Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub DSS, kao što ste već čuli, neće podržati predloženi zakon. On je za nas neprihvatljiv iz sledećih razloga - naime, njime se vrši preterana centralizacija i sva ovlašćenja daju se Privrednoj komori Srbije.
Time se nedovoljno uzima u obzir postojanje Privredne komore Jugoslavije i postojećih regionalnih komora u Srbiji, kao i njihova ovlašćenja i način organizacije. Ovaj zakon nije reformski, on bi samo legalizovao postojeću komorsku mrežu, u kojoj dominira teritorijalni princip organizacije, a granski princip je potpuno zanemaren, što drugim rečima znači da on poštuje postojeće stanje koje je nasleđeno od prethodne vlasti, tj. od vlasti kojoj je dominantan faktor bila SPS, i zbog toga nas ne čudi što poslanička grupa SPS-a podržava ovaj predlog zakona.
Predlog zakona ispušta iz vida postojeća granska strukovna udruženja preduzetnika Srbije, koja bi na ovaj način ostala izvan ekonomskog sistema. Izdavanje javnih isprava i formiranje baze podataka, kao i registracija članova, treba da bude pre svega zadatak regionalnih komora i opštih udruženja na nivou opština, jer Privredna komora Srbije neće biti u stanju da sama servisira ogroman broj privrednih subjekata i njihovih potreba.
Stoga je potrebna mnogo fleksibilnija organizaciona struktura, decentralizacija, organizacija i ovlašćenje na principima lokalne smaouprave. Komora, organizovana na ovako centralizovani način, neće biti u stanju da zadovolji drugu ključnu funkciju komorskog sistema, da bude stručni servis u pružanju usluga za svoje članove.
Postoji opasnost da upravni odbor Privredne komore Srbije ne predstavlja privredu kao celinu i njene mnogobrojne članove, već da bude moćna, izolovana i birokratizovana institucija, udaljena od stvarnih interesa privrede, njene raznovrsne, razuđene organizacije i granske strukture.
Logično je da se znatno veća pažnja mora posvetiti decentralizovanoj teritorijalnoj i granskoj strukturi privrede i formiraju široke piramide članstva i interesa u okviru komorskog sistema. To ovaj zakon, nažalost, ne omogućava.
Predloženi zakon neće biti u interesu celine privrede, već u interesu moćne, izolovane superstrukture na nivou Privredne komore Srbije, što ne može biti cilj reforme. Zbog toga mi iz DSS-a smatramo da treba izraditi novi predlog zakona, a u slučaju da danas ovaj predlog zakona ne prođe, evo, mi ćemo kao poslanička grupa sasvim sigurno napraviti bolji predlog zakona od ovoga.

Reč ima narodni poslanik Dragiša Marinković.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kada ovaj narod bude video da  dva dana uzastopno izlazim za govornicu, pomisliće da sam radikal. (Glasovi iz sale: Ne ličiš.) Znači, hvala vam na tome što ne ličim na radikala.
Evo, nakon mog izlaganja, shvatićete da ni mi iz DOS-a nismo baš ti koji, kada izađe neki zakon ovde, pričamo sve u superlativu o njemu. Ja ću u nekoliko reči, pošto imam sat vremena za diskusiju, da kažem šta je to što smatram da u ovom zakonu nije ono što sam očekivao od tog zakona.
Pre svega, to je organizacija privrednih komora. Sada ću pokušati ukratko da kažem, za one koji to ne znaju, kakva je organizacija - mi danas imamo Privrednu komoru Jugoslavije, koja je dosta jaka, jaka po strukturi ljudstva koje ima u sebi (ne kažem da su ni Privredna komora Srbije, ni Privredna komora Jugoslavije, mnogo jake po svojim kadrovima, jer očito nisu mogle da promene tek tako brzo svoje ljudstvo), znači imamo Privrednu komoru Jugoslavije, koja se trenutno finansira iz sredstava ove Srbije; imamo Privrednu komoru Srbije, koja se isto finansira iz tih sredstava; imamo Privrednu komoru Vojvodine, pa Privrednu komoru Grada; ono što je zamišljeno da bude privredna komora Kosova; i regionalne privredne komore. Nažalost, danas saradnja između privrednih komora nije takva da svi rade kao jedna celina, pa je i suviše izdvajanja da se u ovako maloj zemlji možemo tako i ponašati.
