Ima reč gospodin Živica Predojev.

Poštovano predsedništvo, poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavniče Vlade, pokušaću da vratim diskusiju tamo gde joj je mesto, odnosno da je vratim na zakon o privrednim komorama. Ali pre toga, pošto je ovde gospodin Ivković malopre rekao da je potrebno govoriti o argumentima, moram baš vezano za ovaj zakon da vas podsetim da do ovog momenta u Srbiji privredne komore  funkcionišu, ako funkcionišu, prema zakonu iz 1979. godine.
Meni je zaista potrebno objašnjenje, pokušaću da budem veoma uljudan i da pitam - ko je to iz opozicije, zabranio prethodnoj vlasti da donese zakon koji će urediti jednu tako važnu oblast za sređivanje privrednog ambijenta, ko je sprečavao da se od 1979. godine do danas ne donese neki zakon, neki propis, nešto što će kazati - hajde ljudi, ova privredna komora treba da radi, treba da funkcioniše i treba da zastupa privredu pred Vladom Srbije.
Hoću vam reći zašto to niste doneli - niste doneli ne zbog opozicije i zbog delovanja opozicije, nego zato što vam nije trebalo. Ovog momenta, zapravo, ovoj državi i ovoj privredi, koja ima jako velikih problema, treba između ostalog i zakon o privrednim komorama, za koji su svi prethodni govornici rekli da je dobar, a ja ću vam objasniti i zašto je dobar - zato što su ga pravili ljudi koji nisu opterećeni sujetom, koji su dali jedan predlog, a taj predlog je imao jako mnogo primedbi. Mi smo kompletan predlog povukli, neopterećeni time da je naša reč najbolja, najpametnija.
Konsultovali smo sve one koji su zainteresovani da se napravi dobar zakon i sada je pred vama jedan zakon koji zaista ima sve šanse da bude verovatno najbolji zakon usvojen do sada u ovoj skupštini. A inače, pošto sam sada u dvostrukoj ulozi, praktično predstavljam i poslaničku grupu Sandžačke demokratske partije i Reformista Vojvodine, a isto tako sam zajedno sa gospodinom Jovanovićem - koji je iskoristio priču o ovom zakonu, o dobrom zakonu, da napadne rad Vlade Srbije, što apsolutno nije bilo primereno, jer je privredna komora organizacije privrede, a Vlada Srbije je Vlada Srbije, i o tome možemo uvek da razgovaramo - i predlagač ovog zakona.
I zato kažem - poslanička grupa koju ovoga momenta predstavljam glasaće za ovaj zakon zato što je dobar i zato što je potreban privredi ove zemlje. Hvala.

Ima reč gospodin Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je zakon koji bih mogao da očekujem pre neku godinu, prilagođen jednom sistemu za koji, sada sam već sasvim ubeđen, i vi mislite da je veoma dobar i da u takvom jednom sistemu ništa ne treba ni menjati.
Tehnički je ovo dobar zakon, i kada ga hvalite, hvalite mu tehniku, ali osnovna primedba je da komore nisu prestale da budu produžena ruka sistema. Ja ću vam to lako dokazati. Ako se pojavila konkurencija u Republici Srbiji, kako to da nema konkurencije u organizovanju privrede, šta se promenilo?
Ovde čujem različite priče o tome kada smo imali poslednji zakon o privrednim komorama. Neko pominje 1979, a ja mislim da je predlagač u obrazloženju pomenuo i 1993. godinu. Molim vas, pročitajte svoje obrazloženje. Iako prelazne i završne odredbe kažu - ne pominju taj zakon iz 1993. godine, u obrazloženju na drugoj strani kažu da su pokrajinske komore radile do stupanja na snagu novog republičkog Zakona o privrednim komorama ("Službeni glasnik RS", br. 20/93). To je odluka po kojoj su one nastavile da rade mimo Ustava.
Šta to znači, u čemu je sada razlika između komore do danas i komore od sutra, je li bilo drugačije organizovanje komora? Jesmo li i dalje imali komoru za Republiku Srbiju, jesmo li imali pokrajinske komore, jesmo li imali regionalne komore, šta se tu promenilo?
