Reč ima narodni poslanik, gospodin  Ljubiša Maravić.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama je rasprava o paketu od sedam zakona, i to - Predlog zakona o porezu na dobit preduzeća, Zakon o porezu na imovinu, porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara, na finansijske transakcije, stanovanju, lokalnoj samoupravi i o porezu na fond zarada.  Dakle, čitav niz veoma bitnih i sudbonosnih zakona za naš narod, s obzirom na situaciju u kojoj nam se nalazi privreda.
U toj teškoj ekonomskoj situaciji, narodu se nameću novi nameti. Međutim, pored toga, primetno je i nešto drugo, a to je - prilikom rasprave o budžetu, donošenja budžeta Republike Srbije, organizovana je hajka, hapšenje predsednika SPS-a, Slobodana Miloševića, i na taj način se građanima i biračima skretala pažnja sa ove veoma značajne teme.
Prošle nedelje, prilikom rasprave o setu ovih zakona, organizovano je montiranje novog procesa protiv predsednika poslaničke grupe SPS-a, prof. dr Branislava Ivkovića. Prava je šteta što se o ovim značajnim zakonima raspravlja u paketu, a ne pojedinačno, jer bi na taj način naši birači mogli da shvate suštinu ovih poreskih zakona kojima će svaki poreski obveznik i svako domaćinstvo biti pogođeno.
Socijalistička partija Srbije zastupa interese ljudi koji žive od svog rada, bilo da su radnici u fabrikama, seljaci na njivama ili intelektualci. Međutim, u samoj osnovici definisanja poreske politike više je nego nedozvoljena arogancija prema našem napaćenom narodu posle sankcija koje traju i dalje i besomučne NATO agresije koja je bila 1999. godine. Prilikom donošenja ovih zakona konsultovani su neki sindikati, a neki i nisu. Ovih dana okupilo se, ispred Doma sindikata, dosta članova Samostalnog sindikata koji o ovom paketu nisu konsultovani, a znamo da je Samostalni sindikat u prethodnom vremenu od preko 300.000 sporova, koliko je vođeno između radnika i poslodavaca, uspeo da preko 95% reši u korist radnika.
Možda nekome zvuči staromodno, ali bez elementarnih interesa radničke klase, bez jačanja proizvodnje, nema ni društvenog napretka. U osnovi svake proizvodnje je čovek koji u njoj radi, a bez proizvodnje nema ni dohotka. Uostalom i predsednik Vlade Republike Srbije, Zoran Đinđić, rekao je sa ove govornice da je industrijska proizvodnja u Srbiji svega 25% za sada, pa će tako građani biti primorani, ne svi, ali pojedini sigurno, da prodaju svoju imovinu, ili njen deo, kako bi izvršili svoje obaveze prema državi u narednom periodu.
Dakle, ne radi se o zahvatanju iz prihoda građana, već zahvatanju iz supstance. Kao jedan od predstavnika srpskog naroda sa Kosmeta u ovom parlamentu, želeo bih da postavim pitanje ministru Đeliću: Kako i na koji način će se primenjivati poreski zakoni na Kosovu i Metohiji? Jer, kao što je moj prethodnik rekao, od juče od 8 časova je postavljena carina. Prilikom izlaska sa Kosova i Metohije predstavnici belgijskog bataljona su mi tražili pasoš. Hans Hakerup, specijalni izaslanik generalnog sekretara UN u toku ove nedelje doneće dokument po kome će, kako on kaže, Kosovo država imati svog predsednika, skupštinu, ustavni sud. Znači, izvršnu i zakonodavnu vlast. Zašto mi o tome ćutimo i zašto se srpski parlament o tome ne izjasni?
Put kojim sada idemo je put koji vodi ka rasprodaji 4,5 hiljade naših preduzeća, kako to ovih dana piše londonski "Tajms". Jer, svaki ekonomista zna da stranac iz naše zemlje iznosi ekstra profit, a ne ostavlja ga u zemlji, a još manje želi da ga uloži u infrastrukturu, škole, bolnice.
U vezi sa Predlogom zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara, posebno padaju u oči enormni iznosi koji su predviđeni za oporezivanje vlasnika registrovanog oružja. Ovakvom poreskom politikom biće pogođeni građani koji to oružje drže u kući radi zaštite svoje porodice od narastajućeg kriminala i terorizma koji preti nezavisnosti naše zemlje. Ovolike zelenaške sume koje vlasnici radi registracije oružja moraju da izdvoje iz svojih kućnih prihoda, sigurno će ih primorati da se odreknu tog vlasništva, a mnoge od njih naterati na kršenje zakona koje predstavlja nelegalno posedovanje oružja. Osim krajnjih korisnika kojih ima zaista mnogo, moram da istaknem i katastrofalne posledice ovakve poreske politike na domaću industriju.
Poslanička grupa SPS u Narodnoj skupštini ovih dana dobila je pismo iz "Zastave - Namenski proizvodi" u kome reaguju i daju mišljenje da Predlog zakona o porezima na upotrebu, nošenje i držanje dobara. Smatram da će tako čuvena svetska fabrika "Zastava - Namenski proizvodi" biti praktično zatvorena, jer donošenjem predloženog poreza na registrovano oružje direktno se narušava interes proizvođača, te će se time domaće tržište, na neki način, zatvoriti, ugroziće se deo zaposlenih
ljudi i povećati višak radne snage. Povećaće se ponuda polovnog oružja, povećaće se procenat nelegalnog prometa i vlasništva, a građani koji su legalizovali oružje, osećaće se prevarenim.
Na kraju, svoje izlaganje završiću rečima koje sam i prošli put uputio Vladi Republike Srbije, a odgovor na to pitanje nisam dobio. Gospodine ministre Đeliću, u članu 69. Ustava Republike Srbije, stav 3, stoji: "Obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina utvrđuje se prema ekonomskoj snazi obveznika". Građani Republike Srbije treba da znaju da 120 milijardi dinara, koliko treba prihodovati u budžet ove godine, podeljeno sa približno brojem stanovnika Republike Srbije, okvirno gledano znači da će svaki građanin, od bebe u kolevci do penzionera, izdvojiti 12.000 godišnje, ili 1.000 dinara mesečno. Pitam vas, vi zaista iskreno verujete da je u ovoj teškoj ekonomskoj situaciji, u ovom trenutku u kome se nalazimo, moguće to realizovati i šta će se desiti sa obveznicima koji nisu u stanju to da ispune. Tamo postoje određene sankcije, ali šta ako to ne može da se uradi?