Recimo, jedan običan primer - imamo Sajam u Sofiji. Na tom sajmu učestvuju Privredna komora Srbije, Privredna komora Jugoslavije, Privredna komora Zaječara, Privredna komora Niša, svi parcijalno. Zašto - zato što tu nema nekog dogovora, izlažemo se troškovima. Znači, ne postoji jedan uređeni sistem, da se zna da će možda Privredna komora Jugoslavije da ide na Sajam u Minhen, ali Sajam u Sofiji treba prepustiti Privrednoj komori Srbije, sa obavezom da oni sve ono što su videli, prezentiraju svima, preko e-maila pošalju takva saznanja.
Prvo što mi se ne sviđa, to je ta razjedinjenost. Amandman koji sam podneo, koji ću isto obrazložiti, govori baš o tome. Nažalost, ne vidim u ovakvom organizovanju privredne komore kako će se privredna komora približiti onom malom čoveku, znači malom privredniku i dati mu pravi servis?
Znate, ja sam juče bio jedan takav mali, nisam ni danas kao firma mnogo veliki, ali sam danas u sistemu vlasti, pa sada, kod mojih prijatelja, kao što je gospodin Veselinović, ili Korać, ili Nikolić, mogu da zakucam na vrata i mogu da dobijem sve informacije koje mene interesuju.
Nažalost, ovih deset godina nisam učestvovao u borbi protiv onog sistema da bih danas mogao da učestvujem i da imam prave informacije na pravom mestu. Meni je cilj da svaki mali privrednik ima pravu informaciju u pravom trenutku, da bi mogao sutradan da postane veliki.
Zatim, način finansiranja - predložen je način finansiranja, koji je bio pre toga. Ja sam za jedan drugačiji način finansiranja, za finansiranje koje jeste obavezno. Nije to slučajnost što se u svim ovim razvijenim zemljama privredne komore finansiraju iz obaveznog načina finansiranja, ali sam za jedan drugačiji način finansiranja - da se finansiraju udruženja (da li strukovna udruženja, ili obična udruženja na nivou jednoga grada), pa iz udruženja sredstva da idu, odnosno veći deo sredstava da ide prema finansiranju privrednih komora.
Zašto to pričam - zato što bi onda dobili jedan živi privredni sistem, gde onaj ko je u jednom malom gradu, kao što je recimo Pirot, Velika Plana, može odmah da dođe u svoje udruženje i da dobije pravu informaciju. Ta udruženja bi bili servisi tih privatnika, tih privrednika, a ono udruženje koje je najveće, ono će sutradan da iznedri predsednika Privredne komore Jugoslavije, Srbije itd. Znači, ono koje je po strukturi, poslovanju i radu najbolje.
Znači, ako živim u Beogradu, mogu da uđem u udruženje koje je u Nišu. Zašto - zato što je ono kvalitetno.
Znači, do sada je išlo preko naplate javnih prihoda, a to je ono što ministar malopre kaže - ne sada neće biti tako, neće biti kontrolisano, neće biti obavezno. Gospodo, sada tu leži ono čega se ja plašim, kao privrednik - da, nažalost, komorski sistem u narednim godinama može da odumre. Znači, na taj način. Ja sam za to da bude obavezno, ali da bude drugačije organizovano. Vladu bih zamolio da obrati pažnju i da učestvujemo sledeće godine u jednoj reorganizaciji privrednih komora.
Ovde bih pozvao i gospodu iz DSS da razmislimo o tome, a ja ću na samom kraju reći da ću ja glasati za ovaj zakon. Evo iz kog razloga: ne zato što imam tu partijsku odanost prema mojoj stranci, nego iz tog razloga što je ovaj zakon daleko bolji od prethodnog zakona. Ovim privrednim komorama je stvarno potreban ovakav zakon. Mi moramo da dobijemo nešto što će nam stvarno koristiti. Jer, znate šta, Vlada stvara milje za poslovanje privrede. Komore su udruženja, ono što pokreće taj ceo sistem. Znači, mi moramo da omogućimo taj pokretački sistem, da ta privreda krene.
