Za reč se javio narodni poslanik Dragan Marković, predsednik poslaničke grupe SSJ, prvo javljanje.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, SSJ neće glasati za ovaj zakon. Više puta rekao sam da u našoj poslaničkoj grupi ima 14 poslanika, a osam poslodavaca. Nikada nijedan od nas nije imao ikakve koristi od privredne komore, osim da smo imali određene obaveze i da su nas zvali kada jednom godišnje treba neko priznanje da se da, a onda treba da uzmete učešće.
Ako ćete dobiti priznanje Privredne komore Jugoslavije, nije kriterijum završni račun i uspešnost jednog preduzeća, već morate da date 10.000 maraka ili 20.000 maraka da bi dobili titulu preduzetnika Privredne komore Jugoslavije. Nijedna stavka vezana za delatnost, šta treba ova privredna komora da radi, nije ništa novo u ovom zakonu ako pogledamo šta radi i šta je radila Privredne komora Jugoslavije.
Ta privredna komora Jugoslavije, ne poznajem nijednog preduzetnika da mi je rekao da mu je Privredna komora Jugoslavije napravila neko posredništvo i da je on napravio neko poslovanje, a da do tog dana nije imao poslovnu saradnju sa tim kupcem ili dobavljačem, osim samo jedne stavke koju bi mi iz Stranke srpskog jedinstva podržali u ovom zakonu. To je unapređenje preduzetništva i menadžmenta, praćenje i prenošenje međunarodnih iskustava u tim oblastima, a naročito menadžmenta u oblasti sistema kvaliteta.
To je jedina stavka.
Dalje, iz principijelnih razloga nećemo glasati jer ovo je pedeseti zakon koji donosite u ovoj skupštini, a da poljoprivredni proizvođači nemaju koristi od ovog zakona. Običan poljoprivredni proizvoćač ne može da bude član komore ukoliko nije član zadruge i ne može nikada biti pozvan da ode u inostranstvo, da ode u Holandiju i da vidi kako tamo žive poljoprivredni proizvođači, odnosno da se njemu obezbedi neki kredit kako bi on mogao da prehrani svoju porodicu.
To sam rekao i za Zakon o agencijama, za koji smo glasali takođe, a stavka nedostaje i u tom zakonu.
Takođe, usklađivanje, jedna stavka kaže - usklađivanje interesa članova komore. Interes člana komore je finansijski interes. Ukoliko nije stavka broj jedan da se svakom preduzeću finansijski pomogne, ako znamo da je veoma loša finansijska situacija u zemlji, kakav interes ima taj preduzetnik da bude član te komore i šta on može da očekuje od komore da mu pomogne. Takođe, imaju interes samo ljudi koji su funkcioneri u komori, to je pokazala stara praksa i ova danas.
Oni koji imaju visoke funkcije u komori kada naprave poslovnu saradnju, kada dođe neki kupac u Jugoslaviju, prvo ga vode u svoje preduzeće. Konkretno, živim u Pomoravskom okrugu, ali ako ja to ne znam kao javna ličnost da je neka fabrika u Pomoravskom okrugu za godinu dana, da se ne vraćam u period zadnjih deset godina, imala ikakvu pomoć od Privredne komore Jugoslavije, šta će onda reći obični građani i obični ljudi.
Mi bismo glasali za ovaj zakon da je ova stavka - poljoprivredni proizvođači - obuhvaćena i da poljoprivredni proizvođači mogu da očekuju da će jednom ova vlast voditi računa o njima. Pošto smo mi iz Stranke srpskog jedinstva tražili da tačka dnevnog reda bude - poverenje ministru za poljoprivredu, a do sada predsednik Skupštine to nije stavio na dnevni red, a sedam meseci je prošlo od toga, mi koristimo priliku uvek kada predlažete neki zakon da pitamo - gde je tu interes poljoprivrednog proizvođača. Zahvaljujem.

Ovim smo završili sa izglaganjima predstavnika poslaničkih grupa. Dajem reč predstavniku predlagača, gospodinu Radoslavu Veselinoviću.

