Reč ima narodni poslanik Dragan Marković, kao podnosilac amandmana.

Dame i gospodo narodni poslanici, zamolio bih ministra Đelića da čuje, da posluša, kako živi jedno domaćinstvo, petočlana porodica, na selu, koja ima pet hektara zemlje. Mi smo tražili da se stopa poreza smanji sa 20% na 10%.
Reći ću vam šta treba, gospodine ministre, ali bih želeo posle mog govora da vi odgovorite, da bi se posejalo žito na površini od jednog hektara. Šta su rashodi - oranje, tanjiranje, đubrivo, tri petnaestice, drljanje, seme, setva, ureja, zaštita od leme i korova, vrša, baliranje i prevoz.
Gospodine ministre, izvinjavam se, da li me pratite. To ukupno koša 30.900 dinara, ako seljak ima pet hektara zemlje i traži da mu neko drugi izvrši uslugu, na današnji dan, odnosno 30.900 rashod puta pet hektara je 154.500 dinara. A, prihod, ako je godina berićetna, je četiri kilograma po hektaru, puta devet dinara, to je 36.000 dinara, puta pet hektara, to je 180.000 dinara.
Kada se 180.000 dinara, gospodine ministre, kao prihod oduzme, transparentno, kako vi to kažete, od rashoda - 154.500 dinara, dobijamo 25.500 dinara. Pri tom želim da vas podsetim da 154.500 dinara seljak ulaže i čeka devet meseci da bi povratio sve te svoje pare. Danas je na tržištu novca u bankama kamata od 4 do 7%. Uzeo sam onu srednju vrednost od 5%. Kada se to izračuna, gospodine ministre, seljak je u velikom gubitku.
A, koje su obaveze jednog poljoprivrednika koji danas živi na selu i ima petočlanu porodicu. Struja, po staroj ceni, 875 dinara. To je prosečna potrošnja struje za petočlanu porodicu. Telefon - stabilni 350 dinara. Grejanje 800 dinara. Ako ta porodica ima jedno dete koje ide u školu za kartu za prevoz mu treba najmanje 800 dinara. Mobilni telefon - 200 dinara. Potrošačka korpa je 12.000 dinara, gospodine ministre. Kada se sve to sabere, gospodine ministre, da li me pratite, to iznosi 15.225 dinara. Kada se pomnoži, gospodine ministre, sa 12 meseci, to iznosi 181.000 dinara. Od čega će, gospodine ministre, da živi jedan poljoprivredni proizvođač sa 5 hektara zemlje. A, pri tom, gospodine ministre, nisam primenio one stope poreza i akcize kojima ste vi opteretili seljaka i koje će ovih dana biti usvojene. Na lovačku pušku 1.000 dinara, gospodine ministre. To nije luksuz jer i tom seljaku treba jednom u nedelju dana da izađe u šumu i da malo zaboravi probleme koje mu je ova vlada nametnula. Porez na registraciju automobila, gospodine ministre, porez na stambeni prostor, gospodine ministre, i participacija, gospodine ministre, ukoliko se neko od članova porodice razboli.
Jedino rešenje, gospodine ministre, da može da preživi u ovoj godini je da proda 60 ari zemlje gde je prosečna cena 100 maraka, pa će dobiti 6.000 maraka, puta 30, što je 180.000 dinara - ovo sam vam transparentno pokazao, stranu rashoda i stranu prihoda kod poljoprivrednog proizvođača i njegove petočlane porodice.
Izvolite, gospodine ministre, pa mi objasnite po vašem planu i programu od čega će živeti poljoprivredni proizvođač na selu.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Kada sam pisao amandman na ovaj član najpre sam želeo da ovaj porez uskladim sa porezom na zarade zaposlenih. Da predložim da bude 14% i bilo je blizu da se to usvoji.  Ali, onda mi je palo na pamet kakve su posledice koje će nova poreska, fiskalna i monetarna politika, i na nivou Jugoslavije i na nivou Srbije, doneti. Ono što, nažalost, mislim da će se ostvariti, a to je masovno otpuštanje radnika s posla.
