SEDMO VANREDNO ZASEDANjE, 21.06.2001.

8. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

SEDMO VANREDNO ZASEDANjE

8. dan rada

21.06.2001

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:20 do 19:25

OBRAĆANJA

...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Pošto ne umem da procenim da li je neko mentalno zdrav, umem da procenim ko je pijan.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Narodni poslanik Tomislav Nikolić je dobio uvid u računarski izvod prisutnih narodnih poslanika. Ono što on ima kao informaciju, ima kao informaciju, ono što je utvrđeno na računarskom izvodu i  pri elektronskoj identifikaciji  prisutnih, ostaje kao konstatacija. Narodni poslanik Tomislav Nikolić može i dalje da prati prisustvo svih poslanika i drugih i način na koji se poštuje  Poslovnik Narodne skupštine, ali činjenica da je ispoštovan Poslovnik u njegovom zahtevu,  ne dovodi u sumnju činjenicu da smo elektronski u tom trenutku utvrdili kvorum za zasedanje i nastavak poslepodnevnog dela sednice Narodne skupštine.
Narodni poslanik Borislav Pelević, kao predsednik Poslaničke grupe, drugo javljanje.

Borislav Pelević

Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, vi ste u prethodnom javljanju ustvrdili da  nije povređen Ustav Republike Srbije, a ja sam takođe reklamirao u prvom javljanju, povredu Ustava Republike Srbije ovim Predlogom zakona, pa ću pokušati da vas uverim da sam bio u pravu ako dozvolite.
U članu 14. Predloga zakona predviđeno je da su subjekti privatizacije sa društvenim kapitalom dužni da sprovedu postupak privatizacije najduže u roku od četiri godine, od dana stupanja na snagu ovog zakona, što je suprotno Ustavu Republike Srbije.
Pokušaću da vas ubedim da je upravo tako, jer član 56. Ustava Republike Srbije govori: "Jamče se društvena, državna, privatna i zadružna svojina i drugi oblici svojine. Svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu. Strano lice može sticati pravo svojine pod uslovima utvrđenim zakonom ". Dakle, stav 1. i stav 2. govore o tome da je predviđena i društvena svojina i koju ja ovog puta apsolutno ne želim da branim. Smatram da je treba promeniti u privatnu svojinu, ali takođe smatram da se u svakom slučaju, mora poštovati naš najviši akt, a to je Ustav Republike Srbije.
Ako dopustite, bio sam u pravu kada sam to ustvrdio, citirajući član 56. Ustava Republike Srbije. S obzirom da želim da govorim i dalje o ovom zakonu, dozvolite mi da kažem da je SSJ duboko na stanovištu da se privatizacija u Srbiji mora sprovesti i da se već jednom mora ustvrditi i sprovesti tržišna privreda koja će biti izlaz iz ekonomske krize, u kojoj se nalazimo.
Dakle, gospodine ministre očigledno je da imamo isti cilj, ali je takođe očigledno da imamo različite metode u ostvarivanju ovog cilja.
Pretpostavljam da demokratija podrazumeva uvažavanje raznih političkih mišljenja, pa mi dozvolite da kažem kako bismo mi sproveli privatizaciju i šta bismo sve izbegli u sprovođenju privatizacije koja je predviđena Predlogom zakona koji ste vi kao predlagač podneli Narodnoj Skupštini.
Smatram pre svega, da socijalna komponenta nije zastupljena i da nisu obezbeđena sredstva koja će omogućiti prekvalifikaciju, dokvalifikaciju i socijalnu sigurnost onih radnika koji će primenom ovog zakona ostati bez svojih radnih mesta. Vi ste ustvrdili gospodine ministre, i naš premijer Zoran Đinđić, da će zaista puno radnika ostati bez posla, ali da će im se obezbediti egzistencija i dokvalifikacija i prekvalifikacija i u preduzećima koja će biti predmet privatizacije i u drugim preduzećima u Srbiji.
Međutim, ne vidim da je ovaj zakon predvideo precizne mehanizme, socijalne sigurnosti tih radnika koji će ostati bez svojih radnih mesta.
Već u samom startu, koji razrađuje prenos kapitala bez naknade, to je podela besplatnih akcija zaposlenima po 400 maraka u dinarskoj protivvrednosti za svaku godinu radnog staža, stvara se velika diferencijacija među radnicima. Dok će jedan manji broj radnika, koji su imali sreće da rade u visokoprofitabilnim preduzećima, koja imaju sredstva da im to isplate, oni će za godinu - dve ili tri ta sredstva udvostručiti. Ali, šta će biti sa velikom većinom radnika, koji rade u preduzećima gde će dobiti samo fiktivne akcije, odnosno sa znatno manjom realnom vrednošću od nominalne, a neki neće dobiti ni to. Ako tome dodamo i činjenicu da će mnogi od njih ostati bez posla, onda se zaista postavlja pitanje socijalne sigurnosti radnika koji danas rade u tim preduzećima.
