Poštovane kolege narodni poslanici, ja sam vrlo disciplinovano i redovito slušao svih ovih dana vaše predloge, bezbroj amandmana, budžete koje ste predlagali i prosto nisam mogao da verujem sopstvenim očima i ušima. Zar je moguće da ste se vi, koji ste nas krajem 80-tih i početkom 90-tih poveli u svetlu budućnost,  ponovo drznuli na tako nešto. Hoćete li opet sa tim vašim amandmanima i vašim budžetima da nas povedete tamo, gde danas radnici, koje ste tada bili zaveli,  imaju  ukupno za dve godine plate jednake vašim mesečnim primanjima. Gospodo, vi ste vašim mitomanijama i militarizmom bili uveli jedan porez, kakav nije bio poznat u Evropi, a to je porez na slobodu. Naravno, da vi koji ste to uvodili ne osećate i ne znate šta je taj porez značio za nas, obične građane. Mi koji nismo bili slobodni da odemo u najbližu prodavnicu ili na posao, mi znamo kolika je bila visoka stopa tog vašeg poreza. Nemojte, molim vas, nemojte više pokušavati da nam vi donosite te vaše budžete koji su vama doneli fabrike, nekima bogme i rudnike, zasluge, medalje, nekakva velika dela, komisione, aerodrome, privatne avione. Imali ste vi, gospodo, i svoje oficire, svoje mrtve i svoje ranjene, nekakve oslobodilačke ratove, datume kada ste porobljeni i kada ste se oslobodili.
(Predsednik: Molim vas da se držite dnevnog reda.)
Jedan od takvih smo nedavno i proslavili. Mi, šta smo mi imali? Zapravo, mi smo imali te vaše, tj. naše mrtve i ranjene. Imamo bedu i siromaštvo kakvih nema u Evropi. Imamo bolesti koje kidišu na nas u jatima. Sve je čemer, jad i bol. Dok dobacujete, setio sam se Hemingveja, koji je govorio: "Bolje je biti jednu noć lav nego 100 godina tele, bolje je umreti na nogama nego živeti na kolenima". Gospodo, mnogi od vas, ne da su bili jednu noć, nego su bili mnogo godina lavovi, ali mi nikada nismo bili telad. (Predsednik: Po drugi put vas molim da se držite teme dnevnog reda.) Istina, vi ste nas s tim vašim zakonima bili bacili niže od kolena. Prosto, mi u ovoj bedi bauljamo, puzimo, ali da znate, ustaćemo mi na svoje noge, ne da bismo umrli, nego da bismo živeli. A vi, vi poslušajte narod koji vam poručuje i preporučuje - pokrijte se sopstvenim ušima po glavi i ćutite. Da znate, nema više ni one vojske, ni one policije, ni onog RTS-a, da vam obezbeđuju uslove, da vi brljate i mutite.

Izvolite - po Poslovniku.

U skladu sa članom 95, gospodin koji je sada govorio  prekršio je nekoliko članova Poslovnika. Nije govorio o temi. O drugim narodnim poslanicima govorio je uvredljivo, o vremenu koje je prošlo govorio je na način koji o njemu govori sve, a o nama ne govori ništa. O vremenu koje dolazi govorio je na način koji osim njega niko ovde ne razume. (Predsednik: I vi kršite Poslovnik jer ulazite u repliku. Ja vas molim da se usmerite na kršenje Poslovnika.) Ne koristim direktni govor. Gospodine predsedniče, prošli put ste me upozorili.
Dakle, nijednom reči ovde nije bilo onog što je na dnevnom redu, već o nekakvom imaginarnom porezu na slobodu. Srbija je velika tajna. Ne zna dan šta noć nosi.

Molim vas da nastavimo sa radom.

Gospodine poslaniče, da li uopšte očekujete neki odgovor ili ste i vi izašli da zloupotrebite govornicu, kao što je to učinio i prethodni govornik?

Ja uopšte ne zloupotrebljavam govornicu. Prethodnik je prekršio Poslovnik.

Zar niste čuli da je dva puta opomenut za to?
Da li se još neko javlja za reč?
