DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 10.04.2001.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

10.04.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:10 do 20:10

OBRAĆANJA

Goran Cvetanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, već par sati se diskutuje o čl. 28. što upravo ukazuje na važnost amandmana koji su podneti na čl. 28.
U svakom slučaju, podneo sam amandman da se stopa poreza na prihode kod poljoprivrednog proizvođača smanji sa 20%, a pre svega da bi se omogućila sredstva koja bi stimulisala proizvođače da se upotrebe za nabavku novih mašina, repromaterijala, semene, zaštitnih sredstava i goriva, znajući da kod određenih stavki postoji deficit u robi. Pre svega se to odnosi na uvozne robe, a to je đubrivo i gorivo. Sredstva se oslanjaju na uvozne komponente, a one su skuplje po jedinici proizvoda, pa paritet proizvoda nije operativan sa uvoznim elementima koji su neophodni.
Za početak ove prolećne setve nedostaje mnogo stvari, pre svega đubrivo, gorivo je bilo dosta skupo, nedostaju rezervni delovi za mehanizaciju, koja je dotrajala. Zato je zasejano mnogo manje površina od planiranih.
Sami znate da je primena mineralnih đubriva u našoj zemlji Srbiji najmanja u Evropi, a bez primene veštačkih i mineralih đubriva nema profita u agraru. Mene uopšte ne iznenađuje to što ministar poljoprivrede Veselinov ne zna koliko radnih sati se eksploatiše traktor u privatnom sektoru, negde oko 300 sati, a za one traktore koje uvozi iz inostranstva prosek je oko 2.000 radnih sati. Više me iznenađuje da za to đubrivo koje je uvezeno iz Japana u februaru mesecu nije znao čak da uradi distribuciju. Ako ne omogućimo seljaku da ima bolje beneficije, sigurno nećemo ni mi da prosperiramo. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 53, pritiv 119, uzdržanih nema, nisu glasala 24 od ukupno 196 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Ljubomir Kragović

Srpska radikalna stranka
Poštovane kolege poslanici, evo još jedna šansa da se pruži Skupštini da stopu poreza na prihod od poljoprivrede i šumarstva smanjimo, jer je jako velika. Nerazuman je predlog Vlade da stopa poreza bude veća od poreza na zaradu koja iznosi 14%.
Pošto je poljoprivreda u jako teškoj situaciji, radi stimulisanja te poljoprivrede, radi obezbeđivanja sredstava za agrotehničke mere, za semensku robu, za mineralna đubriva, predlažem da se ova stopa poreza smanji kako bi se sve to obnovilo. Razlika u iznosu stope poreza seljacima bi dobro došla da se obezbedi stočna hrana. Tako bi se sačuvao stočni fond u našoj zemlji.
Podsećam da je proteklih šest meseci stočni fond desetkovan zato što nesposobna Vlada nije bila sposobna da na vreme obezbedi kukuruz iz inostranstva. U prva tri meseca 2001. godine zaklano je 30% teladi više nego u prethodnom periodu 2000. godine, a u istom periodu zaklano je 40% prasadi više nego u prva tri meseca 2000. godine. Ovo su argumenti koje treba uvažiti.
Ministar je na ove amandmane pokušavao više puta da nam kaže jednu običnu računicu koju nije imao potrebe da nam saopštava. Radi poboljšanja uslova života na selu nadam se da ćete prihvatiti ovaj moj predlog amandmana i glasati za njega.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč?
Stavljam amandman na glasanje.
Za 46, protiv 106, niko nije uzdržan, nije glasao 41, ukupno 193 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Izvolite, gospodine Živanoviću.

