Reč ima narodni poslanik Rade Bajić, a posle njega narodni poslanik Golub Rajić. Preostalo vreme poslaničke grupe SPS je 24 minuta, a ima devet prijavljenih govornika. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo poslanici, šta o ovim prelaznim osnovama koji su danas pred nama misli narod. Najbolje je otići na bilo kakav neformalan skup, bila to utakmica, svadba, mesna zajednica, autobuska stanica - na jedan duhovit i častan način, kakav je naš narod, na vrcav način i kroz vic je rekao i prokomentarisao ove polazne osnove; pa kaže - kako se zove država, zove se solanija. Koji joj je glavni grad? Ulcinj. A zna se zbog čega i šta se sve u Ulcinju radi.
Ako već nije došao sa gotovim rešenjima kako smo ovde čuli, mada kontradiktorno, ako je Solana došao da bude mentor ove države, čovek koji je 1999. godine pritiskom na dugme, ali sa bezbedne visine od 80 i više hiljada metara, razarao ovu zemlju, trovao je mecima od osiromašenog uranijuma, ubijao decu i mladost. To zaista niko ne može da prihvati.
Ako pređemo na ekonomski deo, čini se kao da nijedan ekonomista nije učestvovao u ovim razgovorima, jer sva ekonomska priča je potpuno šuplja. Zašto ne upitaše Solanu da li bi u svojoj ili u nekoj evropskoj zemlji dopustio da se podeli zemlja tako da ima dve valute, dve centralne banke, dve carinske tarife, različite carinske stope. Ako je to nametnuto, trebalo je reći da jednostavno ta država ne stoji, da takvu državu niko neće da primi ni u kakav savez, ni u kakvu uniju.
Postavlja se jedno praktično pitanje, jer će biti vrlo komplikovano - šta sa robom, a zna se da će biti bescarinski protok robe između Srbije i Crne Gore, koja uđe po nižoj carinskoj stopi u Crnu Goru i prenese se u Srbiju (a zna se da će biti šverca i da će biti falsifikata porekla robe), bez carine. Sigurno je da neće Srbija dopustiti da takva roba ulazi u Srbiju. Dakle, mora se postaviti granična linija, a onda se pitamo zbog čega ste dok je bila predizborna kampanja godinama uporno govorili da smo postavili carinsku liniju između Srbije i Crne Gore. Bila je kuka i motika na SPS, na Miloševića, a sada će se to morati uraditi, jer Srbija mora sebe da zaštiti. Ako su različite stope i dve carinske tarife, kako se onda pretpostavlja zajedničko tržište, valjda to znamo i ko je god ekonomiju malo učio, to je osnovna fraza, da slobodno tržište pored slobodnog protoka robe, kapitala, ljudi predviđa i carinsku uniju. Carinska unija ne može da ima dve carinske tarife i različite carinske stope.
Koji je niz problema koji će se pored toga javiti? Šta, recimo, sa penzijama, jer veliki deo penzija odavde ide u Crnu Goru. Ne govori se uopšte o budžetu, a podrazumeva se jedna vojska. Kakva jedna vojska kada će regruti iz Crne Gore služiti u Crnoj Gori, a Srbi će služiti u Srbiji. Prema tome, za pretpostaviti je da će se oficirski kadar podeliti - jedni će biti oni koji su iz Crne Gore i biće u Crnoj Gori, a oni koji su iz Srbije biće u Srbiji. Ako još uzmemo da Savet odbrane konsenzusom donosi odluke, jasno je da nema ni zajedničke vojske, ni zajedničke države.
Jednostavno, to je jedan prelazni period, to je jedno nedonošče koje će za tri godine postati ono što Crna Gora i Evropska unija žele. Već ako kažemo interes Srbije, tamo negde piše da će Srbija preuzeti sve obaveze kada su u pitanju ugovori, recimo i Rezolucija 1244; kako međunarodna zajednica radi na Kosmetu, sto posto je sigurno da posle tri godine... a, vidite kakav paradoks je uveo Solana - tri godine i kada je bio pregovor u Rambujeu da Kosovo uvede referendum, a sada isto tri godine do referenduma, kada treba odlučiti o konačnoj sudbini zajedničke države.
Prema tome, mi sa ovim sporazumom praktično udaljavamo Kosovo i Metohiju od Jugoslavije. Obzirom da imamo takvo demokratsko vreme, koje je drastično umanjilo mogućnost poslanika da se obrate građanima, a da bi svi moji drugari imali mogućnost da kažu svoje mišljenje, završavam sa ovim.

