Dame i gospodo narodni poslanici,  narodni poslanici koji ste u sali (a oni koji nisu u sali njih mnogo ne interesuje), Predlog zakona o privrednim komorama je osnovni zakon koji reguliše pitanja od životnog interesa za našu društvenu zajednicu i za privredne tokove. Ja se obraćam vama koji ste ovde prisutni, kao i građanima Srbije, da čuju ono zašto je Socijalistička partija za donošenje ovog zakona, a i da vidi kako ovaj parlament radi kada većim delom nema kvoruma zbog nedolaska poslanika iz vodeće partije, pa da u narednim izborima proceni kome će dati poverenje.
Predlog zakona je dala grupa poslanika, gde se najvećim delom radi o privrednicima, iskusnim privrednicima koji su ocenili da ovo zakonsko rešenje predstavlja osnov da mogu da se regulišu pokidani privredni tokovi na prostorima bivše Jugoslavije, na prostorima Republike Srbije i u odnosima koje je privreda imala sa evropskim tržištem. Iz tog razloga podržavam donošenje ovog zakonskog rešenja, jer je uzet model evropsko-kontinentalnog tipa uređenja privrednih komora u Evropi, odnosno u Evropskoj uniji.
Za obrazlaganje ovog predloga koji je dat od strane predlagača smatram da imam dva opravdana razloga. U protekloj deceniji, pre svega blokadom od strane te iste Evropske zajednice, znači ekonomskom blokadom, zatim NATO agresijom i ratnim vihorom na prostorima bivših jugoslovenskih republika, pokidani su privredni tokovi, koji su i tada vladali i za koja su postojala određena zakonska rešenja što se tiče privrede, odnosno privrednih komora. To je jedan od osnovnih razloga što predlagač predlaže da se donese zakon koji bi vratio ove pokidane tokove.
Drugi razlog je takođe opravdan, a odnosi se na činjenicu da je Privredna komora asocijacija koja povezuje sve privredne subjekte, mala, srednja, velika preduzeća, privatna preduzeća, zemljoradničke zadruge i ostale subjekte koji mogu da se povezuju u asocijaciju privrednika u vidu privredne komore, i da je potrebno vraćanje ugleda privredne komore i uticaja na privredne komore, na razvoj privrednog sistema. Vraćanje ugleda privredne komore je bitno iz tog razloga što pre svega, komora nije samo asocijacija na koju se dobrim delom oslanja, gde se okupljaju privrednici da pričaju priču, da se jedan drugom jadaju i jednostavno da to bude plakaonica na koju niko ne obraća pažnju.
Iz tog razloga ovaj predlog zakona predviđa jači uticaj komore na donošenje određenih inicijativa, predloga, nacrta zakona, davanje mišljenja o bitnim subjektima, pre svega predlagaču koji treba ovoj skupštini da donese određena zakonska rešenja, a to su zakoni koji treba da regulišu pitanje privrednih tokova. Iz tog razloga i komora treba više da se uključi u privredni sistem, u donošenje zakonskih regulativa i iz tog razloga video sam da je ovde predlagač predvideo jači uticaj komorskog sistema na donošenje i davanje predloga za zakone koji se tiču privrede.
Kada bi sve ovo moglo da bude pospešeno, odnos između privredne komore i Vlade, kao jednog izvršnog organa zakonodavne vlasti, mora da bude uspostavljen na određenim relacijama. Jeste privredna komora nevladina organizacija, ali odnos između komore i Vlade mora biti prisutan, jer bez toga sigurno nema mogućnosti da to bude sjedinjeno. Ovako kako naša vlada donosi i daje predloge zakona koji nisu u ovom trenutku toliko bitni za život, za privredne tokove, sigurno da ne može da se reguliše to pitanje u potpunosti.
Između ostalog, kazaću koje su to primedbe za koje smatram da ih treba uneti u ovaj zakon, u narednim modifikacijama ovog zakonskog rešenja (koje treba da trpi određene modalitete), kada se privredni tokovi vrate nazad, u okvire kakvi su nekada bili, da bi se usaglasile posle donošenja ovog zakona.
Smatram da u ovom zakonskom rešenju ima dualizma sa zakonom koji smo juče doneli. Zakon koji je donet juče o Agenciji za mala i srednja preduzeća i ingerencije koje ima Agencija u potpunosti se poklapaju sa članom 10. ovog zakona. Smatram da privredna komora, koja ima takvo iskustvo u Republici Srbiji, sa 144 godina postojanja, sa svojim institutima, svojim saradnicima i svojim stručnim timom, u potpunosti može da pokrije i ovu agenciju koja je juče formirana, a koja je, po nama socijalistima, bespredmetna.
Što se tiče primedaba koje bih mogao da kažem, vezano za donošenje ovih odluka o sudovima, sud časti je u svakom slučaju bio potreban i ranije, ali treba da se više primeni. Ovde postoji jedan novi institut, u članu 32. Predloga zakona, a to je da se ustanovljava stalni izabrani sud, gde privredni subjekti mogu putem dogovora, u okviru svojih ugovora, da daju nadležnost stalnom izabranom sudu. Ali, takav sud ne postoji u Zakonu o uređenju sudova. To bi trebalo da se reguliše materijom koju smo pre mesec dana doneli, jer smo doneli za pravosudne organe i funkcije određene sudove, pa po ovom pitanju umesto privrednog suda postoji trgovinski sud. Međutim, nema ingerencije ovog suda, kako će delovati i kako će ovaj sud raditi, i pored toga kada se ustanovi nadležnost ovog stalnog izabranog suda.
Iz tog razloga, u svakom slučaju, predlagač bi trebalo da dopuni ovo rešenje. Kao privrednik, koji učestvuje iz okvira društvenog sektora, smatram da je Predlog zakona dobar, da će on sigurno trpeti određene izmene, i ispred SPS-a i privrede, koju predstavljam skoro 25 ili 26 godina, smatram da je Predlog zakona dobar i da treba da bude usvojen. Hvala.

