Završavam. Što se tiče sportskog, poslovnog i kulturnog centra "Pinki" u Zemunu, nisam bio direktor, ali sam bio predsednik Upravnog odbora "Pinkija" i dan-danas nemam ni jednu akciju u "Pinkiju", iako je izvršena takva privatizacija. Ako ste našli  jedan, dva ili pet primera, ne znači da svuda gde je sprovedena insajderska privatizacija,  nije fabrika, ali ne znači ako je to sporovođeno da su svi kriminalci, nego oni koji su kriminalci neka idu u zatvor. Kao što ne mislim da će kriminalci biti oni koji će sprovoditi ovaj zakon, i neće. I nije ključni problem ovog zakona to što je ministar sada predstavnik firme "Diloji Tuš", koja je zadužena za finansijski salting ili nije, zato što će dela i  ono što će se pokazati, na koji način će se sprovoditi privatizacija, biti pravi primer i pokazatelj šta i kakav odnos naš treba da bude prema svemu tome.
Što se tiče srpskih radikala, čini mi se da smo pokazali na najbolji način danas kako se treba ponašati i kako treba govoriti Narodnoj skupštini.

Dakle, 13 minuta. Reč ima narodni poslanik Dragan Pavlović.

 Dame i gospodo, višestruki je značaj ovog zakona i o njemu se ne govori samo danas, govori se više meseci u javnosti, govorilo se u ovoj  skupštini kada su i drugi zakoni bili u pitanju. Njegova istorijska dimenzija je to što ukida društvenu svojinu, on daje šansu privredi koja je u bezizlaznom stanju, on definitivno depolitizuje privredu i mešanje   političkih stranaka u privredu, ovaj koncept stavlja u aktivnu ulogu sve subjekte koji učestvuju u privrednom životu i, na kraju, ovaj zakon je u interesu rada i radnika i, rekao bih s obzirom da je ključni zakon ekonomske reforme, da je i  u nacionalnom interesu.
Dilema koja se ovde postavila da li se radi o levičarskom ili desničarskom konceptu, mislim da je pogrešno postavljena. Mi smo imali sukobljenja, ne po tom principu koncepta, nego sukobljenja između jednog stihijskog, nekontrolisanog putem ovog predloga za jedan javni, regulisani, ali stvarni koncept. Nije fiktivna, već stvarna privatizacija.
Istorijska dimenzija ovog zakona je što ukida definitivno društvenu svojinu. Društvena svojina nije samo neefikasni oblik svojine i čini mi se da oni koji je brane ne spominju efikasnost kao problem. Društvena svojina je materijalna osnova jedne neuspele ideologije kojoj se ne suprotstavlja druga ideologija, već koja je suprotna ljudskoj prirodi, ali je materijalna osnova jedne vladajuće elite koja je uz paraleno postojanje privatne i društvene svojine, na lak način se obogatila i koja je predmet našeg prethodnog zakona.
Ako ima straha od privatizacije, onda upravo taj strah podstiču one privatne firme koje simbolizuju prethodnu vlast, odnosno koje su postale za kratko vreme bogate i eventualno mogu da budu razlog da neko ko je na taj način došao do bogatstva sada ispoljavao strah da će kupiti velike firme. Upravo ovaj zakon ne daje šansu takvima, jer ne daje cenu kao glavni razlog, nego neke druge uslove koje takve firme ne mogu da ispune, jer nisu svoje bogatstvo stekle na tržištu , nisu stekle radom, već su stekle zahvaljujući političkim pozicijama koje su imale u društvenim preduzećima primarnom emisijom, i one, u ovom zakonu nemaju šanse.
Kritičari, odnosno branioci društvene svojine u ovom trenutku više nastupaju kao ustavobranitelji, tumačeći na svoj način Ustav, izbegavajući da kažu suštinu i smisao povezanosti između društvene svojine i prethodne vlasti. Depolitizacija privrede je jedna od važnih stvari koja se ovim zakonom ostvaruje, jer partner, privatni vlasnik, neće određivati direktore po partijskim knjižicama, nego po garancijama da će čuvati imovinu i ostvarivati profit.
Ako smo mi kritikovali prethodna rukovodstva po firmama, ako ste vi kritikovali neka rukovodstva koja su došla sindikalnom borbom posle 5.oktobra unutar preduzeća, onda je prilika da sa tim definitivno raskrstimo i da se rukovodstva u preduzećima biraju po drugom kriterijumu. Da li će odnos ponude i potražnje dovesti do niske cene?Mislim da se ovim zakonom ne iznose čokolade, niti se iznosi krompir, već tu vlada druga logika. Ulaganje privatnika u jednu pivaru možda će dovesti strateškog partnera kod proizvođača ambalaže. Dolazak strateškog partnera u cementaru možda će dovesti strateškog partnera građevinskim firmama.
Prema tome, to je druga logika, otvaranje tržišta može da privlači, a ne da obara cenu, kao što je ovde to bilo prezentirano. I na kraju, zašto mislim da je ovaj zakon u interesu radnika? Baš zato što daje prednost kod prodaje strateškim partnerima, koji u prvom redu treba da obezbede tržište, tehnologiju i socijalni program, a ne samo visoku cenu.
Mnogo je primera ovde iznošeno. Pročitao sam recimo da je holandski "Filips" kupio nemački "Grundig". Zašto neki bogatiji Nemac nije kupio, nego su to olanđani kupili, a ovo je na račun onih koji govore o suverenitetu kod privatizacije, zato što je "Filips" mogao da zaposli 6.000 radnika, zato što je obezbedio socijalni program. Voleo bih da se takav patner pojavi za EI Niš ili neku sličnu firmu.
I na kraju , ovaj zakon omogućuje pokretljivost kapitala, odnosno ne može se više nikada desiti da firma toliko propadne da njena imovina bude tri puta manja od dugova, već će blagovremneo doći do promene vlasnika i zaštite radnika i prava radnika. Siguran sam da će brojni direktori, sindikati, iskoristiti šansu koju zakon daje za stimulaciju, da u prvoj fazi krenu u privatizaciju, da obezbede pogodnosti.
Uloga države je da potpiše pravila , da uputi signal za start, a da direktori i svi koji učestvuju u privrednom životu brže i pre stignu do cilja.

