TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 14.02.2001.

3. dan rada

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Mislim da nema potrebe da stavljam na glasanje, ako se slažete, nego da konstatujemo da je opravdan prigovor na kršenje Poslovnika. (Poslanici - i članovi i amandmani su u pitanju.)

Ništa, onda ću ipak staviti na glasanje. Prihvatam vašu primedbu, ali ćemo na zahtev poslanika staviti na glasanje. Molim vas da utvrdimo prvo kvorum.

Imamo kvorum.

Molim vas da glasamo. Stavljam na glasanje vaš predlog da se obustavi rasprava, u vezi sa primenom člana 137, da li je Poslovnik povređen. Samo kažem šta je posledica tog glasanja, dakle o čemu glasamo, da bi se znalo ko je za, ko je protiv, ko je uzdržan.

Dakle, stavljam predlog gospodina poslanika na glasanje da je prekršen Poslovnik.

Konstatujem da je za glasalo 153, protiv 10, uzdržana su dva, nije glasalo 18, a ukupno je prisutno 183 poslanika.

Na osnovu ove odluke konstatujem da je Narodna skupština utvrdila da je došlo do povrede Poslovnika i na osnovu te odluke zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o javnom informisanju u celini.

Za 142, protiv 47, uzdržanih nema, nisu glasala tri, ukupno su prisutna 192 narodna poslanika. (Aplauz.)

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o javnom informisanju.

Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: - PREDLOZI ODLUKA O PRESTANKU FUNKCIJA I RAZREŠENjU NOSILACA PRAVOSUDNIH FUNKCIJA

U okviru ove tačke dnevnog reda primili ste sledeće predloge odluka, koje je utvrdio i Narodnoj skupštini podneo Odbor za pravosuđe i uparvu.

1. Predlog odluke o prestanku sudijske funkcije sudijama Ustavnog suda Srbije,

2. Predlog odluke o razrešenju dužnosti predsednika Vrhovnog suda Srbije,

3. Predlog odluke o razrešenju dužnosti predsednika sudova,

4. Predlog odluke o razrešenju dužnosti predsednika Opštinskog suda u Kragujevcu,

5. Predlog odluke o prestanku sudijske funkcije sudijama sudova opšte nadležnosti, privrednih sudova i sudiji porotniku Okružnog suda u Beogradu, sa izmenom i dopunom Predloga odluke,

6. Predlog odluke o razrešenju od sudijske dužnosti sudija Opštinskog suda u Nišu i Opštinskog suda u Preševu,

7. Predlog odluke o razrešenju od dužnosti Republičkog javnog tužioca, i

8. Predlog odluke o prestanku funkcije nosilaca javnotužilačke funkcije.

Takođe ste primili i obaveštenje Ustavnog suda Srbije o postojanju razloga za prestanak funkcije sudijama Ustavnog suda Srbije.

Predlažem da se o svim predlozima odluka o prestanku funkcija i razrešenju nosilaca pravosudnih funkcija obavi jedinstveni pretres, a da se Narodna skupština o svakom predlogu odluke posebno izjasni.

Ako nema drugih predloga, molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Predlažem da se Skupština izjasni o trajanju diskusije, koje bi bilo ograničeno na pet minuta.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Do toga ćemo doći, u svakom slučaju, samo da odlučimo kako ćemo glasati.
Dakle, molim vas da utvrdimo kvorum. (Konstatujem da imamo kvorum.)
Stavljam na glasanje predlog i molim narodne poslanike da glasaju pritiskom na odgovarajući taster.
Zaključujem glasanje i konstatujem da su za glasala 142 narodna poslanika, protiv tri, uzdržana tri, nisu glasala 32, ukupno prisutno 180 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Saglasno članu 156. Poslovnika, otvaram jedinstveni pretres o predlozima odluka o prestanku funkcija i razrešenju nosilaca pravosudnih funkcija.
Saglasno članu 92. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, predloženo je već da ograničimo vreme trajanja izlaganja na pet minuta.
Da li ima drugih predloga?
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, zaista nema smisla, ako sastavljamo dve tačke dnevnog reda, da ostaje pet minuta za dve tačke dnevnog reda. Prvo, nema smisla da za jednu tačku bude pet minuta, a sada još i dve, pa Vas molim, gospodine predsedniče, ako smo već objedinili raspravu, da to bude do deset minuta, zato što su nevezane potpuno dve tačke dnevnog reda i potpuno su drugačija obrazloženja, objašnjenja. Želimo da upozorimo na povredu zakona i Ustava, potpuno različito u ove dve tačke.
Mislim da ćete morati mnogo da nas opominjete. Možda će doći i do konflikata između vas koji vodite sednicu, i imate obavezu da to traje pet minuta, i nas koji za pet minuta ne možemo sve ovo da kažemo, a kakva je to diskusija koju vi prekinete negde na pola?
Predlažem deset minuta za objedinjenu raspravu.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ovo je zapravo argumentacija protiv donošenja odluke o skraćenju, u odnosu na Poslovnikom utvrđenu. Nije novi predlog. Predloženo je skraćenje na pet minuta, Vi ste izneli argument protiv skraćenja.