Reč ima ministar Šumarac.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, samo još da pojasnimo rešenja u  Predlogu zakona o izmenama Zakona o stanovanju. Dakle, Fond za solidarnu stambenu izgradnju ostaje. Odbor za finansije je usvojio amandman Vlade i narodnih poslanika, po kome se sredstva ostvarena u iznosu od 0,3 do 1% na porez na fond zarada usmeravaju na solidarnu stambenu izgradnju. Na ovu širu osnovicu taj 1% znači, zapravo, 1,45%, a to znači, više nego što je bilo. Na taj način ova vlada želi, pre svega na lokalnom nivou, u opštinama, da reši stambene probleme, pre svega ratnih vojnih invalida i socijalno ugroženih slojeva stanovništva na taj način što će se, za razliku od prethodne vlasti, na lokalnom nivou ta sredstva namenski trošiti. Videli smo ovde  primer Gornjeg Milanovca. Mi smo dobili pritužbe iz Užica, Kraljeva, iz mnogih mesta da se ta sredstva nisu namenski trošila i da će nove opštinske vlasti, posle septembarskih izbora prošle godine, napraviti kriterijume po kojima će stvarno stanove dobijati oni koji treba da ih dobiju. Na taj način je Vlada Republike Srbije usvojila i zahteve, a mi imamo veliki broj tih zahteva, od strane Udruženja ratnih vojnih invalida i sindikata.
S druge strane, vi znate da je u budžetu, na republičkom nivou, Vlada predvidela sredstva za rešavanje stambenih problema, pre svega, podstanara. Prema tome, optužbe od strane opozicionih stranaka, pre svega, SRS i SPS-a, da ova vlada ne vodi računa i da je nehumana, ne stoje. Pozivam sve poslanike da glasaju, pre svega, za ovaj zakon i za sve ostale zakone. Zaista je za očekivati da će stranke opozicije, ove dve koje sam pomenuo, takođe glasati za ove zakone i na taj način početi da ispravljaju svoje greške iz prethodnog perioda kada su stanove umesto, pre svega, podstanarima i ratnim vojnim invalidima, dodeljivali aktivistima svojih stranaka i na republičkom nivou, videli smo, pre svega, funkcionerima tih stranaka. Hvala.

Reč ima ministar Đelić.

Poštovani gospodine predsedniče, gospođice i gospođe potpredsednici, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, želeo bih u sledećih 10 minuta da vam kažem samo dve uvodne reči i privučem vašu pažnju na tri ključne tačke oko ovog poreskog paketa.
Prva uvodna reč se tiče onoga što je prvi govornik, prof. dr Ivković rekao oko povrede Poslovnika. Prvo, hteo bih da kažem da ja ni u kom momentu nisam hteo nikoga da uvredim, niti je to stil ove vlade, a sigurno da nije ni moj stil. Želeo sam samo da ukažem da smo u poslednjih 10 godina imali, na žalost, i tu nema nikakvog ideološkog naboja niti ikakvog likovanja, uz ove zakonski uređene načine oporezivanja našeg stanovništva, još dve forme oporezivanja sa kojima se mi ne slažemo, i u ovom poreskom sistemu i vođenju javnih finansija želimo da raskrstimo.
Prvi način je vođenje budžetskih stavki kroz specijalne račune. O tome smo već puno pričali u momentu prihvatanja ovog budžeta. Hteo bih da kažem da smo čuli iz usta opozicionih poslanika da se oni sada slažu sa tim opredeljenjem. Toga više nema. Na rashodnoj strani vidimo sve ili skoro sve, a tako je danas i na prihodnoj strani i tako treba da bude. Jedan od govornika je malopre govorio da je budžet 1994. godine bio na neki način precizniji. Bilo je nekoliko stavki gde je taj budžet bio precizniji i to je tačno. Moram vam reći da ćete za najduže dva meseca dobiti novi nacrt zakona o budžetskom postupku, jer mislim da ovaj budžet, kakav je danas, nije dovoljno precizan da bi vi, narodni poslanici, a samim tim i naš narod, imali dovoljan uvid i dovoljnu kontrolu nad time šta se radi. Čvrsto je moje uverenje, ako tako budete izglasali za koju nedelju, da će sledeći budžet za 2002. godinu biti izglasan baš po tom budžetskom postupku i baš sa tom dodatnom transparentnošću, a ja bih rekao poštenjem.
Znači, to je prvi vid sa kojim smo mi raskrstili. U našim javnim finansijama iskazaćemo svako zahvatanje iz naše privrede i od naših građana. To je ono što je dobro.
