Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog ovog zakona podržala je Vlada Republike Srbije preko svog predstavnika, ministra Vlahovića. To je sasvim dovoljno da srpski radikali ne glasaju za ovaj zakon, jer do sada sve ono što smo dobijali kao predlog Vlade pokazalo se kao štetno i pogubno za građane Srbije. Ministar Vlahović je, naravno, neuobičajeno grubo branio ovaj zakon, ne navodeći ništa u prilog zakonu, ali je zato rekao da je prethodnih deset godina bilo obeleženo pljačkom; krađama; lošim radom. Neću da mu vraćam pa da ga pitam: pošto je hleb, pošto je danas meso, pošto je struja, ako je ova vlada toliko uspešna?
U uvodnom delu, u pojmu zakona o privrednim komorama, kaže se da su privredne komore interesne, samostalne i poslovno - stručne organizacije preduzeća, preduzetnika i drugih oblika organizovanja koji obavljaju privrednu delatnost i koje povezuje zajednički poslovni interes na određenom području. Pitao bih gospodina predsednika Privredne komore - da li je taj zajednički poslovni interes, kako se sada priča, nisam siguran da je to tačno, vi ćete odgovoriti povezao njega i Elektroprivredu Srbije, da u ime svog preduzeća "Galeb" sklopi ugovor na skoro četiri miliona maraka za određene proizvode koje njegova firma proizvodi, ili se bavi prometom tih proizvoda. Ipak, zadatak Komore je da nađe svojim članovima određene poslove.
Dame i gospodo narodni poslanici, nama je potpuno jasno, i to smo obrazložili, zbog čega poslanici SRS neće glasati za ovaj predlog zakona. Mi nismo kao neke druge poslaničke grupe, koje ispunjavaju svoje uske interese, interese grupa, ili one koje se dure na sadašnju vladu, a i same čine deo sistema i deo vlasti.

Reč ima narodni poslanik Dragan Čolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o privrednim komorama može da egzistira u fazi teorije, a koju će ulogu u praksi imati ostaje nam da vidimo.
Predlagač zakona tvrdi da su demokratske promene koje su se desile prouzrokovale promene u privredi. Sa ovom konstatacijom se mogu složiti. Promene se sastoje u tome da i ono malo preduzeća koja su u proteklom periodu radila, imala kakvu takvu proizvodnju, sada ne rade, a sama privreda je u kolapsu, gotovo uništena. Nisam ubeđen da su privredne komore, kako predlagač tvrdi nevladine, nestranačke organizacije.
Nema ni jedne sfere društva gde Vlada nema svoju kontrolu. Članstvo u privrednim komorama je dobrovoljno, kako vi tvrdite, a u Predlogu zakona stoji da su članovi komore svi subjekti, sva preduzeća na teritoriji Srbije. Šta gubi onaj ko nije član Privredne komore? Gubi mnogo, jer neće biti moralno-politički podoban za rukovodstvo DOS-a, koje će biti na čelu privrednih komora. Potvrde o bonitetu su potvrde o vernosti režimu. Kako u praksi izgledaju srdačni susreti ministra Vlahovića sa radnicima? Još me potresa ta slika na kojoj se vidi preplašeni ministar Vlahović, koji se bukvalno spasava iz radničkih ruku.
Gušter se spasava odbacivanjem dela repa, priroda ga je obdarila, a vama je jedini spas specijalno odelo sa koga lako otpadaju rukavi. Razmišljajte malo o stanju u privredi, o životima radnika, o njihovim sudbinama. Od teorije radnici ne žive, ne mogu da ishrane svoju decu, porodicu.
Da li će zaživeti zakon o privrednim komorama u uništenoj privredi? Kakva će biti sudbina velikih preduzeća? Koliko će hiljada radnika biti otpušteno i šta će njima značiti zakon o privrednim komorama. Kako će država opstati sa stotinama hiljada socijalno ugroženih? Postoji više vrsta udruživanja, asocijacija, kao produkt vladavine DOS-a i izgleda da će dominantno biti udruženje ili asocijacija za goli opstanak radnika.

Ovo je ujedno bio i poslednji prijavljeni narodni poslanik za diskusiju. Da li se neko od predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč?
Predstavnik DOS-a, narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da budem što kraći, jer cenim vaše vreme i već dosta dugo radimo. Mislim da su glavne primedbe koje su iznete u kritici ovog zakona primedbe koje se tiču navodnog odsustva suštinske promene imajući u vidu zakonsku regulativu iz 1979. godine i potom primedbe koje se tiču karaktera predlagača.