Reč ima narodni poslanik Golub Rajić, a posle njega narodni poslanik Slobodan Pavlović.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo poslanici, gospodine predsedniče Vlade, u dnevni red Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine po hitnom postupku je uvršten Sporazum o polaznim osnovama za preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore, dokument koji je rađen na jedan totalno nedemokratski način, iza zatvorenih vrata, bez učešća parlamentarnih poslaničkih grupa i poslanika kao predstavnika građana i naroda.
Ovo je jedan protivustavan dokument pomoću koga se vrši pokušaj ukidanja ustavnog poretka ili njegova suspenzija, gde je ključni faktor Solana i oni koji stoje iza njega. To je još jedna tehnologija produženog kažnjavanja srpskog naroda i Jugoslavije za ono što se dešavalo u prošlosti. Ovo nisu osnove za preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore, ovo je dokument za ukidanje države, za ukidanje Jugoslavije, jer mi do sada nismo imali odnose između Srbije i Crne Gore, pa da treba da ih preuređujemo. Imali smo državu koja se zvala Jugoslavija i ovo je papir koji treba tu državu da ukine, ali na rate, u naredne tri godine.
Crna Gora već duže ne poštuje savezni Ustav, krši ga i da je Ustavni sud radio svoj posao morao je da poništi sve zakone i da neko bude odgovoran za to. Međutim, predloženim sporazumom se legalizuje postojeće stanje. Oni će i dalje raditi isto i posle tri godine se po Sporazumu mogu otcepiti, bez prava da se osude ili da im se može prigovoriti. Ovaj sporazum ne obezbeđuje saveznu državu koja će funkcionisati u korist Srbije i Crne Gore, a da ne govorim o privredi i o tome da u naredne tri godine neće biti stranih ulaganja, neće država funkcionisati, a njenom daljem rasturanju doprinosiće i još veće udaljavanje Kosova i Metohije od Jugoslavije. Da li su dovoljne garancije da će se problem Kosova rešavati unutar Srbije?
Dakle, odgovornost za ove principe nove zajednice snose oni koji su pregovarali, koji su to stvorili i potpisali. Da li su potpisnici ovlašćena lica za jedan ovakav dokument i da li je u redu da pored postojećih i živih predsednika Srbije i predsednika Savezne vlade, gospode Milutinovića i Pešića, umesto njih to rade republički premijer Đinđić i potpredsednik Labus. Da li je ovo državni ili partijski dokument ili dogovor od ranije kojim se i dalje razgrađuje država? Ovih dana se i kod mene u istočnoj Srbiji potenciraju neka pitanja koja nikada nisu postavljena - baš u vreme popisa postavlja se vlaško pitanje.
Socijalistička partija Srbije smatra da građani Srbije i Crne Gore imaju pravo da odluče hoće li zajedničku državu. Postoji minimum ovlašćenja koji svaka zajednička država mora imati da bi bila od neke koristi. U suprotnom, fiktivna zajednička država može samo da zagorča život i jednima i drugima. Potrebno je kreirati savremenu i efikasnu zajedničku državu kao federaciju. Ona je neophodna, kako za stvaranje ambijenta socijalno pravedne tržišne privrede, ostvarivanje demokratije i ljudskih prava, tako i za ravnopravno povezivanje sa evropskim i ostalim svetom.
Socijalistička partija Srbije smatra da je Savezna Republika Jugoslavija najbolji izbor za Srbe i Crnogorce, za sve građane, za ostvarivanje nacionalnih i državnih interesa Republike Srbije i Republike Crne Gore, garancija nezavisnosti, napretka i slobode. Posle višedecenijskog rasturanja jedinstvenog privrednog prostora Jugoslavije, javlja se još jedna prilika za efikasno privredno uređenje kroz ustavno uređenje odnosa između dve republike u saveznoj državi, ali uz neki minimum funkcija, kao što su jedinstveni sistem i politika odbrane, inostranih poslova, ljudskih prava, privredni prostor, jedna valuta, centralna banka i carinski sistem.
Dakle, mi smo za zajedničku državu, ali ne onu koju obezbeđuje ovaj sporazum, nešto što još nije viđeno u svetu. Ovo je ipak poniženje za Srbiju i srpski narod, jer je Srbija manje ravnopravna od Crne Gore, što nije dobro; i o tome treba da se izjasne građani Srbije i ne trebaju nam tri godine za nove podele, ako već sada možemo spasiti jedinstvenu Srbiju, uz nerešeni status Kosova.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Pavlović, a posle njega narodni poslanik Vladimir Garčević.

