Pre svega, kada je reč o prvom članu, govori se o tome da su privredne komore interesne, samostalne i po svom osnovu stručne organizacije koje povezuju zajednički poslovni interes preduzeća i preduzetnika.
Ako preduzeća i preduzetnici znaju šta je njihov poslovni interes šta će im privredne komore? Ko bolje zna od preduzetnika šta je njegov poslovni interes i ko bolje od njega poznaje situaciju na domaćem tržištu? Ovo kažem zbog toga što je u izjašnjenju povodom amandmana rečeno da amandman poslanika Vukosava Tomaševića nije prihvatljiv, jer je predložio da članstvo u komori bude dobrovoljno.
Ako je ministar, dobro tumačeći odgovarajuće članove zakona, rekao da se podrazumeva da je članstvo dobrovoljno onda ne znam zašto amandman koji se odnosi na članstvo kao dobrovoljno nije prihvaćen. Zaista ne znam kakva su rešenja u Austriji, Nemačkoj, Italiji i Španiji, ali bi amandman da je članstvo u komori dobrovoljno trebalo da bude prihvaćen.
S druge strane, kada je reč o delatnosti komore, u članu 10. vidim da se tu i tamo delatnosti isprepliću i sa nekim delovima delatnosti Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, pa ima dupliranja delatnosti, između ostalih, menadžment, zatim poslovno povezivanje, utvrđivanje zajedničkih interesa itd. Pored toga, nije jasno šta će biti ako privredna komora ne pruži dovoljno informacija.
Ako se ovde kaže da pruža organizovanu i stručnu pomoć, šta ako ne pruži stručnu i organizovanu pomoć? Ili, ako ne prouči pitanja koja se odnose na privredne grane zastupljene u komori? Ili, ako ne dođe do unapređenja uspostavljanja ekonomske saradnje sa inostranstvom? Ili, predstavljanje ne bude adekvatno u inostranstvu? Ili, ako ne bude pravih, pravovremenih i kvalitetnih informacija? Kakvu odgovornost ima komora?
A, iz članova se zapravo vidi da je članstvo obavezno, tako da za one koji budu bili u komori, to što će morati da izdržavaju komoru, što komora neće biti na budžetu države, nije nikakva uteha ako delatnost privredne komore ne bude bila u skladu sa zakonom, odnosno ako ne ispuni zakonom preuzete obaveze.
Recimo, pokretanje inicijative o antidampingu, ili pružanje pomoći svojim članovima u vezi sa finansiranjem i kreditiranjem. Ako banke budu dobre, šta će privredna komora da preduzetnicima pomaže oko finansiranja.
I, u posebnom delu, u članu 11. koji se odnosi na to da će komore davati potvrde o bonitetu svojih članova, šta ako bonitet potvrde ne budu bile valjane? Na osnovu čega će ih davati, ako svako ko se interesuje za to može da dobije informaciju u trgovačkom sudu i registru da vidi kakvo je stanje u određenoj firmi ili da se raspita kod poslovnog partnera sa kojim sarađuje kakva su njegova sredstva na bankarskom računu.
Tako, mislim da je ovde delatnost prilično detaljno razrađena, ali da nije predviđena nikakva odgovornost ako komora ne ispunjava svoje obaveze iz člana 10. Eto, to su neke od primedaba i zato mislim da ovako nepotpun zakon, sa ovakvim rešenjima, ne bi trebalo prihvatiti.

Reč ima narodni poslanik Radojko Petrić.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, polazeći od činjenice da privredne komore imaju veoma bitnu i skoro nezamenljivu ulogu u sveukupnom povezivanju preduzeća i drugih subjekata koji obavljaju privrednu delatnost, dobro je što danas razmatramo ovaj predlog zakona o privrednim komorama.
Privrednim komorama se svugde u svetu pridaje veliki značaj. Postojanje privrednih komora na području Srbije datira skoro od pre 150 godina. Uzimajući u obzir tranziciju ili druge promene nastale u privredi i društvu, neophodno je prilagođavanje i komorskog sistema kod nas.