Postoji jedan drugi vid i jutros imamo klasičnu ilustraciju tog drugog vida, a to je da su naši građani dobili neku vrstu poreza kroz nepredviđena zahvatanja. To je stara devizna štednja, jer nisu očekivali da njima to država neće vratiti, verovali su u državne i društvene banke, a sa druge strane, postoji zakon, i da ne govorim o drugim vidovima - zajam za preporod Srbije, koji još nije vraćen i imamo nagomilane dugove naše zemlje. Milo mi je da vidim redove ispred naših banaka i veliki je ponos što je Republika Srbija direktno kroz budžet Republike obezbedila 56% svih sredstava za vraćanje devizne štednje, a pošto, na žalost, znamo da poreski obveznici iz Crne Gore ne uplaćuju u federalni budžet, tako je skoro 2/3 celih sredstava za vraćanje devizne štednje obezbeđeno kroz naš sistem javnih finansija. To je dobro, mi možemo svi biti ponosni na to.
Danas je prva rata od 110 maraka, ove godine sa još tri rate ćemo uspeti da obezbedimo novac, a taj novac će obezbediti 80% štediša, skoro dva miliona ljudi, da im se vrati ono što im je oduzeto. To je ono što je dobro, jer time počinjemo ponovo da postepeno vraćamo, i to će biti mukotrpan posao, poverenje naših poreskih obveznika prema državi i prema vlasti, ma ko bio na vlasti.
To je prva stvar koja je veoma važna.
Drugo što bih hteo da kažem u ovoj uvodnoj reči, a i kolega je malopre pričao kakav je bio budžet 1994. godine, potrudio sam se da vidim kada se zadnji put u ovoj skupštini vodila debata o poreskom sistemu na ovom nivou. Čini mi se, možda grešim, ono što sam uspeo da nađem ovog vikenda, to je da je ovo prvi put posle nekih 10 godina da je došlo do ovakve rasprave u celosti, o svim ovim tekstovima. Čini mi se da je to dobro i čini mi se da je to pošteno, ali samim tim što smo pokazali na istom mestu, u isto vreme, sva zahvatanja koja naši građani i preduzeća imaju, ne treba izvesti dva zaključka. Prvo, da smo uveli neke nove poreze. To nije tačno.
Ja želim da budem pošten do kraja. Ima jedna stvar koja je nova, to su porezi na čamce. To jeste jedina stvar, ali kroz amandmane Vlade posle javne rasprave, mi smo njih dodatno smanjili, kao što je jedan narodni poslanik malopre kazao. Nema ni jednog drugog novog poreza. Ne uvode se nova zahvatanja, nove poreske forme, nema ničega novog u tome, zbog toga što nije primereno u ovom momentu podizati zahvate našem narodu. Ja se slažem i Vlada se slaže da ekonomska snaga našeg naroda nije takva da se ide u dodatna zahvatanja od našeg naroda.
Druga stvar koja ne stoji, čini mi se, to je ono što se veoma često čulo, a to je da će ove promene dovesti do haosa, do nestabilnosti i do dodatnog siromaštva našeg naroda. Od toga se možemo najbolje braniti činjenicama. Pre tri nedelje kada je ovaj parlament usvojio novi porez na promet, i tu je bilo promene, mnogi opozicioni poslanici sa ovima iz DOS-a, rekli su da je to dobra reforma jer time smo zatvorili jedan veliki prostor za aludiranje, a neko bi rekao, čak i za neke druge forme pregovaranja između privrednih subjekata i države. U tom momentu se nagoveštavalo da će inflatorni efekat biti 20%, 15% i 25%. Šta konstatujemo? Podsećam sve narodne poslanike da već živimo sa tim novim zakonom dve i po nedelje. Konstatujemo ono što smo mi predvideli i ono što sam ja za ovom govornicom nagovestio - da bi inflatorni efekat trebalo da bude nekih 3%. On je podeljen na dva meseca, čak se ni to nije desilo i neću da kažem, zato što je, eto, poreska reforma imala neutralni efekat, to je zbog slabe kupovne moći našeg stanovništva i mnogih trgovačkih kuća, eto što je kupovna moć mala, a efekat poreskih reformi tog poreza na promet je veoma mali i oni su odlučili da to preuzmu na svoju maržu, da podele sa proizvođačima. Znači, od tog poreskog šoka nema ništa, kao što je jedna novina rekla - za sada nije strašno, i rekao bih, ovaj drugi deo poreskih zakona će pokazati da nema tu ničega strašnog, to su jednostavno nešto moderniji i nešto bolji poreski zakoni, za dobrobit naših građana. To su te dve prve uvodne reči koje sam hteo da kažem. Hteo bih da u sledeća tri minuta kažem nekoliko reči o tri ključne tačke ovoga.
