Reč ima narodni poslanik Dušan Cvetković, jedan minut, ako  hoće da govori. Nije tu.
Reč ima Sreten Mitrović. Imate jedan minut, izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedniče Vlade, pitanje tipa zajednice u koju, prema Polaznim osnovama za preuređenje njihovih odnosa, treba da stupe Srbija i Crna Gora je, nema sumnje, istorijsko pitanje, posebno za Srbe sa Kosova i Metohije.
Svima nama je jasno, kada je reč o nama, o Srbiji, da ove polazne osnove, rasturanjem države, doprinose daljem udaljavanju Kosova i Metohije od Jugoslavije. Ostaje nam samo nada koju smo od potpisnika u uvodnom izlaganju čuli da, u slučaju da se Crna Gora otcepi, Srbija nasleđuje pravo na sukcesiju međunarodnih dokumenata, a posebno po Rezoluciji 1244.
Poseban problem je u tome što o našoj sudbini odlučuju oni koji su nas 78 dana bombardovali. Naročito su opasni i neprihvatljivi oni koji direktno ili posredno sugerišu mogućnost konstituisanja Kosova i Metohije kao posebne federalne jedinice u okviru Jugoslavije, što implicira izdvajanje iz Republike Srbije, a u slučaju nestanka Jugoslavije Kosovo bi postalo nezavisno.
Zbog nedefinisanog odnosa Srbije i Crne Gore i na osnovu Polaznih osnova, koje se nude u tekstu, teško će Srbi preživeti na Kosovu i Metohiji, a to javno govore predstavnici Zapada, koji zagovaraju nekakvu demokratiju i navodno žele multietničko Kosovo, poput Mareka Malickog, koji javno kaže da će Srbi na Kosovu teško preživeti za tri godine.
Smatram i delim mišljenje 95% Srba sa Kosova i Metohije, onih koji su ostali, kao i onih koji su u progonstvu: nema nam opstanka a ni povratka u južnu srpsku pokrajinu sve dok se vodi Solanska politika, potpomognuta sa jedne ili druge strane linije koja razdvaja koaliciju DOS, a koja govori - ja sam to uradio, on je kriv, on osporava ekonomski preporod Srbije, on neće Srbiju u Evropi. Otuda vas, gospodo iz DOS-a, pitam - da li ćete imati snage da se oduprete; ne sadašnjoj generaciji rođenih na jugu Srbije, već istoriji da odgovorite, na to pitanje.
Mnogo ste obećavali za vreme svoje revolucije, a mi od te vaše, nazovi revolucije, imamo sve dublje nabijanje glave u pesak i bavljenje samima sobom. (Predsednik - vreme.) Preko nekakvih promena organa vlasti na jugu Srbije, omiljenih u krugu ljudi bliskih - uvek kada je Kosovo u pitanju... (Žagor, glasovi - vreme.) vama je vreme - potpredsedniku Vlade, Nebojši Čoviću, koji se trudi da celoj Srbiji i celom svetu dokaže da podržava i dosledno se zalaže za sprovođenje Rezolucije 1244, a na drugoj strani, uporno izbegava da, kao potpredsednik Vlade, kaže - ne, i zaustavi dalje pogubno delovanje ljudi koji predvode razna udruženja, koja su oličenje ili duplo ja neprijateljske politike koja je izmislila platformu razbijanja Jugoslavije.
Ta politika je ...

Gospodine Mitroviću, drugi put vas upozoravam na prekoračenje vremena.

Evo, još pola minuta. Ta politika je poslala Kušnera da zajedno sa 50.000 tzv. mirovnih snaga protera 300.000 Srba sa Kosova i Metohije, Hekerupa da usvoji ustavne okvire i sprovede izbore na Kosovu i Metohiji, Štajnera da izabere vladu, predsednika Kosova i Metohije. Pitamo se koju će i kakvu odluku sprovesti sledeći naredbodavac politike koja nam sada predlaže Polazne osnove za razbijanje Jugoslavije, odnosno Srbije i Crne Gore. Hvala.

Ovim smo završili raspravu narodnih poslanika prema prijavama za reč. Da li se predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa javljaju za reč?
Izvolite, narodni poslanik Ratimir Svirčević, predstavnik poslaničke grupe Reformisti Vojvodine i Sandžačka demokratska partija, posle njega narodni poslanik Pelević.

