Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, kao predstavnik Srpske radikalne stranke.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo za drugo javljanje da pokušam da ukažem na nedorečenosti Predloga zakona, na to koliko je u stvari, moglo bi da se kaže, i štetan za privredu Republike Srbije. Na primer, činjenica da ćemo imati preduzeće, ili neki drugi oblik organizovanja u Novom Sadu, koje će biti član Privredne komore Novog Sada, Privredne komore Vojvodine, Privredne komore Srbije ili Privredne komore Jugoslavije.
Isto tako, Regionalne komore u Subotici, Privredne komore Vojvodine, Privredne komore Srbije, Privredne komore Jugoslavije - kalup i administraciju dodaj, tovari, platiće privreda sve, zato što su izvori finansiranja komore carina i neki još nedefinisani izvori, koje nam predlagač zakona nije ovde jasno definisao.
Komora će, naravno, od usluga naplaćivati i jedan deo od svojih prihoda, ali ove druge izvore predlagač zakona nije definisao. Preduzeća sada delimo na komore, ne po srodnosti poslova, ne po potrebama, ne po njihovim željama, nego teritorijalno. Znači, ako je jedno preduzeće u Vojvodini, pa se nalazi u Baču npr. i ima srodnosti sa preduzećem u Lapovu, ne mogu da sarađuju. Mogu samo preko Privredne komore Srbije, ne mogu drugačije da sarađuju zato što su razdvojeni, pocepali ste nam i ovo malo jedinstvenog tržišnog prostora koji u Srbiji postoji.
Vi ga dodatno cepate, ne samo organizovanjem privrednih komora, nego, kako ovde kažete, u članu 2: "Komora može na svom području osnivati i organizacione jedinice, ispostave, ekspoziture, centre, agencije". Pa ni to vam nije dovoljno, nego u članu 19. kažete "Komora može obrazovati i specijalne organizacije, biroe, agencije, centre i drugo".
Ta komora će da se pretvori u nešto što će da preuzme celokupnu privredu, a privreda ne znam kako će iz toga da se izvuče. Ovde je u članu 5. predviđeno, i na to je ukazao šef jedne poslaničke grupe, a ne znam, izgleda da samo jedna poslanička grupa sme da kaže da je vladajuća.
Mislim da je to bio taj, rekao je da će sada komora sarađivati i sa poslodavcima i sa sindikatima, i to zaista piše u članu 5. stav 2. da komora ostvaruje saradnju sa organizacijama sindikata i organizacijom poslodavaca. U Predlogu zakona o radu toga nema. Znači, komora će možda sarađivati sa sindikatima i sa poslodavcima, ali nema zakonskih obaveza, tako da jedan od aduta koje sam čuo danas u prilog izglasavanje ovog predloga zakona uopšte ne stoji. U prvom javljanju govorio sam da li je obavezno ili nije obavezno članstvo u komorama i dalje sam ubeđen da je obavezno. Ako je obavezno trebalo je napisati da je obavezno. To se onda ne uklapa sa slikom koju Vlada Srbije želi o sebi da predstavi u javnosti. U članu 11. predvideli ste da komora daje mišljenje na nacrte i predloge zakona i da učestvuje u pripremi zakona i drugih propisa.
Svaki građanin Srbije ima pravo da iznese mišljenje na nacrt zakona, ima pravo da učestvuje u predlogu zakona, ima pravo da poslaniku, bilo kome, kome se obrati, da predlog zakona.
Nijednim zakonom nije predviđeno da se mišljenje komore obavezno uzima, kada se radi o predlogu zakona. Kada se radi o nacrtu zakona, predlagač zakona može da pita komoru, a ne mora. Zato što nijednim drugim zaknom niko nije obavezan da komoru za bilo šta pita ili da poštuje bilo koje njeno mišljenje.