Jesu li komore nevladine organizacije, kao što je rekao predlagač - nisu, izdaju javne isprave. Njihove isprave imaju karakter javnih isprava. Navedite mi jednu nevladinu organizaciju koja izdaje javne isprave. Imaju javna ovlašćenja preneta od strane Vlade. Da li je članstvo u komorama obavezno - jeste, iako predlagač to nigde ne navodi jasno, ali je to makar po dva osnova iz samog Predloga zakona jasno. Najpre u članu 9. stav 1. predlagač kaže: "Članovi Privredne komore Srbije su svi subjekti iz člana 8. ovog zakona, koji imaju sedište, odnosno obavljaju delatnost na teritoriji Republike Srbije".
A član 8, posebno stav 1, kaže da su članovi komore preduzeća i drugi oblici organizovanja, da su preko opštih udruženja i preduzetnici, i zemljoradnici, odnosno zemljoradničke zadruge, i drugi oblici organizovanja. Dakle, svi oni koji se bave privrednom aktivnošću u Srbiji su članovi komore.
Drugi osnov je član 11. stav 1. alineja 1, koja kaže da komora vrši određena javna ovlašćenja koja su joj poverena zakonom. Alineja 6. kaže - komora izdaje odgovarajuće potvrde o bonitetu svojih članova. Ako se jedan privredni subjekt pojavi sa zahtevom za učešćem u bilo kom poslu, on bez potvrde o bonitetu u tom poslu neće moći da učestvuje, a potvrdu o bonitetu neće dobiti ako nije član komore.
Članstvo u komori je obavezno. Vidim da nova vlast obilazi kao mače oko džigerice, nekada se govorilo "kao kiša oko Kragujevca", ali mi sada imamo i više kiše nego što nam treba. Sve se vrtite oko preduzeća, oko proizvodnje, oko privrede, a nikako u srž. A zašto nemamo stotine privrednih komora u Srbiji, zašto se ne udružuju u komore oni kojima to odgovara, oni koji imaju neki zajednički interes.
Zašto ne organizuju komoru koja će da obavi određeni posao, da izveze neku robu, da uveze neku robu? Ako politika nema više uticaja na komore, kako sada izgleda rukovodstvo Privredne komore Jugoslavije ili Srbije? Jesu li rukovodioci iz SPS-a i JUL-a ili su iz DOS-a? Da li je smena izvršena ili nije? Ako je izvršena, što je vršena? Zato što su došli sposobni? Onda se postavlja pitanje kako da ti sposobni baš budu privatnici? Kako da ih uopšte ne interesuje šta biva sa velikim društvenim preduzećima? To je ono - da komšiji crkne krava. Što više velikih društvenih preduzeća propadne imaće više jeftine radne snage na tržištu, imaće država veće probleme.
Mali privatnici, kao svojevremeno nove banke bez opterećenja stare devizne štednje, rastu i razvijaju se; još vode i privredne komore. Ja ne bih tek tako olako govorio ovde o članovima komore koji predstavljaju velika društvena preduzeća. Lepo je razgovarati sa privatnicima, sa malim i srednjim preduzećima, ali od njih ne živi država. Država živi od desetina, od stotina hiljada radnika. Država će propasti ako za desetine ili stotine hiljada radnika nema posla, ako im ne obezbedi posao. Kako će da im obezbedi posao, gde će ove privredne komore po članu 11. ili 10, nije važno, predstavljati svoje članove u inostranstvu, organizovati prezentaciju svojih članova na Zapadu.
Hoćemo li da budemo iskreni, šta ćemo to da predstavimo Zapadu kao proizvod koji on hoće od nas da kupi, zato što je kvalitetno i zato što je jeftino? Ne bih se mnogo ni oko hrane hvalisao. Prvo, hrane ne proizvodimo ni za sebe, a drugo je to što našu hranu više ne prepoznaje kupac u Zapadnoj Evropi. On jede potpuno drugačiju i papriku, i paradajz, on ovo naše ne prepoznaje. Ovo što mi proizvodimo ne može da se proizvede u količini koja bi mogla da donese profit. Ako hoćete profit, paprika ne sme da miriše.