Na samom kraju, želeo bih malo da odgovorim i nekim našim poslanicima koji su izneli podatke oko privrede same Srbije i da se pozovem na jedan primer. Prošle godine, pred našu izbornu aktivnost, bili smo u fabrici "Trajal" u Kruševcu, i idemo direktor proizvodnje, gospodin Đelić i ja, a ja pitam direktora proizvodnje - izvinjavam se, koliko gubite na izvozu. On kaže - negde oko 20%. Đelić, sav u šoku, kaže - zašto izvozite. To je ono, gospodo, što ste vi nekada velike sisteme gurali u izvoz, štampali novac, finansirali ih i oni su izvozili. Može da izvozi sa gubitkom. Taj koji izvozi sa gubitkom je lud. Toga više nema.
Znači, mi smo ušli u jedan stabilan privredni sistem. Onaj ko hoće da izvozi, ko ima šanse da izvozi - izvolite, gospodo, na tržište. Znate, to me podseća na onaj dvostruki moral, kada su komunisti došli posle rata, govorilo se: pre rata nije bilo ničega, a onda su došli Nemci pa su porušili sve. Tako i ovi kažu - zašto vi ne dižete ovu privredu - oni su je srušili i sveli na nulu. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić, a posle njega narodni poslanik Dušan Cvetković.

Dame i gospodo, uz obrazloženje ovog zakona dati su neki osnovni principi da je želja bila da se formiraju privredne komore koje će biti nevladine organizacije. One će na neki način biti depolitizovane, biće partner Vladi u kreiranju privrednog ambijenta ili privredne strategije. To je lepa priča, ali u praksi to očigledno nije ostvariljivo. Nije ostvariljivo, pre svega zato što nisu poštovana dva osnovna principa, a to su princip decentralizacije i princip depolitizacije.
Ne možemo govoriti o decentralizaciji kada imamo ugrađenu u stvari osnovu centralizacije, a to je obaveznost sa jedne strane i teritorijalni princip organizovanja, sa druge strane. Takođe, ne možemo govoriti o depolitizaciji, kada nam je jasno da će se organizacija privredne komore sprovoditi isto kao što je i do sada bilo. Ponovo će Vlada preko svojih kadrovskih komisija, stranačkih, postavljati ljude koji će rukovoditi. Prema tome, sve je isto. Imam utisak, što više menjate stvari, sve više postaju iste ili čak pomalo i gore.

Reč ima narodni poslanik Dušan Cvetković, a posle njega narodni poslanik Milutin Prodanović.

Poštovano predsedništvo, cenjene kolege poslanici, o ovom zakonskom predlogu o komorama govori vam čovek koji je godinama, sticajem okolnosti, prema funkciji koju je imao, veoma aktivno učestvovao u radu Regionalne privredne komore Leskovac, Privredne komore Srbije; učestvovao u radu skupštine ovih organa i komora i Odbora za hemijsku industriju, a uvek sam bio u žiži događanja i kreiranja privrednog miljea, u meri u kojoj su pojedine vlade imale razumevanja za probleme privrede. Poštovane kolege, to moji Leskovčani znaju, bio sam i čovek koji je kao sekretar Odbora za hemijsku industriju i Regionalne privredne komore u Leskovcu radio u stručnoj službi komore. Zato dajem sebi za pravo da o ovom zakonskom predlogu zaista vrlo meritorno mogu da govorim.
Pre nego što pređem na to, da samo kažem - ono što su govorili predstavnici DSS, uvaženi privrednici gospoda Mihajlov i Šormaz, samo pokazuje da ili gospodin Mihajlov i Šormaz ili njihova stranka stvarno nemaju viziju ni privrednog ni komorskog mehanizma, ali neka to ostane njihov problem, jer čini mi se da ima vremena, mladi su pa će naučiti. Ono što je ministar pomenuo kao novinu u ovom zakonu, a to je sud časti, da ministru samo kažem da već sto godina u komorskom mehanizmu postoji sud časti i nebrojeno dopisa i nebrojeno odluka sudova časti postoji u dnevnoj štampi.
Da se vratim sada na zakon. Ako krenemo od pojma komore i prvog člana, tu i definišete privredne komore, moram da kažem da tvorci ovog zakonskog predloga nisu imali razumevanja da komoru definišu i kao nevladinu organizaciju, iako je predsednik komore to pomenuo u svom uvodnom izlaganju. Oko toga, da se komora definiše kao nevladina organizacija, bilo je više predloga regionalnih privrednih komora, a između ostalih i Regionalna privredna komora iz Leskovca je podnela argumentovan, vrlo dobro obrazložen predlog da se komora proglasi kao nevladina organizacija. Zašto je predlagač pod jakim uticajem Vlade odustao od ovako decidnog definisanja komora? Ostaje da se mi privrednici ozbiljno zamislimo, ili je ovoj vladi stalo više od svega da i komora bude pod njenim snažnim uticajem i izgubi svoju samostalnost, iako je to osnovno načelo komore.