Poštovano predsedništvo, poštovana gospodo narodni poslanici, danas je za ovom govornicom rečeno mnogo stvari, mnoge stvari su neistinite. Neke su izrečene zlonamerno, a neki nisu znali šta u ovom zakonu piše jer ga nisu detaljno ni pročitali.
Pre svega, nisam došao na čelo Privredne komore pučem, već na legalnim izborima. Bila su dva kandidata: jedan kandidat je bio Demokratske stranke Srbije i bio sam ja. Na tim izborima dobio sam 50 glasova i jedan glas je bio uzdržan, a kandidat Demokratske stranke Srbije nije dobio ni jedan glas.
Drugo, dobro je što Vlada nije predložila ovaj zakon. Ovo je zakon privrednika, pa je dobro što je Odbor za industriju Skupštine predlagač ovog zakona. Sve stranke, Demokratska stranka Srbije, Stranka srpskog jedinstva, kao i sve druge poslaničke stranke, učestvovale su i predlagači su ovog zakona. Obavili smo kompletnu raspravu vezanu za ovaj zakon. Rasprava je bila široka. Svi članovi Odbora za industriju bili su prisutni na sastanku sa regionalnim privrednim komorama i privrednicima Srbije, gde je jednoglasno podržan ovaj zakon o privrednim komorama i komorskom sistemu u Srbiji.
Netačno je da ovde nije izvršena decentralizacija. Tačno je da mi nismo imali zakon od 1979. godine. Ovde se govorilo i o tome da na regionu Srbije treba da postoje tri strukovne komore, a da na regionalnom principu treba da postoje regionalne komore. Gospodo, to nije moguće.
Pre svega, ja se 30 godina bavim biznisom. Počeo sam sa jednom zanatskom radnjom, a danas imam jedno veliko preduzeće. Nije moguće, jer kad počnete sa granskim principom onda s tim principom morate ići i u region. Ne možete na području regiona imati regionalni princip, a gore imati granski princip.
Ovde se takođe govorilo o tri komore, industrijskoj, o komori za mala i srednja preduzeća i o poljoprivrednoj komori. I da je to tako opet bi morala da postoji Privredna komora Srbije, koja bi objedinjavala interese ove tri komore. Iz dopisa koji kruži vidi se da ove komore treba da budu udružene u Privrednu komoru Jugoslavije, ali mi pre svega imamo komorski sistem Crne Gore, pa zbog toga smatramo da je potrebno da se ima i komorski sistem u Srbiji.
Gospodo, privredna komora po Ustavu ne može da daje mišljenja i predloge za zakone. Po Ustavu ona nije ovlašćena da predlaže zakone i to je osnovna stvar zbog koje smo to tako i uneli u zakon. Privrednom komorom ne upravljaju lica zaposlena u komori, njom upravljaju privrednici. Ako nešto u privrednoj komori ne valja, onda to privrednici moraju da menjaju. Ovo što radimo na tome da se zakon usvoji sigurno je usmereno ka mogućnosti da može da se napravi reforma komorskog sistema u Srbiji.
Ovde je bilo dosta priče o tome zašto nisu samostalni privrednici uključeni u ovaj zakon. Ako ste dobro pročitali ovaj predlog, samostalni privrednici su uključeni u zakon o privrednim komorama u Srbiji. Isto tako i poljoprivredni proizvođači preko Zadružnog saveza i zadruga.
Ovde je verovatno najveći problem i zamešateljstvo u tome što je usledio jedan dopis iz Privredne komore Jugoslavije. Kao čovek i predsednik Privredne komore mogu da vam kažem da se ne borim za fotelju i stolicu. Na ovoj funkciji sam godinu dana, ne primam platu u Privrednoj komori Srbije i nije mi želja da tu stičem dohodak ili platu. Ali, velika mi je želja da se komorski sistem reorganizuje.
Neki koji imaju takve želje su i napravili određene probleme kod organizovanja komorskog sistema u Srbiji. Kaže se - nismo jasno definisali javna ovlašćenja. Javna ovlašćenja se daju drugim zakonima. Mi smo ovde prihvatili da ćemo obavljati javna ovlašćenja koja nam budu poverena drugim zakonima koje će ova skupština usvojiti.