Zato bi trebalo da od ukupno prodatih akcija, pored izdvajanja 10% za Fond PIO i 5% za naknadu onima, čija je imovina nacionalizovana, takođe izdvojiti makar 5% za socijalni program i prekvalifikaciju odnosno dokvalifikaciju onih radnika koji će posle prodaje subjekta privatizacije ostati bez posla.
Jedna od najvećih opasnosti da radnici ostanu bez posla krije se u članu 38, poslednji stav ovog zakona, gde se kaže da će kupac imati obavezu za ulaganje sredstava u subjekt privatizacije, rešenje pitanja zaposlenosti, obezbeđenje kontinuiteta poslovanja i zaštite životne sredine i na osnovu takve ponude kupi u bescenje dotični subjekt privatizacije. Znači, ako on tako kupi i upiše se u sudski registar kao novi vlasnik, a potom umesto obećanog ulaganja zatvori preduzeće, otpusti radnike, promeni namenu objekta, izda ga nekom drugom pod zakup, ili možda proda i nestane, u predloženom zakonu nisam našao kako se efikasno možemo zaštiti od takvih mogućnosti. Poznata je situacija u mnogim zemljama, koje su bile u tranziciji ili su u tranziciji, da su se takvi slučajevi veoma često dešavali, a da vlade tih zemalja nisu našle mehanizam da spreče takvo ponašanje novih vlasnika privatizovanih preduzeća.
Takođe smatram da nedavanje prednosti našim državljanima za otkup subjekata privatizacije kroz pravo preče naknade za izvestan vremenski period nije dobro. Jer, time pokazujemo našim ljudima u inostranstvu, u dijaspori da im ne dajemo prednost prilikom otkupa dela imovine naših preduzeća, prilikom privatizacije. Smatram da ima mnogo naših ljudi, koji dobro stoje u inostranstvu, koji imaju naše državljanstvo i koji su spremni da ulože svoj kapital u kupovinu akcija naših preduzeća.
Takođe sam siguran da ima puno građana Srbije, koji su dobro stojeći i koji su spremni da ulože svoj kapital u otkup akcija naših preduzeća, ukoliko im se, određenim zakonom garantuje sigurnost. Zato sam uvek smatrao da treba dati prednost našim državljanima, posebno kada se radi o poljoprivrednicima, što sam naveo i u jutrošnjem izlaganju, koji su zaista veliki akcionari u agroindustriji u celini, jer su oni svoj deo proizvodnje, svoje akcije i svoj rad uložili u razvoj te agroindustrije. Ako hoćemo da budemo iskreni, agroindustrija ne bi mogla egzistira i da radi uspešno bez poljoprivrednih proizvođača.
Zato sam smatrao da je potrebno da našim poljoprivrednicima damo prednost prilikom otkupa akcija. Ukoliko strancima budemo dali prednost, što ovaj zakon i predviđa, prilikom otkupa naših agroindustrijskih objekata i preduzeća mislim da ćemo time staviti u veliko pitanje i suverenitet naše države, jer šta će nam se desiti, ukoliko velike površine budu otkupili strani investitori?
Mislim da je i transfer novca prilikom otkupa veliki problem. Ne smatram da bi taj novac prilikom otkupa trebalo da ide u kasu republičkog budžeta. Smatram da bi taj novac trebalo pre svega da ide privredi odnosno preduzećima, odnosno ljudima koji su godinama radili u tim preduzećima, stabilizovali ih, koji su ta preduzeća očuvali od propasti i za to vreme nisu primali platu ili su primali minimalne plate.
Dakle, smatram da bi preko posebne banke taj kapital, koji se stekne otkupom preduzeća, trebalo pre svega da se vrati privredi, a tek posle toga da ide u budžet Republike.
Moram da konstatujem da Predlog zakona predviđa slivanje svih novčanih sredstava od prodaje akcija samo na račun Republike Srbije, što zaista nije dobro, što je vraćanje na staru politiku centralizacije, toliko kritikovane od sadašnje aktuelne vlasti. To nije dobro i mislim da ste prilikom predlaganja ovog zakona trebali to da imate u vidu.
Mislim da je veliki problem i to što su mnoge zemlje u tranziciji, koje su u toku ili su završile tranziciju, na istoku imale kakav takav pristojan život pre tranzicije. Te zemlje trenutno, želim da vas opovrgnem u vašem izlaganju, nisu se baš usrećile ovakvim načinom privatizacije, jer imaju od 30% do 50% svojih građana na rubu socijalne propasti, odnosno u stanju socijalne potrebe. Bojim se da će ovakvim načinom privatizacije, nevođenjem računa o radnicima koji rade u preduzećima, koja će biti privatizovana, takođe oko 50% naših građana će se naći u stanju socijalne potrebe i mislim da to nije dobro.