Reč ima narodni poslanik gospodin Đura Lazić, a sledeći je narodni poslanik gospodin Zoran Nikolić.

Poštovano predsedništvo, uvaženi članovi Vlade, poštovane kolege i koleginice poslanici, ovih dana je zaista dosta bilo reči o paketu poreskih zakona koje je Vlada Republike Srbije stavila na razmatranje srpskom parlamentu. Bilo je mišljenja i pozitivnih poteza Vlade, ali bilo je i dosta primedbi. Jedno stoji, da raspravu o poreskom paketu zakona vodimo u jednom vrlo teškom vremenu, u vremenu kada nam se javljaju mnoge separatističke snage i na Kosovu i Metohiji, u Crnoj Gori, na jugu Srbije, kada nam preti opasnost od rastakanja države.

Bilo je dosta najgorih reči od pojedinaca, na račun prošlog perioda. Mislim da u svakom periodu ima i slabosti u funkcionisanju državnih organa, ali ima i pozitivnih stvari koje nova vlast ipak treba da uvaži. Ne treba sve da gledamo crno na jedan period, pre svega ako mislimo da su za nama godine izuzetno izraženih sankcija međunarodne zajednice. U tim uslovima naša Vlada i naša zemlja morala je da se dovija da zaštiti sigurnost građana, da ublaži socijalni položaj građana i istovremeno da podstiče funkcionisanje privrede kao osnovu društvene nadgradnje, odnosno društvenog proizvoda.

Posle osvajanja vlasti od DOS-a te sankcije međunarodne zajednice prema našoj zemlji su ukinute. Naši građani, a i ja lično, očekivali smo jedan bolji period. Realno je bilo da nastane bolje vreme za našu zemlju, pre svega da se oslobodimo tih okova međunarodne zajednice i da omogućimo bolje funkcionisanje privrede i bolji protok roba i kapitala, u cilju stimulacije privredne proizvodnje i stvaranja većeg nacionalnog dohotka. Ispalo je, na osnovu sadašnjeg stanja u privredi, mnogo teže nego što je bilo pre pola godine, i da nam manji broj kolektiva i sa manje kapaciteta funkcioniše, a privrednici i ekonomisti znaju da je privreda osnova za punjenje budžeta.