Prvo, čulo se da smo mnogo toga sačuvali. Ako uzmete neku malo širu perspektivu, šta se radi u ovom prvom koraku poreskih reformi, u suštini, mi smo sačuvali ono što je bilo dobro u reformi početkom 1990. godine, jer bilo je dobrih stvari. U tom momentu ta reforma je davala mogućnost Srbiji da bude na istom nivou kao druge zemlje centralne i istočne Evrope. Tamo gde je dobro i gde je praksa pokazala dobre rezultate, nismo menjali. Ima tu nekih stvari kao što su veoma niske stope, na primer porez na dobit sa 20%. To je najniža stopa u Evropi, Mađarska ima 18%, ali ima drugih kvaka tamo i vidi se da i oni imaju nešto više. To je ono dobro, imajući u vidu kakva je situacija u našoj privredi, 14% na zarade, podsećam nekada je to bilo i 30% i 19%, a danas je 14% i to je na dobrom nivou i tako smo sačuvali.
Znači, ima tu mnogih stvari koje su dobre. Sa ovim promenama, na primer prelaskom na jedinstvenu stopu poreza na promet, i jutros je ponovo bilo o tome reči, napravili smo jedan veliki korak u pripremanju poreza na dobit vrednosti i naravno, to je sledeći korak. Na žalost, u poslednjih devet godina nije dovoljno urađeno, najverovatnije zbog manjka sredstava i kadrova, da se pripremi informatički sistem koji bi to omogućio. Naša čvrsta namera je da to bude za 18 do 24 meseci i, u pravu ste, u tome ćemo videti koje su ingerencije između Savezne i Republičke vlade. Bilo je pitanja o tome. Nemojte biti iznenađeni ako je jezički sve bilo identično, naravno da smo veoma duboko konsultovali i veoma puno radili sa našim kolegama na saveznom nivou, da bi to bilo usklađeno. Tu niko nije prepisivao drugoga, to je rađeno zajedno i ta koordinacija je i te kako nužna u našem sistemu i u našoj državi kako je uređeno danas.
Znači, to je prva stvar - sačuvali smo sve ono što nam se činilo primereno i što je dobra baza, uz neke promene, za sledeće korake.
Druga stvar koju bih hteo da pomenem tiče se onoga što smo promenili. U suštini, mi dovodimo naše javne finansije u red. Hteo bih da vam to malo razložim kroz šest kratkih primera.
Prvo, što se tiče akciznih proizvoda, mnogi poslanici su primetili da tu očekujemo veći priliv sredstava i to je tačno i to je pravično. Tu ćete moći vi, narodni poslanici, da vidite da li imamo uspeha u borbi protiv sive ekonomije i organizovanog kriminala. Da li, uistinu, u onome što smo radili, imamo uspeha. Ako ne uspemo u domenu nafte i naftnih derivata i cigareta, naravno da nećemo moći tolika sredstva da uberemo i tu imate kontrolu nad onim što radi Vlada i to je pošteno i pravično. Zbog toga smo predvideli te stvari, zbog toga je, ako gledate kod nafte, ona iznuđena i privremena i kao što je bilo prošle nedelje govoreno, ona već daje neke rezultate.
Što se tiče cigareta, videćete ovih nedelja, tu smo spremni i idemo u jednu veoma odlučnu borbu protiv sive ekonomije u tom domenu.
Druga stvar se tiče razumne progresivnosti. Neki kažu - trebalo je još više da zahvatite od ljudi koji imaju džipove, koji imaju vile, zašto samo toliko. Tu moramo biti razumni. Važno je da se dalje grade vile u našoj zemlji, zbog građevinarstva, važno je da ljudi koji imaju novca troše, to je dobro za privredu, ali je važno i to da krenemo i neko je jutros govorio o tome, da počnemo da oporezujemo prema ekonomskoj snazi naših privrednih subjekata. Ne možemo to preko noći. Ovaj sistem kroz tri-četiri godine treba progresivno da ostavi sve više mesta porezu na dodatnu vrednost, porezu na dobit preduzeća i sintetičkom porezu na dohodak građana. To su oni pravi porezi, ali njih ne možemo razviti odjedanput.