Gospođo Mićić, gospodine predsedniče Vlade, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, stavove poslaničke grupe SPS u ovom parlamentu, a u vezi Polaznih osnova za preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore, na početku zasedanja izneo je šef naše poslaničke grupe prof. dr Branislav Ivković, a o tome su, kao što ste i sami videli, govorili uglavnom svi poslanici SPS u ovom parlamentu. Naravno, kao poslanik ove partije, u svakom slučaju prihvatam, podržavam i zastupam ove stavove, ali ne iz partijske discipline, jer smatram, kao uostalom i većina vas, da ovo nije političko i partijsko pitanje, nego visoko državno pitanje, da je u pitanju sudbina države i našeg naroda, a ne nijedne partije.
Zbog toga su i zaključci, ako ste zadržali u sećanju, pošto to niko drugi nije predlagao, išli u tom pravcu i na tim pozicijama, a okrenuti su pre svega budućoj ustavnoj povelji, kao najvišem aktu, ukoliko ova naša država zaživi, a ne ka polaznim osnovama. Ako se postavi pitanje zašto - zbog toga što mi ne podržavamo ovakve polazne osnove kao politički dogovor, iz razloga koji su navedeni kod prethodnih učesnika u raspravi, iz moje poslaničke grupe, a dozvolite mi da iznesem i lični stav u 10 tačaka, precizno i jasno.
Prvo, mi se zalažemo za zajedničku državu Srbije i Crne Gore, dakle federalnu zajednicu svih građana u obe republike, sa minimumom zajedničkih funkcija koje će biti u korist svih građana obe republike, a ovo što se predlaže Polaznim osnovama nije to, već nešto drugo i po mojim i našim ocenama će biti na štetu Srbije, što u suštini i uvodničari na zasedanju, premijer Đinđić i potpredsednik Labus, nisu sporili.
Drugo, celokupni postupak, pregovori, razgovori, izrada, usaglašavanje obavljeni su, po našem mišljenju, nedemokratski, iza leđa naroda i građana, iza leđa relevantnih organa i institucija u Srbiji i (moram i ja da pomenem tu stvar) bez učešća parlamentarne opozicije u ovoj skupštini, jer bi pozicije pregovarača možda bile drugačije da smo mi učestvovali.
Naši pregovarači koji su učestvovali u pregovorima, pre svega mislim na dr Koštunicu kao glavnog medijatora i potpisivača, na premijera Đinđića i potpredsednika Labusa, uz sva obrazloženja koja su ovde izneli, bez ljutnje, moram da kažem, očigledno nisu bili uspešni pregovarači u ovim pregovorima. To kažem zbog toga što su i sami priznali da nisu uspeli da u pregovorima nametnu polaznu platformu koju je pripremio DOS i koalicija "Zajedno za Jugoslaviju", već su pod pritiskom, kako oni kažu, morali da prihvate i potpišu Polazne osnove koje očigledno nisu u korist naše republike.
Neću da pominjem nedolazak gospodina Koštunice, neću da pominjem izjavu premijera Đinđića da je čuo od Solane za rešenje, neću da govorim o tome šta kaže i prof. dr Labus da je bio iznenađen, zaprepašćen i uvređen, ali je morao da prihvati, jer je to očigledno proces koji je tako trajao.
Peto, Polazne osnove, po svom sadržaju i rešenjima, praktično ukidaju SRJ i ispunjavaju sve zahteve Mila Đukanovića i njegovog režima da bez referenduma, koji bi sasvim sigurno izgubili, dobiju sve što su hteli i tražili; istovremeno, to predstavlja poniženje za Srbiju. To sam čuo i od poslanika crnogorskog parlamenta, u direktnom prenosu preko JU kanala.
Dakle, Polazne osnove potpuno nejasno definišu karakter i oblik državne zajednice, jer je očigledno da ova naša zajednica nije ni federacija, ni konfederacija, ni državna zajednica, ni zajednica država, ni savez, ni unija. Neki unikat, čudo neviđeno.
Dakle, prema Polaznim osnovama imaćemo državu sa republičkim granicama, bez slobodnog protoka roba, usluga, radnika, bez jedinstvenog ekonomskog prostora, sa dve monete, dve centralne banke, dve carine itd, što sasvim sigurno nije država.