Zakon o komorama, poštovane kolege, nalazi se u proceduri skoro 11 godina, od donošenja Ustava Srbije. Komore su insistirale na njegovom donošenju, još od ustavnih amandmana, ali je komorski mehanizam funkcionisao u potpunoj meri i po onom zakonu još iz 1979. godine. Ovaj zakonski predlog koji je pred nama je praktično samo uredio i zapisao ono što mi već imamo u praksi i praktično je ovo zakonski predlog od pre 10 godina. Mislim da je to dobro, da je to vredna odrednica ovog zakona.
Ne zaboravite, poštovane kolege poslanici i vi cenjeni građani, da kao što je i predsednik komore rekao, komorski sistem na prostorima Srbije živi već 145 godina, od kada je ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića doneto ustrojenje trgovačkog odbora u Beogradu. Tako da je ovaj zakonski predlog koji je pred nama, ponavljam, praktično ono kako su komore u Srbiji radile i do sada. Zato i ne razumem iz obrazloženja ovog zakona onaj deo kako je to prvi put da pravimo zakon kakvi su u Evropi. Mislim da je pozivanje na to potpuno nepotrebno.
Do sada je komora, kolege poslanici, bila organizovana tako da su njeni članovi bili preduzeća i svi koji obavljaju privrednu delatnost, banke, osiguravajuća društva, dok su zanatlije i mala preduzeća preko opštih udruženja, kao i poljoprivrednici preko drugih oblika udruživanja, bili članovi komore. Suština članstva je ostala i u ovom privrednom miljeu ista, jer smo mi imali privatni sektor i seljaka uvek, pa i u Titovo vreme.
Uz sve što je pozitivno u ovom zakonskom predlogu, moram da iznesem još neke primedbe koje su mogle da budu razrešene ovim predlogom. U dobrom delu evropskih zemalja članstvo u komorama je vrlo jasno definisano kao obavezno. To je definisano i u austrijskom, i u italijanskom i u španskom zakonu o komorama, a ovaj predlog to rešava na jedan poseban način kroz članove 8. i 9.
Član 8. definiše članstvo, a član 9. reguliše, pozivom na član 8, pripadnost određenoj komori prema teritorijalnom principu. Manjkavost ovog zakona, poštovane kolege, je u tome što na najprostiji način, rečju obaveznost, ne reguliše članstvo u komorama.
Druga manjkavost ovog predloga je u tome da on nije imao hrabrosti da definiše javna ovlašćenja komora, kako je to regulisano u dosta evropskih zemalja, osim da to kao pojam navede u članu 11. Za ovu oblast bilo je dosta predloga iz privrede, iz komorskih odbora, kao i skupština komora, ali je predlagač ostao i u vezi sa ovim, ponavljam, gluv. Da samo svima nama, a u prvom redu predlagaču zakona, postavim pitanje - ko bolje poznaje patentno pravo, pravo zaštite industrijske svojine uopšte, od ljudi u komori, i da iznesem još jednu svoju dilemu koja se dugo pokušava da uvede u komorsku aktivnost u Srbiji, a koja je prisutna u mnogim evropskim zemljama. To je vođenje registra preduzeća. Najlogičnije je da se ovaj registar vodi u komorama za sve njene članice, odmah posle registracije, a ne u privrednim sudovima kako je to sada regulisano.
Ako ima razumevanja, čini mi se da je moguće da, do kraja ove rasprave, ove stvari o kojima sam govorio kroz amandmane budu i unete u zakon.
Poštovane kolege poslanici, ako hoćemo efikasnu komoru koja će odgovorno učestvovati u kreiranju zakonskih predloga koji određuju privredni milje Srbije, počev od poreza, carinskih stopa i zakona, kreiranja razvojne i ekonomske politike, onda je najvažnije kako komora korespondira sa Vladom i njenim ministarstvima.
