Reč ima narodni poslanik Miodrag Stamenković, a potom Veroljub Arsić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, mi iz Nove Srbije privrednu komoru sa njenim kompletnim sistemom lokalnih institucija smatramo samo kao sistem koji mora da ima jedan jedini cilj, a to je - privredni razvoj.
Ne bih mnogo komentarisao izlaganja prethodnika, ali se na neka moram osvrnuti. Neko je rekao da je ovo dobar zakon, ali da ćemo sa njim imati samo dobar zakon bez privrede. Podsetio bih samo da smo do sada imali privredu koja se intenzivno uništavala bez komore, jer je komora bila isključivo produžena ruka vlasti koja je služila da daje samo smernice gde se još može po neka kap krvi da izvuče. Jer, jedino je te podatke davala.
Jedan drugi kolega je rekao da država ne može da živi od malih preduzeća. Izvinjavam se, ali i ovo je u temi, tu je potrebno samo nekoliko podataka - da upravo najbolje privrede žive od malih preduzeća.
Uzmite najrazvijenije sisteme. Mi smo imali na Odboru razgovore sa predstavnicima regije Emilija Romanja. Tamo ima 62.000 firmi koje izvoze 15 mlrd. maraka, 66% ima samo dva zaposlena. Samo 1% firmi ima preko 50 zaposlenih. Prema tome, upravo najbogatija regija i grad u Evropi živi baš od malih preduzeća.
Upravo zbog toga, kada govorimo o privrednim komorama i o ovom zakonu, mi ga podržavamo, ali samo kao okvir koji mora da posluži privrednom razvoju bez mnogo administriranja. Zašto? Naša privreda će se tek razvijati, preduzetnici će se tek razmahnuti. Nemojmo mi sada zakonodavstvom da pravimo sisteme, republičke, lokalne, regionalne komore, koji će ograničavati. Videćete da će život nametnuti sasvim drugačiji sistem od onoga koga mi sada ovde propisujemo.
Nastajanjem novih preduzeća, sa njihovim udruživanjem, pojavljivaće se novi sistemi koji će se sasvim drugačije reorganizovati. Zato o tom sistemu komora, koji je dat u ovom zakonu, sada ne treba previše govoriti. Na tome se ne treba iscrpljivati. Decentralizacija - apsolutno da. Upravo to i kažem. Mi sada imamo neki okvirni sistem, a promene u njemu će nastajati upravo odozdo, kad počnu mali preduzetnici da se organizuju u svoja strukovna udruženja, onda će formirati drugačiju strukturu.
Još nešto što je ključno kada se govori o ovom zakonu, a to je obaveznost. Možda ćete se začuditi, mi jesmo politička partija za demokratske promene, ali kada je u pitanju privreda podržavamo obaveznost članstva, a to ću i obrazložiti. Evo zbog čega: ako će promenom strukture naših privrednih subjekata dominirati mala preduzeća, čak ne ni srednja, nego mala preduzeća i porodične firme (a to su preduzeća sa dva, tri, do najviše devet zaposlenih), to su preduzeća koja ne mogu da vrše sve funkcije koje vrše veliki sistemi. Ne mogu imati marketing, ne mogu imati istraživanje tržišta, razvoj, pa čak ni do elementarnih knjigovodstvenih poslova, baveći se samo proizvodnjom. Lokalna samouprava, preko sistema, a jedan od sistema je i privredna komora, mora maksimalno da servisira sve funkcije koje to malo preduzeće ne može da ima sa malim brojem zaposlenih. Upravo zbog toga podržavamo obaveznost članstva, jer na taj način preduzeće omogućuje uključivanje u tržište, pribavljanje svih informacija baš od strukovne organizacije.
Da ne dužim mnogo, znači, mi iz Nove Srbije ovakav zakon podržavamo. Smatramo da, kada je u pitanju privreda, ne treba mnogo administrirati, ne treba praviti obruče koji će biti kočnica, nego treba omogućiti da privreda u razvoju utiče na razvoj sistema komora. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Gospodine predsedavajući, ja sam već jednom rekao za ovom skupštinskom govornicom da je za svakog poslanika sramota da priča u ovoj sali ako nema barem polovina poslanika, pa bih zatražio, na osnovu Poslovnika Narodne skupštine i člana 82, da se prvo utvrdi kvorum pa da nastavimo sa diskusijom.

