo prošle nedelje, a sigurno ste čuli o tome, uredbom Vlade naložili preduzećima, javnim preduzećima kojima je Vlada Republike Srbije osnivač, da smanje zatezne kamate koje su uistinu bile dosta visoke, zbog divlje liberalizacije cena odlazećeg režima. To je dostiglo veoma visok nivo oktobra i novembra, tj. od 27 i 17% i proizvoda obračuna velikih zateznih kamata, pa smo njima naložili da oni smanje za tri puta otprilike tu zateznu kamatu za oktobar, na nivo septembra, znači 9,8%.
To je inače dva puta niže za novembar, znači sa onih 17, 18% na 9,8%. Znači, to je ono što će ljudi videti u novim obračunima koji im dolaze već 15. februara, pa za koji dan, ovih dana će to dobiti. Na kraju, još da odgovorim na to pitanje, a to znači da u tom obračunu oni koji su akontaciono plaćali neće morati da plate jer nisu zakonom obavezni. Naravno da će u novom obračunu, kao što smo videli, EPS je odlučio da to bude na akontaciju, znači, najverovatnije će se tehnički naći jedno rešenje koje će na isti način dati neku akontaciju na nešto drugo, što duguju državi, da ne bi bili oštećeni. Znači, za osam dana, ako danas to izglasate, oni neće morati da plaćaju u ovom vidu.
Hteo bih da pojasnim malo, znači, finansiranje i to kako će ljudi plaćati te kamate. To je prva tačka. Druga tačka, bilo je dosta priča o tome i o važnim pitanjima kao što je uređivačka politika, kao što je upravljanje RTS-om, kao njegova organizacija, kao regionalni aspekti, kao tehnička mreža, kao pokrivanje TV signalom i da ne dužim. To su veoma važna pitanja, a hteo bih da ponovim ritam koji smo spremili, koji vam predlažemo danas i koji danas najavljujemo, a to je da će za dve nedelje potpredsednik Vlade Žarko Korać izaći sa konceptom oko svih tih pitanja. Javnost i vi ćete biti time obavešteni, naravno. Kao što sam već naznačio, što se tiče finansiranja, ono će biti ustoličeno u budžetu Republike Srbije, da to ponovim, pošto sam već to naznačio. Mi polazimo od toga i mislim da smo se tu složili, skoro svi danas, a to je da zbog dobrobiti zemlje i zbog dobre uređivačke politike naše nacionalne televizije valja imati namenski poreski vid, a da ne dolazi direktno iz budžeta. Uistinu, u tom momentu biće nešto teže braniti, pošto mi gradimo zakone za neke duže periode, nadam se. Važno je imati namenski izvor za našu nacionalnu televiziju, da bi ona imala neku sigurnost u tom finansiranju.
Mislim da se mnogi ovde slažu sa tim. Konačno, bilo je dosta pitanja o tome šta se radilo sa tim novcem, da li je on otišao namenski, mogu da kažem da je kontrola počela. Ona je počela i za koju nedelju ćete dobiti izveštaj o tome. Ta kontrola nije samo da bi se kontrolisalo. Mislim da je to jedan veoma jak znak za sve ljude koji troše javni novac, onaj koji se teško odvaja, a naročito u ovoj izuzetno teškoj situaciji u kojoj se nalazimo, a veoma je važno da se to troši namenski i da bude strogo kontrolisano. Međutim, o tome ću pred vas doći sa nekim drugim predlozima da bi to sistemski mnogo bolje rešili. Znajte da imamo samo četiri budžetska inspektora za celu našu Srbiju. To je apsolutno neverovatno za jednu zemlju naših razmera. Sada sam sklopio sa mojim kolegama nešto veću ekipu, za one koji mogu to da rade i oni rade na tome veoma odgovorno.
Na kraju, želim da vam se zahvalim. Ponovo ponavljam i nadam se da ćete izglasati ovu meru. Ona je prvi korak prema reformi naše nacionalne televizije. Ja se nadam da ćemo kroz koji mesec, kroz koju godinu svi moći i biti zajednički ponosni na nju. Hvala vam. (Aplauz.)

Zaključujem načelni pretres.

Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da imamo kvorum.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama Zakona o radio-televiziji u načelu.

Za 147, protiv 29, niko uzdržan, pet nije glasalo, ukupno je prisutan 181 narodni poslanik.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona u načelu.

Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Da li neko želi reč o Predlogu zakona, u pojedinostima? (Ne želi.)

Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da imamo kvorum. Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama Zakona o radio-televiziji u celini.

Za 146, protiv 31, niko uzdržan, svi su glasali, ukupno je prisutno 177 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zakona o izmenama Zakona o radio-televiziji.

Dajem pauzu do 15,45 časova.

(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da nastavimo sa radom, i da radi utvrđivanja kvoruma za rad i odlučivanje ubacite vaše identifikacione kartice u poslaničke jedinice (nema kvoruma).
Pošto je evidentno da narodni poslanici ne izvršavaju svoju dužnost, molim vas da prebrojavanjem (predsednik se obraća radnicima iz Službe Skupštine) utvrdimo koliko je prisutno poslanika u sali (u međuvremenu elektronski sistem označava da ima kvoruma).
Imamo kvorum.
Pre nego što pređemo na razmatranje četvrte tačke dnevnog reda, molim vas da pažljivo saslušate vreme održavanja konstitutivnih sednica Odbora (predsednik čita informaciju).
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POSEBNIM PRAVIMA I DUŽNOSTIMA PREDSEDNIKA REPUBLIKE
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandmane narodnog poslanika Zorana D. Nikolića. Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
Otvaram načelni pretres.
Saglasno članu 92. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine predlažem da ograničimo vreme trajanja izlaganja na pet minuta.
(Narodni poslanik Tomislav Nikolić reklamira povredu Poslovnika).

Gospodine predsedniče, mislim da mi ne možemo da pređemo na ovu tačku dnevnog reda. Vlada nas je obavestila da je predstavnik Vlade po ovoj tački dnevnog reda gospodin Vladan Batić.
S obzirom na to da njega nema u sali, mi ne možemo da stavimo ovu tačku na dnevni red. Postoji mogućnost da vi većinom promenite eventualno dnevni red, da raspravljamo tačku, mada je vrlo suženi izbor, pošto nas Vlada ne udostojava prisustva ova dva dana, veoma je sužen izbor tačaka dnevnog reda o kojima bismo mogli da raspravljamo, ali pošto je tu gospodin Korać, da postoji neki zakon koji bi možda on mogao da brani kao predstavnik Vlade.
Ali, zaista nema smisla da predstavnik Vlade ne sedi na sednici iako je određen da po toj određenoj tački bude predstavnik Vlade.

