Dobro, hajde, makar o Beočinu vrlo kratko, pa da se vratimo na dnevni red.

Ja neću potrošiti puno vremena, ne potrošim ga nikad, nema potrebe ni danas. Znači, voleo bih jako da je to istina. Međutim, istina je ono što je gospodin Borislav Novaković, gradonačelnik Novog Sada rekao u subotu za novosadski Dnevnik i Bernard Šeneve, koji je u toj nekoj evropskoj komisiji: da tu sem para za čišćenje Dunava, nema ni žute banke za pravljenje mostova, nego da dolaze iz evropskih zemalja, gospoda bankari koji nude povoljno kredite, da sami sebi napravimo most. Imajmo bar malo više od onog gospodina Hombaha, koji je ispao veći Srbin od nas, pa lepo oni koji su srušili mostove, neka ih i naprave, a mi to ili vi iz DOS-a ne možete da im kažete. Hvala.

Nećete o amandmanu?
Ako se više niko ne javlja po pitanju mostova, odnosno amandmana, za reč, onda stavljam amandman na glasanje.
Za 54, protiv 114, uzdržanih nema, nije glasalo 11, a ukupno je prisutno 179 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Nikolić.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li se neko javlja za reč? Izvolite, gospodine Vučiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, za one koji nemaju amandmane ispred sebe ili se teško snalaze u raspravi u pojedinostima, u ovom amandmanu se kaže da se u članu Predloga zakona broj 3.033 zamenjuje brojem 1.500, broj 4.427 zamenjuje brojem 2.200, broj 5.262 zamenjuje brojem 2.600, broj 6.635 zamenjuje se brojem 3.300, broj 7.145 zamenjuje se brojem 3.600, broj 9.409 zamenjuje brojem 4.700, broj 10.500 zamenjuje brojem 5.300 i broj 12.724 zamenjuje brojem 5.400.
Znači, mi smo ovim amandmanom želeli, kao poslanička grupa i Tomislav Nikolić kao narodni poslanik, da utičemo na Vladu Republike Srbije da se smanje ove osnovice za obračunavanje plaćanja doprinosa za osiguranike, da se smanji i zbog onoga o čemu sam malopre govorio, zbog nerazumevanja u razlici između onoga što se nekada nazivalo bruto plata, a danas se naziva bruto zarada. Čini mi se da bi ovo bilo nešto što je razumno. Nismo išli demagoškom formulom na ono što je nekada ili što je i dalje postojeće u pozitivnom zakonu, znači na one cifre, već na ono što danas predstavlja realnost u ekonomskom životu Srbije i čini mi se da bi to bilo potpuno razumljivo i potpuno normalno da poslanici, ne samo opozicije u Narodnoj skupštini, već da poslanici većine u ovom parlamentu to prihvate.
Čini mi se, ukoliko bi se prihvatio ovaj amandman narodnog poslanika Srpske radikalne stranke, da bismo značajno oslobodili poslodavce. Ali, osim značajnog oslobađanja poslodavaca, time bismo učinili mnogo za radnike, jer će veliki deo njih na ovaj način biti otpušteni, jer poslodavci neće moći da izdrže da plaćaju ovolike poreze i doprinose. Time bismo zaštitili njihov položaj i oni bi ostali na svom poslu, a čak i za državu bi bilo bolje, jer u masi prihoda, pa čak i sa nižim osnovicama dobilo bi se više novca za državnu kasu nego što bi se to dobilo na ovakav način. Čini mi se da je to vrlo racionalno, potpuno prirodno, potpuno razumljivo i zato se nadam da će poslanička većina ovaj amandman prihvatiti. Naravno, opet neko može da kaže da mi vršimo opstrukciju, opet može bilo šta da govori. Ali ako ovakvu hajku vodite kao što vodite protiv gospodina Obradovića, protiv svojih, ne čudi me što radite protiv nas.

Reč ima ministar Matković.

Pošto ima više amandmana koji se odnose na apsolutni iznos osnovica, ja bih samo ovom prilikom htela da kažem da većina tih amandmana predlaže da te osnovice u bruto iznosu budu manje nego što su sada važeće osnovice u neto iznosu. Pošto oni koji nemaju kod sebe najnovije odluke Fonda, koje se odnose na revalorizaciju, ja bih samo još jednom pročitala koje su važeće neto osnovice da biste videli da su one više nego ono što se predlaže u ovom i onim amandmanima koji se odnose na ovo.
Znači, sada su te osnovice, čitam po nivou kvalifikacije 1.705, 2.639, 3.137, 3.956, 4.260, 5.609, 6.266 i 7.586. Znači, koliko god se sporili oko visine osnovica nema osnova da one budu niže za bruto nego što su za neto važeće iznose danas. Još jednom samo da kažem da ste vi osnovice već usvojili u prethodnom Zakonu o radu i da je način socijalnog osiguranja jedinstven.