Osmo, Polazne osnove predlažu i novo ime, dame i gospodo, naše buduće države, naše buduće zajednice, koja treba da se zove Srbija i Crna Gora. Bez ljutnje i bez vređanja, liči na ime države Cao Tome i Principe, Trinidad i Tobago, ja ne znam treću zemlju koja se tako zove, jer spaja dva ostrva itd.
Moram da kažem da svaka država, naravno, ima pravo na svoje ime, ime kojim se izražava osobenost položaja i tradicija naroda koji je naseljavaju. Stvar je političke mudrosti i kulture da se pronađe ime kojim ćemo ne samo biti zadovoljni, nego kojim ćemo se i ponositi.
Nemam vremena, zbog ostalih kolega, da vas podsećam i na Ä17. i na Ä 18. i na Ä 21. i na Ä 29. i na Ä 45. i na Ä 46. i na Ä 63. i na Ä 92. - sve su to godine u kojima smo se mi raspravljali i dogovarali i zadržali, u suštini, samo dva imena koja smo imali.
Ako bi sada postavili pitanje - kome smeta takva država i njeno ime, ja bih odmah tipovao na dvojicu, na dr Koštunicu, kao aktuelnog predsednika SRJ, koji kaže - svaku Jugoslaviju u mutnu Maricu i prekid sa bivšim režimom (to je, naravno, nešto što "ne pije vodu i ne drži", bar što se mene tiče) i gospodina Havijera Solanu, ako je uopšte gospodin, prvog bombardera NATO pakta na našu zemlju, koji je u stvari realizovao ono što je hteo NATO, SAD i ujedinjena Evropa.
Isteklo mi je vreme, za moje poslanike.
Želim na kraju samo da predložim sledeće - predlažem Narodnoj skupštini, predlažem premijeru Đinđiću, kao zastupniku Vlade, znam da će poslanička većina, koju ima DOS i ostale stranke u parlamentu, usvojiti Polazne osnove, predlažem da uz to usvojimo i radni zaključak, pored onoga što je i predložila naša poslanička grupa, a to je - kako je polaznim osnovama ova državna zajednica predložena sa ograničenim trajanjem na tri godine, kako je Rezolucijom 1244 Kosovo definisano takođe na tri godine, kako ćemo se posle tri godine svi izjašnjavati ponovo o istoj stvari, predlažem da za to vreme ne menjamo ime postojeće države, SRJ, da ne menjamo državne simbole, da ne menjamo obeležja, da ne menjamo lična dokumenta svih građana. Siguran sam da bi to bilo u interesu i države i naroda. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Garčević, posle njega narodni poslanik Toma Bušetić. Preostalo vreme poslaničke grupe SPS je 7,5 minuta.

Poštovane kolege poslanici, očekivao sam da ni jedan građanin nema pravo da uništi zemlju, da ni jedan građanin nema pravo sa teritorije Srbije da pomaže neprijatelju srpskog naroda i crnogorskog naroda u Crnoj Gori. To se pre svega odnosi na Mila Đukanovića, koji je izdao interese i zajedno sa određenim, manjinskim delom naroda u Crnoj Gori, dobio prethodne izbore.
Gospodine predsedniče Vlade, obećali ste i rekli - čuvaćemo zemlju, preuredićemo je. Što niste, kao čovek, i Vi, i Koštunica, pustili Mila Đukanovića da izvrši referendum u Crnoj Gori. Čudi me ponašanje i onih drugara "za Jugoslaviju", Peđe Bulatovića, trebali ste ga pitati - šta je doživeo u Komovima, u Andrijevici, kako gledaju na rasturanje Jugoslavije i zajedničke države Srbije i Crne Gore?
Hoćete li granicu, da je moram preći iz Vojvodine kod Zemuna, da je moram preći kod Sandžaka, da moram preći granicu da bih ušao u najsrpskije područje, Vasojeviće? Ko to ima pravo da se igra i u čije ime?
Dosta je bilo što je Milo Đukanović pasivno posmatrao bombardovanja u majskim događajima, malog sela Murine, sa sedam mrtvih, od toga troje dece, bez fabrike tu i bez ičega što je bilo potrebno. Dozvolite Milu neka ide na referendum. Tvrdim odgovorno - ukoliko nema podrške muslimanskog naroda, što sam shvatio da ima cilj da živi u jednoj državi, Milo Đukanović ne može referendumom Crnu Goru da odvoji.
S druge strane, sigurno je da, ukoliko je interes rastakanje i stvaranje javnog mnjenja pod pritiskom, maltretiranje građana Crne Gore od strane vlasti, onda ste napravili uslugu da se naredne tri godine maltretiranjem dođe do razaranja ove naše lepe zemlje.