Prilagođavanje se ogleda u stvaranju što boljih tržišnih institucija, pa u tom smislu i privrednih komora, koje obezbeđuju podsticaj razvoju privrednih subjekata, izgradnji tržišne i otvorene privrede. Predlog ovog zakona vidi se, urađen je po ugledu na način organizovanja privrednih komora u zemljama Evropske unije. Mada treba istaći da su u dobrom delu poslovi koji se predlažu ovim zakonom već bili obuhvaćeni dosadašnjim saveznim i republičkim zakonima o komori.
Nije suvišno da se podsetimo koji su to glavni poslovi koje obavljaju komore. Možda o tome do sada nije bilo dovoljno reči. Predsednik privredne komore, poslanik Veselinović, imao je prilaz i po drugim pitanjima, verovatno sve to nije mogao da obuhvati, pa ću pokušati u najosnovnijem da kažem koji su to poslove i koje treba da obavljaju komore.
U prvom redu, to je pružanje stručne pomoći svojim članovima u cilju unapređivanja rada, za brži i skladniji razvoj, unapređivanje tehnologije i usklađivanje i uključivanje naše privrede u međunarodnu razmenu, uz korišćenje svetskih iskustava; razvijanje sistema informisanja o privredi u cilju saznanja preduzeća o inovacijama i novim tehnološkim dostignućima u proizvodnji, kao i u oblasti preduzetništva i menandžmenta; razvijanje i organizovanje naučno-istraživačkog rada, povezivanje privrede sa odgovarajućim naučnim institucijama, kao i organizovanje predavanja, kurseva i seminara.
Posebni zadaci komore ogledaju se u iniciranju donošenja i obaveznog razmatranja nacrta i predloga zakona i drugih propisa koji su od interesa za privredu. Privrene komore donose uzanse tj. zbirke poslovnih običaja koji su dugom praksom prihvaćeni kao izvori prava. Normalno, obavljaju komore i druge poslove koji su od interesa za privredu.
Ako se sada u Srbiji posmatra doprinos komora u kreiranju ekonomske politike u ovoj godini, vidi se da su komore ostale po strani. Nije samo u pitanju kreiranje kratkoročne, već i dugoročne ekonomske politike, stvaranje tržišnog ambijenta i uređivanje ekonomskog prostora. Gde su se čule privredne komore po pitanju ovogodišnjeg sprovođenja poreske reforme po pitanju privatizacije preduzeća i drugog?
Očigledno je da je sadašnja Vlada zaobišla privredne komore, bar prilikom donošenja ovih zakona i drugih propisa u oblasti privrednog sistema i razvojne ekonomske politike. Svakako i komore nose svoj deo odgovornosti zašto se nisu aktivnije uključile i nametnule Vladi i ovoj skupštini kada je u pitanju kreiranje ukupne dugoročne tekuće ekonomske politike.
Sadašnja Vlada mora uvažavati činjenicu da prevelika centralizacija i nadležnost države u regulisanju privrednih tokova neće obezbediti dinamičniji i uspešniji razvoj. Praksa je odavno pokazala da država kao superdirektor nigde nije položila ispit.
U uslovima katastrofalnih privrednih rezultata u prethodnoj godini, pada proizvodnje, mi smo slušali od ministra da je pad proizvodnje jedan prema ne znam koliko u odnosu na prošlu godinu. Taj pad proizvodnje je, poštovani poslanici, mnogo veći ako uzmemo u obzir poljoprivrednu proizvodnju, gde je bila rodna godina i gde bi ovaj procenat pada proizvodnje bio izraženiji da nije povećana proizvodnja u industrijskim preduzećima koja prerađuju poljoprivredne proizvode.
Zatim, imamo porast cena, povećana poreska zahvatanja, povećanje trgovinskog deficita, pad životnog standarda i drugo, pa zar nije bilo normalno da Vlada sa privrednim komorama ostvari punu saradnju i traži rešenje za zaustavljanje tako drastičnih nepovoljnih privrednih kretanja.
Privredne komore se moraju uvažavati kao nezamenljiva asocijacija, kao glavno udruženje privrednika. Zaista je neophodno da Vlada ubuduće mnogo više sarađuje sa ovom institucijom.
Privredne komore se moraju aktivno uključiti po pitanju razvoja malih i srednjih preduzeća i saradnje sa Republičkom fondom za razvoj. O ovom je bilo mnogo više reči juče kada smo govorili o Agenciji za mala i srednja preduzeća.
