DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 10.05.2001.

15. dan rada

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ako se više niko ne javlja za reč, stavljam amandman na glasanje.
Za 56, protiv 117, uzdržanih nije bilo, nije glasalo pet, od ukupno 178 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 2. amandmane je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, oslanjajući se na prethodne zakone koji su doneti a i na izlaganje resornog ministra, koji je danas obrazlagao deo zakona, nema pravne logike da se norme iz ovog zakona mogu identifikovati sa normom koja je usvojena u prethodnom zakonu.
Postavlja se pitanje onda, zašto će nam ove norme, zašto će se u ovom zakonu predvideti iste osnovice? Zašto to? Zašto to nije predviđeno jednim zakonom?
To postavljam kao pitanje a ako ne može, ne može. Ali, ne mislim da ima pravne logike da se u ovom zakonu ne može umanjiti osnovica. Suština mog amandmana je sračunata i usmerena na snižavanje osnovice zbog toga da bi radniku ostalo što više sredstava za platu, a sa druge strane da bi omogućili poslodavcu da bolje organizuje rad u svojoj firmi, a da se ne sužava prostor poslodavcima i da ujedno ne umanjujemo i ne ugrožavamo stečena prava radnika iz ovog osnova.
Zbog toga sam i predložio da se za 50% umanje osnovice jer za to ima opravdanog razloga, bar u ovom trenutku u kome se nalazi naša zemlja i naša privreda, i u trenutku kada naša privreda treba da krene i kada poslodavcima treba omogućiti da je oni preuzmu, pogotovu privatni sektor. Verujem da nova vlast računa na to da će dobar deo proizvodnje i zapošljavanja preuzeti privatni sektor.
Zbog toga i ukazujem i skrećem pažnju da bi bilo veoma korisno da ovaj amandman bude usvojen, iz brojnih razloga, a naročito iz navedenih razloga.
Događaji, dame i gospodo, u Socijaldemokratiji su veoma, da kažem, i dosta složeni. Ne znamo tačno šta se tamo zbiva ali ako mi dozvolite, nećete mi zameriti...

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Pa, nećemo vam dozvoliti. Molim vas da o tome sada ne vodimo raspravu.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
Znao sam....

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Pogotovu što je složeno, kako kažete.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
Samo jednu rečenicu, odnosi se na rad Vlade i smatram da će vreme pokazati ko je u pravu i zbog toga od ovoga ne treba u ovom pravcu kretati i otvarati rasprave, koje možda tek treba da donesu tačne i istinite informacije. Hvala na pažnji.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ovo je jedan sjajan načelan stav, gospodine Jojiću. To je bilo sjajno. Ima reč narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je sličan i vrlo srodan prethodnim amandmanima. Ne bih čitao tačno predložene iznose kojima bi se menjala zakonom predviđena osnovica, ali bih prokomentarisao ono što je vezano sa tim iznosom osnovica koje je čitala ministar Matković. Ukoliko sam pogrešio, a čini mi se da sam tačno zapisao ono što ste pročitali, vi ćete me ispraviti.
Rekli ste da ne može da bude niži ukoliko je osnovica na neto a sada u odnosu na bruto zaradu. Ali, nigde nije niža. Ogromna je razlika, recimo za VIII stepen stručne spreme, razlika između 7.586 dinara i 12.724 dinara. Da u to ubacite i topli obrok, regres, dnevnice opet ne možete doći do ove sume. Reći ću vam oko poreza i doprinosa. Što se tiče osnovica ne bi bio problem ni za ovoliku osnovicu da nije ukupna stopa poreza i doprinosa 96%, ranije je bila i 128%, nego da je 50%, ali pošto je 96% svaki poslodavac mora da isplati tačno onoliko ili gotovo tačno onoliko koliko ste vi ovde predvideli.
I još nešto gde se suštinski razlikujemo. Niko ne kaže da će ovaj novac iz doprinosa ići za razvoj poslastičarnica. Ali, mislimo da je ovde napravljena strateška greška, zato što će država, da li će ići u fond ili će se isplaćivati budžetski, suštinski o tome voditi računa. Ali kada predstavnik vlasti kaže da država štiti radnike mi mislimo da je to obrnuto jer će sa malim brojem radnika ti fondovi biti neuporedivo manji.
Država će dobijati manje novca, da li kao taj poseban fond, ili država direktno, potpuno je svejedno, dobijaće mnogo manje novca. A imamo ogroman broj penzionera, ogroman broj izdržavanih lica, dakle, koje država preko njih mora da izdržava. Na ovaj način ćemo, pre svega, umesto da podstičemo privatnu incijativu, terati privatnike da otpuštaju radnike, da bi ih imali što manje prijavljenih, osim onog zakonskog minimuma, koji moraju da održavaju.
Dakle, da imaju što manji broj prijavljenih, da bi državi plaćali što je moguće manje obaveza, i iz tako malog fonda biće gotovo nemoguće da se namire sve potrebe državi i sve ono što su dužnosti države, ili nekog njenog paralelnog organa, prema našim, u ovom trenutku, najugroženijim sugrađanima, itd.
Čini mi se da je ovo loš način i mislim da je strateški pogrešno, mislim da je strateški trebalo to drugačije da se odvija i da je ideja trebalo da bude da težimo što većem zapošljavanju, pa makar ponekad i oslobađali ljude ili davali neke olakšice na plaćanje poreza i doprinosa, da bismo time u masi sredstava, u masi onih koji su zaposleni, mogli da obezbedimo i veća finansijska sredstva u fondu. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ima reč ministar, gospođa Matković.

