Rač ima narodni poslanik Jovan Todorović, a posle njega je narodni poslanik Zlatan Jovanović. Samo bih htela da vas podsetim da poslanička grupa SPS-a ima još osam minuta, ima još dva prijavljena govornika SPS-a.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao poslanik SPS-a opredelio sam se i glasaću za donošenje ovog zakona o privrednim komorama. Moji razlozi su sledeći - najpre, zato što je komorsko organizovanje preduzetnika i preduzeća na prostoru Republike Srbije, ili na prostorima Srbije, dugo skoro jedan i po vek i zato što mislim da je to neophodno da bismo pokrenuli ono što nam trenutno stoji, dakle, privredu.
Drugo, i u našem okruženju i u Evropi privreda se popravila na komorskim principima. Organizuje se, doduše, nešto različito u odnosu na ovaj predlog koji nam je danas ponuđen, jer kao što znamo o iskustvima mnogih zemalja, kao što su Francuska, Nemačka, Italija, imamo različite privredne komore, kao što su industrijske, trgovačke ili trgovinske, a u nekim zemljama koje su u tranziciji poput nas, kao što su Češka i Mađarska, primećeno je, odnosno organizuju se zanatske i agrarne komore.
Iz tih razloga sam mišljenja da je možda ovaj tekst zakona mogao da bude pomalo fleksibilniji u odnosu na to ko sve može biti član komore. Otuda bih se založio da predlagač, ako ne danas, onda u kasnijoj doradi ovog zakona, porazmisli i o tome da, ukoliko nemamo spremnosti da formiramo agrarnu komoru, da omogućimo svim individualnim poljoprivrednim proizvođačima, koji možda i nisu registrovani kao preduzetnici, da postanu članovi komore.
Doduše, u ovom zakonu je predviđeno da se preko zemljoradničkih zadruga i zadružnih saveza kolektivno postaje član privredne komore, ali imajući u vidu činjenicu da najveći broj poljoprivrednika nije angažovan u zemljoradničkim zadrugama, pa kao takav nije ni kolektivni član Zadružnog saveza, onda im se na neki način i uskraćuje mogućnost da budu članovi komore.
Treći i poseban razlog koji me opredeljuje da podržim ovaj zakon, sa jednim iskrenim uverenjem da će Vlada zaista postupiti onako kako piše u ovom zakonu, a to je da će ubuduće komora biti u prilici da pre svega učestvuje u pripremi bitnih zakona za privređivanje i život u privredi, kao i da daje mišljenje o nacrtima i predlozima pojedinih zakona koji tretiraju privrednu problematiku.
Posebno mi je važno i to što će privrednici moći u okviru privrednih komora da prate pojave u privrednom životu Republike Srbije i da saglasno tome daju odgovarajuće smernice, predloge i mišljenja Vladi. Ovo sa iskrenim uverenjem da nam se neće desiti da u ovom parlamentu razmatramo zakone koji su i te kako bitni za privredni život, a da pri tome o njima nemamo ili nismo dobili bilo kakvo mišljenje od privrednih komora.
Mogao bih navesti nekoliko zakona - i Zakon o privatizaciji, zakoni o poreskim davanjima privrednih subjekata, zakon o ekstra profitu, ako hoćete - konačno i svi oni zakoni koje smo mi u poslednje vreme razmatrali u ovom parlamentu nisu prošli tu prirodnu proceduru kroz privredne komore.
Posebno bih sugerisao da se u statutima privrednih komora između ostalog, a to je sudbina ove zemlje za duže vreme, ugradi u delatnostima komore i odredba koja bi predvidela da se posebna pažnja posveti izvozno orijentisanoj privredi.
Moglo bi se reći da iz ovog sižea delatnosti koje imamo proističe i taj rad, ali ja bih ga posebno naglasio jer sam ubeđen da ćemo dugo vreme morati i te kako da podstičemo izvoznu proizvodnju, da bi se uopšte ova zemlja mogla uključiti u međunarodnu razmenu rada i da bismo mogli da ostvarimo efekte koji bi bili daleko pozitivniji nego što nam se dešava u poslednjih godinu dana.
Vas, kolege poslanici, podsećam na činjenicu da smo samo u prvih devet meseci u ovoj godini imali deficit u spoljno-trgovinskom poslovanju, što će reći devizni deficit od preko dve milijarde i šesto miliona dolara; da se taj trgovinski deficit povećao u odnosu na vreme kada smo imali sankcije za preko 35%, što samo po sebi govori da nismo imali podsticajnu politiku kada je u pitanju pokretanje proizvodnje, i to one namenjene za izvoz.