Ovaj predlog zakona ima i svojih kvalitetnih novina. Na primer, ostavlja mogućnost da o unutrašnjoj organizaciji komorskog sistema odlučuju sami privrednici. Nema više zakonske odredbe obaveznosti za preduzeća, izuzev kod ovih malih preduzetnika, da se udružuju u opšta i granska udruženja. Privredne komore će svojim statutima regulisati oblike rada i granskog povezivanja preduzeća. To gransko povezivanje industrije, poljoprivrede, trgovine, saobraćaja, finansija, turizma i dr. vršiće se preko odbora, saveta, grupacija i sekcija. Normalno, postoje i drugi načini preko kojih se mogu udruživati, vezano za pojedine delatnosti iz privrede.
U javnosti je prisutna dilema da li da preduzeća obavezno budu članovi privrednih komora i da za to plaćaju članarinu ili da na bazi dobrovoljnosti postaju članovi i plaćaju članarinu. U svetu su prisutne obe varijante. Na primer, u Nemačkoj, Austriji, Španiji, Švedskoj, članstvo je obavezno, kao i plaćanje doprinosa, članarina, poreza i drugih vidova prihoda iz kojih se finansiraju privredne komore. Uzimajući u obzir sadašnje stanje privrede i neophodnost njenog dinamiziranja, smatram da treba prihvatiti predlog obaveznog članstva i plaćanja članarine.
Svakako da tu ugodnu poziciju po pitanju obaveznosti članstva i plaćanja članarine treba u doglednoj budućnosti analizirati i shodno tome eventualno izvršiti izmenu zakona. U budućem periodu treba na odgovarajući način motivisati preduzeća da obuhvatnije ostvaruju svoje interese kroz članstvo u privrednim komorama.
Na kraju, da istaknem, što je već i do sada rečeno, da poslanici SPS podržavaju da se ovaj zakon usvoji, normalno, uz određene dopune, ali suština da ostane kako je dato u Predlogu.

Reč ima narodni poslanik Stanko Kovačević.

Jasno je da sam sada izašao da govorim o Predlogu zakona kao poslanik, kao član Odbora za industriju i učesnik u kreiranju ovog zakonskog projekta. Veoma je interesantna stvar kad se na istoj strani podrške jednom zakonskom projektu nađu poslanici DOS-a i SPS-a. To može da znači samo jedno - da i poslanici SPS-a mogu biti korektni i dobro rezonovati kada je reč o podršci nekom zakonskom projektu.
Ali, ovde smo od jednog broja kolega čuli i primedbe, vrste da zakon sankcioniše samo neko postojeće stanje, u stvari staro stanje stvari u Privrednoj komori Srbije.Takođe se kaže da zakon ne pruža mogućnosti za interesno organizovanje unutar privrednih komora, kao i da je udruživanje obavezno, pa i članarina, jer u članu 21. baš zaista kaže da će se kontrola naplate članarine vršiti po postupku prikupljanja javnih prihoda. Možda to baš nije pametno što je tako ubačeno, iako u suštini može da se svede na isto.
Logično je onda reći da ovaj zakon zaista ne sankcioniše stanje onakvo kakvo je u privrednoj komori bilo do sada, jer da ga sankcioniše, onda ne bi bilo nikakve potrebe da se menja prethodni zakon, pošto je privredna komora u prethodnom sazivu i u prethodnom rukovodstvu praktično slikovito odražavala stanje stvari po prethodnom zakonu i stanje stvari direktnog transmitera politike koju utvrdi Vlada.
Međutim, u ovom novom predlogu zakona se zaista čine koraci da se da potpuno nova uloga privrednoj komori. Ako neko kaže da je u ovom predlogu zakona ponovo predviđeno tzv. teritorijalno organizovanje, pa ničega tu zaista nema lošeg. U samom procesu usaglašavanja ovog zakonskog projekta smo imali zahteve od velikog broja regionalnih komora da zaista njihovo učešće i njihova organizacija moraju biti predviđene i ovim zakonskim projektom. Isto tako, ovaj zakon pruža mogućnosti interesnog ili granskog organizovanja, a neko reče da ne pruža mogućnost, jer se mogu unutar privredne komore organizovati interesne grupacije privrednika ili određenih grana privrede, to je apsolutno moguće ovakvim projektom, kao što je ovde dato.