Molim vas da utvrdimo kvorum.
Dajem pauzu od 10 minuta.
(Posle pauze.)

 Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da utvrdimo da li imamo kvorum za nastavak rada.
Konstatujem da imamo kvorum i da možemo nastaviti sa radom.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a posle njega narodni poslanik Branislav Ivković.

Dame i gospodo poslanici, reč je o jednom komunističko-titoističkom zakonu koji će, umesto da uvede red u privredne subjekte, da stvori monopolsku klimu kada su u pitanju kontingenti važnih proizvoda i strateških sirovina, i to kako uvoznih, tako i izvoznih, a sve to za preduzeća čiji su vlasnici ili direktori bliski vladajućem režimu. Do sada ste to stalno zamerali, na primer, gospodinu Mirku Marjanoviću, a sada ćete to isto da radite u vašoj transparentnoj demokratiji, najverovatnije sa Dušanom Markovićem, jer do sada je već bilo monopola od kada ste vi na vlasti kada su u pitanju komponente za stočnu hranu.
Postavlja se pitanje: zašto ovaj zakon niste završili barem na jednom mestu kako treba, a to su Kosovo i Metohija, pa da se ovim zakonom osniva samo pokrajinska komora koja se ne deli na regionalne, barem za srpske enklave kojih tamo ima. Ovakvim zakonom predlagač zakona daje legalnost Hekerupovom Ustavu, isto kao što je to dao Vojislav Koštunica kada je pozvao Srbe da izađu na izbore, iako je ova skupština donela jednoglasnu odluku da se Hekerupovi zakoni ne priznaju. Toliko za ovaj moj minut.

Reč ima narodni poslanik Branislav Ivković, a posle njega narodni poslanik Dragan Šormaz.