Dragan Vukšić

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je skupština Republike Srbije, ovo je časni dom, koji, ako se pojedinci i grupe budu i dalje ovako ponašali, sve više gubi smisao i gubi ugled koji treba da ima. Istina je, narod posmatra, narod rezonuje, narod ceni, narod presuđuje, i presudio je pojedincima, a i grupama, ali oni to nisu razumeli.
Ova dva dana, koja smo proveli ovde, slušajući pojedince i grupe, i što smo svojevrsno doživeli, ukazuje upravo suprotno - da treba što manje da se čuju i da je to u njihovom interesu, a u interesu Srpske radikalne BAAS partije i SPS, Slobodan Milošević, bez JUL-a, i u interesu nas, koji imamo dobre namere u ovom časnom domu, predlažem da se diskusija skrati na tri minuta, s obzirom na flagrantne zloupotrebe koje su činili. Ne nameravamo to više da tolerišemo, jer oni i nemaju šta pametno da kažu, pa ponavljamo, u njihovom je interesu da se što manje čuju, a mi moramo čuvati ovu slabašnu opoziciju, jer preti realna opasnost da više niko za njih ne glasa, ako i dočekaju izbore, a preti realna opasnost da i oni koji su im slučajno ili greškom dali poverenje i izabrali ih za narodne poslanike, da im takvo poverenje uskrate, pa da uskoro ovde i nemamo opoziciju.
Moraćemo je crtati, ja predlažem da je napravimo od krep papira. Hvala vam.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Za repliku se javio narodni poslanik Branislav Ivković.

Branislav Ivković

Poštovani gospodine predsedavajući, mislim da imate i formalnu i moralnu obavezu da narodnog poslanika koji iznosi ovako neprimerene diskvalifikacije, koji je orijentisan u totalno boljševičkom totalitarizmu, da ga naučite da u ovoj skupštini sedi 250 poslanika jednakih prava. Ako želite da izglasate da jedan sekund traje diskusija, jasno mi je, ništa ne valja ovo što sada treba da pričamo, totalno je van Zakona o sudstvu.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Imamo tri predloga, gospodo narodni poslanici. Stavljam prvo na glasanje predlog gospodina Jovanovića, a da bismo glasali, molim vas da utvrdimo kvorum. (Konstatujem da imamo kvorum.)
Stavljam na glasanje predlog gospodina Čedomira Jovanovića.
Za 135, protiv 11, uzdržanih 6, nije glasalo 26 narodnih poslanika.
Konstatujem da smo utvrdili da će se u okviru ove tačke dnevnog reda rasprava odvijati u okviru 5 minuta.
Da li predstavnik predlagača želi reč? (Želi.)
Ima reč gospodin Dragor Hiber.
...
Demokratska stranka

Dragor Hiber

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, Odbor za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije uputio je Narodnoj skupštini više predloga za razrešenje, odnosno, za prestanak funkcije sudije, javnog tužioca, zamenika javnog tužioca, kao i jedan broj predloga za prestanak funkcije u sudskoj upravi, prestanak funkcije predsednika suda. Broj je veliki, ali ne treba da zavara ili zbuni. Veliki broj predloga, koji su danas na dnevnom redu Skupštine, stigao je ovoj skupštini pre raspuštanja prethodnog saziva. Naime, uvidom u dokumentaciju stekli smo utisak da je značajan broj profesionalaca - sudija često podnosio zahtev za razrešenje. Ti zahtevi su usvajani, a na njihova mesta su birane nove sudije, po kriterijumima koji su dobro poznati.