Većina naših radnika došla je sa sela. Istina, njihova deca, pa i unuci, već su rođeni u gradu. Ali, računam, možda bi trebalo da pokušamo da ih prihvatimo na selu. Ne na silu da ih vratimo na selo. Bez mehanizacije, bez dobre kuće, nikoga ne možete da oterate. Ali, ako im damo izvesne povoljnosti, ako im život na selu učinimo lakšim od života u gradu, a to može da se ostvari, to može da se učini, možda bismo taj socijalni naboj unekoliko smanjili, stišali. Možda ne bi došlo do bunta koji, ocenjujući situaciju sada i očekujući šta će se desiti za tri meseca, zaista očekujem.
Dakle, seljak ne radi 7 sati dnevno. To je valjda svima jasno. Radi se nekad pre svanuća, obavezno pre izgreva sunca, a nekad do totalnog mraka. Pa, čak i kad se potpuno smrkne, uvek u štali ima posla za seljaka koji je celog dana bio na njivi. Znači, ne možete čak ni da upoređujete zarade iz normalnog radnog odnosa sa zaradama ili sa prihodom na selu.
Mnogo je teže ostvariti prihod na selu. Tamo nema bolovanja. Tamo nema fabričke hale koja mora da se greje do 18 stepeni zimi, a koja se čak negde i klimatizuje leti, izloženi atmosferijalijama, suncu, vetru, kiši, i mislim ako čak i opravdano kažete da do sada država nije bila u stanju iz raznoraznih razloga da vodi računa o seljaku, mislim da je vreme da svi mi počnemo da vodimo računa o seljaku i da se tu ne delimo na vlast i opoziciju.
Bilo bi jako dobro kada biste, kao što ste tako detaljno sagledali sve izvore finansiranja države, kada biste tako sagledali i seljački život gospodine ministre, i kada bi ste pokušali da ubedite članove Vlade, a vidim da u vas imaju ogromno poverenje, veruju vam da ste najveći svetski stručnjak, znači ne treba mnogo ni da ih ubeđujete, a poslanike DOS-a ne morate da ubeđujete. Evo, prvi put sam danas video jednu grupu poslanika DOS-a koja je o nečemu razmišljala u Predlogu zakona koji je podnela Vlada.
Dakle, ako biste vi, ministre, pokušali da pomognete seljacima, možda biste ostali upamćeni kao ministar koji je doneo dobro Srbiji. A, ako sve svoje znanje i iskustvo stečeno radom sa raznim svetskim ekspertima iskoristite za to da pronađete šta još možete da nam izvadite iz džepova, ili sakriveno negde ispod slamarice, iz kuća, onda bolje da niste ni dolazili.
Seljaci će raditi svoje njive. Neće oni to da zapuste. Neće da zaparlože. Njih je sramota i od roditelja i od potomaka, da njiva bude neobrađena.
Ali, ostaje jedan gorak ukus u ustima, mislim da ste ih obmanuli - ne vi ministre, vi niste imali ni pojma da ćete doći u Srbiju, nego DOS kad se predstavljao na izborima, u predizbornoj kampanji. Obmanuli ste ih zato što je agrarnoj politici posvećen jedan segment programa DOS-a, i sav je govorio o olakšicama za seljake. Evo, možda im je olakšica i to što bar niste pooštravali uslove, kakvi su postojali do sada, ali vam tvrdim seoska domaćinstva su staračka, više ne mogu da se bore ni protiv korova, više ne mogu da se bore ni sa ostarelom mehanizacijom, više ne mogu da se bore ni sa smanjenim tržištem. Pitanje je sa stočnim bolestima, kako će uspeti u ovako siromašnoj državi da se bore.
Predlažem vam, ne moramo mi da budemo seljačka zemlja, ali vam predlažemo da bar na seljaka obratite veću pažnju, nego što ste obratili na radnika.