Poštovano predsedništvo, gospodine premijeru, kolege narodni poslanici, poslanički klub Reformista Vojvodine i Sandžačke demokratske partije glasaće, odnosno  podržati Polazne osnove za preuređenje odnosa između Srbije i Crne Gore. To ćemo  učiniti iz nekoliko razloga.
Pre svega zato što je reč o Polaznim osnovama; dalje, zato što imamo grejs period, ili tajm aut od tri godine; zato što je predloženi dokument svojevrsna inicijacija za donošenje novog ustava Srbije, a naravno i Jugoslavije, koji bi, ko zna kada, bio predmet rada ovog parlamenta da nije ova prilika; dalje, i zbog toga što je svaka izvesnost u životu uopšte bolja od neizvesnosti; i, na kraju, zbog toga što smatramo, a to se moglo zaključiti i iz ove rasprave, da je svaka alternativa ovim polaznim osnovama lošija varijanta. Eto, to su ti argumenti.
Pokušaću da ih obrazložim. Prvi, mislimo da Polazne osnove dozvoljavaju veći stepen slobode u koncipiranju i usvajanju konačnih rešenja. Dakle, nemamo betonirano rešenje iz koga nema daljih mogućnosti da se određene stvari koriguju. Ustavnu povelju tek treba da donesemo, a u ovom dokumentu imamo načelo tzv. preispitivanja. Dalje, u toku naredne tri godine i Srbija i Crna Gora, po predloženom dokumentu, mogu slobodno, samostalno, bez tenzija, ucenjivanja, nelogičnosti u zastupanju svojih interesa, da se samostalno razvijaju i grade svoje države.
Kakvu mi to imamo situaciju danas najbolje govori to što je Socijalistička narodna partija, SNP, opozicija u svojoj zemlji - članici, a na vlasti je u državi; pošto Crna Gora ne prihvata i ne priznaje odluke Saveznog parlamenta, naročito ne odluke Savezne vlade, praktično ova hotelska "hajatovsko - kontinentalska" ekipa je vlast u Srbiji. Znači, Srbija ima dve vlade, dva parlamenta i još gomilu dupliranih institucija.
U Saveznom parlamentu, podsetiću vas, još uvek postoje, po mom mišljenju, predstavnici nepostojećih partija. Vi znate da u Saveznom parlamentu još postoji desetak članova, odnosno poslanika iz JUL-a. Oni treba da odluče sutra o tome da li će se usvojiti zakon o Haškom tribunalu, utiču na mnogo toga, a mislim da nikakvo utemeljenje u biračkom telu nemaju. Da ne spominjem sada pitanje troškova savezne administracije. Kažu da ima oko 12.000 zaposlenih i pogodićete ko to sve plaća. Plaćaju poreski obveznici iz Srbije.
Za reformiste je od izuzetnog značaja treći argument koji sam ovde izneo, a to je inicijacija za promenu Ustava Srbije. Ovde se u dokumentu kaže da pored usaglašavanja do kraja 2002. godine, obe zemlje članice treba da donesu nove ustave. S obzirom da Vojvodina nije pitana u izradi ovog dokumenta, nije bila pitana u mnogim drugim stvarima, što je potpuno neopravdano, podsetiću da je Vojvodina autonomna pokrajina jedne od država članica, nadam se da kod izrade Ustava ta greška neće biti ponovljena, da ćemo u takvom novom ustavu promeniti ustavni položaj Vojvodine, definisati ga na način kako treba; nećemo donositi improvizacije i provizorijume tipa omnibus zakona i slično, nego ćemo trajno rešiti tu situaciju.
Nadam se, dalje, da je veoma važan faktor taj trogodišnji grejs preiod zbog toga što će biti najmanje jedan ciklus izbora i u Srbiji i u Crnoj Gori. Kažem, najmanje, a teorijski je moguće, a i praktično, da ih bude i više. Možda će u naredne tri godine u parlamente doći neki novi ljudi, neki ljudi koji će imati bolja, novija, razumnija rešenja. Moguće, teorijski i praktično, da neće biti ovi sadašnji predsednici republika, neće biti ni predsednik savezne države, odnosno unije Srbije i Crne Gore, verovatno će biti neko drugi. Moguće je čak, i praktično i teorijski, i da sadašnji premijer Srbije neće biti tada premijer.
