Uvaženi predsedniče, poštovani narodni poslanici, moj amandman se odnosi na član 2. stav 4. u kome se kaže da: "Najniža osnovica, utvrđena u smislu stava 2. ovog člana usklađuje se tromesečno sa kretanjem zarada po zaposlenom u Republici, na osnovu podataka republičkog organa nadležnog za poslove statistike". Moj predlog je da se: "Najniža osnovica, utvrđena u smislu stava 2. ovog člana, usklađuje tromesečno sa kretanjem zarada po zaposlenom u opštini, na osnovu podataka republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a iznos usklađene osnovice objavljuje Fond PIO zaposlenih".
Zašto? Smatram da je ovo rešenje u mom amandmanu pravednije, jer danas u Srbiji imamo tri četvrtine opština gde je zarada po zaposlenom ispod republičkog proseka. Jednostavno, država treba da bude selektivna kada je reč o uzimanju. Uostalom, taj princip smo proklamovali ovde na početku mandata ove vlade, da najviše treba da se uzima od onih koji imaju najviše, a najmanje od onih koji imaju najmanje. Danas u Srbiji, čak i u razvijenoj Vojvodini, imamo prosek plate po zaposlenom niži od proseka u Republici, u Sremskom okrugu i u Zapadno-bačkom okrugu. Kada je reč o samoj Srbiji, u pitanju je 17 okruga. Samo 6 okruga imaju veće proseke od prosečne republičke zarade, a negde dva okruga su na nivou te prosečne plate.
Ne mislim da neku naročitu prepreku treba da predstavlja već usvojeni Zakon o zapošljavanju, jer, jednostavno, stope, vezano za ovaj zakon, veoma su niske. One su 0,9 plus 0,9, znači, na zarade i na teret poslodavca, i ta opterećenja su veoma mala za razliku od PIO i zdravstvenog osiguranja gde su stope značajno veće. U penzijskom - 16 plus 16, kada je reč o zdravstvenom osiguranju - 9,7 plus 9,7, tako da bismo mi na ovaj način postigli jedno pravednije rešenje. Mislim da je ovaj amandman sasvim dobar i ne ruši ceo sistem. Uostalom, mi uvek treba da idemo sa nekim rešenjima koja su naprednija i koja su povoljnija i po zaposlene i po preduzeća. Hvala.