Svaku privatizaciju prati mito, korupcija i pojava monopolizacije. Ni jedna zemlja u tranziciji nije bila imuna od ova tri zla, koja su se desila. Želim samo da napomenem činjenicu, koja je poznata, da je od 29 ministara za privatizaciju u zemljama tranzicije, 28 ministara je uhapšeno zbog mita i korupcije. Iskreno se nadam da se to neće desiti našem ministru i da će on biti drugi ministar, koji neće zbog toga biti uhapšen. Ja mu želim da ovaj zakon sprovede na najbolji mogući način, iako sam duboko uveren da ovaj način privatizacije neće biti dobar i da će doneti još veće socijalne razlike, probleme i ono, čega se svi plašimo i što, činimi se, ni jedan dobronameran građanin ove zemlje ne želi, a to su socijalni nemiri. Bojim se da će tako biti.
Gospodine ministre, iskreno, s obzirom da znam da ste častan čovek i vi i ja i svi mi znamo da primenom ovog zakona ulazimo u jednu avanturu. Možda smo prisiljeni da uđemo u tu avanturu. Bojim se da će ta avantura biti pogubna po radnike koji rade u tim preduzećima.
Stranka Srpskog jedinstva podržava ideju o donošenju zakona o privatizaciji, ali neće glasati za ovaj zakon, jer smatramo da ne treba da budemo učesnici u onome što će se, činimi se, zvati socijalna katastrofa. Hvala na pažnji.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Ima reč narodni poslanik Čedomir Jovanović kao predsednik poslaničke grupe, drugo javljanje.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, neće biti nikakve socijalne katastrofe i Demokratskoj opoziciji Srbije nisu potrebni partneri u kreiranju ove politike, s obzirom da je očigledno da postoji nerazumevanje za vreme i posledice koje mi pokušavamo da rešimo.
Onaj ko zagovara autonomni princip privatizacije odnosno besplatnu podelu akcija, zagovara produžetak pljačke društva. Ne postoji ni jedan direktor, koji je započeo autonomni proces privatizacije, a da ga nije završio kao većinski vlasnik preduzeća, koje je na takav način privatizovano. Recite jedno preduzeće koje je započelo autonomni proces privatizacije i koje taj proces nije završilo sa većinskim paketom akcija u rukama direktora i njegovog najužeg okruženja.
To je ono što mi sprečavamo (jedan glas: kaži jednom). "Progres", Mirko Marjanović je danas čovek koji kontroliše "Progres" (aplauz.) "SIMPO", "Bambi", "Soko-štark", sve su to preduzeća, koja su započela privatizaciju besplatnom podelom akcija preduzeća, koja u drugom krugu privatizacije otkupljuju te akcije po vrednosti od 15% do 25% od one prethodno propisane, preduzeća koja pod formom prava preče kupovine oduzimaju i ono malo formalne slobode, koja je garantovana radnicima.
Kada govorimo o tržištu radne snage i sredstvima, koja su ulagana u to navodno tržište radne snage, gospodine Ivkoviću, molim vas da me pažljivo saslušate, tačno je da ste vi uticali na tržište radne snage, ali samo tako što ste mlade, o kojima se navodno brinete, kao radnu snagu prosledili na Novi Zeland, u Australiju, Južnoafričku Republiku, u kuhinje kao sudopere. Intelektualnu elitu ovog društva, njih 400.000 vi ste iz ove zemlje svojom politikom, koju ste vodili, proterali (aplauz). 90% osoba mlađih od 30 godina nema stalni posao u ovoj zemlji. Sedam stotina hiljada radnika je bez posla, 750.000 radnika je na prinudnim odmorima. Ne postoji ni jedno društveno preduzeće, koje u ovom trenutku može pronaći izvore kapitala u zaposlenim radnicima, jer ti radnici žive ispod granice siromaštva.
Juče smo usvojili zakon kojim se oporezuje 1% stanovništva. Danas govorimo o zakonu od koga će koristi imati onih 99%.
Ni jedna zemlja koja je započela proces transformacije, ni jedna zemlja koja je ušla u tranziciju danas ne živi lošije nego onda kada je započela. U Srbiji niko neće ostati bez posla. Na žalost, u Srbiji je sada mnogo ljudi bez posla. Ono što mi radimo jeste pokušaj pokretanja proizvodnje kapitalom koji nema ime i prezime koje se može vezati za ovu zemlju.