To ja ne znam, ali je praktično i teorijski moguće. Mislim da se i gospodin premijer slaže s tim i šta tu ima nečeg lošeg? Možda je moguće, slažem i sa tim, da ćemo imati bolja rešenja. Ta odgoda od tri godine ima daleko veći značaj nego što je samo, kako ovde neko kaže, mrcvarenje i tome slično. Kamo sreće da je Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija imala trogodišnji grejs period. Što se tiče priče da međunarodna zajednica glumi, neko bi rekao da dobro glumi, a neko bi rekao da loše glumi, mislim da ne glumi.
Oni jednostavno imaju svoju tačku topljenja, do određene granice podržavaju ono što smatraju da je razumno i kada vide da to nije moguće, onda prihvate ono rešenje kakvo je jedino moguće.
U ovom trogodišnjem periodu šta može da se desi? Može da se desi da imamo istu valutu. A kako? Neće Crna Gora prihvatiti dinar, ali možda će Srbija prihvatiti euro, evo vam iste valute. Imamo različite carine. Međunarodna zajednica će nas naterati da usaglasimo carine, imaćemo iste carine. Da li su to dometi, da li je to ono što mi želimo ili nije?
Nadam se da neće biti preimenovanja, nadam se da predsednik Savezne Republike Jugoslavije neće biti preimenovan u predsednika Srbije i Crne Gore, nego da će ga birati. Nadam se da, recimo, guverner Narodne banke Jugoslavije neće biti preimenovan nego ćemo novog birati.
To su sve mogućnosti koje se, kako bih rekao, nameću i koje su po meni pozitivne.
Znači, u svakom slučaju ide se ka novom, efikasnijem i demokratskijem načinu razrešenja. Ono što mene ovde posebno čudi, a s obzirom da veliki broj poslanika ovde zagovara nove izbore odmah, ove polazne osnove i njihova razrada podrazumevaju izbore kada se preuredi Ustav, kada se donese novi ustav Srbije itd. Glasajte za ovo, izbora će pre biti, ukoliko se pre izborimo za ove promene u odnosu na ovo što stalno tražite. Vi kao da nikada nećete biti na vlasti, pa tražite prethodne izbore, iako vam se ovo ovde nudi. Znači, glasaćemo za ovo rešenje i voleo bih, ako je moguće, još neko da me ubedi da postoji bolja alternativa.

Reč ima narodni poslanik Borislav Pelević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SSJ za ovu tačku dnevnog reda.
Da li se još neko od predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? Narodni poslanik Branislav Ivković.

Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Vlade, dragi gosti, danas će nažalost u ovom visokom domu Srbije biti doneta odluka kojom će se dati podrška Polaznim osnovama za preuređenje odnosa između Srbije i Crne Gore. Kažem, nažalost, jer će to biti na štetu građana Srbije, jer će time građani Srbije još jednom biti poniženi i degradirani.
Ovaj sporazum su potpisala tri čoveka, potpuno samovoljno, bez pitanja naroda Srbije. To su gospodin Koštunica, gospodin Đinđić i gospodin Labus. Nisu pitali narod Srbije, ni preko sredstava informisanja, ni okruglih stolova, ni javnom raspravom, ni referendumom, ni plebiscitom. Oni su već pre toga obezbedili skupštinsku većinu i u republičkom, i u saveznom i u parlamentu Crne Gore. Ovo samo predstavlja običnu farsu i verifikaciju već donete odluke.
Svako tumači ovaj sporazum na svoj način i to samo pokazuje koliko on nije dobar za građane Srbije. On je dobio 90% podrške u Crnoj Gori jer su i SNP, i Narodna stranka i Srpska narodna stranka, kao predstavnici opozicije, za ovaj sporazum, ali i vladajuća DPS Mila Đukanovića. Jedino su dve male partije, koje nemaju ni 10% uporišta u biračkom telu Crne Gore, protiv, jer su želele od početka nezavisnu Crnu Goru, sad i odmah, Liberalni savez i Socijaldemokratska partija. Ovo znači samo prolongiranje odvajanja Crne Gore od Srbije, znači samo dalje mučenje na tri godine, kada će po ovom sporazumu Crna Gora imati pravo da se odvoji i kada će za to steći međunarodni kredibilitet i međunarodno priznanje.