Tačno je da u ovom momentu postoje dve privredne komore koje rade na području Srbije: Privredna komora Jugoslavije u kojoj ne učestvuje Privredna komora Srbije, Privredna komora Crne Gore i Privredna komora Srbije. Sigurno je da posle donošenja ovog zakona mora da se uredi komorski sistem na jugoslovenskom nivou.
Privredne komore treba da izdaju bonitet. One su jedine ovlašćene za izdavanje boniteta za svoje komintente i svugde u svetu ako želite da radite i da dobijete robu na odloženo plaćanje oni vam traže bonitet od privredne komore. Privredna komora ima obavezu da pruži valjane i tačne podatke o svakom privrednom subjektu.
Pitate - kako će se privredne komore približiti malim privrednicima i zanatlijama. Mi smo ovde upravo zbog toga doneli zakon i predložili da se na određenim opštinama otvore kancelarije privrednih komora, kancelarije i odeljenja u opštinama, a stari zakon je trebalo očistiti od samoupravljanja i terminologije. Mi smo zanatske radnje u tom zakonu predvideli da ne budu uključene.
Nije tačno, što je neko rekao, da se u Beogradu osniva komora za Srbiju. To u ovom zakonu nije rečeno, već Privredna komora Srbije za teritoriju Srbije, a u Beogradu privredna komora za teritoriju grada Beograda.
Bilo je tu još nekih ličnih pitanja vezano za to da sam bio član nekih drugih političkih partija. Želim da vam odgovorim - nikada nisam bio član Socijalističke partije Srbije, nikada nisam bio član JUL-a niti Komunističke partije, već od 1990. godine sam član Demokratske stranke, zatim Demokratske stranke Srbije, pa Demohrišćanske stranke Srbije.
Takođe sam prozivan u smislu da je moja firma dobila posao od Elektroprivrede Srbije u visini od četiri miliona maraka. Moram reći da moja firma takav posao od Eletroprivrede Srbije nije dobila. Moja firma je učestvovala na međunarodnm tenderu kod Evropske agencije i dobila posao od dva miliona maraka, pošto je bila najpovoljnija, jer su drugi ponuđači tražili preko četiri miliona maraka. Sve to možete proveriti u Agenciji za međunarodnu saradnju, gde su inostrane firme bile konkurenti, a ja sam dobio posao. Hvala.

Zahvaljujem. Pravo na repliku ima narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Gospodine Veselinoviću, pomenuli ste nešto o čemu mi ovde nismo govorili. Nismo govorili zato što je to daleko za nama i zato što smo mi kao Demokratska stranka Srbije, kada smo izašli u okviru koalicije DOS na decembarske izbore, uslovljavali i insistirali na tome da se nepravde koje su činjene pre 5, ali i posle 5. oktobra, isprave.
Jedna od tih nepravdi je upravo način na koji se ušlo u Privrednu komoru Srbije.To je istina i vi to dobro znate. Mi smo od prvog dana bili protiv kriznih štabova, protiv revolucionarne pravde. Ono što je oteto, to je i prokleto. Revolucionarna pravda nas je vodila od 1945. do 5. oktobra 2000. godine i dotle smo stigli. Uvek smo bili protiv toga i kriznih štabova.
Gospodine Veselinoviću, dobro znamo kako se glasalo za vas, kako je dobijen samo jedan glas. Dobro znamo da je tamo prisustvovao ministar Batić. Šta će ministar pravde kada se glasa o predsedniku Privredne komore Srbije? Zašto je Milan Njegomir, ugledni privrednik, o kome niko u Srbiji, nijedan privrednik u Srbiji ne može da kaže nijednu ružnu reč, dobio jedan glas? Da li je to slučajno ili nije slučajno? Da li se radilo o ćoravoj ili o nekoj drugoj kutiji? Kako se glasalo? Da li je bilo prijateljskih razgovora pre glasanja? To su sve stvari o kojima mi nismo hteli ovde da razgovaramo. Mi smo rekli da ne želimo da se legalizuje jedno stanje koje je nakaradno napravljeno, da hoćemo reformski zakon, a ne zakon koji će legalizovati ono što imamo i ono što smo imali.