Mi imamo danas, ako se ne varam, u Skupštini Srbije predstavnike i regionalne komore Bavarske, koja je gost Skupštine Republike Srbije, pored predstavnika Vlade itd. Dakle, kada smo ovakav zakonski projekat koncipirali, mi smo tačno vodili računa da on bude usaglašen sa uobičajenim načinom privrednog i komorskog organizovanja u zemljama Evrope. Baš smo uzimali primer Italije, Nemačke i drugih zemalja. Imali smo i goste iz Nemačke u našem Odboru za industriju i drugim odborima, tako da smo zaista koristili iskustva iz Evrope.
Nešto što je ovde dato kao primedba, vezano za ovaj zakon, a po kom pitanju su diskutanti bili u pravu, reč je o tome šta se sada dešava sa statusom Privredne komore Jugoslavije, pa neko baš potpuno opravdano reče - kao što građani Srbije nemaju dovoljno snage da izdržavaju dve vlade, jer građani Srbije izdržavjau Saveznu vladu, građani Srbije izdržavaju i Vladu Republike Srbije, odnosno ceo aparat, isto tako ni privreda Srbije nije u mogućnosti da izdržava dva komorska sistema, orgnaizovana sa istim ciljem. Odmah posle usvajanja ovog zakona, po meni, bez obzira šta će se dešavati sa Republikom Crnom Gorom, Privredna komora Srbije, odnosno privrednici udruženi u nju, moraju postaviti pitanje statusa Privredne komore Jugoslavije i stepena uticaja privrede Srbije na politiku koju vodi Privredna komora Jugoslavije.
Nešto što će biti posebno važno, a veoma mi je drago da je to istakao jedan poslanik SPS-a, Privredna komora Srbije ubuduće mora biti faktor povezivanja privrednika iz Srbije i privrednika i privrednih asocijacija iz inostranstva. U tom pogledu verujem da će i ovaj zakonski projekat dati mogućnost za novi nastup privrednika i Privredne komore Srbije.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministar je ovde bio kratko vreme, čovek je rekao, a onda otišao. Verovatno ima druga pametnija posla, konsalting je u pitanju. Doduše, firma je blizu Narodne skupštine. Ali, valjda će nas udostojiti svog prisustva i kasnije.
Zanimljivo je da je ovo još jedan od predloga zakona u čijoj izradi nije učestvovala Vlada Srbije, već grupa poslanika. Recimo u jednom od važnih zakona, koji bi trebalo da budu rešeni na najbolji, odnosno adekvatan način, baš onako kako bi Vlada Republike Srbije želela. Međutim, očigledno je da Vlada Republike Srbije ima mnogo drugog posla.
Nemojte da ih ometate, sada je "Politika" na dnevnom redu i "Glas javnosti". Nemojte, neka ljudi završe posao.
Ono što je naša zamerka, jeste da, iako se predlagač kao i za sve druge zakone poziva na navodnu činjenicu da je sve to reformski, demokratski, kako će to uneti značajne promene u našu privredu, čini se da se gotovo ništa toga značajno nije dogodilo ili se neće dogoditi.
Naime, i dalje se legalizuje komorska mreža u kojoj postoji teritorijalni princip organizovanja, a i te kako se zanemaruje granski princip organizovanja. Ono što je za nas u SRS problem jeste obaveznost članstva u komorama, a problem je to što niko nije odgovorio kakvo je to stanje zatečeno posle oktobarskog puča, šta je to učinjeno, na koji način je to učinjeno, kakvi su efekti takvog rada i delovanja i šta je to što bi trebalo da se uradi.
Takođe, smatramo da su ispuštena iz vida granska udruženja preduzetnika Srbije, Unija pekara Srbije i mnoga druga, posebno kada se ima u vidu činjenica da u Srbiji ima blizu 300.000 privrednih subjekata, odnosno radnji koje nemaju status pravnog lica.
Dakle, to je ono što mi zameramo. Ali, ono što je mnogo važnije, voleo bih da se u ovoj skupštini raspravlja o onome što smo mi davali Narodnoj skupštini na uvid, pre svega oko stanja na Kosovu i Metohiji, oko toga što ja ne mogu da vam čestitam pobedu Ibrahima Rugove, jer sam zbog toga tužan i nesrećan, a vi ste je samo legalizovali i dali joj legitimitet.

