Meni zaista nije jasno šta rade ovi socijalisti. Shvatam njihovu žalost zbog gubitka vlasti, ali vidim kod njih i tendenciju nekog dodvoravanja DOS-ovskoj većini. Pazite, vi tražite da se poveća koeficijent predsedniku Narodne skupštine, ali vas ne čudi što je  tolika razlika između predsednika Narodne skupštine i narodnog poslanika.
Predsednik Narodne skupštine je samo prvi među jednakim u Skupštini. Može da vam bude malo veća plata, pola indeksnog poena, ajde da uzmemo i ceo poen, ali da bude za 4,7 - pa to je strašno, još malo pa da bude dva puta veća plata predsednika Narodne skupštine od narodnog poslanika. To je tragikomično. To može u nekom sistemu koji ne poznaje prirodu parlamentarizma. Ovde je samo prvi među jednakima.
Predsednik Narodne skupštine skoro nijedno ovlašćenje nema koje nema i svaki drugi narodni poslanik, koji je iole značajan, a pogotovo ne poseduje nikakvu vlast. Zato je ovo smešno, do apsurda ste ovo doveli. Umesto da mu smanjujete do nivoa plata narodnog poslanika, vi mu dižete u tolikoj meri. Tu su rasponi nepodnošljivi.
I zato ovaj amandman ne treba prihvatiti, nego onaj deo člana 7. na koji se odnosi taj amandman treba redigovati, snižavajući taj koeficijent predsednika Narodne skupštine.

Pošto se niko više ne javlja za reč...
(Javlja se narodni poslanik Baralić za reč.)
Ali, gospodine Baraliću, vi ste izlagali kao podnosilac amandmana, nemate pravo i sada da uzimate reč.
(Javlja se narodni poslanik Arsić za reč.)
Narodni poslanik gospodin Arsić ima pravo kao podnosilac amandmana da uzme reč.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, ovaj amandman je imao za cilj da pokaže upravo da treba da postoji razlika i da su odnosi koji su ovim predlogom člana 7. ovog zakona totalno poremetili odnose vrednovanja počev od predsednika Republike do najnižeg u predlogu, kako je to članom 7. predviđeno, a to je za sudiju opštinskog suda.
Ako govorimo o razlikama koje treba da postoje u vrednovanju po ovim koeficijentima, onda te razlike moraju da budu primerene i onome ko se vrednuje. Sigurno je da se ovim amandmanom htelo da pokaže da predsednik Skupštine treba da bude više vrednovan nego predsednik Vlade. Da li linearno svima smanjivati - bilo je i takvih amandmana? Upravo je cilj ovoga da se pokaže da mora da postoji razlika između predsednika Skupštine i predsednika Vlade. Neću da komentarišem kolika je razlika od predsednika Skupštine do poslanika. Sigurno je da je poslanik ovde u rangu predsednika opštine sa preko 60.000 stanovnika, što je takođe neprimereno u rangiranju odnosno vrednovanju ovih odnosa.
Iz tih razloga smo gospodin Baralić i ja sačinili ovaj amandman da bismo pokazali apsurdnost ovakvog načina vrednovanja u kome se izjednačava predsednik zakonodavne i predsednik izvršne vlasti.
Druga stvar. Mi nismo imali namere nikome da se udvaramo ovim amandmanom. Bilo bi naopako da poslanici govore o tome da su njihove plate male, mislim da bi to bilo nekorektno, da bi to demagoški delovalo. Upravo smo hteli, kao što sam rekao, da ukažemo na apsurdnost postojanja ovakvih odnosa i relacija u vrednovanju svega ovoga što je ponuđeno ovim članom 7.
Prema tome, to nije nikakvo naše zalaganje za povećanje plata predsedniku Skupštine, sem ako nemamo nameru da menjamo zakon kad se promeni vlast. Zakon treba da bude donet za duži vremenski period, a da li će ti izbori biti za dve godine, za dva meseca, ili za 220 dana, to je sasvim relativno. Bitno je da se jednim kvalitetnim predlogom zakona urede kvalitetni odnosi u toj oblasti i da to traje duže nego što traje mandat jedne vlasti.

Pošto se više niko nije prijavio za reč, stavljam na glasanje amandman koji su podneli narodni poslanici gospodin Arsić i gospodin Baralić. Molim vas da se izjasnite glasanjem.
Za 36, protiv 116, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 29, od 181 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predloženi amandman.
Na član 7, alineja broj 1, amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li narodni poslanik Nataša Jovanović želi reč? (Želi.)