To je jasno rečeno u ovom dokumentu. Ali, postavlja se pitanje -šta će biti sa Kosovom i Metohijom posle tri godine? Da li ste imali u vidu, gospodine predsedniče Vlade, da je na tri godine verifikovan mandat kosovskoj Skupštini i Vladi Kosova? Dakle, postoji velika opasnost da se istog dana, kada se odvoji Crna Gora i kada nestane zajednička država, odvoji i Kosovo i Metohija i da dobije međunarodno priznanje za svoju nezavisnost, kao nezavisna albanska država u Srbiji. Da li ste o tome razmišljali, gospodine predsedniče Vlade?
Siguran sam da niste, jer ovo znači da će biti ispoštovana Rezolucija 1244, po kojoj se Kosovo i Metohija posmatra kao deo Jugoslavije, dakle zajedničke države. Onog momenta kada je ne bude, Savet bezbednosti će doneti rezoluciju da nema ni Kosova ni Metohije u sastavu zajedničke države, jer nema gde da bude Kosovo i Metohije, pošto se po toj rezoluciji posmatra kao deo zajedničke države Jugoslavije koje već neće biti.
Našu budućnost danas rešavaju drugi. Srbija korak po korak gubi svoju samostalnost, svoj identitet, donose nam papir koji mora da se potpiše. Srbija polako postaje polukolonija, država u kojoj mi Srbi više nemamo pravo glasa i u kojoj mi građani Srbije više ništa ne odlučujemo. To nije dobro, a to sve zato jer smo mi Srbi jedini narod na ovim prostorima koji nije doneo svoj nacionalni program i koji nema svoje nacionalne ciljeve. Svi narodi u okruženju su imali svoje nacionalne ciljeve i svoje nacionalne programe, i Slovenci, i Hrvati, i muslimani, pa čak i Šiptari i Makedonci, samo mi Srbi nismo znali da donesemo svoj nacionalni program. Dan danas ga nemamo i zato se dešavaju ovakve stvari, kao što je ovaj sporazum o polaznim osnovama o preuređenju odnosa Srbije i Crne Gore.
I sve dok vladajuća koalicija, u saglasnosti sa nacionalnim institucijama kao što su Srpska pravoslavna crkva, Akademija nauka i umetnosti i druge naše institucije, ne donesu nacionalni program, dešavaće nam se ovakve stvari. Mi lutamo i dalje.
DOS nema strategiju da izvuče ovu zemlju iz krize u kojoj se nalazi, iz nacionalne krize, iz političke krize, iz bezbednosne krize, iz ekonomske i socijalne krize.
Nova država će biti poprište sukoba i unutar same Srbije, jer, kao što znate, čak ni u DOS-u nije postignuta saglasnost o ovim polaznim osnovama. Nije postignuta saglasnost u Srbiji, u Crnoj Gori.
Svi ovo tumače onako kako njima odgovara: SNP kao pobedu zajedničke države, DPS Mila Đukanovića samo kao prolongiranje nezavisne Crne Gore na rok od tri godine. Šta mi u Srbiji slavimo? Ništa. Još jednom su građani Srbije degradirani, poniženi, još niko nije čuo njihovo mišljenje. Šta znači naziv - Srbija i Crna Gora? Mogao je bolji naziv, primereniji stanju u kome se nalazimo, recimo Crna Srbija ili, Gora Srbija, jer čini mi se da gore od ovoga gde se danas nalazimo teško da može da bude.
Šta znači odrednica - pozitivna diskriminacija? Postoji diskriminacija koja je diskriminacija. Šta znači pozitivna diskriminacija poslanika Crne Gore? Pre bih rekao da je to diskriminacija poslanika Srbije, odnosno naroda Srbije, građana Srbije u saveznom parlamentu, koji će biti, gle čuda, jednodomni, a ne dvodomni. Ovo nije ni federacija, ni konfederacija, ni unija.
Čak i Evropska unija ima više zajedničkog nego što ima Srbija i Crna Gora po ovom sporazumu. Imaju makar zajedničku carinu i zajedničku valutu - evro. Kod nas će biti u Crnoj Gori - evro, u Srbiji - dinar, na Kosovu i Metohiji - evro. Kakva je to unija? To nije ni unija, ni federacija, ni konfederacija.