 Ima reč gospodin Božidar Vučurović.

Dame i gospodo narodni poslanici, volim da govorim pred malom, ali zainteresovanom grupom poslanika. Kvorum je izgleda na blagajni danas, no to nije bitno.
Kada sam čuo ko je kreirao i ko je učestvovao u kreiranju ovog zakona, meni je sve bilo jasno, a da ga nisam ni otvorio. Provereni komunistički kadrovi, (uglavnom iz SK-a, JUL-a i srodnih stranaka), tako da sam i očekivao, a očekivanja su mi se ispunila, da se ništa u odnosu na stari zakon nije promenilo, osim obaveznosti, koja u onom zakonu nije bila baš tako striktno naznačena.
Posrnula jugoslovenska privreda će da finansira jedan glomazni, apsolutno nepotrebni aparat, koji inače služi za uhlebljenje propalih političara i propalih direktora u predstavništva privredne komore po inostranstvu. Potpuno prevaziđeni oblik privrednog organizovanja, u vreme interneta, neće mene valjda privredna komora Donje Prčilovice savetovati šta da radim, kada sve imam na jedan najobičniji dodir tastera. Hvala.

Ima reč narodni poslanik Slobodan Tomović.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ako država ima glavnu i osnovnu ulogu u stvaranju tržišnog ambijenta, ako se ta uloga ogleda u tome da se zakonom i propisima uređuje ekonomski prostor i ako država tu ulogu valjano obavlja, posredstvom Vlade, onda je bilo za očekivati da se pre Predloga zakona o komorama poslanicima i ovoj skupštini predloži paket sistemskih zakona, kojima bi se uredila važna oblast, a koja se zove revitalizacija i reprogramiranje privrednog sistema. I naravno, u okviru tih sistemskih zakona, moralo bi da se nađe i nešto što se odnosi na strategiju budućeg razvoja privrednog sistema, uz uvažavanje svih relevantnih faktora, kao što su tržišna kretanja, kao što su okruženja i kao što su perspektive budućeg razvoja, moguća povezivanja itd.
Nažalost, mi nismo dobili takav dokument, možda i zbog toga što je Vlada, donoseći Zakon o privatizaciji, krenula da razmišlja logikom one čuvene anegdote o kralju Aleksandru i ministru Lazaru Pačuu. Naime, kad su se vraćali jednom iz inostranstva, gde su dobili kredit, Lazar huče celim putem, Aleksandar pita Lazu: Šta je, o čemu se radi, što si toliko nezadovoljan a ovaj kaže: Vaše veličanstvo, razmišljam kako ćemo da vratimo taj kredit. Kralj kaže: Šta ti Lazo imaš o tome da razmišljaš, neka huču oni što su nam dali, zašto hučeš ti?
Prevedeno na ovu situaciju, Vlada je donela Zakon o privatizaciji, rešila je da tim zakonom proda sve što bude moglo da se proda, a onda neka huče onaj koji to bude kupio. Pri tom, naravno, kada će da se nešto proda, odlučiće Vlada, šta će se prodati, odlučiće Vlada, kako će se prodati, tenderom ili aukcijom, opet će odlučiti Vlada, kome će se prodati, i to će odlučiti Vlada. Pa neka onda taj tamo huče.
Kao kontrapredlog za sve ovo o čemu govorim, ministar Vlahović (nadam se da će mu neko preneti), što je logično, uzeo je da brani firmu u kojoj radi, pri tom je uzeo da brani Vladu i meni je to logično. Ali, kada to čini ministar, on mora za to da koristi argumentaciju, on mora kao ministar da ima manir sa kojim to objašnjava, a ne da krivce nalazi u nekom prethodnom sistemu ili u nekome drugome. Iz jednog prostog razloga. Kažem, svaki ministar, pa i takav, mora da ima manir, a u maniru nešto što se zove čojstvo, a podsetiću vas, Marko Miljanov je definisao da je hrabrost braniti sebe od drugih, a čojstvo braniti druge od sebe.