Znači, trebalo bi da se predstavljamo na tržištima kojima ste vi okrenuli potpuno leđa: na istoku, u Rusiji, u Kini, u Indiji, u Južnoj Americi, u arapskom svetu. Pa, da li iko od vas više pominje te naše partnere, koji imaju da nam prodaju sve što nama treba i mogu da kupe sve što mi proizvodimo. Vi nam pričate o komorama kakve su u Nemačkoj i Francuskoj. Slažem se, tako možete i o bankama da nam pričate, tako i o politici, tako i o vojsci, sve je to lepo, ali to se izgrađivalo vekovima, bez nekih velikih padova. Čak i kada su imali ratove, posle toga su koristili situaciju da se još više razviju. Mi smo imali jedan odbrambeni rat, posle koga se mi ne razvijamo kako ste možda vi očekivali, a mi upozoravali građane Srbije da nas neće čekati med i mleko i ako kleknemo i ako puzimo pred njima.
U čemu je razlika između socijalističkog shvatanja privrednih komora i ovog vašeg novog? U čemu? Koja je razlika? Svi moraju da budu članovi jedne komore, pa će sada izabrati za predsednika komore nekoga ko pripada opoziciji. Pričate mi priče. Baš bih voleo to da vidim. Podneću ostavku na poslaničko mesto, ako predsednik komore bude iz opozicije. Zato što je to tako dobar posao da ga je radio i Vlajko Stojiljković. Taj nije umeo da pogreši kada bira dobar posao.
Pošto je vreme na izmaku, kada pominjete ponašanje opozicije u poslednjih 10 godina, ne zaboravite u tih 10 godina SRS je 8 godina bila opoziciona stranka, 8 godina je pokazivala kako opoziciona stranka treba da deluje u ovoj našoj državi. Možda mi zbog toga nismo imali ni dobre izborne rezultate, ali to nama služi na ponos. Posebno upozoravam one koji su sada prvi put u opoziciji: kada vrednuju kada će da glasaju sa vlašću, neka glasaju kada su u pitanju nacionalni interesi, neka glasaju kada je u pitanju dobar predlog zakona. Neka ne glasaju uvek kada ih neko pozove telefonom, pritegne i upozori na nešto što su radili u ranijem vremenu. Nemojte da glasate za predloge koje predlaže vlast, onda kada vas sa ove govornice upozori da i o vama ima nekih papira. Idite kako vam nalaže program stranke, pa makar to vas lično koštalo.

Da li se još neko od predsednika poslaničkih grupa javlja za reč? (Da.) Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, pre svega moram da kažem da ovaj  zakon nije reformski, da nije zakon koji treba da obezbedi jedan ambijent za tržišno poslovanje i tržišnu privredu, nije liberalan, i ovo je zakon koji legalizuje postojeću komorsku mrežu u kojoj dominira, pre svega, teritorijalni princip, a ne granski princip. Ovaj zakon se poziva na princip Evropske unije, samo tamo i isključivo tamo gde mu odgovara, ali potpuno je suprotan principu kako je to regulisano u zemljama Evropske unije. U novom privrednom ambijentu, koji moramo da stvorimo kako bismo omogućili brži razvoj i brže reforme i bolje investicije, potreban nam je zakon koji će podržati tržišnu privredu, decentralizaciju i liberalizaciju.       
Podrška koju ovaj zakon, uz puno razumevanje argumenata, dobija od SPS samo nam daje za pravo. Kako su naši politički i ekonomski programi potpuno suprotni, kako smo mi kao DSS potpuno okrenuti tržištu, liberalnom tržištu pre svega, i kako smo stranka desnog centra koja se zalaže pre svega za privatni kapital, gde privatni kapital treba da bude u centru i sedištu tržišnog zbivanja, razumemo da oni podržavaju ovaj zakon, zato što ovaj zakon nije takav i zato što ne podržava takve trendove i takve tokove.
Pre svega, ovaj predlog zakona ispušta iz vida postojeća granska i strukovna udruženja preduzetnika Srbije. Tu su oni subjekti koji nemaju status pravnog lica, a to su udruženja pekara, zlatara, asocijacija proizvođača obuće i ostalo. Znači, oni koji nemaju status pravnog lica. Ima oko 270 hiljada tih privrednih subjekata. Ovaj zakon to ispušta iz vida.