Nema obaveze po Poslovniku da ovlašćeni izvestilac  Vlade bude prisutan. Naravno, i predsednik Vlade i članovi Vlade su pozvani na ovu sednicu. Ne mogu da vas obavestim o razlozima odsustva gospodina Batića, ali nema smetnji da pređemo na ovu tačku dnevnog reda.
Da li se slažete? Slažete li se sa objašnjenjem da nemamo obavezu po Poslovniku? Imamo dva potpredsednika Vlade koji se mogu izjasniti ukoliko toga bude.
Molim vas da utvrdimo kvorum pre donošenja odluke o ograničavanju dužine trajanja diskusije u okviru ove tačke dnevnog reda.
Molim vas da ubacite vaše kartice. Konstatujem da imamo kvorum za rad i odlučivanje. Molim narodne poslanike da glasaju za predlog o ograničenju trajanja diskusije na pet minuta. Zaključujem glasanje.
Konstatujem da je za glasalo 116, protiv 38, uzdržanih nije bilo, nije glasalo devet, ukupno prisutna 163 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Konstatujem da predstavnika predlagača nemamo.
Imamo li ovlašćenog predstavnika odbora koji želi reč? (Ne.)
Da li je neko izuzeo mišljenje na odboru? (Nije.)
Da li predsednici poslaničkih grupa traže reč?
Gospodine Nikoliću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka nema razloga da o ovom zakonu razmišlja kao o zakonu koji je se tiče. Nemamo bivšeg predsednika, ali, s obzirom na to da poništavate odluke, zakone, koji su do sada važili, evo, ja vam pružam priliku da poništite i Odluku o izboru predsednika Srbije, zato što je i vama jasno da je Vojislav Šešelj pobedio na izborima za predsednika Srbije, ali je izbornim manipulacijama i krađom sprečen da bude predsednik, i to mesto mu čuva, privremeno, Milan Milutinović. Pa eto, ako imate takvog duha, demokratskog, da poništite sve što nije u skladu sa zakonom, možda ćemo i govoriti o Vojislavu Šešelju kao predsedniku Srbije.
Ali, ipak želim da ukažem na neke odredbe Predloga zakona i da ih tumačim, naravno, uz želju da budem ispravljen, ako to činim pogrešno. Ovim zakonom se ne dira u privilegije koje je, budimo realni, zaslužio onaj koga je narod na direktnim izborima izabrao za predsednika Republike. I ne bismo ni ličili na normalnu državu, posebno ne na vaše ideale zapadne države, ako bismo se prema bivšim predsednicima odnosili kao prema otiraču za cipele.
Dosadašnje privilegije nalikovale su onima koje imaju i bivši predsednici na Zapadu, znači, nemaju komunističko obeležje. U čemu je onda stvar, pošto vi još uvek niste predložili nijedan normalan, važan zakon, već se samo ulagujete biračima, koji su već postali nestrpljivi i čini im se da sami prebrojavate i delite obećane milijarde dolara, jer da ih zaista ima, do sada bi neki zakon te milijarde podelio korisnicima budžeta.
Ako nisu stigle milijarde, zašto ste lagali, da li se one još uvek nalaze u bescarinskoj zoni između Mađarske i Jugoslavije, kao što ste govorili da čekaju da samo vi dođete na vlast, pa da stignu? Šta mi se čini da se radi ovim zakonom - ubeđen sam da je pripremljen u saradnji sa Zapadom i ima za cilj da Slobodana Miloševića, a kasnije i Milana Milutinovića, liši državnog obezbeđenja i državnog obezbeđenja objekta. To ne piše u obrazloženju, ali je sasvim jasno po izmenama dosadašnjeg zakona.
Do sada je ministar unutrašnjih poslova uređivao i obezbeđivao uslove za ostvarivanje prava bivšeg predsednika. Znači, država je odgovarala za njegovu bezbednost, a to je jasno i pisalo u članu 12. stav 2. koji se, ne slučajno, briše. Ako bivšem predsedniku ustanovite pravo na (citiram) "Doživotno lično obezbeđenje i obezbeđenje objekata od strane jednog zaposlenog, neprekidno" - šta to znači? Nema tog čoveka koji može 24 sata dnevno, 365 dana u godini da obavlja neku dužnost. To bi morala da budu najmanje četvorica, tako da trojica rade po osam sati, a jedan je kod kuće i odmara. Ali, to su četvorica zaposlenih neprekidno.
U zakonu nigde ne piše da će država iz budžeta plaćati obezbeđenje, a kada se uzme u obzir da ministar unutrašnjih poslova više ne odgovara za bezbednost, to znači da će civilno lice, jedno civilno lice neprekidno, koje angažuje bivši predsednik, brinuti o njegovoj bezbednosti. A šta će mu onda zakon? Jedino, a to je sigurno, ako ne spremate otmicu bivšeg predsednika, ili je sprema neko drugi, a vi ćete da vršite istragu, ili nećete biti odgovorni za ono što se desilo.
U iskrenost svojih namera ćete me ubediti samo ako ministar, znači Vlada, bude odgovarala za bezbednost bivšeg predsednika, sviđao vam se on ili ne. Na drugi način, bezbednost bivšeg predsednika neće biti obezbeđena, na drugi način vi ćete samo ubediti građane Srbije da spremate prevaru. Vi, tobože, nećete dati Miloševića u Hag, ali ako njegovo obezbeđenje lično ne bude dobro radilo, pa ga neko otme i prebaci preko Drine, država neće biti kriva za to, DOS neće biti kriv za to.
I sada, s obzirom na to da ja imam više prava od svih vas 178 da ne volim Slobodana Miloševića, jer vi možete samo da pričate kako vam je za nešto kriv, a ja mogu da vam iznosim dokaze zašta mi je sve kriv, ali sada, kad vidim, draga moja gospodo, ko sve napada Slobodana Miloševića, dođe mi da pronađem negde njegov telefon, da ga nazovem, i da mu kažem - izvini Miloševiću za sve one reči koje sam ti upućivao, moraću da smišljam još gore za ovu novu vlast. Hvala najlepše.

Ima reč narodni poslanik, gospodin Zoran Nikolić.