Najzad, treća stvar koju bih hteo da napomenem, tiče se podsticaja za ulaganje u kulturu i to je jedan veliki prvi korak za kulturu; 1,5% od ukupnog dohotka može se odbiti od oporezivanja za one koji ulažu u tu sferu i to je važno, i 3,5%, to je još veće, za sport, za duhovne aktivnosti i tako dalje. To je dobro u jednom momentu, da bi održali duh naše nacije i ono što je bilo dobro poslednjih deset godina.
Četvrta stvar se tiče odbrane najugroženijih slojeva. Tu treba staviti stvari na pravo mesto. Kroz poresku politiku vođeno je bilo mnogo politika. Ako smem tako da se izrazim, na rkače poreske politike su bile stavljene i razvojna, i socijalna politika, a sa tim nije bilo dovoljno mesta na rashodnoj strani da se do toga dođe. Hteo bih danas da napomenem da ćemo mi ove godine, i to je novina, unapred isplatiti i one obveznice za dečje dodatke koje tek dolaze sledeće godine. To je zahvaljujući ovoj poreskoj politici, racionalizaciji onoga što radi naša administracija i to je prostor kada dođe avgust da damo dodatna sredstva, ne samo uz dečje dodatke, koje ćemo redovno isplaćivati, a ne kasniti dve godine, ne samo kroz ovaj fond za jednokratnu socijalnu pomoć, nego ćemo naći dodatna sredstva da pomognemo onima kojima je nužno i kojima uistinu treba pomoći da nadoknade podizanje cena nekih artikala. To je naravno predviđeno.
Što se tiče prelaska na bruto plate, i tu bih završio sa onim kako dovodimo stvari u red, ne bih ponovo govorio o toj teškoj tempiranoj bombi u srcu Srbije. Neki su jutros ponovo o tome govorili. Ne možemo više prodavati budućnost naših sugrađana, ne možemo više odlagati probleme. Neki poslanici su primetili, i oni su u pravu, da će prelaženje na bruto plate u nekim slučajevima iziskivati dodatna sredstva od nekih preduzeća, ali mnogo je bolje staviti stvari na prave noge, na prave baze, na zdrav temelj i onda pošteno, direktno pomoći i naći rešenje sa tim preduzećima, gde će eventualno doći i do nekih problema, a ne iskriviti ceo sistem i prodati celu generaciju, dve generacije naših ljudi samo zbog toga što imamo nekoliko problema u nekim preduzećima. To je onaj pravi način i zbog toga smo predvideli četiri milijarde dinara na rashodnoj strani našeg budžeta, baš zbog tih slučajeva, baš zbog "Zastave", baš zbog drugih takvih preduzeća, gde će biti potrebno dodatnih sredstava da bi mogli da prebrode ove promene i ovaj momenat. To je, čini mi se, pravi način da krenemo u reformu.
Treća ključna tačka koju bih hteo da napomenem - mnogi poslanici, i ja se sa njima slažem, Vlada se slaže, kažu da budžet i poreski zakoni ne mogu sve, da ukoliko našoj privredi ne krene nabolje ovo će biti teško izvršiti. Oni su u pravu. Mi smo predvideli u ovom budžetu i čini mi se da je to realistična prognoza, realni rast od 5% našeg bruto nacionalnog dohotka. Neki kažu da je to previše pesimistično, meni se čini da je to konzervativno, jer budžet se mora graditi na konzervativnom razvoju, ali očigledno je da ovaj budžet već ima mnogo toga za privredu. Pomenuo sam već ove četiri milijarde za ona preduzeća koja će imati teškoće. Predviđeno je 5,1 milijardi u Agrarnom budžetu kroz dodatne efekte poreske reforme i, verujte mi, ovog vikenda smo bili na terenu, seljaci su dobro shvatili da su ovo veoma pozitivni koraci za njih.