Ali, molim vas, kolege poslanici, cenjeni privrednici mog Jablaničkog okruga, drugari moji iz leskovačke komore, recite koliko puta su do sada od vas ove demokratske vlasti i ova vlada, ili neko njeno ministarstvo, bar tražili konsultacije oko onoga što direktno zadire u oblast koju vi najbolje znate, a koliko je puta to što ste im predložili ugrađeno u zakonske predloge. Veoma malo ili gotovo ništa. To je suština ovog zakona, kolege poslanici - za saradnju, bez obzira kako se to reguliše u članovima od 4. do 7, potrebno je da Vlada potpuno promeni stav prema komorama i stvarno počne da veruje da su u komorama ljudi koji mnogo znaju.
Mora ova vlada da poveruje, a tako se i ponaša, da su komore jedna od najvažnijih tržišnih institucija. Mogu komore i da se vole i da se ne vole, ali se ne može osporiti da, i svojim bićem i u organizacionim oblicima, rade u interesu privrede. I uvek su do sada komore bile, u pravom smislu reči, nestranačke, nezavisne i samostalne, a iznad svega stručne.
Vlada mora da ima veru u komorski sistem, po osnovu stručnosti, jer samo u Komori Srbije od 115 zaposlenih više od 80 su sa visokom stručnom spremom, a u rad organa i tela, kao što je i predsednik rekao, uključeno je više od 800 privrednika Srbije.
I, pre nego zaključim, dozvolite mi da izrazim još jedno svoje neslaganje što usvajajući ovaj zakonski predlog ne možemo ništa da promenimo u ovoj našoj Srbiji kada je ukupni komorski sistem u pitanju. Mi sad uređujemo odnose u Komori Srbije koja je fizički locirana u ulici Generala Ždanova (koja se danas zove Resavska), u Resavskoj ulici u Beogradu, a naravno i u regionalnim privrednim komorama, ali ništa ne radimo na uređenju odnosa u onoj komori Srbije koja je smeštena na Terazijama, a zove se Jugoslovenska privredna komora. Dokle će ova privreda imati na vratu i imati snage da praktično održava dve privredne komore Srbije?
I, sasvim na kraju, mislim da je ovaj zakonski predlog u kome je (osim malo u obrazloženju) bilo najmanje već dobro poznate DOS-ovske osvetoljubive politike, prihvatljiv za poslaničku grupu SPS-a i ona će glasati za ovaj zakon. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milutin Prodanović, a posle njega narodni poslanik Marijan Rističević.

Poštovano predsedništvo, narodni izabranici, poštovani predsedniče, gospodin poslanik iz Leskovca je lepo rekao da ovaj zakon o komorama samo obuhvata ono stanje koje se dešavalo, i kako su komore radile u poslednjih deset godina.
Ja bih nešto rekao o tome kako DSS gleda na organizaciju, odnosno organizacionu strukturu privrednih komora. Privredne komore u organizacionom i funkcionalnom smislu treba da zadovolje teritorijalni, ali i granski princip i interesno servisni princip rada komorskog sistema. Optimalna organizaciona struktura sastojala bi se iz pet nivoa. To je savez privrednih komora Jugoslavije, republičke granske privredne komore, pokrajinske privredne komore, regionalne udružene privredne komore i opšta udruženja privatnih preduzetnika na nivou opština.
Savez privrednih komora Jugoslavije pokrivao bi oblast ekonomskih odnosa sa inostranstvom i mrežu predstavništava u svetu.
Na nivou Republike formirale bi se tri granske komore: industrijsko - trgovačka komora, zanatsko - preduzetnička komora i poljoprivredno - zadružna komora.
U okviru regionalnih komora postojala bi zajednica udruženja industrije i trgovine, zajednica opštih i drugih udruženja privatnih preduzetnika i zadružni savez.
Što se tiče rasporeda i sedišta regionalnih privatnih komora, one su sasvim zadovoljavajuće u ovom predlogu zakona.
Još jednu stvar bih samo na kraju napomenuo - da se delatnost privrednih komora, odnosno delatnost komore u jednom delu i prepliće sa delatnošću Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, pa se pitam da li je to slučajno ili namerno. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, a posle njega narodni poslanik Miroljub Veljković. Marijan nije tu, Veljković nije. Onda Stanko Kovačević, a zatim Đorđe Mamula. Da li je neko od narodnih poslanika koji su se otkucali, uzeli dnevnicu, ostao u sali? Gospodin Mamula je tu, a posle njega Božidar Vujić. Radojko Petrić posle gospodina Mamule.