To je nešto što nije dobro. Izdavanje javnih isprava, formiranje baze podataka, kao i registracija članova centralizovani su potpuno. To je ono što nije dobro. Ovde se kaže da je sve koncentrisano u Privrednoj komori Srbije. Oni kažu da će ta ovlašćenja posle prenositi na regionalne privredne komore i dalje. Da li će ih preneti ili neće, ne znam, mi hoćemo da to bude regulisano zakonom. Hoćemo da zakonom bude decentralizovana i baza podataka i izdavanje isprava koje su u nadležnosti privrednih komora.
U Italiji, recimo, regionalne privredne komore izdaju isprave i tako je i u ostalim zemljama. U jednom postupku decentralizacije države i demokratizacije države, ako već hoćemo da regionalizujemo i da decentralizujemo našu državu, moramo i privredne instrumente da decentralizujemo. Ovaj projekat zakona nam to ne nudi. Mi hoćemo decentralizovanu privrednu komoru, gde će regionalne privredne komore biti nosioci privrednih aktivnosti u regionima, zato što one najbolje poznaju privredu tih regiona. To je jedan koncept koji treba uspostaviti.
Postojeći koncept je loš, pasivan i nije dovoljno fleksibilan, jednostavno ne omogućava da privredne komore imaju onu funkciju koju treba da imaju u svakom tržišno orijentisanom društvu. Ono što je posebno važno naglasiti je da, ukoliko ovim zakonom ostane regulisano, a nije regulisano ovakvo funkcionisanje, nije regulisana decentralizacija koja će zavisiti od volje upravnog odbora komore.
Mi možemo da dobijemo upravni odbor komore koji će da bude moćna i izolovana birokratizovana institucija. To je ono što moramo da izbegnemo, moramo da izbegnemo institucije koje će postati država u državi i koje će imati koncentrisanu veliku moć u svojim rukama, a neće imati nikakvu odgovornost. Koja se odgovornost predviđa ovde za ono što se radi? Te odgovornosti jednostavno nema. Zato smatramo da ovaj predlog zakona, uzimajući i ovaj segment nije dobar.
Ovaj predlog zakona neće biti u interesu cele privrede, već u interesu jedne grupe koja će imati moć u okviru upravnog odbora i u okviru privredne komore. Ovaj zakon ne može da doprinese reformama komorskog sistema. Polazni princip u organizovanju komorskog sistema u jednoj državi u tranziciji, koja hoće da obezbedi ambijent za tržišnu, liberalnu privredu, treba da bude taj da sistem organizujemo po ugledu na zemlje Evropske unije. Ali stvarno da bude na onim pravim principima Evropske unije, a ne da uzimamo delove koji nam odgovaraju, već ako uzimamo jedan koncept, dajte da uzmemo ceo koncept.
To je koncept koji ide u pravcu izgradnje dinamične, fleksibilne i efikasne tržišne strukture, sa privrednim preduzetnikom kao centralnom figurom privrednog života. Komore moraju da zastupaju interese privrede u donošenju i sprovođenju zakona. Inače, one moraju da budu aktuelni faktor, kako u donošenju zakona, tako i u uredbi, kao i mera iz oblasti privrednog sistema i ekonomske politike. Znači, one moraju da budu aktivan činilac i učesnik u privrednom životu, sve ono što do sada te komore nisu bile i što ovaj zakon ne garantuje da će biti.
Takođe, komore moraju da imaju pravo i prioritet inicijative u predlaganju mera i zakona od interesa za privredu i za članove komora. To je posao koji komore nisu radile i teško da će raditi. Komore moraju da budu jednako konsultovane kao i ostali privredni subjekti u postupku donošenja zakona koji regulišu oblast privrede.
Komore moraju da vode registar svojih članova i da taj registarski informacioni sistem bude decentralizovan na regionalnom nivou. Moraju da imaju javna ovlašćenja, da budu partneri, ali zvanični partneri i u potpisivanju nekih kolektivnih ugovora, drugih obaveza i sporazuma iz svih ovih oblasti od kojih zavisi privredni život u jednoj državi. Ovim zakonom jednostavno se sve te oblasti ne regulišu. Plašim se da ovaj zakon neće obezbediti mogućnost pravih reformi ove oblasti kakav je potreban Srbiji u ovom trenutku.