 Reč ima ministar, on se već javio. Molim vas, narodni poslanik reklamira povredu Poslovnika.
(Milorad Mirčić traži reč po Poslovniku.)
(Milisav Petković: I ja tražim po Poslovniku, nije ubacio karticu.)
(Za reč se javio ministar Aleksandar Vlahović.)
Gospodine Vlahoviću, samo momenat, narodni poslanik reklamira povredu Poslovnika. Izvolite.

To je kartica od kolege Zlatana Jovanovića. Ostala je kartica od kolege, pa sam je stavio u džep, da li verujete.
Reklamiram povredu člana 80. i to je očito da nema kvoruma. Razumem i shvatam želju ministra da izađe za govornicu i da završnu reč. Uz puno uvažavanje ministra i predloga zakona koji je predočio ovoj skupštini, ipak moramo da poštujemo skupštinsku proceduru i Poslovnik.
Očito je da nema kvoruma. Molim vas, predsedavajuća, nemojte ponovo da glasamo da li ima kvoruma ili nema, golim okom se vidi da ga nema. Nemojte da se pojavljuju tu farmaceuti ili bog te pita ko sve, koji već tri dana nisu u sali.
Mislim da nema nikakvih problema, niti će šta Skupština da izgubi, ako nastavimo u ponedeljak.
Moj je predlog, da bi napravili kompromis, neka ministar u ponedeljak bude prvi govornik za ovom govornicom. Mi se slažemo.

O redosledu govornika na svakoj sednice Skupštine po Poslovniku odlučuje predsednik ili predsedavajući Skupštine.
Sve one narodne poslanike, koji reklamiraju povredu Poslovnika, zamolila bih da uvaže tumačenje člana 113. i 114. Poslovnika o upotrebi identifikacionih kartica i da se složimo kao Narodna skupština jedanput da pravila nisu za protivnike, nego su pravila za sve nas i da ovde nisu protivnici nego saradnici.
Zaista bih molila sve poslanike da zajedno poštujemo ovu Narodnu skupštinu, bez obzira na to što postoji palamentarno pravo grupe da traži i zahteva kvorum kao obavezu za održavanje sednice.
Po reklamaciji narodnog poslanika Milorada Mirčića, molim narodne poslanike da utvrdimo kvorum (Glasovi: Nije tu poslanik Mirčić, izašao je.)
Bez obzira na dobre ideje, da li će biti pauze ili ne, predsedavajući će odrediti da li ima kvoruma ili ne i da li ima pauze ili ne. To je uglavnom obaveza onog ko predsedava.
U 19,25 časova konstatujem da nemamo kvorum za rad.
Prekidamo sednicu i nastavljamo u ponedeljak, 25. juna u 10,00 časova.
Prvi prijavljeni narodni poslanik je Živko Selaković. Ministar ima pravo da dobije reč po Poslovniku.