Mnogo je takvih primera širom Srbije. Jedan od najboljih, jedan od najvećih izvoznika u poslednjim decenijama, to je loznička "Viskoza", koja je u sadašnjim uslovima spremna da godišnje izveze 30 do 40 miliona maraka i da pri tom ostvari devizni suficit. Na žalost, gospodo poslanici, Vlada nije još uvek učinila ništa konkretno da bi se "Viskoza" pokrenula, imamo činjenicu da "Viskoza" od januara meseca de fakto uopšte ne radi, a radnici nisu primili nijednu jedinu platu u prvih deset meseci 2001. godine.
Milka mi kaže - tema, a ja kažem da sve što govorim u vezi privrednih komora i pogotovu u vezi izvozne privrede jeste tema. Istine radi, Vlada je odobrila "Viskozi" milion i 200 hiljada maraka iz Fonda za razvoj za pokretanje porizvodnje. Moram da vam kažem, kolege poslanici, da je nasuprot tome po osnovu Zakona o tzv. ekstra-profitu "Viskoza" naprasno postala obveznik poreza na ekstra profit po osnovu korišćenja primarne emisije u iznosu od dva miliona i pet stotina hiljada maraka. Onda se pitamo šta to znači kada na jednoj strani podstičemo sa milion i dvesta hiljada, a na drugoj strani želimo da iscedimo suvu drenovinu i da uzmemo iz te "Viskoze" dva i po miliona maraka.
Uveren sam da se te stvari razmatraju na komorama da se to ne bi moglo desiti. Isto kao što se ne bi moglo desiti, da su komora ili Odbor za finansije razmatrali to pitanje, da dođe do stečaja lozničke banke i mnogih drugih banaka koje su otišle u stečaj zato što je promenjen Zakon o računovodstvu, po kome su sve one banke koje su imale potraživanje iz inostranstva naterane da ih otpišu, time uđu u gubitak, u stečaj i likvidaciju. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, a sledeći je Stevan Ž. Gudurić.

Dame i gospodo, već smo čuli da ovaj zakon ne donosi ništa novo u odnosu na ono što je već postojalo kao rešenje, što se tiče privrednih komora u Srbiji do danas. I dalje je kao osnovni problem ovde princip obaveznosti članstva za sve privredne subjekte, što je najveći faktički problem u ovom predlogu. Naime, kako to neko drugi zna koji su interesi privrednih subjekata, zašto se ne dozvoli njima da oni sami utvrđuju svoje interese, da se saglasno svojim interesima sami udružuju i stvaraju svoja udruženja.
Druga stvar, to je delatnost komore. Ako se pažljivo prouči član 10. ovog predloga i uporedi sa članom 7. zakona koji smo juče usvojili ovde, o Agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća, uočava se da su faktički nadležnosti, odnosno delatnosti komore i Agencije potpuno iste.
Sa treće strane, postoji Ministarstvo za privredu koje takođe veliki deo ovih nadležnosti i delatnosti obavlja.
Postavlja se pitanje - ko će, u kom slučaju i na koji način reagovati u skladu sa ovim zakonima?
Sledeće pitanje koje bih ovde postavio, to je pitanje finansiranja privrednih komora. Finansiranje ostaje i dalje, kao što je i do sada bilo, preko članarine, a članarina je obavezna za sve subjekte koji se udruže u privredne komore, a svi moraju biti udruženi u privredne komore.
S obzirom da sada postoji sud časti i takozvani izabrani sud, objektivno će potrebe komore biti veće, pa će prema tome i članarina biti znatno veća od dosadašnje, što će opteretiti privredne subjekte koji budu članovi ovih komora. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Stevan Gudurić.

Dame i gospodo narodni poslanici,  danas pričamo o jednom zakonu koji je manje-više korektan. On pokazuje da ispadaju bolji zakoni iz nekih drugih radionica nego iz ekspertskih-vladinih. To je tako zato što smo imali ekspertske zakone od četiri člana na koja smo dobijali po tri amandmana Vlade, a četvrti se odnosio na to od kada važi zakon; znači i to je neka činjenica.
Ne kažem da je ovo najbolje što se moglo napisati, ali za one koji rade u privredi ovo će biti razumljivo, a oni koji ne rade prvo moraju raditi u privredi, pa će onda i oni razumeti šta znači poljoprivreda, pa dalje i komora.