Niste imali na to pravo, ni vi, ni predsednik Koštunica. Solana, koji je ubijao decu, a sada evo, potpredsednik Vlade se nalazi lepo tamo, pregovara sa Milom, šta će u novoj državi? Nema od te države ništa, vratite nam Jugoslaviju, da možemo da živimo u miru.

Reč ima narodni poslanik  Toma Bušetić.

Dame i gospodo narodni poslanici, sporazum o polaznim osnovama za preuređenje Srbije i Jugoslavije je tačka na zajedničku državu. To što je predložio Solana, u sadejstvu sa Đinđićem i Koštunicom, i nije država, jer nema nikakve atribute države.
Ali, šta smo mi mogli da očekujemo - Milo Đukanović je već nekoliko godina protiv zajedničke države, a Zoran Đinđić, Koštunica i Batić 10 godina su protiv te zajedničke države. Uostalom, Vladan Batić već mesecima vodi kampanju sa parolom - i Srbija da se pita. To je krajnje politički nepismeno, jer ko bi se odrekao dela svog naroda i dela svoje teritorije?
To je isto kao kada se Francuska sada odriče Baskije, samo što je ovo još rigidniji slučaj. Ali, šta smo mi mogli, opet, da očekujemo od Batića, jer jednostavno kako Dinkić i Đelić dobijaju gotova rešenja za ekonomska pitanja, tako Batić i Đinđić dobijaju gotova rešenja za državna i politička pitanja.
Predsednik Vlade reče da smo tokom čitave istorije imali ustavne krize i loša rešenja i tu je posebno apostrofirao 1992. godinu. Međutim, Ustav iz 1992. godine je sjajno rešenje u donosu na ovo što danas donose Koštunica, Đinđić, Batić i ostalo društvo. Imali smo veće građana, princip jedan čovek - jedan glas, veće republika, gde se obezbeđuje ravnopravnost.
E, Đinđić kaže - to nije moglo da zaživi. Živelo je to sve dok nije došao Đukanović, ucenjeni političar i podstican od zemalja NATO pakta. Kada je on uzeo DPS, bio je kraj.
Đinđić reče - nema mogućnosti da se dogovorimo, jer nema relevantnih političkih stranaka u Srbiji i u Crnoj Gori. To je tačno, ali 1992. godine je bilo. DPS je imao plebiscitarnu podršku u Crnoj Gori, a SPS u Srbiji. Je li tako? Tako je.
Miroljub Labus, potpredsednik Vlade, reče da je bio u dvostrukoj ulozi. Pa mi i znamo, Labus je stalno u dvostrukoj ulozi. Čas predstavlja MMF, čas Saveznu vladu. U ovom slučaju, oko ovog sporazuma, istovremeno je predstavljao i zapadne vlade i SRJ.
Ali, kakav je ishod - vidimo. Zastupao je interese ovih drugih. I Vojislav Koštunica nije amnestiran. Naprotiv, izuzetna je njegova odgovornost. Prva mu je izjava za ovu nakaradnu tvorevinu - "važno je da smo izvršili diskontinuitet sa bivšim režimom". Pa, bivši režim je bio sjajan u odnosu na ovo što sada Koštunica vodi, i Đinđić, i svi ostali. (Žagor.) To je istina.
Kaže predsednik Vlade - ovim sporazumom zaustaviće se dezintegracija Srbije. Gde će se zaustaviti? Sve je veća dezintegracija. Čović pravi izborne jedinice u Medveđi i Bujanovcu, čime će predati Medveđu i Bujanovac Šiptarima. To je svima jasno. Dalje, što se tiče dezintegracije, samo još ostaje da Stefanos Anino izrazi zabrinutost za Rašku, a to će se desiti. To će se, predsedniče Vlade, desiti.
Drugo, kada ćete da zaustavite Sonju Biserko i Natašu Kandić, koje su otvoreni neprijatelji ovog naroda. Pa, u svakoj državi njima bi mesto bilo znate gde. (Žagor.) Znate gde.
Mi nećemo glasati jer ovde nema ni "d" od države, od carine, neću o tome da pričam, o tome su već pričali svi. Na kraju, samo jedno pitanje: predsedniče, zašto samo srpske glavešine u Hag? Nemojte da nam kažete - pa, nije naš problem šta je sa Muslimanima i Hrvatima. Zašto samo Srbi? Gde je Izetbegović? Gde je Ejup Ganić? Gde je Mesić? Gde su oni? To se u Srbiji više ne prima.