Ne valja što smo malo pažnje posvetili tom pitanju oživljavanja i podsticanja proizvodnje u preduzećima, kao osnovu društvenog proizvoda. Zato mislim da će i ministar Đelić i Vlada, u narednom periodu tome veću pažnju posvetiti tome. Nisam video da je u ovom paketu mera to dosta izraženo, već se više krenulo na zahvatanje preko poreskih zakona, na zahvatanje od građana. Razumem da se plaćaju obaveze na ekstra dobit i na ono što je zaista moguće plaćati. Nelogično je da ljudi koji su na selu pravili kuću, na svom imanju, plaćaju porez na te objekte, na objekte koji im služe za stanovanje, jer na taj način dvostruko se plaćaju poreske obaveze. Porez na zemljište i porez na objekat koji je čovek sam stvorio za stanovanje svoje i svoje porodice.

Što se tiče najnovijih poteza snaga međunarodne zajednice, odnosno UNMIK-a, na severnom delu leposavićke opštine, zaista postoje velika reagovanja naših ljudi, jer predstavnici međunarodne zajednice ističu da su taj potez postavljanja carinskog punkta doneli uz saglasnost Vlade Republike Srbije i drugih predstavnika jugoslovenske vlasti. Ljudi reaguju i dužan sam da pitam predstavnike Vlade, da li je to istina što Hans Hekerup govori. To bi želeli da znaju.

Ako se učvrste te carinske ispostave, stvarno je pitanje kako će da opstaju ti ljudi dole i šta će se sa njima događati posle svega što smo čuli od mog prethodnika, šta Hakerup i međunarodna zajednica pripremaju dole.

Ima reč narodni poslanik Zoran Nikolić, posle njega narodni poslanik Milan Stanković.

Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici i članovi Vlade, moram da priznam da mi kao poslaniku  SPS zaista nije lako da govorim o ovom paketu poreskih zakona, kada je predsednik moje stranke bolestan u zatvoru i kada se protiv mojih drugova i moje partije sprovodi hajka, koja nije zabeležena od vremena IB i Golog otoka.
Ipak, ne želeći da svojom diskusijom kršim Poslovnik, dozvolite mi da kažem par reči o paketu zakona koji je pred nama.
Kao i uvek, najpre bih istakao ono što smatram da je dobro u ovim zakonima. Čitav paket zakona koji danas razmatramo dobro je urađen u formalnom, odnosno pravno-tehničkom smislu. Ovo naročito dolazi do izražaja ako uporedimo ove zakone sa onima, koje nam je Vlada predlagala i koje smo razmatrali na prethodnim sednicama. Za ovo svakako zasluga pripada ministru Đeliću i njegovom opredeljenju da u svom ministarstvu zadrži saradnike profesionalce, koji su i do sada korektno obavljali svoj posao. Ovo posebno naglašavam, jer to odudara od prakse koja je ustanovljena od 5. oktobra, i to od nivoa mesne zajednice, lokalne samouprave do najvećih državnih organa, da se smenjuju, razrešavaju, degradiraju i čak izbacuju sa posla kadrovi i stručnjaci, koji su do sada obavljali ove poslove samo zato što ih je tu postavila prethodna vlast.
Začetak je dobre prakse i pokušaj ministra da pre podnošenja predloga zakona Skupštini na razmatranje, obavi konsultacije i razmeni mišljenje sa različitim privrednim i političkim grupacijama. No, ipak mi se čini da nije bilo dovoljno snage da se prihvate brojni i snažni argumenti Privredne komore, sindikata, političkih stranaka i isti ugrade u predloge zakona, koje danas razmatramo.
Mislim da je ovo trebalo učiniti, jer je neophodan uslov našoj državi u ovoj fazi konsenzus o bitnim ekonomskim pitanjima zbog njene unutrašnje stabilnosti, pa čak i opstanka. Mislim da te iskrene volje u konkretnom slučaju ipak nije bilo i da to nije dobro.
Treće, pozitivno, što donosi ovaj paket zakona odnosi se na pojednostavljenje dela fiskalnog sistema kroz ujednačavanje osnovica za oporezivanje i smanjenje broja dažbina u poreskom sistemu. Ovo će svakako doprineti efikasnijem ubiranju prihoda. Tu mislim da je kraj priči o dobrim stranama ovog paketa.
U brojnim nastupima predstavnika vlasti ističe se kao posebna vrednost ovog paketa zakona reformski karakter i njihova tzv. transparentnost. Smatram da ove teze ipak nisu zasnovane na činjenicama. Naime, obim i karakter promena, predložen ovim zakonima, ne može se zaista nikako nazvati reformskim. Jedina bitna promena svodi se na zamenu naknade za solidarnu stambenu izgradnju i naknade za korišćenje dobara u opštoj upotrebi, novim porezom na fond zarada, iste nominalne vrednosti ili približne i bez određivanja namene korišćenja ovih sredstava.
Siguran sam da je ministru Đeliću veoma jasno da nema početka prave reforme postojećeg, 1991. godine izgrađenog, poreskog sistema bez uvođenja i primene poreza na dodatnu vrednost, poreza bez koga nema suštinske integracije u evropske i svetske privredne tokove, poreza koji je zbog svoje izdašnosti postao nezaobilazni deo fiskalnog sistema svih razvijenih zemalja.
Što se tiče transparentnosti, ako se pod ovim podrazumeva jasno i vidljivo iskazivanje svih relevantnih prihoda i rashoda jedne države, izneo bih jedno upoređenje ovih propisa sa onim koji su donošeni prošlih godina. Izabrao sam 1994. godinu, jer je tada startovao novi dinar koji je bio ravan jednoj nemačkoj marki, pa su to vrednosti koje su lakše za upoređenje. Inače, taj budžet je bio težak 2,1 milijardu maraka, a celokupna javna potrošnja u 1994. godini projektovana je na četiri milijarde nemačkih maraka. Taj budžet u formalnom smislu bio je iskazan na 34 strane. Ovaj budžet, koji smo ovih dana imali prilike da razmatramo, bio je na upola manjem broju strana, na 17 strana. U tom netransparentnom budžetu iz 1994. godine vi ste, pored onoga što će država potrošiti na plate i materijalne troškove državnih organa, mogli da zaključite, a i čitava javnost, koliko će država potrošiti za podsticanje istraživačkog rada mladih, za konzervaciju Miroslavljevog jevanđelja, za uređenje priobalja reke Drine radi zaštite Pavlovićeve ćuprije ili koliko za Republički fond za regionalni razvoj.