Za reč se javio ministar, gospodin Đelić.

Ako su prethodni govornici hteli da kažu da je seljacima teško, oni su rekli ono što su znali. Nisu rekli samo zbog čega je toliko teško seljacima. Nisu rekli zašto je toliko godina njima bilo obećavano, razne cene, a svaki put je ta nada, i ono što je bilo obećano, iznevereno, svaki put. I, ako pogledate te računice svaki dan, možemo da vidimo sve preciznije - očigledno je da je selo bilo jedan od onih izvora iz kojih se isisavalo što više. I ovih 10 godina, nije ni čudo, onoliko koliko se iz njih izvuklo, da su uspeli da ostanu na tome gde su.

Međutim, posle dve godine vidimo da su oni čak počeli da smanjuju i stočni fond, što je jedan od veoma alarmantnih znakova o tome gde je stiglo selo i na koje su niske grane oni pali. Očigledno je da je njima danas teško i sve ove računice možemo napraviti za seljake, sigurno je teška situacija, a možemo napraviti za sve građane, nažalost, ove naše zemlje. Sa time možemo u nedogled.

Ako pogledamo, međutim, šta je urađeno ove godine, tvrdim i imamo činjenicu da to dokažemo, da je napravljen prvi korak, sigurno nedovoljan, u poboljšanju standarda i života naših seljaka. Da napomenem, prvo, prelaskom na jedinstvenu stopu poreza na promet i usklađivanje sa šestom direktivom EU, koja će nam omogućiti da veoma brzo pređemo, kao što su neki govornici pre nekoliko dana, ili beše već dve nedelje, govorili da ćemo veoma brzo uspeti da pređemo i na porez na dodatnu vrednost, koji je jedini pravični zakon i porez u ovom domenu, i to za 18 meseci, 24 meseca. I to će biti dobro za seljake, a sa ovim prelaskom i usklađivanjem sa EU, mi smo oslobodili od poreza na promet i veštačko đubrivo, i ono čime treba zaštiti bilje i stočnu hranu. Ne zbog pojedinca, apsolutno ne, nego zbog opravdanih tražnji tog ključnog segmenta našeg društva.

I zbog toga što nam je to bio jedini način da obezbedimo u jednom teškom momentu da oni najzad počnu da obnavljaju taj stočni fond, i one prve reakcije koje imamo sa tog terena su veoma pozitivne. Seljaci su veoma dobro shvatili šta je ovo i veoma dobro su shvatili da je ovo prvi, nedovoljni svakako, ali prvi pozitivni korak prema obnovi sela i prema boljoj situaciji našeg seljaka.

A, što se tiče Agrarnog budžeta, da napomenem, prethodni govornik je govorio o tome kakve su moguće posledice onih bolesti koje haraju Evropom, da li je to kod nas? Ako je jedna stavka u budžetu, koja nije bila dirnuta, to je onih 850 miliona dinara, koje smo obezbedili da veterinari obezbede sve ono što je potrebno da se ispita taj naš stočni fond, i da ne pričamo priče, nego da svi znamo, i za naše seljake, i za naše građane, na čemu smo.

I tu, verujte, nije bilo ni jednog minuta diskusije. Taj novac je obezbeđen. Hteo bih da napomenem i to da imamo više od dve milijarde dinara za premije za mleko. Pitajte ljude koji to proizvode, veoma su zadovoljni, i videćete, snabdevanje i cena, ova koja je danas, će se održati, i možemo biti ponosni na to, a da ne govorim o onom novcu, sigurno nedovoljnom, ali najzad smo ponovo obezbedili nešto novca za vodoprivredu, i one brane, koje godinama nisu popravljane, one tri ćemo početi da popravljamo.

Eto, to je ona prava stvar, to je ona prava priča, to su činjenice, to sve ukupno nije dovoljno za selo, ali uveren sam da su seljaci dobro shvatili da je ovo prvi, značajan korak prema nekoj boljoj situaciji za njih, i samim tim, i za našu privredu. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem se gospodinu ministru.