Govorili smo o karakteru javnih isprava koje izdaje privredna komora. E sad, zašto privredna komora potpuno preuzima pod svoju komandu preduzetnika. Pazite, Skupština privredne komore Beograda odnosno Regionalne privredne komore određuje za koje se delatnosti i područja osnivaju opšta udruženja. Zašto to privredna komora radi? Zašto da privredna komora odluči za koje delatnosti se osnivaju opšta udruženja, kada opšta udruženja osnivaju oni koji nisu članovi privredne komore. Tek kao članovi opšteg udruženja mogu da budu članovi privredne komore. Zašto privredna komora vodi registar opšteg udruženja, a to opšte udruženje ima svoj statut, ima svoju skupštinu, zašto ne vodi opšte udruženje svoj registar. Zašto skupština komore određuje to, i sastav, kao i način izbora članova zajednice preduzetnika.
Sada dolazimo na jednu oblast koju bih mogao da nazovem pravosuđem u komori. Najpre, sud časti. Dobio sam materijal od preduzeća BB iz Bajine Bašte. Svako, ko se iole razume u fotografije, kada pogleda prvu i treću forografiju sa ovog prospekta (pokazuje prospekt) i kada pogleda ove dve sa ovog prospekta, videće da se radi o istom proizvodu fotografisanom u istoj poziciji. Preduzeće BB "Bajina Bašta", naravno društveno, kuburi u teškoćama, a preduzeće koje je ukralo njegov proizvod "Feman" Jagodina taj proizvod sada prodaje na ruskom tržištu.
Da li bi se umešao sud časti da prozove svog predstavnika i predsednikom jednog od odbora u Privrednoj komori Jugoslavije za jedno ovakvo gnusno delo.
Onda, stalni izabrani sud. Gde ste gospodo predlagači Zakona o sudovima, ne videh ovaj izabrani sud da je ušao u pravosudni sistem Republike Srbije, nego sam čuo za trgovinski sud. Ovde se kaže da je odluka stalnog izabranog suda konačna i ima snagu pravosnažne presude. Mislim da se vi ovde igrate i suda i zakona, sprovođenja zakona, a osnov, motiv je veoma jasan.
Vlast u komori donosi moć i donosi novac. Razumem motive predlagača, samo mu ne želim da on sa mesta predsednika komore bude smenjen na način na koji je smenjen njegov prethodnik. Njegov prethodnik je smenjen puškama. Kao što se upalo u sve državne institucije tako ste upali dragi moji, vi ste još uvek vlast, dragi moji iz vlasti, kako ste upali u Privrednu komoru Srbije i čovek je doživeo maltretiranja. Ja ga čak i ne znam, samo znam za slučaj. (Glas iz sale: Tako i treba.) Pa dobro, to je tako lako reći, to liči na vas i vi to opravdavate? Ja bih se stideo, bar bih ćutao, možda bih nekada to i uradio, a posle svega ovoga što je Srbija doživela, možda bi to nekada uradio, ali ne bih se time hvalio. Ono čega se pametan stidi, budali obično služi da se hvali.

Reč ima narodni poslanik Živica Predojev, kao predstavnik poslaničke grupe DOS - reformisti Vojvodine i Sandžačka demokratska partija.

Dame i gospodo narodni poslanici, nemam nameru da vas dugo zameram svojim izlaganjem. Samo želim da neke stvari, pošto sam jako pažljivo slušao sve one koji su hvalili i koji su se slagali sa Predlogom zakona, ali i one koji su bili protiv ovog predloga zakona. Moram na nekoliko stvari da vam ukažem.
Prvo, ja ću vam pročitati predlagače, zbog toga što je neko ovde koristio nekakav termin, da je ovo bio DOS-ov zakon. Nije, gospodo. Ovako, čitaću vam pripadnike po strankama: Babić Dragoš DS, Veselinović Radoslav DHSS, Jovanović Dragan SPS, Joković Radič Nova Srbija, Kovačević Stanko PDS, Novaković Zoran SSJ, Pavićević Vasilije DSS i Predojev Živica Reformisti Vojvodine. Gospodo, ne radi se o predlogu DOS-a, radi se o predlogu ljudi koji su članovi Odbora za industriju i koji su uz to, ako ne znate, manje - više svi vezani za privredu.