Srboljub Živanović

Srpska radikalna stranka
        Dame i gospodo, uvaženi poslanici, gospodin Dragan Palma je dosta slikovito izneo rashod i prihod u selu. Smanjenjem poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva povećao be se agrarni budžet i mogućnost finansiranja u agroteničke mere, semensku robu, nabavku nafte, nabavku rezervnih delova i obnavljanje mehanizacije. Tradicija i privredni resursi nas upućuju da damo primat ovoj grani privrede i da se stavi na prvo mesto privredne lestvice. U tom smislu treba dati dužnu pažnju narednoj rekonstrukciji poljoprivrede. O njenom značaju u uslovima blokade i racionalnog okruženja čini mi se da ne treba da vam govorim, jer je to jedna privredna grana koja nema nikakve povezanosti sa ovom godinom ili su bar toliko male da su za neku proizvodnju zanemarljive.
Naš seljak je sa sve lošijom opremom koja je vremenski dotrajala i zastarela. Teško nabavlja energente, teško nabavlja ostale materijale za agrotehničke mere. Teško mu je da dođe do finansijskih sredstava, jer on unapred godinu dana ulaže ne bi li na kraju nešto od toga dobio. On nema mogućnosti da plaća porez na dobit kako to plaćaju društvene firme. Na kalkulacijama, koje sam mogao da vidim, kod njih verovatno neće imati dobit, jer suša koja je prošle godine pogodila Srbiju i koja ima karakter elementarne nepogode uticala je na prinose, što utiče i na prihod. Znači, seljak porez na dohodak od poljoprivrede mora da plati bez obzira na ostvareni prihod.
Seljak hoće dogovor o ceni pre setve, seljak hoće garancije za cene repromaterijala. On hoće da se uredno snabdeva sa repromaterijalom. Traži konstantne prioritete, kao i sigurnost u plasmanu. Hoće da plaća porez, samo neće da bude u ovakvom stanju u kakvom se danas nalazi.
Ova vlada se nije udostojila da pomene štetne posledice suše i da restriktivnim merama pomogne selo i seljaka. Na vlati ste od septembra meseca i verovatno imate podatke o godišnjem prihodu poljoprivrede. Gospodo, vama je seljak trebao u septembru za buldožer revoluciju, da ruši, jer ste ga zaveli velikim donacijama od vaših saveznika. Sada kada je shvatio da od toga nema ništa i da je gladan, iako ima zemlju, ćuti i mumla jer je uvideo da je prevaren. Predlažem da se stopa od poljoprivrede sa 20% smanji na 5% ili ukine. Time će se omogućiti podsticanje proizvodnje osnovnih poljoprivrednih proizvoda, premiranje proizvodnje, deficitarnih proizvoda i pre svega sirovog mleka, šećerne repe i duvana.
Premiranje proizvodnje navedenih proizvoda treba da omogući povećanje proizvodnje čijim obimom proizvodnje bi se zadovoljile potrebe potrošnje u Republici.
Poljoprivredna proizvodnja je prepolovljena, tako da seljak većih tržišnih viškova nije mogao ostvariti, a samim tim i veći prihod. Ostvarenjem većih prihoda seljak proširuje proizvodnju, a time i povećava proizvodnju i prihod, što je na dobrobit svih nas.
Seljak ove godine nije sposoban za ovakav poduhvat.
Prvo, zbog neostvarenja veće proizvodnje i većeg prihoda od prošle godine.
Drugo, zbog povećanja cena repromaterijala koji učestvuje u poljoprivrednoj proizvodnji. Može se sa sigurnošću reći da je u zadnjih 30 godina ovogodišnja setva najskuplja.
Ako ova stopa od 20% ne može da se smanji, mi srpski radikali tražimo da se ministar za poljoprivredu Veselinov smeni sa te funkcije jer je nesposoban.
Dame i gospodo, ovde se diskutuje o najpoštenijoj delatnosti i o delatnosti sa devet kora, vi se ovde šegačite i ovo je velika bruka.
Gospodinu Đeliću, vidim da ga nema ovde, možda sam u ovom domu najkompetentnija ličnost, jer sam prisutan u selu i u fabrici.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 45, protiv 96, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 47, ukupno 188 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Lazar Marjanski.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Izvolite gospodine Marjanski.