Gordana Matković

Znači, opet još jedno zaostalo pitanje, koje se odnosilo na Zakon o zaradama, i neto i bruto. Kada kažemo da pretpostavljamo da je 100 dinara neto plata i da su porezi i doprinosi još 100 dinara, znači da na 100 dinara imate 100 dinara opterećenja. To je opterećenje od 100%, da pretpostavimo zbog argumenta da je tako.
Ako kažemo - bruto plata, to je znači 200 dinara. Kolika su onda opterećenja? Znači, jedina razlika između bruto plate, nekada, i bruto plate sada je što se sada u bruto platu računaju topli obrok, regres, i sve one naknade, kako je definisano u Zakonu o radu i radnim odnosima. Meni je strašno žao što to nije raspravljeno u prethodnom zakonu, ali je to razlika. Znači, kada se kaže da je 12.000 dinara najveća plata za najviši nivo obrazovanja, ako se ne varam, osnovica je 12.700. Dakle, koliko god ste vi platili svog radnika sa najvišim nivoom obrazovanja, država kalkuliše da je njegova bruto zarada, ono što on vas košta, 12.700, i na takvu kalkulaciju primenjuje poreze i stope poreza i doprinosa. Da pretpostavimo da se isto kao i do sada, jer se isto kalkulativno računao bruto, i na bruto kalkulativno su se primenjivale stope poreza i doprinosa i dolazili ste do onoga što vi plaćate kao apsolutni iznos za poreze i doprinose.
Da pretpostavimo da ostanu iste stope poreza i doprinosa, kao što su sada po važećim zakonima. Ako je 12.700 dinara, to što mi kažemo, toliko vas bruto košta, znači sve kada platite, to vas kalkulativno toliko košta, onda je po važećim stopama poreza i doprinosa oko 8.000 ono što vi morate na ime poreza i doprinosa da izdvojite, s tim što, ako nemate para, vi ne plaćate porez, jer se porez plaća samo na ono što je isplaćeno.
Znači, to je sada ta razlika koja stvara nerazumevanje između neto i bruto. Znači, on vas ne košta 12.700, a to možemo zaista lako da proverimo i u penzionom fondu, i gde god za to postoji potreba. Zaista je tako.