Ajde da pogledamo primer, da kažemo koje su zemlje izvršile privatizaciju na način koji vi zagovarate, koji ste zagovarali u prethodnom zakonu, a koje su zemlje išle putem kojim mi danas želimo da krenemo. Dajte da vidimo da li možda ima zemalja koje su primenile i jedan i drugi model. Ima, Češka. Češka je podelila akcije građanima ali je primenila istovremeno model strateškog partnera. "Škoda" je primer integracije sa strateškim partnerom iz Nemačke. "Škoda" je danas uspešna kompanija. One kompanije koje su bazirale koncept privatizacije na podeli akcija su propale. Estonija je država koja danas čeka, kao prva u redu, na prijem u Evropsku uniju. Estonija je država koja je primenila model privatizacije koji mi ovde zagovaramo.
Kada kažete "podelimo radnicima većinski paket akcija", podelimo besplatno radnicima 60% akcija, vi njima u prevodu kažete: "Izvolite 60% duga od 15,5 milijardi dolara. Izvolite zaposleni u PKB-u 60% od 40 miliona maraka koliko ste dužni, pa to rešite. Izvolite zaposleni radnici Srbije 60% od 40 hiljada preduzeća koja se u ovom trenutku nalaze u stečaju. Izvolite, zaposleni radnici Srbije o kojima se mi brinemo, pronađite u svojim praznim novčanicima sredstva da pokrenete proizvodnju u preduzećima u kojima radi vas 980 hiljada, bez osnovnih sredstava za život".
Zašto je Srbija ovakva kakva je? Vrlo dobro znamo. Ali, takva neće biti, jer ćemo je mi promeniti.
Ni jedan argument se ne može poklopiti činjenicama koje bi išle u prilog onome o čemu ste vi govorili. Autonomna privatizacija je bila posledica nastojanja prethodnog režima da promeni oblik svojine, a da pri tom ne ugrozi sopstvene pozicije. Ponavljam, ni jedno preduzeće koje je ušlo u proces autonomne privatizacije nije iz tog procesa izašlo, a da rukovodstvo tog predzeća na sebe nije preuzelo većinski paket akcija. To su činjenice. To su činjenice koje je možda teško prihvatiti, ali su istinite.
Kada govorimo o kontroli i o ulozi izvršne vlasti u procesu privatizacije, kontrola je neophodna i pozivam vas da u njoj zajedno učestvujemo. Da učestvujemo onako kako to do sada nije bilo moguće. Neka budu predstavnici svih stranaka u toj komisiji. Neka svako ima pravo uvida u to što radimo. Jer, mi od toga ne bežimo. Neka 99% građana Srbije kroz vaše oči posmatra put kojim ova zemlja mora krenuti.
Da li je taj put lak? Nije. Ali, mi se tog puta ne plašimo. Verujemo u potencijale ovog društva, ako su naši individualni kvaliteti takvi kakvi su, ako smo stvari preokrenuli posle 10 godina katastrofe, nacionalne, koja nije bila samo katastrofa zbog volje nekoga drugog, već i zbog nespremnosti našeg društva da se menja usled prepreka koje su postojale unutar njega samog, između ostalog, u ekonomskom smislu i usled nespremnosti SPS-a da se raziđe sa nasleđem poluvekovne komunističke dikatature.
Mi u 2001. godini govorimo o društvenoj svojini. Nema države u svetu koja o tome još priča, osim, Severne Koreje, koja nije država, već srednjevekovna despotija. Da li to nudite građanima Srbije? Generacije odrastaju u toj državi da ne znaju kako izgleda jaje.
Kada smo predlagali ovaj zakon konsultovali smo se sa sindikatima, ali to ne znači da ćemo tim sindikatima dopustiti povratak u samoupravljanje. Radnici će imati potpunu zaštitu države, ali radnici neće moći da računaju da će im ova vlada biti partner u povratku u samoupravno društvo. Mi ćemo odlučno insistirati na principima uređenja države koji funkcionišu i koji su primenljivi. Nećemo kupovati socijalni mir ako ne postoje uslovi za nešto tako. Niko u Srbiji neće ostati bez posla, ali ne zbog toga što mi verujemo da je ovaj zakon idealan, već zbog toga što su danas u Srbiji bez posla svi, i oni koji nemaju radnu knjižicu i oni koji je imaju.
Dakle, nemojte plašiti građane promenama, ukažite na probleme koji su realni, ali ne na takav način da kroz to ukazivanje očekujete neki politički profit, jer da se mi tako ponašamo ne bi bilo mesta ni za razgovor sa vama. Ostavili ste nam društvo koje je opustošeno, društvo koje je anatemisano, društvo koje danas odlučuje o svom pravu na poslednju šansu. To pravo niko mu neće oduzeti dok ova skupština ima 176 poslanika Demokratske opozicije Srbije. (Aplauz.)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Narodni poslanik Branislav Ivković, pravo na repliku.