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista je neshvatljivo to koliko sluha nema, koliko neznanja ima  u DOS-ovskoj većini Narodne skupštine Republike Srbije, kada je mogla da prihvati amandman predsednika Skupštine Dragana Maršićanina, u kome on selektivno traži da osnovica za obračun i isplatu plata za predsednika Republike, narodne poslanike, imenovana i zaposlena lica utvrđuje Administrativni odbor Narodne skupštine.
Ovim amandmanima sam tražila da se koeficijenti za predsednika Republike smanje analogno tome što su se u obrazloženju koje su dali poslanicima, predstavnici Vlade pozvali na Zakon o radnim odnosima u državnim organima i sve koeficijente su udvostručili.
Međutim, kada je u pitanju predsednik Republike, taj koeficijent je veći za jedan indeksni poen i mnogo je veći od koeficijenta narodnog poslanika u Narodnoj skupštini, od predsednika poslaničke grupe, od predsednika stalnog radnog tela.
Prosto je neshvatljivo da skupštinska većina prihvati amandman Dragana Maršićanina, a da sve vreme dok su poslanici Srpske radikalne stranke argumentovano, kroz svoje amandmane, tražili da nam se objasni zbog čega će Vlada, kao izvršni organ u državi da utvrđuje osnovicu, ni sam predsednik Skupštine nije dao odgovor na to, nije ni znao, rekao je - on je svoj izdvojio, a vi ste to slepo, poslušnički prihvatili. A šta sa onima koji rade u prosveti, šta sa onima koji rade u zdravstvu.
Moj amandman polazi od toga da je striktna podela vlasti u našoj državi neophodna, pa prema tome smatram da i predsednik Skupštine, i predsednik Republike, i predsednik Vlade i predsednik Ustavnog suda treba da imaju isti koeficijent. Koji omer će tu da se primeni, to je sad stvar odluke i popravke u ovakvom zakonu.
Ali, obrazloženje Vlade prilikom odbijanja ovih amandmana, koje sam podnela, tražeći da se izjednače nosioci funkcija u zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj vlasti, prosto je nebulozno i neprihvatljivo za mene kao poslanika, jer se kaže da je Vlada pošla od toga, s jedne strane, da se uspostave odgovarajući odnosi između nosilaca tri državne funkcije, a vi ne želite da u istu ravan stavite nosioce zakonodavne, izvršne i sudske vlasti.
S druge strane, "između nosilaca svake od ovih funkcija", ne razumem šta je predstavnik predlagača ovakvim nebuloznim objašnjenjem hteo da kaže. Zatim, u članu 7. stav 1. alineja 5. Predloga zakona, za predsednika Višeg privrednog suda određen je koeficijent koji je mnogo veći i od predsednika poslaničke grupe, i od poslanika. Da li je to zbog gospodina Kljajevića, koji se sada nalazi na tom mestu, koji vam je i te kako potreban u vašoj pohlepi i u svim tim namerama povodom i posle izglasavanja zakona o privatizaciji, a ja sam tražila da se koeficijent od 9,6 smanji za predsednika Višeg privrednog suda, a da se on ustanovi za predsednika radnog tela Narodne skupštine i predsednika poslaničke grupe.
Normalno, i kod koeficijenta za predsednika Republike, i kod koeficijenta za šefa poslaničke grupe, uopšte se ne ulazi u to - ko su sada ti ljudi koji predstavljaju poslaničke grupe i ko je trenutno predsednik Republike? Jer, ako bismo ulazili sada u to, zaista bi bilo bespotrebno da pojedini predstavnici poslaničkih grupa, pre svega mislim na poslaničku grupu tzv. DOS-a, kada za svog predsednika poslaničke grupe imaju ovakvog predsednika, kakvog imaju, koji ne zna da je završena rasprava u načelu.
Danas nam govori da je Vlada, pod pritiskom Skupštine, povukla prethodni zakonski projekat iz procedure, što uopšte nije tačno, nego je gospodin Tomislav Nikolić, svojim amandmanom, koji je Skupština jednoglasno prihvatila, doveo Vladu u takvu poziciju.
Danas nam je Vlada, zapravo juče, izašla sa novim predlogom zakona, koji ima puno nedostataka, i treba da se povuče. A sada to što ste vi, eto tako iz neznanja, i ne obraćajući pažnju, prihvatili amandman Dragana Maršićanina, a sve ono što smo mi, kao poslanici SRS, želeli da kvalitetnim amandmanima popravimo, niste, to je vaša stvar i to je vaša odgovornost, odnosno, neodgovornost, ali je najbolje da se ovaj zakon povuče iz procedure. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 52 narodna poslanika, protiv 105, uzdržanih tri, nije glasalo 23, ukupno 183.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 7. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Srboljub Živanović i Aleksandar Vučić.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Ima reč narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici,  u obrazloženju Vlade je rečeno da su samo usklađivani koeficijenti, odnosno najčešće udvostručavani, ali da nije bilo značajnijih izmena u odnosu na Zakon o radnim odnosima u državnim organima.

Samo bih ukazao na jednu drastičnu nelogičnost, odnosno netačnost u takvoj izreci, iz prostog razloga što su svojevremeno po tom zakonu sudije okružnog suda i zamenici okružnog javnog tužioca imali isti koeficijent, kao i predsednik Privrednog suda. Po ovom tekstu zakona, to više ne proizilazi kao zaključak i iz nama nejasnih razloga je to promenjeno.

Ja sam ovde, u ovom članu zakona, samo pokušao da ukažem na jednu nelogičnost, na nešto sa čime će se, čini mi se, složiti i DOS-ovska većina, i pretpostavljam da to neće biti sporno.