Ovde su se pričale neke lepe priče, ministar je pričao o nekim pljačkama. Biće da su radnici Beočinske fabrike cementa tako dobro opljačkali tu fabriku da se sada od pet najvećih svetskih proizvođača četiri takmiče na tenderu. Šta im je ostalo ne znam, ako su je radnici tako dobro opljačkali, kako kaže ministar, a i vlast. Tamo nikada nisam bio radnik, a neka vlast jesam.
Zatim, ovde je jedan kolega rekao da ni zadnja kap krvi više ne postoji u privredi. Što onda, gospodo, donosite Zakon o privatizaciji, šta će da se privatizuje i rasproda ako se zadnja kap krvi iz te suve drenovine iscedila. To govori da je tu neko nešto pobrkao izgleda.
Da se neke stvari nisu sačuvale ne biste vi imali šta vašim prijateljima rasprodavati, neću reći - prodavati, jer je prodaja nekad poštena rabota, a rasprodaja je nešto drugo. U toj rasprodaji će učestvovati samo Vlada zato što tenderska prodaja ide tako da su tenderi za cementnu industriju Srbije, znači i za Kosjerić, za Popovac, za Beočinsku cementaru, odavno u toku. Jedino još fali tenderska komisija, pošto će oni verovatno samo na kraju da sabiraju i oduzimaju, kao računovođe, a za to je trebalo da Vlada izabere tri čoveka, ova firma da da najbitnijeg čoveka i da lokalna samouprava da svog čoveka i da se sve to zaokruži.
Prema tome, taj način, kao i neki drugi, pokazuje koliko se svemu ovome prilazi iz poštene namere, a ostalo se zna, kad nije pošteno, kako izgleda.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, da je Vlada Republike Srbije na čelu sa premijerom Zoranom Đinđićem neefikasna i nesposobna da pred Narodnu skupštinu donese ozbiljne sistemske zakone, kako ste obećali vašim biračima, pokazuje i Predlog zakona o privrednim komorama koji su predložili poslanici - članovi Odbora za industriju, a pri tome se nisu svi potpisali.
Neki su danas, a ne pripadaju vladajućoj nomenklaturi, izrazili spremnost da glasaju za ovakav predlog zakona o privrednim komorama i tačno su ukazali na to da je to praktično predlog njihove stranke koji nije zaživeo dok su oni bili na vlasti u Srbiji, pa se sada taj vrlo malo modifikovan zakonski projekat nalazi kao predlog poslanika DOS-a, a između ostalih i onih koji su zapravo autentični tvorci tog projekta.
Imam amandmane na ovaj predlog zakona i reći ću nešto više o samom zakonu po članovima kada za to dođe vreme, ali sada želim da kažem nešto što niko danas nije pomenuo, a to je da je obrazloženje koje je dato, cinično, zbog toga što je predlagač rekao da se zakon temelji na demokratskim promenama, a zbog celokupne javnosti moram da kažem da ispred nas sedi predsednik Privredne komore Srbije, čovek koji nikako nije iz političke stranke koja teži demokratskim promenama, već je svojevrsnim pučem ta ista politička grupacija ušla u Privrednu komoru, "Zastavu", "Galeniku". Prema tome, zaista je neprimereno da nam gospodin, koji govori u ime predlagača, govori o nekakvim demokratskim promenama u našem društvu.
O samom tekstu zakona gospodin predsednik Komore, član te političke stranke i narodni poslanik, čuće nešto više kasnije.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj zakon predviđa agencije, a juče smo imali priliku da se uverimo da je u pitanju formiranje brojnih agencija koje treba da obavljaju neku privrednu delatnost i da pospešuju mala i srednja preduzeća.
Čuli smo od strane ministra juče da je 6 miliona dolara dato za pomoć i razvoj tih agencija, a kamo sreće, dame i gospodo narodni poslanici, da je tih 6 miliona dolara usmereno da se kupi oko 500 traktora. S obzirom da smo mi poljoprivredna i agrarno-stočarska zemlja mogli bismo da kupimo 60.000 ovaca i tako bismo dali veći doprinos za razvoj poljoprivrede i stočarstva, nego što će se ove pare potrošiti tamo gde nema nikakve svrhe i gde nema nikakvog smisla.
Smatram da je naplata i uplata članarine po ovom zakonu, koja se predviđa, takođe neprimerena, da se vrši na taj način, u skladu sa Zakonom o javnim prihodima. Hvala.