Mislim da ovi primeri jasno ukazuju da propisi, koji su do sada donošeni, imaju i te kako izraženu osobinu transparentnosti, o kojoj se danas toliko govori. I ne samo to, iz ovog što sam rekao i iz brojnih primera koje nisam naveo, a koji pišu u budžetima do sada, do 2000. godine, jasno se vidi da su ti budžeti i prateći poreski zakoni imali jasan razvojni karakter. Taj podsticajni, razvojni deo izostao je u budžetu i u ovom paketu koji je pred nama.
Znači, sve ove primere ne možete naći u propisima koje danas razmatramo. Naprotiv, imamo činjenicu da se upravo veliki iznosi sredstava planiraju i prepuštaju diskrecionoj oceni pojedinaca, najviše uvaženom ministru za finansije, a da za velike iznose u okviru tih ovlašćenja čak ne postoji ni zakonski, ni podzakonski osnov za raspodelu tih sredstava. To se naročito odnosi na deo za socijalno zbrinjavanje ugroženih porodica, gde se planiraju milijarde dinara da se potroše, a znamo da Srbija još uvek nema ni socijalnu kartu porodice i da treba da prođu mnogi meseci i godine da se uradi ta socijalna karta kao validan kriterijum za raspodelu tih sredstava.
Rekao bih i par reči o usaglašenosti zakona, o kojima danas govorimo, sa saveznim propisima u ovoj oblasti. Iako je jedan od kolega jasno govorio o tome, jasno je da sistemski zakon o osnovama poreskog sistema Savezna skupština nije menjala. U njemu su i dalje na snazi dvojni iznosi poreza na promet, različit pristup akcizama, kao i drugim budžetskim prihodima. To znači da svako ko ima pravni interes, a po ovim propisima zaista imaju ga i svi građani i svi privredni subjekti, može po stupanju na snagu ovih zakona da pokrene postupak za ocenu usklađenosti ovih zakona sa saveznim zakonom, sa jedino mogućim epilogom da se ovi zakoni stave van snage odlukom Ustavnog suda.
Činjenica da je Savezna vlada podnela Predlog zakona o izmenama Zakona o osnovama poreskog sistema ne utiče na posledice, o kojima sam malo pre govorio.
Kada sam već pomenuo taj predlog zakona, interesantno je da on sadrži u najvećem delu, istovetno, i u jezičkom i gramatičkom smislu, obrazloženje koje sadrže zakoni, koji su danas pred nama. To jasno ukazuje da su i ti savezni propisi pisani u Republičkoj vladi. Kakve implikacije to može imati, neću zaista da koristim ovu govornicu, i ukoliko to korespondira sa pogledima nekih drugih na opstanak zajedničke države.
Poštovani narodni poslanici, predlozi zakona, koji su pred nama, izazivaju među nama i u javnosti oprečne komentare. Upravo u želji da saznam kakve će efekte imati na privredni život, podelio sam ove predloge zakona u nekoliko preduzeća, većih, manjih i srednjih, da bih došao do argumenata, vezanih za ove efekte.
Izvršena je simulacija njihove primene i rezultati ne govore u prilog rasterećenja o kome se toliko priča. Meni je žao što gubim možda na autentičnosti svoje diskusije i ne mogu da navedem imena tih preduzeća, jer živimo u vreme kada se i na pomene SPS u nekom privrednom kolektivu odmah sprovodi dubinska i sve vrste kontrole.
Ovo svakako nije na inicijativu ministra, već nekih drugih snaga i struktura, ali ni to nije predmet ove rasprave. Mislim da su ovi zakoni zapravo napisani u oktobru i novembru mesecu prošle godine i to nakon razgovora naših predstavnika sa predstavnicima MMF-a, kada su određeni parametri i dozvoljenog obima javne potrošnje, parametri rasta zarada i ostali uslovi koje treba ispuniti u cilju povratka u članstvo. Međutim, očigledno je da je ...