Šta znači da se vojni rok služi u dve države? Naravno da će svaki regrut, ma koliko bio rodoljubiv i patriota, služiti što bliže svojoj kući. To je normalno za sve vojnike. Mi ćemo ovim dati saglasnost za stvaranje crnogorske vojske, koja će koristiti infrastrukturu koju smo mi sagradili u Crnoj Gori, koja će koristiti sve naše elementa koje smo mi dali toj našoj vojsci, bivšoj JNA, a sada Vojsci Jugoslavije. Dakle, mi potpisivanjem ovog sporazuma učestvujemo u stvaranju nezavisne crnogorske vojske kao elementa buduće nezavisne Crne Gore.
Šta znači rotacija i jedna stolica? Kakva je to jedna stolica u Ujedinjenim nacijama, kada će godinu i po dana na toj stolici sedeti neko iz Srbije, a godinu i po neko iz Crne Gore? Da li mislite da će taj neko iz Crne Gore štititi interese Srbije? Naravno da neće, štitiće samo interese Crne Gore. Crna Gora je dobila dve stolice u Ujedinjenim nacijama, formalno - pravno ne, ali faktički da. Šta znači ravnopravnost i paritet? Kako može biti paritet između 8,5 miliona građana Srbije i 650.000 građana Crne Gore? Ne postoji takav paritet. To ne postoji nigde na svetu i zaista je ovo samo na štetu građana Srbije, a posebno Srba koji žive u Srbiji.
Naravno, dobro je što se u ovom dokumentu kaže da će biti održani izbori. To je jedino rešenje, novi izbori na svim nivoima u Srbiji, i lokalni, i republički, i predsednički i savezni. To je jedini način da se tačno vidi ko koliko vredi u ovoj zemlji i da se ovakvi akti, koji štete građanima Srbije i Srbiji kao državi, anuliraju i ponište. Sasvim je sigurno da ovo ne može biti dobro za građane Srbije i da ovo ne može biti u korist građana Srbije.
Zato što je ovaj dokument u stvari separistički, zato što obezbeđuje nezavisnu Crnu Goru, zato što predstavlja veliku opasnost za Kosovo i Metohiju nakon tri godine, zato što su građani Srbije ovim sporazumom degradirani, poniženi, SSJ će glasati protiv ovog sporazuma.

Reč ima narodni poslanik Branislav Ivković, predsednik poslaničke grupe SPS-a, a posle njega narodni poslanik Zoran Ćirković, zamenik predsednika poslaničke grupe Nove Srbije.

Dame i gospodo poslanici, poštovani gospodine Đinđiću, nije mi bilo prijatno da slušam vašu reakciju tokom izlaganja narodnog poslanika Tome Bušetića, kada je govorio o jugu Srbije, niti mi je bilo prijatno da slušam vašu reakciju na izlaganje narodnog poslanika Sretena Mitrovića, koji i dan-danas živi u Čaglavici na Kosovu i Metohiji, kada je govorio o Kosovu i Metohiji.
Zarad vas i vaše odgovornosti prema srpskom narodu i građanima Srbije, u ovom dokumentu nalazi se i koje slovo Rezolucije 1244. U tom dokumentu je gospodin Havijer Solana potpisao da garantuje da će se tragovi Rezolucije 1244, pošto se ona u suštini i ne primenjuje u poslednjih godinu i po dana, primenjivati na Srbiju ukoliko nakon tri godine dođe do razlaza između Crne Gore i Republike Srbije. Ko je Havijer Solana, šta je on za donosioce odluke o Rezoluciji 1244? Sve vas da podsetim da je Havijer Solana zastupnik Evropske unije, a da je Rezoluciju 1244 doneo Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji u ovom trenutku nema blage veze sa Solanom, jedino što je morao na neki način, posredno, da verifikuje njegovu odluku o agresiji na našu zemlju.
Ponavljam, SPS smatra da treba težiti ulasku Republike Jugoslavije, naše države, u Evropsku uniju. Sigurno se zalažemo za međunarodnu saradnju, ali, ponavljam, najblaže rečeno, nije fer od njih što nam šalju ovde gospodina Havijera Solanu, da nam našeg premijera Đinđića obaveštava šta se prethodno dogovorio sa predsednikom Koštunicom.