Dame i gospodo poslanici, predstavniku Socijalističke partije Srbije, kao poslaniku, da govori o ovom zakonu nimalo nije jednostavno, jer ako bude govorio u superlativima i sa odobravanjem odmah će se nakostrešiti oni koji će u takvoj situaciji početi da razmišljaju da taj zakon nikako ne bi trebalo da podrže samo zato što ga podržava Socijalistička partija Srbije.
Za razliku od prethodnog zakonskog projekta (a to je suviše krupna reč za ono što smo usvojili, odnosno što ste vi usvojili vašom većinom, o Agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća, gde zaista nije bilo mesta podržati taj projekat sa naše strane, jer se radilo po sistemu, klati se, klati se, samo da voz ide) koji nije bio celovit, ovaj zakonski projekat je stabilan. To je projekat koji, poštujući postojeću infrastrukturu, definitivno unosi i zakonsku osnovu za funkcionisanje sadašnje infrastrukture u komorskom sistemu Srbije, znači u Privrednoj komori Srbije, regionalnim privrednim komorama i Beogradskoj komori.
Treba podsetiti da Srbija zaista nije uradila ono što su uradile Savezna Republika Jugoslavija i Republika Crna Gora. Nije pravovremeno donela zakon o privrednoj komori i faktički je funkcionisala Privredna komora Srbije na bazi zakona iz 1976. godine. Sigurno da to popada u jednu grupu neurađenih zadataka stare Vlade Republike Srbije i Skupštine u starom sazivu, ali sigurno je, pošto smo ovde izabrani da radimo, razmišljamo i da angažujemo se umno prema svom potencijalu za dobrobit građana Srbije, da jedan zakonski projekat koji prihvata činjenično stanje na terenu zakonski legalizuje to stanje i stvara osnov za dalju transformaciju u pozitivnom pravcu.
Prema tome, shvatite ovo kao jednu određenu blagu podršku, nemojte da vam to smeta i shvatite da poslanička grupa Socijalističke partije Srbije upravo zbog toga što ocenjuje da je ovaj zakonski projekat potreban, da je značajno unapređenje u odnosu na zakon iz 1976. godine, da on faktički poštuje život, da poštuje ono stanje koje je bilo u prethodnim godinama, kako je privredna komora radila na dobrobit privrede Srbije, stvara zakonsku osnovu i stvara uslove da se i dalje, primereno savremenim evropskim standardima, komorski sistem rada u Republici Srbiji razvija.
Pošto su ovde bile prisutne diskusije - centralizacija, regionalizacija i, kako se ko uhvati diskusije on se drži toga u superlativima, da samo kažem jednu stvar: ne može biti sistem ako nema hijerarhije i svaki sistem u teoriji sistema mora da ima svoju hijerarhiju; mora da ima vrh koji odlučuje; mora da ima svoje podsisteme i stepene slobode za odlučivanje svakog svog podsistema.
Prema tome, nemojte previše da pričamo o regionalizaciji, jer regionalizacija u velikoj meri može da ode u haos. Znači, mora da postoji određena centrala, određeno mesto odlučivanja, uz saglasnost regionalnih delova ili podsistema u jednom sistemu koji želi da bude organizovan sistem, koji će da propiše osnovne uslove rada i poslovanja tog sistema. A, druga je stvar što ti uslovi moraju biti dosta liberalni i da prepuste regionalnim organizacijama da se u skladu sa tim, u vrhu propisanim uslovima, razvijaju prema svojim specifičnostima. Tu je suština jedne mere koju mora da nađe Skupština Republike Srbije, ne samo kada je ovaj zakonski projekat u pitanju, nego bilo koji zakonski projekat.
Uzmite na primer zadatke Privredne komore Srbije. Vi ste juče usvojili Zakon o agenciji za mala i srednja preduzeća. Ta agencija je najobičnije preduzeće, nema kapital, nema ništa. Zašto ne bi privreda koja jako dobro zna koji proizvodi i koje usluge joj nedostaju i šta joj je potrebno da bi bolje radila, preko svoje Privredne komore, kako Zakon predlaže, angažovala se u građanstvu, u ovoj skupštini, a ako hoćete i finansijski, da pruži podršku razvoju onih poslovnih programa koji su privredi Srbije potrebni da jeftinije, efikasnije i bolje radi, da bude izvozno orijentisana.
Drugo, uzmite odnos prema bankarskom sistemu, uzmite na primer region Valjevo. Kako danas privreda Valjeva i tog regiona radi bez Valjevske banke? Ko je pozvan da govori o stanju u bankarskom sistemu ako to nije privreda, ako to nisu privrednici? Ja sam zatečen koliko privrednici ćute i puštaju; od kursa marke do zatvaranja banaka koje su ih do sada podržavale, da se sve to odigrava kako znaju da ih to direktno pogađa, znaju da njihova privredna preduzeća ne mogu da funkcionišu bez finansijske podrške, jako dobro znaju šta znači kada se jedna dobra banka, kao na primer Valjevska banka, ukine. Ne što 250 ljudi ostane bez posla, nego privreda tog regiona, koja je imala jedno mesto deponovanja para i preraspodele para u tom regionu, nema taj prostor.
Takav prostor neće imati pogotovu ako sutra dođe inostrana banka taj posao da radi. Prema tome, interes države, interes građana Srbije je da se donese zakon o privrednim komorama, da bi imali jedno legalno mesto, koje već i postoji u praksi, ali sada sa zakonskom osnovom, da još bolje radi; na kome će privrednici imati šansu da iskažu svoje stavove, da iskažu šta to praksa u primeni zakonskog projekta koji donosimo kaže, koje su posledice; i da iniciraju kao jedna snaga, ako hoćete i protivteža izvršnoj vlasti, stvaranje boljeg privrednog miljea.
To je suština onog stava koji je opredelio poslaničku grupu da glasa za ovaj projekat.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.