Samo, to nije dovoljno. Ako pogledate poreske zakone videćete da tu imamo ne samo podsticaj za investicione poduhvate, a ne ventile za moguće pranje prljavog kapitala, koji je ili iznesen iz naše zemlje jednog momenta, pa se sada vraća na neoporezovani način, to nije primereno, već za one prave investitore predviđene su one beneficije i podsticaji na malo duže staze. Jutros je ponovo bilo priča o tome, i to je čvrsta namera naše Vlade, da privučemo baš one strane investitore koji će biti sa nama na duge staze, a ne one koji bi došli da očerupaju privredu i da odu sa brzo zarađenim novcem. Nije to naše opredeljenje i baš zbog toga u poreskom sistemu imamo podsticaj za one koji će biti dugoročni investitori i koji će deliti sudbinu naše privrede i našeg naroda na duge staze.
Naravno, ako pogledate budžet i poreske zakone, oni naravno nisu dovoljni, situacija u privredi je teška i svi to znamo, ali pogledajte šta se uradilo već u nekoliko nedelja. Da napomenem, prošle nedelje imali smo simultano ipak tri dobre vesti. Prva je otvaranje prve banke za mikrokreditiranje, doduše sa malim kapitalom od 20 miliona maraka. Već 30 projekata je podneseno, dva su već odobrena i evo šanse za naše preduzetnike da krenu u nove poslove, da iskoriste novi ambijent. Evropska banka za razvoj je odobrila 125 miliona maraka za obrtna sredstva. Naša Vlada, sa Narodnom bankom Jugoslavije i sa poslovnim bankama, obezbedila je dodatnih oko 100 miliona maraka za izvozne programe. Ovog vikenda mi smo obrađivali razne projekte i računamo da će u sledeće dve-tri nedelje doći do odobravanja nekih 20 do 30 izvoznih projekata. To je samo početak.
Šta nas očekuje što se tiče inostranstva? Očekuje nas 400 miliona maraka iz Evropske banke za razvoj, 400 miliona maraka iz kredita Svetske banke, 400 miliona maraka iz sredstava Međunarodnog monetarnog fonda, a što se tiče donatorske konferencije, ona je potvrđena za jun i tu očekujemo dodatnih 600 miliona do milijardu dolara, tj. 1,2-2 milijarde maraka. Da li je to dovoljno za našu zemlju? Da li je to delimično i nadoknada za ono što je urađeno u našoj zemlji?
U svakom slučaju, i na diplomatskom i na ekonomskom planu, ova vlada, Savezna vlada i Narodna banka Jugoslavije složno rade na tome da uradimo sve što je u našoj mogućnosti da se privuče sveži kapital i da se omogući našoj privredi da krene nabolje.
Zadnja stvar koju bih hteo da napomenem, jeste da je na zadnjoj sednici Vlade Republike Srbije formirana Komisija za regulisanje problema unutrašnjih dugova u našoj privredi. Mi nameravamo da to regulisanje uradimo za sledećih šest nedelja i da odblokiramo našu privredu, jer svi dolazite iz okolnih sredina i znam da su ta nelikvidnost, blokirani žiro-računi, velika prepreka u našoj privredi. Sada smo krenuli u rešavanje tog problema i nadam se da ćemo za šest nedelja imati pozitivne vesti na tom planu.
Da zaključim, ako pogledamo ove poreske zakone, oni nisu niti sasvim novi, niti su dovoljni da budu proglašeni za celishodne za sveukupnu poresku reformu, ali oni su veoma značajan korak koje naša zemlja, ako glasate za njih, može napraviti, da ono što je naše kašnjenje od nekih 10 godina od one poreske reforme početkom 90-ih godina svedemo na dve-tri godine; a da sledeće godine zatvorimo taj jaz i zakašnjenje i da najzad uđemo ukorak i sa drugim zemljama u našem okruženju, ne Francuskom, Nemačkom, nego sa Bugarskom, Hrvatskom, Mađarskom i da za dve tri-godine dostignemo ne samo na poreskom sistemu, nego i u privredi njihove performanse. To je dinamika. Neće biti lako, ali verujte sa ovim budžetom i ovim poreskim zakonima najzad naši građani i naša privreda imaju perspektivu. Biće puno prepreka, ali dinamika je najzad na našoj strani, a što se tiče poreza imam samo jednu poruku za vas. Sve je ovo u formi - pomozite nam da vam pomognemo. To će biti pošteno urađeno, država neće više trošiti nenamenski i sve ono što bude ubrano će biti upotrebljeno za korist naših građana i naše privrede.

Po Poslovniku? Izvolite.