Zakon je proizašao iz očigledne potrebe privrede za uređivanjem privrednog prostora. Još nešto da vam kažem, ovde se često spominjala Privredna komora Jugoslavije. Da vas podsetim, sve koji ste to koristili i pokušavali to da koristite kao argumentaciju, da je zakon o Privrednoj komori Jugoslavije donet i da nas niko nije pitao pri tome. I da je ovaj zakon u ovoj Jugoslaviji o istoj Privrednoj komori Crne Gore donet. Jedino zakon o Privrednoj komori Srbije nije donet.
Vi ako mislite da tako treba i da treba da ostane ovo stanje za koje bih rekao da je nelegalno, vi to zadržite, nema nikakvih problema. Još nešto, ponoviću još jednom, iako sam pažljivo slušao one koji su napadali ovaj zakon, mogu da vam kažem da ostajem i dalje pri onoj prvoj konstataciji, da je pred vama predlog jednog dobrog zakona, jer niko od vas nije uspeo da mi da bar jedan argument koji bi me pokolebao u ovoj konstataciji. Ako neko misli da je nelegalno ili nezakonito stanje, u kojem funkcioniše trenutno komora, bolje od zakonitog stanja, onda je to jako interesantno i jako čudan pristup legalizmu i posmatranju zakona. Zato kažem ponovo, glasajte za ovaj zakon.

Zahvaljujem, reč ima narodni poslanik Stanko Kovačević, kao predstavnik poslaničke grupe Pokreta za demokratsku Srbiju.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege poslanici, poštovani građani, ne bih se treći put javio po ovom predlogu zakona, da sa ove govornice u dva navrata od šefa jedne poslaničke grupe nisam čuo tvrdnju da ovaj zakon nije reformski. Možda ovaj zakon nije reformski, ali ovaj zakon stvara uslove privredi Srbije da se tako organizuje i tako pripremi da može da kreira i da učestvuje u maksimalnom iskorišćavanju rezultata privrednih i svih drugih reformi koje  Vlada Srbije sprovodi ili će ubuduće sprovoditi.  
E, sada da postavimo pitanje da li je zakon reformski ili nije?
I na kraju, želeo bih ponovo, kao i juče, da apelujem na kolege poslanike iz DSS-a, nema nikakvog razloga da na osnovu jednog potpuno normalnog "tehničkog zakona", kako neko reče, sada dokazujemo neke suprotnosti sa nekom drugom poslaničkom grupom, nego treba zajednički svi kao pripadnici DOS-a da se izjasnimo da ovaj zakon prihvatimo i da privredi Srbije stvorimo uslove da se u skladu sa njim organizuje. Hvala.

Pravo replike, narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Jesmo pomenuli  i ponovo ćemo da zakon nije reformski, mi ostajemo kod te tvrdnje i izneli smo niz razloga koji govore u prilog te činjenice. Ono što možda vredi istaći još ovom prilikom, to je jedna konstatacija iz ranijeg govora jednog od poslanika, koji je rekao da bi mi iz DSS-a, mi mlađi, trebalo da budemo malo više u privredi i da učimo od nekih drugih o privredi. Naravno, od onih koji su izneli tu primedbu, od poslanika SPS-a, ne treba da učimo , niti ćemo ikada učiti kako se vodi privreda. Videli smo kako su je oni vodili.
Ne vidim zašto bi se mi svađali povdom ovog zakona. Mi imamo naš stav da ovaj zakon nije reformski. Vreme će pokazati da li će privredne komore bolje funkcionisati po usvajanju ovog zakona, da li će doći do reorganizacije privrednih komora, da li će one postati servis privrede ili neće, ili će postati jedan njen izdvojeni deo kao što su do sada bile, koji će trošiti svoje pare.