To ministar mora da ima. E sada, kada to već nema i kada nema ovog zakona, onda se seti grupa poslanika, pa kaže: pa dajte da mi predložimo zakon. Pretpostavljam iz dva osnovna razloga: prvi razlog jeste što su sada u Republici Srbiji privredne komore organizovane na osnovu tri zakona (to su taj republički Zakon o udruživanju u privredne komore iz 1979. godine koji važi za deo Republike Srbije bez autonomnih pokrajina i ovi zakoni koji su to regulisali u autonomnoj pokrajini) i, drugi razlog što su poslanici došli na ideju da to urade jeste - dajte da mi, dok se to još može, donesemo takav zakon koji će zastupati sve interese, a ne kada se sve proda da donosimo zakon koji će uvažavati interese pojedinih velikih ili značajnijih lobija.
Otuda mislim da je dobra prilika bila da se ovo donese, i mi, kao što je rečeno, zakon podržavamo, samo bih možda nekoliko razjašnjenja hteo da dam povodom obrazloženja koja su nam podneta, a za donošenje ovog zakona. Naime, veoma se često, rekao bih bez ikakve mere, koristi pridev - demokratski. Npr, cilj donošenja zakona o privrednim komorama je da se na temelju demokratskih promena... itd. Znate, suviše često i dugo korišćenje bilo kog termina preti da ga banalizuje.
Ne aludiram na ono što je Gebels pričao, da mnogo puta ponovljena laž zvuči kao istina, ali to će se banalizovati. Mi svuda stavljamo pridev - demokratski, prosto kao u onoj euforiji nekada kada je jezik bio srpskohrvatski, kad su u kafani naručivali srpskohrvatski pasulj. Pa nemojte to, umesto retorike, umesto bujice reči itd. dajte jedno delo, koje će nas uveriti da je to tako, delo koje će da bude kvantificirano, argumentovano, razložno objašnjeno.
Želeo bih još da skrenem pažnju na jednu stvar, da se u obrazloženju koristi termin - najoptimalniji model. Gospodo, ne postoji najoptimalniji model. Postoji optimalni model. Reč - optimalni podrazumeva da je prefiks - najveći već uključen, da je to najpovoljnije rešenje, da je to najkompromisnije rešenje, ali najoptimalnije ne postoji. Postoji optimalni ili ekstremno najbolji ili najgori. Govorim to zbog digniteta ove skupštine, a i vas predlagača, koji bi o tome morali da vodite računa.
Konačno, mislim da u obrazloženju mora da se nađe, zašto baš nama najviše odgovara ovaj zakon. Verujem predlagaču, čitao sam i znam, ali da ne obrazlažem to ja. Dakle, moramo da znamo koje su karakteristike tog zakona šta to tamo definiše tu komoru i te uslove itd, pa onda da kažemo: to je tamo, a mi hoćemo da bude nešto drugo ili slično, pa nam to najviše odgovara. Ovako kada kažemo u obrazloženju - dobili smo zbog ovoga zakon koji odgovara ovim zakonima a ne znamo što nam je značajno da odgovara, dali smo odgovor samo na pola pitanja. Nadam se da će se to zbog javnosti razjasniti. Što se nas tiče, mi pozdravljamo ideju o donošenju ovog zakona i glasaćemo za njegovo usvajanje. Hvala lepo.