Što se tiče ove druge primedbe, ne smatram to manom DOS-a, niti znakom nefunkcionalnosti Republičke vlade. Baš naprotiv, što više zakonskih inicijativa pred ovim parlamentom, to sasvim sigurno doprinosi afirmaciji samog parlamenta i nikako one ne govore negativno o Republičkoj vladi kao izvršnom organu vlasti. Mi smo ovde raspravljali o zakonskim inicijativama, recimo, Socijalističke partije Srbije ili Srpske radikalne stranke i ne vidim da poslanici DOS-a, koji su predložili zakon o privrednim komorama, time dovode u pitanje Republičku vladu, baš naprotiv.
Što se tiče samog zakona, mislim da je kod privrednih komora najvažnije pitanje monopola i obaveznosti. Tačno je da u uređenim evopskim demokratijama koje počivaju na tržišnoj privredi obaveznost prati privrednu komoru, ali mislim da mi u ovom trenutku ne možemo dati kart blanš Privrednoj komori i na takav način obavezati sve privredne subjekte na tu vrstu članstva koje podrazumeva prava, ali i obaveze.
Mi želimo da se u vremenu koje je pred nama privredne komore dokažu, da se dokaže Privredna komora Srbije i opravda svoje postojanje, jer ako je to bilo moguće do sada, bar se nadam da u vremenu koje je pred nama neće postojati nedodirljivi, niti će postojati prava i zakoni koji se ne mogu menjati i korigovati.
Privredna komora Srbije, imajući u vidu ovu zakonsku inicijativu, menja svoj oblik i menja svoju formu. Ona više nije zamena za poslodavca i to je najvažnija promena, od 1979. godine, kada je poslednji put zakonom regulisana oblast privredne komore. Privredna komora je praktično predstavljala zamenu za poslodavca i ona je na sebe preuzela tu vrstu uloge. Imajući u vidu zakon o radu i ulogu kako poslodavaca, tako i radnika, veoma je važno napraviti tu distinkciju u statusu Privredne komore u odnosu na sve ono što je njena karakteristika u ovom trenutku.
Dakle, Privredna komora više nije zamena za poslodavca i time se unapređuje pozicija poslodavca, s obzirom da mi težimo tržišnoj privredi.
Drugo je pitanje monopola. Tačno je da članstvo u Privrednoj komori Srbije mogu ostvariti svi privredni subjekti koji su precizno definisani ovim predlogom, ali takođe veoma jasno možete videti analizom ovog predloga da ne postoje sankcije za one privredne subjekte koji možda odluče da se organizuju na neki drugačiji način. To je ono što je veoma bitna, suštinska promena i iskorak u odnosu na postojeću zakonsku regulativu. Zbog toga mislim da je veoma važno podržati ovaj predlog zakona. Smatram da, kao i na pitanju zakona o Agenciji za mala i srednja preduzeća, i po pitanju privrednih komora moramo napraviti što veći otklon od politike i stranaka.
Mislim da je pitanje decentralizacije, koje je pokrenula Demokratska stranka Srbije, ozbiljno pitanje. Predloženim amandmanima, nažalost, nije moguće da precizno u zakon ugradimo taj sistem poštovanja decentralizacije, ali videćete da je statut privredne komore zapravo put do potpune decentralizacije. Ovim zakonom se utvrđuje Privredna komora Srbije, regionalne privredne komore, privredne komore pokrajine i Privredna komora grada Beogrda. To je za prvi korak više nego dovoljno.
Potom, svi oni koji po svojoj prirodi i karakteru posla kojim se bave jesu zainteresovani za status i članstvo u Privrednoj komori Srbije mogu kroz statut utvrditi stepen decentralizacije koji je najfunkcionalniji i to nije nepremostiva anomalija ovog zakona. Nažalost, s obzirom da nije bilo inicijativa kroz amandmane, mi nismo u prilici da već sada u formi zakona obezbedimo taj potrebni stepen decentralizacije ka kojem nesumnjivo težimo. Ali, ne treba vezivati ruke onima koji će se angažovati u okviru Privredne komore Srbije i ne treba im unapred oduzeti pravo da kroz svoj statut ustanove taj nivo decentralizacije koji je za njih najkonkretniji i najefikasniji.
Mislim da je ovo dobra promena i mislim da ova promena zaslužuje podršku ne samo zbog toga što je ovo inicijativa poslanika, već i zbog toga što je ovo zakonska regulativa kojom se posle gotovo 23 godine u ovaj segment našeg privrednog života unose promene, koje nisu male. Ponavljam, one su veoma ozbiljne i radikalne. To su promene statusa Privredne komore, njene uloge u privrednom ambijentu i mislim da zbog toga ovakvu inicijativu treba podržati.

 Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Poštovana presedavajuća, dame i gospodo uvaženi poslanici, samo ću izložiti na kraju rasprave u načelu par stvari zbog kojih mi u Demokratskoj stranci Srbije smatramo da ovaj zakon nije reformski, da ovaj zakon nije različit od zakona koji je donet 1979. godine, sem u terminologiji. Ovaj zakon neće doneti neophodne promene koje su u Srbiji u ovom trenutku potrebne, da se uredi tržište, da se uredi privredni ambijent, kako bi se otvorila vrata investicijama, naročito stranim investicijama i privatnom kapitalu.
Smatramo da ovaj zakon, po svemu onome što on ima, samo će utvrditi i učvrstiti postojeći sistem organizacije privrednih komora i na to ukazuje nemilosrdna podrška SPS ovom predlogu zakona. Podrška SPS ovom predlogu zakona nije ništa drugo nego pokušaj da se sačuvaju svoji kadrovi u postojećim organizacijama privrednih komora, što je sa pozicije njihove stranke sasvim opravdano i uopšte neću u razloge njihovog pokušaja da ulazim. Mene čude pre svega razlozi zašto bi to mi činili i zašto bi mi štitili njihov način organizovanja, njihove kadrove i njihov sistem privrednog delovanja.
Mi kao stranka koja je na drugom kraju, ako se gleda raspodela na levicu i desnicu, od SPS-a, imamo drugačije mišljenje. Mi hoćemo da se potrudimo da favorizujemo privatni kapital, da favorizujemo organizaciju privrednih komora koja će biti drugačija od ovih, ne samo po teitorijalnoj, već i po granskoj strukturi.
Ono što je malo sporno u izlaganju samog ministra, a to je da li imamo obaveznost ili dobrovoljnost članstva Privredne komore. Zakon nas upućuje na obaveznost članstva u privrednoj komori, to tačno utvrđuje stav 1. člana 9. i obrazloženje koje je dobio poslanik Vukosav Tomašević na njegov amandman da se uvede dobrovoljno članstvo u privrednoj komori. Vlada je dala da članstvo treba da bude obavezno i da je to tekovina i tradicija u nekim drugim zemljama.
To je obrazloženje koje je Vlada dala na amandman Vukosava Tomaševića, znači, da članstvo treba da bude obavezno. Danas je ministar Vlahović pričao o tome da članstvo nije obavezno, odnosno da neučlanjivanje u privrednu komoru nema posledica. To znači da je članstvo obavezno, a ako vi nećete da se učlanite, onda to i nije.
Evo, to već pokazuje i samu manjkavost ovog zakona, znači da neke odredbe ovog zakona ne proizvode svoje pravno dejstvo, odnosno, da nema sankcija. To nisu jedine odredbe u ovom zakonu za čije nepoštovanje nema sankcija i samim tim to ovaj zakon čini lošim. Jednostavno, čini ga manjkavim, nedorečenim, sa dosta pravnih praznina, koje na loš način regulišu ovu oblast.
I same primedbe koje su dolazile od strane onih koji će podržati ovaj zakon, koji kažu da ovaj zakon nije kompletan i da ga treba u svakom slučaju dorađivati, govore o tome da ovo nije možda pravo vreme da usvojimo zakon, ako ćemo kroz tri ili četiri meseca da ga dorađujemo. Da usvajamo zakon da bismo verifikovali, legalizovali određene strukture koje su bile ili su sada u privrednoj komori, to je nešto što je loše.
Ne treba da donosimo zakone koji će biti upućeni na određenu grupu ljudi, već treba da donosimo zakone koji će urediti određenu oblast, određeni sistem. Mi u DSS predlažemo, pre svega, da ova oblast bude uređena u potpunosti u skladu sa onim kako je to uređeno u EZ, da to budu privredne komore sa mnogo većim nadležnostima i decentralizovane upravo zakonom.
Ne treba prepustiti decentralizaciju statutima i nekim drugim aktima privrednih komora, jer smo videli kakvu smo decentralizaciju imali sada kada je to bilo prepušteno upravo njima. Na ovaj način možemo da dobijemo upravni odbor koji će odlučivati o svemu, jedno izuzetno jako telo, koje će odlučivati o svim onim dozvolama koje će Vlada preneti na privredne komore, bilo da su to uvozne, izvozne ili neke druge dozvole, bilo da su to razne saglasnosti, bilo da je to učešće u konsaltinzima, menadžmentima i nekim drugim poslovima. Ingerencije koje će se dobiti, koje će biti koncentrisane, centralizovane u jednom uskom krugu ljudi, to je nešto što nije dobro i nešto protiv čega ćemo uvek biti.