Naime, zašto bi za predsednika Privrednog suda bio određen viši koeficijent u odnosu na predsednika stalnog radnog tela Narodne skupštine, a posebno kada imate u vidu da su vašim izmenama, vašim amandmanima, nešto što je postalo sastavni deo ovog zakona, data još šira ovlašćenja, još veći prerogativi vlasti u ruke stalnih radnih tela Narodne skupštine, nego što inače postoje, pa je potuno nelogično da taj koeficijent bude viši.

Naravno, za one koji nisu shvatili, koji ne znaju ili koji ne razumeju, razume se da je predsednik Republike najviši u izvršnoj vlasti. U našoj zemlji je on najviši ne samo po principu legaliteta, za one koji nikada sa pravom nisu imali veze, iako postoji bicefalna izvršna vlast u našoj zemlji, već i po principu legitimiteta, jer je izabran neposrednim izborima, ali zbog prirode posla i zbog samih ustavnih odredbi, zbog svega, on ne bi smeo da ima više od pola indeksnog poena veća primanja od ostalih, o kojima smo ovde govorili.

To tek toliko da se razjasni ono o čemu je malopre bilo reči, a što neki poslanici vladajuće većine nisu razumeli.

Dakle, postavlja se pitanje - zašto bi predsednik Privrednog suda (u redu za republičkog javnog tužioca, zbog specifičnosti prirode, zbog njegove neophodnosti samostalnog obavljanja tako značajne državne funkcije, specifičnih odnosa u društvu), imao viši koeficijent, ne samo od narodnih poslanika, zamenika predsednika poslaničkih grupa, već i od predsednika poslaničke grupe, sudije Vrhovnog suda, predsednika stalnog radnog tela u Narodnoj skupštini?

Čini mi se da nikakvim logičkim principom do ispravke konfuzije u ovakvom primeru ne možemo doći. Mislim da je Vlada ovde pogrešila i mislim da bi trebalo da se prihvati ovaj amandman, koji ne predstavlja nikakvu značajnu, suštinsku izmenu, osim što, čini mi se, donekle ispravlja nelogičnosti u vladinom predlogu, i uveren sam, i verujem da će poslanička DOS-ova većina ovaj amandman prihvatiti, ukoliko je neko zaista želeo da čuje ono o čemu sam govorio od predstavnika vlasti. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč?

Ima reč gospodin Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj amandman suštinski ukazuje na jednu nelogičnost koja se pojavljuje u ovom članu zakona. Problem je omera, problem je što niste odredili za funkcionera u izvršnoj vlasti - koji mu je pandan u zakonodavnoj i koji mu je pandan u sudskoj vlasti. Na primer, za ministra u izvršnoj vlasti, pandan u zakonodavnoj vlasti može biti samo šef radnog tela Skupštine, bilo da je reč o odborima, bilo da je reč o poslaničkim grupama.
To je njegov pandan, a u sudskoj vlasti pandan mu može biti sudija Vrhovnog suda, ako je predsednik Vrhovnog suda pandan predsedniku Vlade i predsedniku Narodne skupštine, i oni po toj logici moraju biti izjednačeni. A vi tendenciozno organe izvršne vlasti postavljate iznad organa sudske i zakonodavne vlasti, što je protivustavno takođe.
Nemoguće je da ministar ima veću platu od šefa radnog tela Skupštine ili od sudije Vrhovnog ili od Ustavnog suda. To ne može. Čime to ministar zaslužuje? Da li po tome što je on mnogo važan u svojim očima? Ne. Ima logike, izjednačili ste ga sa sudijom Ustavnog suda, a niste sa sudijom Vrhovnog suda. Morali ste i sa sudijom Vrhovnog suda da ga izjednačite. Ne smete praviti takvu razliku između Ustavnog i Vrhovnog suda, pošto su to dva paralelna organa podjednake važnosti u strukturi sudske vlasti. Među njima nema nadređenosti i podređenosti. Nema među njima hijerarhijske subordinacije. Ne možete se žaliti na presudu Vrhovnog suda, Ustavnom sudu. Niti se možete žaliti na odluku Ustavnog suda, Vrhovnom sudu. To je valjda logično.
Mislio sam da je ministar pravde doktor pravnih nauka, ali to bi sada trebalo da preispitamo. Dakle, ovde bi trebalo i to da se usaglasi da određeni organi u raznim organima vlasti budu ujednačeni i po ovom osnovu, da bi se iz tog izvlačio zaključak da su sve tri grane vlasti ravnopravne, a ne da je izvršna vlast iznad svih ostalih. Od predsednika Republike pa nadalje, vi tendenciozno organe izvršne vlasti postavljate daleko iznad zakonodavne i sudske vlasti. Kao što predsednik Republike ne sme biti rangiran ispred predsednika Narodne skupštine i predsednika Vrhovnog ili Ustavnog suda, tako i ostali funkcioneri ne smeju biti rangirani iznad. Naravno, ovde se ne zalažem za povećanje koeficijenata, nego za smanjivanje koeficijenata tamo gde ste mnogo preterali i da se to dovede u rang da bude podnošljivo.

Reč ima narodni poslanik Kovačević, po povredi Poslovnika.