Zato je naš predlog, predlog DSS-a, ukoliko se ovaj zakon ne puvuče ili doradi, jer mi imamo želju da se ovaj zakon doradi, da u Srbiji treba promeniti komorski sistem organizovanja jer je ovaj postojeći loš. Ovo je zakon koji bi samo legalizovao i utvrdio postojeći sistem, a to pokazuje i podrška socijalista ovom zakonu, što znači da se ništa bitno ne menja u postojećem sistemu organizovanja. To nije dobro za Srbiju i neće omogućiti Srbiji ono što joj treba, a to je jedan tržišni napor, liberalan, koji će otvoriti vrata investicijama.
Znači, ukoliko zadržimo postojeći sistem, upravni odbori, koji će imati jednu strukturu, koji će možda postati izolovani, nisu ti upravni odbori koji će garantovati privatnicima koji će hteti da investiraju u Srbiju da imaju učešća u kreiranju privrednog života.
Zato smatramo da je potrebna regionalizacija kojom se krenulo, a imali smo juče Zakon o Agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća koji je imao tendenciju i ima tendenciju osnivanja regionalnih agencija. Mislim da ovim zakonom treba pre svega decentralizovati potpuna ovlašćenja privredne komore, ne samo unutar organizacije, već treba uvesti i granske privredne komore. O tome ćemo kasnije govoriti. Znači, i granski i teritorijalni princip treba ispoštovati, jer ne mogu u istoj komori da budu oni koji se bave industrijom, znači obućari, i oni koji se bave teškom industrijom, oni iz železare. Treba poštovati teritorijalni ili granski princip, treba svesti komore na pojedine oblasti i na taj način urediti ovu oblast.
Kod drugog izlaganja malo ćemo se više pozabaviti samim načinom organizovanja teritorijalnog i granskog principa, ali ovo su neke generalne primedbe koje stoje i mislim da bi bilo potrebno u ovom pravcu doraditi ovaj zakon, naročito što je krajnje nejasna odredba obaveznosti članstva u privrednoj komori. U članu 9. u prvom stavu stoji da su članovi navedeni u članu 8. ovog zakona svi privredni subjekti i članovi Privredne komore, pa treba pojasniti da li je to obavezno ili nije obavezno. Ako se kaže, svi navedeni članovi, svi članovi iz člana 8. ovog zakona, onda su članovi Privredne komore i to podrazumeva jednu dozu obaveznosti. Ako se kaže da svi članovi mogu biti ili su članovi na dobrovoljnoj bazi, to onda znači da nije obavezno.
Znači, te odredbe treba pojasniti. Mi smatramo da reforme ovog sistema i ovaj zakon treba doraditi, a svakako treba da bude na dnevnom redu, jer ukoliko ne promenimo Zakon o privrednim komorama i ne regulišemo dodatno ovu oblast teško da ćemo otvoriti vrata investicijama u Srbiji.

Da li se još neko javlja za reč od predsednika poslaničkih grupa? (Ne.)
Ministar Vlahović, izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije podržava zakon, odnosno Predlog zakona o privrednim komorama, jer ovim zakonom se zapravo stvaraju institucionalni uslovi za potpuno definisanje komorskog mehanizma. Tačno je da Zakon o privrednim komorama i dalje podrazumeva organizovanje privrednih komora po regionalnom principu i Privrednu komoru za grad Beograd, međutim, istovremeno ovim zakonom je omogućeno da preko opštih udruženja pojedine grane, odnosno pojedini preduzetnici iz pojedinih oblasti ostvaruju svoje interese, odnosno brane zapravo neke svoje posebne pojedinačne interese koji se razlikuju od nekih drugih udruženja iz nekih drugih većih privrednih organizacija.
Posebno je važno što se na ovaj način reaktivira sud časti pri Privrednoj komori Srbije. Taj sud časti mora da, pre svega, vodi računa o konfliktu interesa, o elementarnim poslovnim i etičkim pravilima kojih se moraju pridržavati članovi privredne komore.