Ako se više niko ne javlja za reč, stavljam amandman na glasanje.
Za 53, protiv 116, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 10, ukupno 179 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Rade Bajić.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Izvolite, gospodine Bajiću.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. isto na ove famozne osnovice koje se protežu u ovom zadnjem setu zakona iz razloga što smo već koji put ovde rekli, ali što je istina, da su ove osnovice, iako je gospođa ministar sada rekla zadnje podatke ovde o neto ličnim dohocima po stručnim spremama, za mnoga preduzeća visoke i da će ih dovesti u vrlo nepovoljan ekonomski položaj.
Kada sam podnosio amandman možda sam zasekao malo oštrije kada sam rekao da treba umesto 3.033 staviti 1.000, 4.427 staviti 1.500, pa 12.724 sa 5.500. Kada sam video podatke koje sam izvadio za januar mesec da su u pojedinim opštinama proseci bili recimo: Bela Palanka 436 dinara, Bela Crkva 1.291 dinar, neto govorim, Vrbas 4.459, Dimitrovgrad 483 dinara, Žitište 1.911 dinara, Ivanjica 1.602 dinara, dakle u mnogim mestima preduzeća jednostavno ne mogu ovu osnovicu da izdrže da plate doprinose. Mi ih dovodimo dva puta u nepovoljan položaj. Prvo što neće moći isplatiti lični dohodak i dovešćemo ih sudskim sankcijama da plate kazne ili, ako ne isplate lični dohodak, da su dužni do 30-tog u mesecu da plate doprinose na osnovice koje su date. I zato ih čeka isto tako vrlo žestoka kazna od 10.000 do 200.000 ako ne isplate, a vidite da pojedina preduzeća jednostavno ne mogu sakupiti novac ne za plate i za doprinose, već praktično vrlo teško mogu sakupiti. Sada, da li je u interesu da ta preduzeća prestanu da rade, da im uzmemo delatnosti i da ih ne obavljaju od 30 do 90 dana ili da se nađe neki kompromis da se ono para što ima podeli između države i radnika, da ne bude plati državi ili obezbedi, zaštiti državu, a radnike kako god možeš obezbedi ili ih nemoj uopšte obezbediti.
Mislim da ste shvatili iz ovih primera koje sam naveo, a svi to možete da uzmete iz informatora i jednostavno pročitate. Ja zadnji podatak nemam, ali ako je između 3.790, koliko je tada bio prosečan lični dohodak u Srbiji i sada 4.270, povećanje od 14%, pa da uzmemo aproksimativno i 14% povećamo svaki neto lični dohodak po opštinama, videćete da mnoga preduzeća neće moći isplatiti ovo.
Kada se tiče osnovice, ja jesam juče sa gospođom ministrom razrešio pitanje osnovice i razumeli smo se, ali obrazloženje je katastrofalno u zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju. Kada to kažete ili kada nekome objašnjavate i kažete osnovica, gde normalno sada ulazi po bruto principu: topli obrok, dvanaestina regresa, jer se regres ne isplaćuje svakog meseca i to ako ga isplate i koliko ga isplate, i terenski dodatak ko ga ima. Tamo u obrazloženju zakona piše, ako ste čitali, a verujem da većina treba da pročita: s obzirom na činjenicu da dolazi do uvećanja osnovice za obračun i uplatu doprinosa (jer se u nju uključuje porez kao i navedena druga lična primanja).
Dakle, samo su rekli u obrazloženju poreza. Juče sam sa gospođom ministar razrešio da su tu ušli i doprinosi. To je trebalo da kaže prethodni ministar kada je na dnevnom redu bio njegov zakon, pa da kaže - na neto osnovicu, koja se obračunavala, dodati su bruto 1 i bruto 2. To učenik u srednjoj školi ili onaj koji je mesec dana radio u obračunskom, zna kako dolazi do bruto 1 i bruto 2, i konačno bruto ličnog dohotka, odnosno za poreze i doprinose uzeli su 40% od toga a to je 3.033 za najnižu spremu.
Mi smo se ovde morali mučiti ili da budemo proroci i da pitamo kako je taj zakonodavac zamislio i kako je došao do tih 3.033 dinara. Na osnovu zakona sam to izračunao vrlo lako i vrlo jednostavno. Matematika je čista, 2 + 2 = 4 za svakoga, da na osnovicu dodamo 1/12 regresa, topli obrok od 900 dinara i 14% poreza i tu je negde oko 3.033 dinara.
Međutim, to prethodni ministar i prethodni zakon nije objasnio. Ovaj je isto išao sa kriminalnim obrazloženjem, tako da smo mi poslanici bili nemoćni da dođemo do cifara koje su nama ovde za osnovicu date. Ali, bez obzira na to, već i samo sa ovim što sam rekao, koliki su proseci po opštinama, dovešćemo poslodavce jednostavno do toga da neće moći da izmire tu obavezu.
(Predsednik: Molim vas, vreme.)
Predsedniče, izvinjavam se, samo još rečenicu. Jednostavno, neće dopustiti poslodavac. Ako mu se zatvori firma on će otpustiti radnike. On jednostavno neće da trpi gubitak po osnovu toga.
Zar nije bolje da ima pet ili 10 zaposlenih, da nađemo neki kompromis da on isplati i državi i radnicima, nego da ga zatvaramo i da otpuštamo radnike. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč?
Ima reč narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ako smo otklonili dileme koje su pratile naš rad po pitanjima predloženog zakona dobro je, a ako nismo mislim da ima spremnosti na našoj strani da nešto tako uradimo.
Hteo bih još nešto da kažem samo, da država insistiranjem na plaćanju doprinosa ne štiti sebe. Država štiti radnike. Država ne pokušava na takav način da obezbedi sredstva koja će onda potrošiti na nešto što je samo po sebi imaginarno, što je u magli. Država je učinila taj korak koji je bila dužna da učini stavom da je pre plaćanja poreza preduzeće odnosno poslodavac obavezan da plati doprinose. Da je to njegova prioritetna obaveza.
Time on ispunjava i izvesnu socijalnu dužnost prema svom radniku, a država je dužna na takav način da se ponaša prema zaposlenima i sa te strane mislim da prosto morate razumeti, i verujem i da razumete, da mi na ovakav način ne obezbeđujemo sredstva za državu nego za penzioni fond koji je prazan i penzioni fond iz koga se sredstva usmeravaju na penzionere, a ne na državni aparat, ne na sudstvo, ne na policiju, ne na vojsku, već isključivo na penzionere s obzirom da se ta sredstva moraju trošiti namenski i tako će sigurno odsad ubuduće biti.