Gospodine Veselinoviću, to su te nepravde o kojima smo mi govorili, u kojima nismo učestvovali i o kojima ćemo uvek govoriti.

Pravo na repliku, gospodin Čedomir Jovanović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, razumni ljudi ne cene i suviše naknadnu pamet. Ali, zbog svih onih bezimenih, koji su u kriznim štabovima prepoznali sve samo ne definiciju - oteto - prokleto, podsetiću vas na prvi krizni štab koji je napravljen u ovoj zemlji i na osobu koja jedino ima pravo da nam danas deli moralne packe zbog toga. Jer, neki su ljudi, preuzimajući na sebe izuzetno veliku odgovornost, danas anatemisani ne od onih sa kojima su se suočili u tim kriznim štabovima, nego od onih koji su, dok su oni formirali te krizne štabove, stajali iza njih tražeći nešto tako.
U noći između 5. i 6. oktobra 2000. godine napravljen je prvi krizni štab u ovoj zemlji, ne zbog toga što je neko hteo da uzurpira vlast, nego zbog toga što nisu funkcionisale državne institucije ovog društva, zbog toga što se težilo uspostavljanju reda i povratku politike u institucije. Taj krizni štab je napravio predsednik SRJ Vojislav Koštunica, tako što je gospodina Svilanovića zadužio i zamolio da se angažuje u oblasti medija, gospodina Čovića i gospodina Mihajlovića, zajedno sa gospodinom Perišićem i gospodinom Obradovićem, zamolio da se angažuju u oblasti policije i vojske, gospodina Labusa da se angažuje u oblasti privrede. To je prvi korak u svemu onome što je potom usledilo.
Za razliku od vas, ne mislim da je to bilo pogrešno. To je bilo nužno. Ono što je pogrešno jeste davanje podrške ovom predlogu, a potom ustručavanje od jasne i veoma potrebne argumentacije za nešto tako. Juče smo razgovarali o Agenciji i Zakonu o malim i srednjim preduzećima i nismo dobili odgovor na pitanje zbog čega je taj zakon bio dobar na resornom odboru, a nije bio dobar na sednici parlamenta. Danas nemamo odgovor na pitanje zbog čega je ovaj zakon loš, a bio je dobar kada su ga poslanici, između ostalog i DSS, podržali kao zakonsku inicijativu.
Nije dobro što iz dana u dan ulazimo u ovakvu situaciju. Nisu dobri bespotrebni konflikti, jer oni sami po sebi ne menjaju situaciju u Srbiji. Nemojte kriviti činjenice i nemojte anatemisati ljude koji tako nešto ne zaslužuju. Jer, kada osuđujete krizne štabove, osuđujete one hrabre pojedince koji su stali pred jednog Milovana Bojića 6. oktobra, koji su stali u Kliničkom centru i preuzeli na sebe odgovornost, koji su u mnogim institucijama ove zemlje koje su propale, toga dana zasukali rukave iskazujući spremnost da preuzmu sopstveni deo odgovornosti, odgovornosti koja je iskazana i u činu koji sam vam pomenuo, a koji je inicirao predsednik vaše stranke i države, koga mi i danas podržavamo, a kažem da smo to činili i tada.

Reč ima narodni poslanik Branislav Ivković, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi se nalazimo u Narodnoj skupštini. Javljam se po Poslovniku zbog člana 101, koji kaže da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. Mi se nalazimo pred glasanjem o zakonu o privrednim komorama, o kojem je svaka poslanička grupa rekla svoje. Ne glasamo o predlagaču tog zakona, niti o uslovima pod kojima je predlagač došao na funkciju na kojoj jeste, mimo Narodne skupštine, a on je trenutno ovde poslanik Narodne skupštine.
Prema tome, želim zbog svih da upozorim da smo dužni, po Poslovniku, da poštujemo član 101, da poštujemo dostojanstvo Skupštine i da radimo svoj posao zbog kojeg smo ovde u Skupštini.
Što se tiče kriznih štabova, DOS se obavezao u prelaznoj vladi da će da ukine krizne štabove i vrati stanje na svoje, a nije vratio. Duboko sam uveren da će krizni štabovi kad - tad biti predmet krivične materije sudstva.