Branislav Ivković

Da obavestim gledaoce da poslanik koji izađe da govori, da, tačno gledaoce, pošto ovde slušalaca nema, ko izađe da govori dobija pozive da se vrati u kućicu. Valjda, tu neki šinter treba da dođe da ga skloni...itd. Čisto da razumete i shvatite atmosferu u kojoj neko treba koncizno da odgovori kada ima strogog predsedavajućeg, jer se ni slučajno neće desiti da predsedava neko drugi, osim potpredsednika iz DOS-a.
Što se tiče odgovornosti za državu, draga moja gospodo, od izbora 1993. godine u novembru, SPS nema većinu u ovoj skupštini. Od tada mi imamo uvek manje od 125. Ali, možemo govoriti o vašoj neodgovornosti i shvatanju vaše sposobnosti da u tako teškom trenutku preuzmete državu. Vi ste bežali od toga. Vi ste mogli kao opozicija da napravite većinu i da uzmete vlast. Ali niste smeli. Niste smeli, jer ste znali kako je teško, kakvi su pritisci međunarodne zajednice. (Galama u sali.)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Molim narodne poslanike za uljudnost i pristojnost pri izgovaranju rečenica za govornicom, bez obzira da li se sa njima slažete ili ne. Molim vas da se saslušamo.

Branislav Ivković

Druga stvar, što se tiče transformacije, otkud tolika želja da se pomogne drugima. Imate najmanje pet stotina kolektiva u ovoj zemlji, koje vode izuzetno kvalitetni kadrovi, u kojima rade, u dobroj meri, odlični radnici. Što vi njih proglašavate maloumnicima, da oni ne znaju da pregovaraju sa privatnim kapitalom, nego sve grabite sebi, da vi pregovarate? U tome je suština, draga moja gospodo, na tu prevaru narod ne naseda.
Svi oni koji dođu do deonica kao vlasnici, mogu sami, za svoje preduzeće da sednu, sa domaćim privatnikom ili inostranim, i da pregovaraju o prodaji svoje imovine. Međutim, ne date im. Ne date njima da prodaju ono što su stvarali, nego vi uzimate sebi, da u vašoj političkoj moći o svima brinete vi. Kažem vam, draga moja gospodo, pošto ipak malo više znam o teoriji sistema i informisanja, imaćete usko grlo proizvodnje, imaćete suvišak informacija i sigurno ćete donositi loše odluke. Loše za narod, a dobre za one partije koje misle da je već vreme da vas menjaju na vlasti.
Treća stvar, što se tiče mladih, draga moja gospodo, raspitajte se kod agencija koje se bave odlaskom mladih na razne poslove u inostranstvo. Tvrdim vam da zahvaljujući vama u aprilu i maju je bilo mnogo više zahteva za odlazak u inostranstvo nego prošle godine u aprilu i maju mesecu. Znate zašto? Zato što vam je proizvodnja i u martu i u aprilu i u maju manja nego kada smo mi, koji smo po vama nesposobni, vodili ovu državu. Vama je iznos manji 30%. Što se tiče mladih, 16.500 stipendija je deljeno studentima redovnih studija.Koštanje smeštaja u studentskim domovima je bilo niže od prosečne vrednosti stipendije. Nije bilo plaćanja školarine, niti će je ikad biti dok su socijalisti na vlasti. Hvala lepo.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Ima reč narodni poslanik Dragan Jovanović, a potom Aleksandar Vučić.