Prema tome, smatramo da se na osnovu ovog zakona u potpunosti može zaokružiti komorski mehanizam koji je potreban, između ostalog, za celovito definisanje institucija, za sprovođenje efikasne tranzicione ekonomske politike.
Veoma je važno reći da je članom 8, odnosno članom 9. definisano ko je član privredne komore. Međutim, kao što možete i sami zaključiti iz celog teksta, ne postoji obaveznost članstva u privrednoj komori. Ne postoji obaveznost članstva u privrednoj komori od strane definisanih privrednih subjekata, upravo zbog toga što nema sankcija ukoliko oni ne žele da budu članovi privredne komore.
Drugim rečima, ovaj zakon je, uvažavajući evropsko zakonodavstvo gde je članstvo u privrednim komorama u najvećem broju zemalja, obavezno, nastojao da da jedan tekst koji će značiti harmonizaciju sa propisima Evropske unije, ali da pri tome, Privrednu komoru Srbije, regionalne privredne komore, Privrednu komoru Beograda i opšta udruženja koja će se formirati u okviru privrednih komora vrati takođe na tržište, jer tržište je jedini mogući sudija koji treba da da ocenu o efikasnosti rada ovih privrednih komora.
Drugim rečima, ako privredni subjekt koji je definisan članom 8, odnosno članom 9, ne želi da bude član privredne komore ili postane član privredne komore, a iza toga izađe iz članstva privredne komore zato što je nezadovoljan radom privrednih komora, regionalnih ili generalno Republičke privredne komore, on za to ne snosi nikakve sankcije, drugim rečima, može se udružiti zajedno sa drugim privrednim subjektima u neka druga udruženja.
Smatramo da definisanjem tzv. indirektne obaveznosti, a direktne neobaveznosti članom 8. i članom 9, da je na taj način sa jedne strane omogućeno privrednim komorama da restrukturiraju svoju efikasnost i da na jedan bolji i efikasniji način odgovore zadacima koji se pred njih postave članom 10, odnosno članom 11.
Ali, sa druge strane, da je definisana mogućnost ili sankcija za privrednu komoru tako što članovi bez ikakvih posebnih sankcija mogu izaći iz privredne komore i udružiti se u neka druga udruženja. Smatramo da će na ovaj način privredna komora raditi efikasnije, da će efikasnije zastupati interese poslodavaca, da će efikasnije zastupati interese pojedinih industrijskih grana preko svojih opštih udruženja. Smatramo da će na ovaj način institucionalno Privredna komora predstavljati zaista jednu snažnu instituciju u periodu tranzicije privrede naše zemlje, odnosno u periodu sprovođenja efikasne tranzicione politike ove vlade.
Toliko o zakonu. Što se tiče jadikovki o tome kakva nam je privreda danas, odnosno suza koje smo mogli da vidimo ili da ih čujemo za ovom govornicom, želim da kažem samo sledeće: prvo, ako smo već pomenuli slučaj "Zastave" i slučaj IMT-a, ona je potrebno znati da je "Zastava" u prošloj godini proizvela duplo manje nego što će proizvesti ove godine; da "Zastava" ima danas u celoj grupi zaposleno ukupno oko 32.000 ljudi; da nije tačno da je 13.000 ljudi otpušteno iz "Zastave", a tačno je da se 9.000 ljudi nalazi u grupi "Zastava", u Organizacionoj jedinici koja se zove "Zastava zapošljavanje i obrazovanje" i tačno je gospodo da se subvencije usmeravaju prema toj grupi ljudi.
Tačno je da niko nije ostao na ulici. Tačno je da su se dobrovoljno radnici izjašnjavali i da su odabrali opciju - otpremnina, ukupno njih oko 3.000. Tačno je da danas "Zastava" radi tako da svojim prihodima pokriva troškove, i tačno je da smo mi nakon statusno organizacione transformacije "Zastave" omogućili zapravo početak sledeće značajne faze koja se zove - finansijsko restrukturiranje i, konačno, spajanje sa strateškim partnerom.
Nije tačno da ova vlada ne misli na "Zastavu". Za razliku od prethodnih vremena, kada je narodu i radnicima "Zastave" bacana prašina u oči pričom da - evo, "Pežo" ulazi u "Zastavu", evo Korejanci samo što se ne potuku ispred kapije "Zastave", mi smo radnicima "Zastave" rekli istinu. A to je - da je put restrukturiranja veoma dug i veoma težak.