Moram da kažem i sledeće o jugu Srbije, da sigurno on jeste deo Srbije i Jugoslavije, a da na tom jugu Srbije gospodin Čović potpisa dokument po kojem u Bujanovcu Šiptari imaju 24 izborne jedinice, Srbi 14, a Romi tri, a inače je odnos otprilike 50%:50%. Čović rešava probleme, a iz Preševa su nagla iseljavanja u poslednjih mesec i po dana.
Govorim i o Kosovu i Metohiji, odakle je naš Sreten Mitrović. Nije stigao da vam kaže da je Čović potpisao da našeg obrazovnog i zdravstvenog sistema verovatno od septembra više nema za Srbe na Kosovu i Metohiji. O tome i te kako treba govoriti.
Da se vratim na ovo o čemu danas razgovaramo. Radi vas i radi sebe, pročitao bih deo Odluke Velike Narodne skupštine srpskog naroda u Crnoj Gori, donete na sednici od 13. novembra 1918. godine u Podgorici:
"Srpski narod u Crnoj Gori jedne je krvi, jednog jezika i jednih težnji, jedne vjere i običaja sa narodom koji živi u Srbiji i drugim srpskim krajevima. Zajednička im je slavna prošlost kojom se oduševljavaju, zajednički ideali, zajednički narodni junaci, zajednička patnja, zajedničko sve što jedan narod čini narodom. Kada je u srednjem vjeku formirana srpska država pod dinastijom slavnih Nemanjića, odmah u početku njenog stvaranja srpski narod u granicama današnje Crne Gore ušao je u sastav njen i za sve vrijeme njenog trajanja, oko 200 godina, igrao u njoj važnu ulogu".
Preskačući jedan deo, vratio bih se samo na Berlinski kongres, kako su ga protumačili učesnici Velike Narodne skupštine srpskog naroda u Crnoj Gori, zarad današnjice:
"Na Berlinskom kongresu, posle krvavog rata koji su vodile Srbija i Crna Gora, pomagane bratskom Rusijom, za oslobađanje i ujedinjenje svojih suplemenika, Austrougarska je uspela da im osujeti i oduzme sve plodove te borbe i da prigrabi sebi dvije klasične srpske oblasti: Bosnu i Hercegovinu, u kojima je i pukla prva puška za oslobađanje, i da između Srbije i Crne Gore, u novopazarskom Sandžaku, naseljenim kompaktnom masom srpskog življa, ostane i dalje turska vlast, a uz nju i austrijski garnizoni, te da Austrija i Turska zajednički čuvaju da se Srbija i Crna Gora ne ujedine i da pokušaj za to onemoguće".
Neka one koji govore danas o Srbiji i Crnoj Gori, dozove pameti ideja o bošnjačkom narodu danas na tlu Sandžaka.
Na kraju, za gospodina Labusa, koji danas pregovara, nije tu, pa mu prenesite šta su rekli učesnici velikog skupa srpskog naroda u Crnoj Gori:
"Ekonomski interesi Crne Gore nerazdvojno su vezani za Srbiju i ostale srpske krajeve. Odvojena od njih, a pri tome po samoj prirodi zemljišta najsiromašniji kraj možda u celom svetu, ona ne bi imala nikakvih uslova za samostalni život, ona bi bila unapred osuđena na smrt.
Dakle, i ekonomski interes srpskog naroda u Crnoj Gori imperativno traži ujedinjenje sa braćom u Srbiji i ostalim našim krajevima. Politički interesi takođe iziskuju ujedinjenje. Pored velike ujedinjene Jugoslavije, kakav bi bjedan politički značaj imala malena, slaba i sirota Crna Gora, mislimo da nije potrebno naročito ni isticati".
Zbog toga je poslanička grupa SPS, podrazumevajući da će se poštovati skupštinski Poslovnik o radu, predložila zaključke. Naime, proceduralno se podrazumeva da ova skupština ne bi trebalo da usvaja dokument koji je potpisan mimo njenog znanja i koji je sada ovde njoj dat. Taj dokument ova skupština može samo da oceni i da da svoj stav, zaključke o njemu, a nikako da ga sada glasa.