Poštovano predsedništvo, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, par reči o ovom zakonu - svako civilizovano društvo i demokratska država, posebno drži do odnosa prema nosiocima najviših državnih funkcija, a naročito po prestanku obavljanja državnih funkcija.
Kroz taj odnos upravo se najbolje pokazuje i dokazuje demokratski karakter svake vlasti, obezbeđuje kontinuitet u vršenju vlasti, štiti moral i suverenitet građana. Brojni su primeri u svetu gde se nosiocima najviših državnih funkcija obezbeđuje i za vreme, i po prestanku obavljanja tih funkcija, značajan korpus prava i privilegija, izražavajući na taj način uvažavanje i poštovanje prema šefu države, a ujedno i prema sopstvenoj tradiciji, kulturi i nacionalnom dostojanstvu.
Zakon o posebnim pravima i dužnostima predsednika Republike donela je ova skupština 1999. godine i on je znatno skromniji, ali u našim ekonomskim uslovima svakako primereniji način i tako je uredio ova prava. Predlog zakona koji danas razmatramo usmeren je na dalje ograničenje i suženje ovih prava u meri i na način koji po mom mišljenju vodi i u suprotnosti je sa značajem funkcije predsednika Republike. Ilustrovao bih ovu tvrdnju nekim primerima iz samog Predloga zakona.
Članom 2. predviđeno je da predsednik Republike ima po prestanku obavljanja funkcije pravo na doživotno lično obezbeđenje objekata i to neprekidno, što je u redu, ali istom odredbom propisuje se da ove značajne poslove vrši samo jedan zaposleni, što je nelogično i čini ovo pravo de fakto ukinutim. Isto je i sa utvrđenim pravom korišćenja službenog vozila, koje se ograničava ocenom potrebe korišćenja od strane činovnika Vlade. Posebno je omalovažavajuće i suprotno značaju funkcije predsednika Republike, uslovljavanje korišćenja navedenih prava iz zakona i propisivanje mogućnosti vršenja krivičnih dela. Ono što me najviše intrigira i dovodi u pitanje stvarne namere Vlade povodom ovog Predloga zakona, sadržan je u članu 3., na to vam je ukazao moj kolega Toma Nikolić, kojim je predviđeno brisanje odgovornosti ministra unutrašnjih poslova za ostvarivanje prava iz ovog zakona. Dakle, predlaže se da niko ne snosi odgovornost ukoliko se neko od ovih prava ne ostvari, što ovaj predlog čini apsurdnim. Odnos prema sadašnjim i prethodnim predsednicima, šefovima država, ne iskazuje se samo zakonima. On se iskazuje na mnoge druge načine. Na žalost, mi smo ovde u našoj Republici svedoci na koje se to druge načine ovaj odnos iskazuje, naročito od 5. oktobra pa sve do današnjeg dana. Od tog datuma svedoci smo neviđenih hajki i napada na predsednika Slobodana Miloševića, na njegovu ličnost, kao i na njegovu porodicu. U poslednje vreme mediji, uz podršku mnogih odgovornih pojedinaca iz DOS-a, utrkuju se da dokažu kako Slobodanu Miloševiću treba suditi za navodne zločine koje je počinio, iako niko ne kaže i koje zločine, što je normalno, jer ih nije ni bilo. Može da ih bude samo u montiranim sudsko-političkim procesima za koje se logističke pripreme neprekidno vrše, usudio bih se da kažem čak i na današnjoj sednici. Podsećam da je navođenje da je neko lice učinilo krivično delo, a da se ne poseduju dokazi u obliku pravosnažne presude o tome, samo po sebi krivično delo za koje po našem krivičnom zakonu može izreći kazna zatvora do šest meseci. Koliko je samo ljudi u ovoj Srbiji od 5. oktobra do danas na čelu sa najodgovornijim nosiocima državnih funkcija učinilo ovo delo, a tim istim ljudima su puna usta borbe za prava i za legalitet. Bilo kako bilo, mi kao konstruktivna opozicija u Narodnoj skupštini Republike Srbije pokušali smo da podnošenjem amandmana ispravimo ove nelogičnosti i ukoliko Narodna skupština uvaži ove amandmane, siguran sam da će poslanička grupa SPS-a podržati Predlog ovog zakona. Ukoliko to ne učini mislim da nećemo biti u poziciji da glasamo za ovaj zakon.
Da zaključim rečima Slobodana Miloševića, koje su čini mi se aktuelnije danas više nego pre i više nego kada su izrečene - gospodo, ne napadaju Srbiju zbog Slobodana Miloševića, već napadaju Slobodana Miloševića zbog Srbije.