Tačno je isto tako, da je veliki uspeh ponoviti nivo industrijske proizvodnje iz prošle godine. Zašto gospodo? Zato što nema subvencija u privredi kao što ih je bilo u proteklom desetogodišnjem periodu. Nema pljačke penzionera, tako što im zaostaju penzije po šest ili sedam meseci. Nema pljačke seljaka, tako što im isplaćujemo cenu kojom ne mogu da pokriju ni 30% svojih troškova prilikom proizvodnje pšenice. Nema više pljačke onih koji treba da dobiju socijalna davanja. Nema onih koji treba da dobiju socijalna davanja, pa im socijalna davanja kasne po 36 meseci.
Nema više, gospodo, Jezde i Dafine, pa da pljačkate ovaj narod. Nema više Zajma za privredni preporod, pa da opet opljačkate narod. Nema hiperinflacije, nema dnevnica solidarnosti. Prema tome, zaključak je - mi ne pljačkamo narod, privreda živi od svojih para, efikasno se usmeravaju sredstva da bi se potom postigao isti nivo proizvodnje.
I, zato vam kažem - to je veliki uspeh. Penzioneri redovno primaju svoje penzije. Socijalna davanja su redovna. Pšenica je prvi put isplaćena novcem koji ne miriše na boju. Gospodo moja (žagor), ja vas potpuno razumem, s obzirom da se radi o tržišnoj ekonomiji koju baš puno ne razumete i s obzirom da se radi o jednoj striktnoj budžetskoj politici koja znači - koliko imamo, toliko i trošimo.

Molim i narodne poslanike i ministre da se drže teme koja je na dnevnom redu. Tema Kragujevca je otvorena, a nadam se da je ovim izlaganjem van dnevnog reda i otvorena i zatvorena, i da se na to više nećemo vraćati. Izvolite, gospodine Nikoliću, imate pravo na repliku.

Nas ministar optužuje da ne znamo šta je tržišna ekonomija. Ja njega optužujem da ne zna kako se u Srbiji živi.
Ministre, znam da ste vi bili u "Dilojt i mastilu", ali je ovo nešto sasvim drugo. Ovo je život, gospodine ministre, pa bih vas zamolio da u vezi sa ovim delom govora o "Zastavi" opet odete u Kragujevac, pred zgradu SO, ili u Fabriku automobila, gde će vas ovih devet hiljada i nešto radnika iz obrazovanja dočekati raširenih ruku. To je tržišna ekonomija koju ste uveli u Srbiji. Ima 30.000 radnika, a 3.400 radi na proizvodnji automobila. Sve ostalo je magla.
I jeste "Pežo" ušao u Srbiju, ali samo ovako kako ste ga vi doveli, bez carina, bez poreza, po damping cenama, uleteo u Srbiju. Šta to njega košta, da prvi put pomalo i izgubi, ali da konačno zatvori našu Fabriku automobila i našu Fabriku kamiona, gospodine ministre, koja je izvanredno radila dok vi niste postali ministar i dok Demohrišćanska stranka Srbije nije preuzela brigu o Fabrici automobila u Kragujevcu. Odonda je sve krenulo naopako.
Lepo je pričati o prošlosti. Vama je to lako. U toj prošlosti niste bili. Nije vas ništa koštalo. Ima ovde mladih poslanika, od 22 ili 23 godine, završili su fakultet, pripadali opoziciji do sada, izađu za govornicu i kažu - upropastili ste mi poslednjih deset godina života, a on sa 23 godine života narodni poslanik.
Tako i vi ministre - optužujete prethodne vlasti da su upropastile Srbiju. Pa, vi ste se ugojili otkako je propadala ta Srbija. Vi ste, gospodine ministre, sarađivali direktno sa tom vlašću na upropašćivanju svih fabrika koje su upropašćene. U koliko ste preduzeća izvršili privatizaciju? Nemojte vi da nam pominjete. Neka izađe neko ko se u to uopšte nije mešao. (Žagor.)
A ovi što dobacuju, neka koriste govornicu kao što je ja koristim. Moj je obraz čist.