Lazar Marjanski

Srpska radikalna stranka
Gospodo narodni poslanici, u članu 29. podneo  sam amandman na više tačaka. Tačka broj 6. Zemljište koje čini zaštitnu okolinu, da bi se oporezovalo, treba u roku od pet godina da se privede nameni, ja sam stavio da bude 10 godina. Sigurno mora da prođe dve do četiri godine da bi to zemljište došlo do te namene. Da bi zemljoradnik radio mora sigurno da prođe dve tri godine da bi imao neku zaradu, da bi kasnije mogao da ulaže u proizvodnju.
U tački 8, gde kaže - izbrisati 500 m2 i dodati sledeći tekst - u brdsko - planinskim predelima 500 m2, u ravničarskim delovima 850 m2. Ovde kaže - "Zemljišta pod zgradama za stanovanje, u svojini građana, i zemljišta koja služe za njihovu redovnu upotrebu, do 500 m2", a radi se o poreskom oslobađanju i olakšici. Naime, zašto u ravničarskim delovima do 850 m2? Zato što znamo da su naše bašte i seljačka domaćinstva sigurno preko 800 m2 koje pravi domaćin, pravi seljak ima.
U tački 9. posle reči - "drugom osnovu" staviti tačku, a ostalo izbrisati, pa tekst da glasi: "Zemljišta poreskih obveznika, ako su on i njegovi članovi domaćinstva stari, muškarci 85 godina, a žene 80 godina, a imaju članove porodica i druga lica koji su po zakonu dužni da ih izdržavaju, a izdržavaoci stari, muškarci 60 godina a žene 55 godina, oslobađaju se poreske obaveze". Naime, u tački 9. govori se da će biti oslobođeni muškarci od 65 godina i žene od 60 godina. Postoje, barem u banatskim selima, porodice gde su otac i mati preko 80 godina, a deca imaju 60 - 65 godina. Znači, te ljude treba osloboditi tog poreza.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Niko.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 45, protiv 107, uzdržan jedan, nisu glasala 24, ukupno 177 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 29. stav 1. tačka 8. amandman je podneo narodni poslanik Stevan Kesejić.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li narodni poslanik želi reč? (Želi.)

Stevan Kesejić

Dame i gospodo narodni poslanici, podnoseći amandman na član 29, poveden sam bio činjenicom da u sklopu zgrada za stanovanje u seoskim sredinama, zemljišta koja se obradom ne mogu računati za neku ozbiljniju intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju, a koriste poljoprivrednim proizvođačima, odnosno građanima koji poseduju takva zemljišta, uglavnom za okućnicu.
Iz tog razloga sam smatrao da, s obzirom na činjenicu da takva građevinska zemljišta sa okućnicom uglavnom imaju oko 800 kvadrata, iz tog razloga sam i podneo amandman i u članu 29. predlažem da se menja taj član koji Vlada predlaže da bude 500 kvadrata. Smatram da bi na taj način dobar deo građana koji poseduju te okućnice mogao sebi da obezbede osnovne životne namirnice, kao što su povrće i voće. Na taj način bi mogli da rasterete budžet, odnosno da dopune budžet domaćinstva, a pre svega, iz razloga što dosta domaćinstava imaju nezaposlenih lica, pa ukoliko je, a obično se tako i dešava u selima pet - šest ukućana, a samo jedno radi, da bi im to omogućilo da lakše preživljavaju ova teška vremena koja su pred svim građanima Srbije.
Zato predlažem da se prihvati amandman i da neoporezovani deo zemljišta, koji bi služio za njihovu redovnu upotrebu, bude do 800 m2, što smatram da ne bi bio nikakav udar na prihodnu stranu budžeta.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Niko.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 46, protiv 107, uzdržan jedan, nije glasalo 27, ukupno 181 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 29. tačka 9. amandmane su podneli narodni poslanici Dragoljub Stamenković i Goran Cvetanović.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li predlagači žele reč?