Za reč se javlja poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo, proteklih godina i decenija ministri poljoprivrede su neprekidno varali seljake, pomalo su ih varali. Zašto pomalo - zato što im seljaci nisu mnogo verovali, pa ma koliko ministri poljoprivrede obećavali, nisu mnogo tome pridavali.
Međutim, vama su mnogo više, nažalost, verovali, pa ih je vaš ministar poljoprivrede neuporedivo više prevario, jer i ono što ste vi obećavali seljacima, skoro ništa od toga nema, i oko goriva, i đubriva i drugog, a vi ste, za razliku od prethodnih ministara, dobijali besplatno i đubrivo, i gorivo, i mnoge druge stvari, koje su neophodne za poljoprivrednu proizvodnju. Ali nije to bitno, gospodine ministre.
Vi ste im malopre, upravo po ovom članu zakona, pokušali da objasnite da su ovde iznosi toliko niski, zanemarljivi čak, da nema potrebe postavljati pitanje oko ove odredbe zakona. Pa, ako su tako niski i zanemarljivi iznosi, zašto onda ne ukinete uopšte ovaj porez na prihod od poljoprivrede? Ako je to tako malo, sada jeste malo, jer nije vršena revalorizacija, ali znamo mi i vas, vi ste obećavali jeftinu struju, pa ste je već četiri puta poskupeli, a najavljujete da će deset puta biti skuplja.
Mnoge ste vi stvari obećavali, ali od vaših obećanja nema ništa. Zbog toga je ovo za seljake veoma loše, ovo je za seljake opasno. Onog trenutka kada nekome padne na pamet revalorizacija, a svako ima za revalorizaciju veoma jake argumente, onaj ko pokrene revalorizaciju, ne može naići na snažan otpor, jer ima jake argumente. Ovo je tačka gde treba sprečiti preterane iznose poreza na prihod od poljoprivrede, a vi uporno odbijate. Kažete - ništa vam to ne znači, isuviše je malo para, mali iznos, a nećete da prihvatite.
Čime biste vi bili uskraćeni da prihvatite da bude za sve delatnosti 14% - ničim. Jednostavno, ničim. Sada, ali dolazi ono posle. E, toga - posle se bojimo.
Dalje, juče ste rekli da je došlo do velikih poskupljenja jesenas, zato što smo mi ukinuli uredbe. Uredbe su instrument Vlade, one su ukinute deset-petnaest dana nakon 5. oktobra, kad je već stampedo cena nastupio u svim sferama trgovine, u svim. Što vi sada niste vratili te uredbe? Zašto ih niste vratili, ako su one dobar instrument?
Ne, vi donosite kontra-uredbe. Mi smo imali antimonopolsku uredbu, da bismo sprečili monopole, borili smo se protiv monopolizma, a vi uvodite monopolsku uredbu. Vama treba monopol, da jedino vi kontrolišete uvoz nafte i naftnih derivata, i mafijaši koji su u sprezi sa vama, posle da jedino vi kontrolišete uvoz cigareta, viskija i drugih alkoholnih pića, a za ovo ostalo, neka sve propada, baš vas briga.

Da li se još neko javlja za reč po ovim amandmanima?
Ima reč gospodin Pelević.

Poštovane dame i gospodo, gospodo ministre, gospodine Đeliću, ova tačka, ovaj amandman je jako važan, isto kao i prethodni na isti član 28. Zato je veoma važno da se još jednom presaberemo i da još jednom odlučimo da li smo dobro glasali prethodni put.
Gospodine ministre, kao sportski radnik, čestitam vam, jer ste pobedili sa razlikom 91 naprema 87%, kod ovog amandmana. Za Vaš predlog je glasao 91 poslanik, za moj predlog 87 poslanika. Međutim, gospodine ministre, moram da Vam nešto kažem - niste odgovorili, prilikom vašeg poslednjeg izlaska za ovu govornicu, na argumente koje vam je jasno izneo gospodin Dragan Marković - Palma, poslanik Stranke srpskog jedinstva, da ne kažem transparentno, jer se služim obično srpskim jezikom, koji ima jako lepe reči, koje zamenjuju tu jako ružnu stranu reč, koja je u poslednje vreme veoma u modi, i treba objasniti da to znači - jasno, javno prikazano, ili pregledno, ili bilo kako drugačije, ali nikako transparentno.
Dragan Marković - Palma, gospodine ministre, živi na selu. Živi u Končarevu, to je jedno lepo pomoravsko selo i on, verujte mi, veoma dobro poznaje problem svojih komšija i svojih seljaka, svojih seljana. Izuzetno vas cenim, gospodine ministre, i smatram da ste vi veoma dobar stručnjak. Čak sam i pohvalio praksu koju ste vi uveli, a to je praksa konsultacija pre donošenja nacrta zakona sa predstavnicima ostalih poslaničkih grupa, i pozicijom i opozicijom, u ovom parlamentu, i to je za svaku pohvalu, zaista. Izuzetno vas poštujem i cenim, ali smatram da u celom ovom projektu sistemskih zakona koje ste predložili postoji samo jedan nedostatak koji, čini mi se, vi lično imate, a to je da vi niste živeli 15 godina u Srbiji, naročito ne na selu i blizu sela.
Prema tome, siguran sam da nedovoljno dobro poznajete te probleme, a sigurno da niste imali adekvatne savetnike koji bi mogli da vam ukažu na neke druge probleme koje seljaci danas imaju. Sve ono što je gospodin Marković izneo, to su činjenice, to je gola istina nažalost, iako su vaši zakonski projekti, usmereni na to da pomognu seljaku u budućnosti, onda to zaista treba pozdraviti. Međutim, samo smo tražili da poreska stopa bude smanjena za seljake, jer nije u redu da seljaci imaju najveću poresku stopu na svoju dobit.
Zahvaljujem na pažnji. Molim vas da ovo uzmete kao veoma dobronameran savet.