Zbog toga smo mi podneli sledeći predlog zaključaka. Polazeći od načina predviđenog za razmatranje dokumenta Polazne osnove za preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore u Narodnoj skupštini Republike Srbije, poslanička grupa SPS u Narodnoj skupštini predlaže sledeće zaključke:
1. Polazne osnove za preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore ne definišu dovoljno jasno karakter državne zajednice Srbije i Crne Gore i njene nadležnosti. Predlažemo da tokom izrade ustavnog dokumenta osnova budu sledeći stavovi: opstanak zajedničke države uslov je daljeg razvoja, mira i stabilnosti na Balkanu i čitavom regionu. Njen nestanak bio bi u suprotnosti sa vekovnim zalaganjima mnogih pokolenja srpskog i crnogorskog naroda. SRJ je najbolji izbor za Srbe i Crnogorce, za sve građane, kao i za ostvarivanje nacionalnih i državnih interesa Republike Srbije i Crne Gore, garancija je nezavisnosti, napretka i slobode. Građani Srbije i Crne Gore imaju pravo da odluče hoće li zajedničku državu. Postoji minimum ovlašćenja koje svaka zajednička država mora imati da bi bila od interesa za republike članice. U suprotnom, bila bi to fiktivna zajednička država.
Zato je potrebno kreirati savremenu i efikasnu zajedničku državu kao federaciju. Ona je neophodna kako za stvaranje ambijenta socijalno pravedne tržišne privrede, za ostvarivanje demokratije i ljudskih prava, tako i za ravnopravno povezivanje sa evropskim i ostalim svetom.
Pored jedinstvenog međunarodnog subjektiviteta na bazi višedecenijskog kontinuiteta, federalna Jugoslavija mora da ima jedinstven sistem i politiku odbrane i inostranih poslove, jedinstven sistem ostvarivanja i zaštite ljudskih prava i jedinstven privredni prostor.
Efikasno privredno uređenje podrazumeva jedinstven ekonomski prostor sa potpunom slobodom kretanja robe, usluga, radnika i kapitala, slobodom osnivanja preduzeća i banaka, jednom monetom, jednom centralnom bankom, jedinstvenim carinskim sistemom i jednom carinskom tarifom, fiskalnim federalizmom, porezom na dodatu vrednost i saveznim budžetom sa značajnim sopstvenim izvorima prihoda.
2. Ustavna komisija koja će se formirati radi izrade ustavnog dokumenta, ustavne povelje, treba da bude sastavljena na paritetnom principu uz učešće svih parlamentarnih stranaka u republičkim skupštinama i u Skupštini SRJ.
3.Tako pripremljen ustavni dokument upućuje se građanima Srbije i Crne Gore na izjašnjavanje putem referenduma, imajući u vidu činjenicu da su građani nosioci suvereniteta države.
Ovo su zaključci koje SPS preko svog poslaničkog kluba predlaže vama na usvajanje.
Želim na kraju da kažem, i premijer Đinđić je ovde istakao, da su dosadašnji ustavi bili na štetu Srbije. Zaista jesu. Posebno Ustav iz 1974. godine koji je jednoj jedinstvenoj državi uveo granice, uveo tarabe, zarad Kardeljevih ideja o secesionizmu Slovenije i Srbije iz Jugoslavije. Ustavnim promenama iz 1990. godine mi smo postali normalna država.
Sigurno je da danas nije nimalo lako ni onima koji danas odgovaraju, jer su imali većinu na saveznim i republičkim izborima. Nije prijatno slušati gospodina Koštunicu koji prijem kao 199 banana države u UN proslavlja time da kaže da je Jugoslavija očuvana. Nakon godinu dana kaže da Jugoslavije nema. Mislim da je odgovornost lidera DOS-a danas da organizuju okrugli sto kome će prisustvovati predstavnici svih parlamentarnih stranaka i u Republici Srbiji i u SRJ, kao i da se dogovori o konsenzusu nacionalnih interesa oko kojih se nećemo preganjati, koji neće biti argumenti za međustranačka prepucavanja.
Jednostavno, vi koji sada imate trenutnu većinu u saveznom i republičkom parlamentu imate većinsku odgovornost da okupite sve političke provencijencije ovde na tlu Srbije, da se dogovorimo šta je konsenzus oko nacionalnih interesa, oko čega nema prepucavanja, da zajednički delujemo, da delujemo kao celina gde nema nijedne pukotine koja može postati razvojna i iskorišćena spolja. Ako tako jedinstveno delujemo, ako se dogovorimo oko nacionalnih interesa, verujem i da će međunarodna zajednica takav jedinstveni stav prihvatiti. Hvala lepo.