 Reč ima narodni poslanik Vukosav Tomašević, a sledeći je narodni poslanik Miomir Ilić.

 Dame i gospodo narodni poslanici, onome što su već rekle moje kolege iz poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije ja ću pokušati da dodam još par argumenata, zbog čega je u stvari naš stav ovakav i zbog čega mi ovako predložen zakon ne možemo da podržimo.
Ključno i suštinsko pitanje je da li ovaj zakon donosi nešto novo u odnosu na postojeći zakon iz ove oblasti, odnosno da li ovaj zakon možemo nazvati reformskim zakonom, a mislim da smo saglasni oko toga da je osnovni zadatak ovog saziva Narodne skupštine da donosi reformske zakone i unapređuje zakonodavstvo, a samim tim i ukupan život u ovoj zemlji.
Ako pogledamo sada važeći Zakon o privrednim komorama iz 1979. godine, evo ga ovde, i uporedimo ga sa Predlogom zakona koji nam se danas ovde nudi, videćemo da tu suštinske razlike nema. Ovaj predlog zakona je očišćen od samoupravne terminologije i terminologije dogovorne ekonomije, kojom je napisan Zakon iz 1979. godine, ali nam ništa ne nudi suštinski novo, osim drugačijeg rečnika.
Prema tome, po mom dubokom ubeđenju ovaj zakon ne samo da nije reformski, ovaj zakon je u neku ruku retrogradan, jer zadržava postojeće stanje ili stvar vraća unazad. Sada se postavlja pitanje zbog čega je to tako, odnosno kome odgovara da stvar ostane ovakva kakva jeste. Da bismo došli do odgovora na to pitanje da se zapitamo šta su radile i čije interese su do sada zastupale privredne komore i šta će raditi, čije će interese zastupati Privredna komora i privredne komore koje se predlažu novim zakonom, koji, ja sam ubeđen, nema suštinsku razliku.
Najveći broj privrednih subjekata u ovoj zemlji ni do sada, pa ni danas, nije imao nikakav uticaj na rad privrednih komora, niti su privredne komore na bilo koji način artikulisale i izražavale njihove interese. Privredne komore ovakve kakve jesu izražavaju interese uskih grupa, odnosno određenih privrednih lobija. Tamo mogu svoj interes da regulišu. Stotine, hiljade i desetine hiljada malih privrednika, onih vlasnika malih preduzeća, srednjih preduzeća, radnji, koji treba da predstavljaju budućnost privrede ove zemlje, nikakav svoj interes ne vide u komorama. Pođite odavde do Slavije ili do Kalemegdana, zaista redom po svim radnjama, kafićima, pitajte ljude da li im treba privredna komora. Ako jedan kaže da, ja povlačim sve ovo što sam rekao.
Druga stvar, da budemo jasni načisto, u komorama se nataložila velika administracija, ogroman činovnički aparat i tu je reč o stotinama i hiljadama ljudi koji dobro žive. Na osnovu čega? Na osnovu obaveznog članstva i ubiranja članarine od svih onih koje Zakon obavezuje da budu članovi komora, a koji tamo ne vide svoj interes. Komora Užice, plata za septembar ove godine, prosek plate 22 zaposlena - 16 hiljada dinara, to je duplo više nego prosek u regionu. Plata predsednika Komore je 24 hiljade dinara - gospodo veća nego vaša poslanička plata. Tu je, kako ja vidim, interes da se ovakvo stanje konzervira i da se ovakvo stanje zadrži.
Mislim da iz tog razloga, kao i iz svih razloga o kojima su govorile kolege iz moje stranke, iz Demokratske stranke Srbije, ovaj i ovakav predlog zakona ne možemo i ne treba da prihvatimo. Kada bude red da govorim o amandmanima, jer sam podneo amandman kojim se reguliše članstvo na drugi način nego što je to predložio predlagač zakona, onda ću konkretnije nešto reći o tome zbog čega članstvo u Komori ne treba da bude obavezno nego dobrovoljno.

Reč ima narodni poslanik Miomir Ilić, a sledeći je narodni poslanik Božidar Vučurović.