Neko je pomenuo kolika je plata predsednika Privredne komore u Užicu. U Pančevu je četiri puta veća od te plate. U mnogim drugim gradovima koji su jači i gde su privredne komore imaju mnogo veće plate, a u Pančevu je oko 50.000 prosečna plata u Privrednoj komori. Pa vidite kolike plate imaju drugi, vidite koje su to prosečne plate, koji su delovi tih privrednih komora koji imaju te plate.
Jednostavno, ako na taj način posmatramo, mi smatramo da ovaj zakon, koji će samo nastaviti i biti kontinuitet ovog prethodnog zakona, nije dobar i da neće doći do suštinskih promena za koje se zalažemo.

 Reč ima narodni poslanik Branislav Ivković, predsednik poslaničke grupe SPS-a, drugo javljanje.

Dame i gospodo poslanici, mislim da vam je jasno da imam pravo i na repliku i na drugo javljanje kao predsednik poslaničke grupe, ali ću to ovako o jednom trošku  i jedno i drugo da uradim.
Mnogo su moderne reči u poslednje vreme - reformski zakon, usklađivanje sa Evropskom unijom, transparentno, eksperti - a građane baš briga o tome kako ćete zvati taj zakon. Njima je važno da privreda radi. Svaki aktuelni režim će biti ocenjivan na bazi toga da li privreda proizvodi, da li je rast privredne proizvodnje, da li je u skladu sa tim rast standarda bolji položaj porodice, đaka i studenata u školi i na univerzitetu. To je jedino merilo.
Zbog toga poslanička grupa SPS-a podržava ovaj zakonski projekat. Pre svega, da se razumemo, on legalizuje aktuelno stanje u Privrednoj komori Srbije, u Privrednoj komori Beograda i regionalnim privrednim komorama, ali što je važno i dobro - stvara uslove da to stanje bude bolje i da se privreda organizuje.
Mi danas imamo izvršnu vlast koja je na sebe uzela sva prava da opredeljuje život ove zemlje. Mnogo je važno da se stvori jedna dobra protivteža kvalitetnih privrednika, koji će pomoći i Skupštini i izvršnoj vlasti, da se u ovoj zemlji konačno stvore uslovi da privreda funkcioniše u boljim uslovima, pre svega kada su banke u pitanju.
Ja ću da ponovim deo diskusije zato što želim da se dobro zna. Šta radi danas guverner NBJ, koji ukida jednu za drugom, uglavnom skoro sve banke na domaćem bankarskom tržištu. Šta je cilj? Je li naš cilj da sutra ovde inostrane banke, koristeći kapital štednje, plasiraju taj kapital štednje u svojim zemljama ili reinvestiraju u našoj zemlji?
Najbolji poslednji primer je Valjevska banka. Imali ste jednu kvalitetnu regionalnu banku, koja je na nivou regionalne privredne komore mogla da sa depozitom manipuliše i usmerava sredstva u ona preduzeća koja imaju profitabilnu proizvodnju da bi ceo kraj išao napred. Hoće li danas doći nemačka banka, koja će štednju da plasira na nemačko tržište ili zarad dobrobiti nemačkih potrošača ovde.
Prema tome, važno je da mi legalizujemo Privrednu komoru, da stvorimo uslove da ona obavlja suštinski zadatak, a to je da organizuje privredu i da privreda organizovano nastupa, prema Skupštini, prema Vladi i prema javnosti, boreći se za bolje uslove privređivanja, za bolju poresku politiku, za bolju politiku u oblasti bankarstva, a ako hoćete i za bolju politiku eto u vezi jučerašnjeg Zakona o razvoju malih i srednjih preduzeća.
Najbolje privreda zna koji joj privredni subjekti nedostaju u lancu proizvodnje, da se zameni uvoz repromaterijala i oprema. Mi se ne bavimo politikarstvom, nego se opredeljujemo za one zakone, bez obzira na predlagača, ukoliko su kvalitetni i stvaraju šansu da se bolje živi u ovoj državi.
Sigurno je da mnogo argumentovanije, glasnije i sa više samopouzdanja govori onaj ko je ozbiljno radio u odnosu na onoga ko nikada ništa nije radio.