Isto tako čudi podrška određenih grupa ljudi, naročito regionalnih stranaka, koje se zalažu za decentralizaciju, a glasaće za jedan zakon koji obezbeđuje upravo centralizaciju, što je suprotno njihovom programu. Ali dobro, oni verovatno imaju ličnih ili stranačkih razloga da tako rade, mada je to ono što mene čudi i što smatram da nije kvalitetno rešenje u ovom zakonu.
Mi u DSS-u smatramo da treba teritorijalno i granski podeliti privrednoj komori ono što jeste njena nadležnost. Imamo tri granske komore, da li industrijsku, trgovačku, zanatsku, preduzetničku i poljoprivredno-zadružnu komoru, koje bi se kasnije dalje delile. Znači, teritorijalno i gransko organizovana komora, koja će mnogo bolje moći da izađe u susret postojećim okolnostima i postojećim prilikama.
Mi imamo više nego jedan razlog da ne podržimo ovaj zakon zato što je manjkav, zato što ne nudi potrebnu decentralizaciju i zato što ovo nije zakon koji će ubrzati reforme u Srbiji, već naprotiv, cementiraće postojeće stanje, cementiraće postojeće kadrove u privrednoj komori, koji su pokazali da ne znaju da rade, da su komore postale naličje same sebi, i cementiraće nešto što u svakom slučaju nije put u reforme u Srbiji.
Zato smatramo da ovaj zakon treba povući iz procedure, doraditi ga na ozbiljan način i onda ga staviti pred Skupštinu. Moram još jednom da kažem, opredeljenje da sam u pravu za ovo što govorim je to što su se uglavnom svi privrednici iz SPS-a angažovali da ovaj zakon prođe, a to dovoljno govori o tome i o namerama ovog zakona, da je ovo zakon koji je nastao u trenutku kada su ga oni predlagali, ali iz nekih razloga nije prošao kada su oni bili na vlasti. Stoga smatramo da ovaj zakon ne treba da bude obeležje jedne demokratske vlasti, da treba zastati sa njegovim razmatranjem, ponovo razmatrati i usvojiti jedan drugi predlog. Hvala.

Zahvaljujem.
Ima reč narodni poslanik Branislav Ivković (pravo na repliku), u ime poslaničke grupe SPS-a.

Dame i gospodo, već smo ovde zaključili da za ovom govornicom čovek treba prvo da ima moralne kvalitete, potom treba da bude lepo vaspitan, pod tri, treba da ima čast i određeno lično dostojanstvo i, pod četiri, ne treba da se bavi politikantstvom, jer ovde nismo izabrani da se bavimo politikantstvom, nego da donosimo one zakonske projekte za koje procenjuje većina u Skupštini da su u interesu građana ove zemlje.
Poštovani gospodine predsedniče poslaničke grupe DSS, Socijalistička partija Srbije je podržala vaš zakonski paket iz pravosudnog sistema i tada vam to nije smetalo. A mi smo podržali taj zakonski projekat, jer je bio u interesu građana ove zemlje, jer smo znali da Vlada Republike Srbije priprema zakonski projekat, koji je podrazumevao da nijedan sudija, nijedan kurir, ne ostanu u pravosudnom sistemu dok ne prođu kroz novi konkurs i kroz veliko rešeto.
Zato sada čitamo spiskove sudija, koje smenjuju zato što su sudili po važećem zakonu, i ništa više. Mi smo sa vama zajedno juče bili, vi uzdržani, mi protiv Zakona o agencijama, jer smo shvatili da je to sistem "klati se, klati se, samo voz da prođe", jer taj zakon o agencijama nema suštinu, nema finansije, ali smo danas za zakon o privrednim komorama, jer pošteno rečeno, i naš je propust da smo radili po zakonu iz 1979. godine.
Drugo, zakon o privrednim komorama (a to ću u kasnijem javljanju objasniti) uvodi određeni red, legalizuje stvari i stvara prostor da se bolje radi.
I na kraju ove replike, molim vas, treba da imamo časti kada govorimo o privredi, da budemo mi ti ljudi koji su stvarno radili u privredi, stvarali i nešto iza sebe ostavili, a uzimati na sebe pravo da diskutuješ o stanju u privredi, a video si fabriku samo na razglednici, to nije korektno.