Vreme.

  Izvinjavam se, još jedna rečenica. Neuvažavanje ili nepriznavanje ekonomske snage poreskih obveznika će produbiti recesiju privrednog života, stimulisati neplaćanje dažbina i uvećati sivu ekonomiju, a što će sve ukupno za posledicu imati pogoršanje položaja svih budžetskih korisnika. Ovo tim pre, što je evidentno  da je norma rasta budžeta nesrazmeran rast u zaradama budžetskih korisnika, koji iz dana u dan gube trku sa cenama, da je obrnuto srazmeran industrijskoj proizvodnji. Iz svega navedenog mišljenja sam da navedeni zakoni neće ostvariti ciljeve zbog kojih se donose, te ih iz tih razloga ne treba prihvatiti.

Reč ima narodni poslanik Milan Stanković, a posle njega narodni poslanik Zeldžo Hurić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, već više dana traje rasprava o paketu poreskih zakona, koji će nesumnjivo pogoditi najsiromašniji deo građana, a u našem slučaju i najveći deo građana, jer, samo da vas podsetim, interesi nekih zemalja su bili da poruše našu zemlju, da osiromaše našu zemlju i naše građane, pa zbog toga smo i bili 10 godina pod sankcijama. Zbog toga je izvršena oružana agresija na našu zemlju. U takvim okolnostima građani su živeli veoma teško a sa ovakvim poreskim zakonima, u ovakvim privrednim okolnostima u kakvim se sada nalazimo, živeće još teže, to je nesumnjivo. Želim takođe da vas podsetim da su mnogi privredni subjekti prestali sa radom od 5. oktobra, mnogi su posustali i potpuno obustavili svoju proizvodnju. Ne treba mnogo pameti da bi se razumela namera Vlade sa ovim poreskim zakonima i sa usvojenim budžetom. Neka svaki građanin ove zemlje koji se bavi privatnim poslom dobro razmisli kako će napuniti svoj budžet kod kuće. Da li će to raditi tako, što će svakog dana uzimati novac od roditelja, babe, dede i tako puniti svoj budžet ili će se latiti nekog posla, krenuti sa svojim sopstvenim radom i na taj način napuniti svoj budžet.
Potpuno ista situacija postoji i u našoj državi u ovom trenutku. Vlada ne želi da učini napor da se naša privreda konsoliduje, da stane na noge, da počne da stvara dohodak, pa da onda oporezuje taj dohodak i napuni budžet. Vlada, na žalost, svojim naopakim potezima, ne trasira put kojim će Srbija ići u svetliju budućnost. Redosled vladinih poteza je takav da značajno odudara od predizbornih obećanja, a da ne kažem da vodi u potpunu suprotnost onome što su obećavali. Doduše, možda je Vlada ovo i obećala, ali nekim drugim građanima Srbije, a ovo sigurno nije obećala. Vlada je prvo pred sebe stavila zadatak da napuni budžet, i to kako obično kaže, vrlo transparentno. Prvo, budžet je 3,5 puta veći nego u prethodnoj godini, bio je 35 milijardi, a sada je 129 milijardi. Odmah se nameće jedno logično pitanje, hoće li plate prosvetnim radnicima, lekarima i drugim zaposlenima biti 3,5 puta veće i to ne samo u nominalnoj vrednosti, već hoće li i standard i kupovna moć tih ljudi da poraste 3,5 puta.
Odgovor je sasvim jasan, naravno da neće, jer nam privreda ne radi. Tu je čitav naš problem. Drugo, da bi Vlada napunila ovako ogroman budžet, a naravno ne može iz privrede, jer ona ionako ne radi, setila se Vlada da taj novac za punjenje budžetske kasice postoji kod građana u vidu lične ušteđevine. Samo treba naterati građane da sami stavljaju novac u tu kasicu. Način, ili da se izrazim žargonom, prutić za uterivanje novca u budžetsku kasicu, setila se Vlada da napravi tako da donese paket poreskih zakona i na taj način da omogući da jedan ovako ogroman budžet, neprimeren našim uslovima napuni. Kada ovome pridodamo statistički utvrđen pad industrijske proizvodnje, a to se može videti u svim okruzima, u Borskom, u Zaječarskom itd, gde od 5. oktobra ne rade gotovo sva preduzeća, pa i giganti, kao što su Bor i Majdanpek, namera Vlade je zaista transparentna.
Prva namera je da kroz ove pakete zakona otme i osiromaši građane još više. Drugo, da pokuša da na ovaj način napuni budžet, a potom da iz budžeta vrati po neku mrvicu zaposlenima u vidu nominalno veće plate, a čija prava vrednost će biti manja, jer već sada cene rastu i to u markama. Vrednost potrošačke korpe je porasla, cena struje raste, tako da će za sva ova plaćanja građani morati da troše ušteđevinu, iako im je plata nominalno veća. Treća namera Vlade je takođe vrlo transparentna, jer je nečinjenjem dopustila da se i ona preduzeća koja su radila, zatvore i prestanu sa radom. Sve ove tri stvari koje Vlada sada radi uz hajku na političke neistomišljenike, hajku i na prave, ali više na izmišljene lopove, dok se oni pravi slobodno šetkaju naokolo, predstavlja pod jedan, pripremu za brzu i beskompromisnu privatizaciju, koju Vlada želi da uradi tako da 30 do 40 posto akcija da radnicima, 70 posto odmah proda na tržištu najčešće stranim, moguće i domaćim investitorima. U tim okolnostima sasvim je jasno koliko će ljudi biti na ulicama kao višak radne snage. Drugi cilj Vlade je da građanima baci prašinu u oči, zbog događanja na Kosovu i u Vojvodini. Dok se mi i građani bavimo budžetom, poreskim zakonima, za to vreme se uspostavljaju carinski punktovi između administrativne granice Kosova i Metohije. Poreski zakoni koji se predlažu su zakoni prilagođeni razvijenim zemljama, a ne nama. Kako reče Noam Čomski u jednoj od svojih knjiga, kapitalizam je sistem koji je stvoren da uzme sirotinji, a ne da uzme bogatima. Hvala.