Predlozi, koje je Odbor za pravosuđe uputio Narodnoj skupštini, mogu se podeliti u tri grupe. Prvu čine predlozi za prestanak sudijske ili tužilačke funkcije zbog odlaska u penziju. Predlozi su prošli potrebnu proceduru pred Vrhovnim sudom Srbije, republičkim javnim tužiocem, odnosno, Ustavnim sudom Srbije. Na Narodnoj skupštini je samo da konstatuje da su ispunjeni uslovi, odnosno, da sudijska ili tužilačka funkcija prestaju. Među ovim predlozima nalazi se i predlog za prestanak funkcije sudija Ustavnog suda Srbije, gospođe Spasenije - Cane Babović i gospodina Tefika Lugićija. Kada odluka o njihovom odlasku u penziju, odnosno, razrešenju zbog odlaska u penziju, bude doneta i stupi na snagu, u Ustavnom sudu Srbije će umesto devet, ustavom predviđenih, ostati samo četiri sudije. Od toga jedan ekonomista, kao predsednik suda, i tri pravnika. Stanje Ustavnog suda je alarmantno. On više neće moći punovažno da odlučuje.

Drugu grupu čine predlozi za razrešenje na sopstveni zahtev nosilaca pravosudnih funkcija. Kako je u svim ovim slučajevima prošlo više od dva zakonom predviđena meseca u kome nadležni organi, a na kraju Narodna skupština, treba da se izjasne o zahtevu za razrešenje, na Narodnoj skupštini je samo da konstatuje da je sudijska funkcija prestala i da utvrdi datum kada je istekao taj dvomesečni rok. U okviru ove grupe, predložene su i odluke po zahtevima za razrešenje dosadašnjeg predsednika Vrhovnog suda Srbije, mr Balše Govedarice, i dosadašnjeg Republičkog javnog tužioca Dragiše Krsmanovića. Nešto je od njihovih zahteva različit zahtev za razrešenje gospodina Nikole Popovića, predsednika Opštinskog suda u Kragujevcu, koji zahteva da bude razrešen sa sudsko - upravne funkcije predsednika, ali ne i sa funkcije sudije.

U svim ovim slučajevima odluka Narodne skupštine je samo deklarativne prirode. Skupština konstatuje datum prestanka sudijske funkcije. Odbor je jednoglasno predložio da Skupština ovo učini. U toku jučerašnje sednice primili ste, međutim, i dopunu, odnosno ispravku Predloga koji spadaju u ovu grupu. Suština te ispravke je da se sa liste sudija, čije se razrešenje na sopstveni zahtev predlaže, izuzme sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu, gospodin Nenad Matović. Predlog je prvobitno učinjen na osnovu dokumentacije kojom je Narodna skupština raspolagala i koja je izgledala potpuna. Pored zahteva gospodina Matovića, tu se nalazio i odgovarajući predlog Vrhovnog suda Srbije. U međuvremenu, sudija Matović se obratio ovom odboru sa tvrdnjom da je blagovremeno, dakle, pre isteka dvomesečnog zakonskog roka, svoj zahtev za razrešenje povukao. Iznosim ove činjenice, jer one pokazuju kako se radi u našem pravosuđu. Sudija Matović je predlog za razrešenje uputio preko Prvog opštinskog suda, Vrhovnom sudu Srbije i Narodnoj skupštini Srbije 18. jula 2000. godine, a predlog je povukao istim putem, pismenim, o čemu su nam predočeni odgovarajući dokazi, 29. avgusta 2000. godine. Uprkos blagovremenog povlačenja, predsednik Prvog opštinskog suda je razrešio sudiju Matovića, prekinuo radni odnos i zaključio mu radnu knjižicu. Sudija Matović je protiv ove odluke poveo postupak pred Drugim opštinskim sudom, ali postupak nije odmakao.

Nakon što je Odbor za pravosuđe utvrdio ove činjenice, dobili smo dopis od Vrhovnog suda Srbije, koji se pridružuje predlogu da se uvaži povlačenje zahteva za razrešenje sudije Matovića, odnosno da on ne bude razrešen funkcije. Primer sudije Matovića pokazuje da ima problema u organizaciji rada sudova u Srbiji. Upravo na tome se zasniva treća grupa predloga koje je Odbor za pravosuđe i upravu uputio Narodnoj skupštini.

Narodnoj skupštini se predlaže da sa dužnosti u sudskoj upravi, dužnosti predsednika suda, budu razrešeni: predsednik Okružnog suda u Beogradu, gospodin Bogoje Marjanović; predsednik Prvog opštinskog suda u Beogradu, gospodin Radomir Milikić; predsednik Drugog opštinskog suda u Beogradu, gospodin Stojan Nikić; predsednik Trećeg opštinskog suda u Beogradu, gospodin Tomislav Zeković i predsednik Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, gospodin Vladimir Ilić.

