Koristim svoje pravo, prema Poslovniku, u toku rasprave u načelu da, pored uvodnog referata i završne reči, govorim 10 minuta. Naravno, neću svih 10 minuta iskoristiti sada, ali, pošto se zbog javnosti uporno ponavlja priča da je zakon u sukobu sa Ustavom SRJ, i da je zakon u sukobu sa Ustavom Republike Srbije, da je zakon u sukobu sa Zakonom o preduzećima i Zakonom o osnovama i promenama društvene svojine, moj komentar je sledeći - nigde u Ustavu Srbije ne piše da privatizacija društvene svojine ne može biti oročena. U Ustavu Republike Srbije piše da je društvena svojina jednaka u prometu i da ne može biti diskriminisana u pravnom prometu od drugih oblika svojine.
Ali, u prilog tvrdnji da se to ne odnosi na oročavanje privatizacije društvene svojine, otvorite Ustav i nađite član 59, gde je izričita odredba, u kojoj se kaže da društvena svojina može biti transformisana, a problematiku transformacije određuje republički zakon.
Ako pogledate Zakon o preduzećima, nije moguć nastanak društvenog preduzeća. Pa, to je diskriminatorsko, u odnosu na Ustav. Gospodo, vi ste doneli Zakon o preduzećima.
Prema tome, ovaj zakon, sa aspekta tih odredaba, koje se odnose na oročavanje privatizacije, nije u sukobu sa Ustavom SRJ, odnosno sa Ustavom Republike Srbije.
Sledeće, ovaj zakon može da se tumači da je u suprotnosti sa saveznim Zakonom o promeni svojine, ili već kako se zove, međutim, napominjem da je problematika transformacije, ili privatizacije, prenešena na republički nivo. Kada se problematika prenese na republički nivo, onda se može primeniti pravno pravilo, koje se zove ledž specialis derogat ledž generali. To isto važi i za vezu između Zakona o privatizaciji i Zakona o preduzećima.
Molimo vas, ovaj zakon su pisali pravnici i mi smo vrlo dobro znali da zakon mora da bude u skladu sa navedenim ustavnim odredbama, i u potpunosti je sa ustavnim odredbama. Toliko što se tiče formalne priče.
Hajde sada malo da popričamo o suštini društvene svojine. Dakle, ovo je formalna priča, gde možemo vrlo jasno da vam pokažemo da zakon nije u suprotnosti sa navedenim odredbama.
Jako je dobro ovde reći da se ovim zakonom ukidaju prava na besplatnu podelu većinskog kapitala, da se ovim zakonom ukidaju prava, ne znam koja sve, ali gospodo, pogledajte sve prethodne zakone, i pogledajte privredu, takvu kakva jeste, i ta prava koja su radnici mogli da ostvaruju. Nadam se da ste dobro čuli jutros, kad sam rekao - akumulirani gubici u ovoj privredi su 500 milijardi dinara, nedostajući obrtni kapital 670 milijardi dinara, ukupan unutrašnji dug 847 milijardi dinara, ukupan dug prema inostranstvu dvanaest milijardi dolara, dug za deviznu štednju šest milijardi dolara.
To su ti zakoni i to su te beneficije koje ste prethodnim zakonima davali, navodno, radnicima kroz besplatnu podelu. Šta ste im to besplatno delili - niste vi ništa besplatno delili, nego ste vi skidali odgovornost, teret odgovornosti sa države, onog časa kada se kroz paralelnu, nekontrolisanu privatizaciju, iz društvenog kapitala izvuklo šta se izvući može, pa onda - hajde sada da podelimo radnicima besplatno, a kada sutra preduzeće bude u problemu i kada dođu da štrajkuju zbog plate, mi ćemo reći - pa vi ste vlasnici, to je vaše preduzeće, izvolite, rešite vaše probleme.
Mi nećemo demagoški da varamo narod i da kažemo - besplatnom podelom se postiže socijalna pravednost. Nije tačno. Besplatnom podelom vi, naprotiv, ugrožavate socijalnu pravednost, socijalnu stabilnost i ekonomski razvoj ove zemlje. Besplatnom podelom samo skidate teret odgovornosti sa svojih leđa, a mi to ne želimo da radimo.
Jer, još jednom vas podsećam, naš ključni princip je ekonomski razvoj i stvaranje uslova za socijalnu stabilnost i zato idemo ka investicijama. Kada kažemo - privatizacija, mislimo - investicije. Molim vas, šta bi se desilo besplatnom podelom akcija, ko su ti investitori koji će uložiti kapital? Radnici, koji će besplatno dobiti akcije.
Je li to socijalna pravda za koju se zalažete? Nadam se da nije. Nadam se da je socijalna pravda stvaranje uslova za ekonomski razvoj i stvaranje uslova za socijalnu stabilnost, a to može da se desi samo investicijama u ovoj zemlji.
Zato sam jako, jako iznenađen, kada se olako poseže za populističkim parolama i kada se olako preuzima teška politička odgovornost za to - hajdemo da podelimo akcije, pa ćemo rešiti sav problem. Podelom se ne dobija ništa, potrebne su nam pare da pokrenemo opustošenu privredu, posle petnaest godina. (Aplauz).