Hvala lepo. Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović, a posle njega narodni poslanik Jovan Todorović.

Pre nego što započnem, ne bih hteo da govorim ovde u praznoj sali, da vidimo da li imamo kvorum.

Molim narodne poslanike da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da nemamo kvorum i dajem pauzu do 15,00 časova.
(Posle pauze - 15,35.)

 Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum. Nastavljamo načelnu raspravu o Predlogu zakona o privrednim komorama.
Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović, a posle njega je narodni poslanik Jovan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 1. se prepliću ingerencije Agencije o malim i srednjim preduzećima sa Predlogom zakona o privrednim komorama. Gospodin Veselinović reče za ovom govornicom da više nema političkih preduzeća, tako i političkih komora i ispade da su vanstranačke ličnosti veliki privrednici i direktori, a vrlo brzo zaboraviše 5. oktobar, kada u fotelje mnogih javnih preduzeća zasedoše ličnosti koje su zaslužile ta mesta zato što su bili mnogo grlati i zato što su se našli u Saveznoj skupštini. Ti isti kadrovi su ranije izbačeni iz preduzeća kao loš kadar i sumnjivih moralnih kvaliteta. Sada se objediniše i organizovaše, a svoj čin pobede žele da krunišu stvaranjem privredne komore jer žele da sakriju svoju prošlost i svoj rad.
U članu 2. želite da se osnuju komore sa sedištem u Beogradu za teritoriju Republike Srbije.
Takođe žele da osnuju privredne komore za Vojvodinu i Kosovo i Metohiju. Ne znam ko će od vas da ode na Kosovo i Metohiju, da osnuje ovu privrednu komoru i da tamo pruža određene usluge prema ovom predloženom zakonu.
Ministar Vlahović opet hoće izgradnju tržišta i otvaranje privrede po ugledu na razvijene ekonomije Evropske unije, iz ovog predloga može se videti koliko je gospodin Vlahović edukovan Zapadom, pa mu predlažem da se tamo preseli.
Što se tiče sela, sve je slagao. Pšenica je uzeta pošto su oni hteli da je uzmu, a ne po 30 pfeniga. Selu ništa nisu pomogli, nema semenske pšenice za setvu, nema regresirane nafte, i tako dalje.