Hteo bih, dame i gospodo, posebno da naglasim da se ni u jednom od ovih slučajeva ne radi o predlogu za razrešenje sa sudijske funkcije. Ako ovaj predlog bude usvojen, gospoda ostaju sudije u sudovima u kojima su izabrani. Radi se samo o razrešenju sa upravno - sudske funkcije predsednika suda. Ovo je bilo neophodno naglasiti iz sledećeg razloga. Ustav i Zakon o sudovima predviđaju stalnost sudijske funkcije. Sudijska funkcija može prestati protiv volje sudije samo iz zakonom utvrđenih razloga i u zakonom predviđenom postupku. Nasuprot tome, funkcija sudijske uprave ne podleže stalnosti. Predsednici sudova se biraju na rok od četiri godine, dakle, sa ograničenim mandatom. Izborom na funkciju predsednika suda i prestankom mandata predsednika suda, uključujući i prestanak pre isteka mandata, ne utiču na sudijsku funkciju i ne vređaju njenu stalnost.

Zbog toga je Zakonom o sudovima predviđeno da se na izbor i razrešenje predsednika sudova primenjuju pravila koja važe za izbor sudija, ali samo ako zakon ne propisuje nešto drugo. Zakon propisuje nešto drugo i zbog toga ne stoji zaključak da se postupak ........

(Poslanici iz klupe: Koji član Zakona?)

Izvinjavam se gospodine predsedniče, ako mogu da nastavim svoj ekspoze. Nisam došao da vodim dijalog. Svako govori onako kako ume. Nastaviću da govorim onako kako su mene učili i kako sam naučio.

Naime, Zakon predviđa da se na prestanak funkcije predsednika suda primenjuju pravila o prestanku funkcije, izuzev ako je zakonom drugačije određeno. Već u narednom stavu, tog istog člana, predviđa se posebna mogućnost prestanka funkcije predsednika suda, bez prestanka funkcije sudije, iz razloga koji se tiču rđave organizacije suda.

Zakon o sudovima, dakle, predviđa da predsednik suda može biti razrešen na predlog nadležnog skupštinskog tela, a to je Odbor za pravosuđe i upravu, ako postoji odgovornost predsednika za neizvršavanje poslova u sudu, dakle ako sudovi ne postižu zadovoljavajuće rezultate. To je upravo situacija koja je navela Odbor za pravosuđe da uputi predlog kakav je upućen, a bez postupka za razrešenje sa sudijske funkcije.

Odbor je konstatovao da je rad sudova koji su u pitanju nezadovoljavajući, nedovoljno efikasan, da se ročišta odlažu i ne održavaju, da postupci traju predugo. Imao je u vidu i ove postupke o razrešenju, o kojima je bilo reči, imao je u vidu i stanje u knjižnom odeljenju Drugog opštinskog suda i knjiženja bez zakona, imao je u vidu i rad Trećeg suda u izvršenju krivičnih sankcija, odnosno rad Četvrtog suda u izvršnom postupku.

Odbor je konstatovao da za nedovoljno dobru organizaciju postoji objektivna odgovornost predsednika sudova. Odbor pri tome naglašava da nije utvrđivao postojanje eventualnih zakonskih razloga za razrešenje sa sudijske funkcije. Nema razloga da se ovom prilikom razmatra da li postoji nestručan, nesavestan ili nezakonit rad sudija. Otuda predlog Odbora za razrešenje sa funkcije predsednika sudova ne dira u njihov profesionalni ili lični integritet. U pitanju je objektivna odgovornost za rđav rad, koji najbolje ilustruje primer sudije Matovića, o kome sam govorio.

Podnoseći ove predloge Narodnoj skupštini, Odbor za pravosuđe je konstatovao da se našao u teškoj ulozi da predlaže, kao što mu to nalažu zakon, Ustav i Poslovnik, razrešenja sudija, mada se radi o radnom telu zakonodavnog organa Narodne skupštine, kao sistemu koji želi da bude sistem podele vlasti. Zbog toga je Odbor inicirao postupak za donošenje novog zakona o sudovima, po kome će ovakvi postupci biti povereni jednom nezavisnom, stručnom telu, nezavisnom i od zakonodavnih i od izvršnih organa. Hvala.