Reč ima predsednik Vlade, gospodin Zoran Đinđić.

Govorio sam o vojsci u kojoj sam ja bio. To je bilo 1979. godine. Gospodine Nikoliću, ako vi 20 godina ne razlikujete, onda imate malo veće probleme od političkih.
Drugo, ako se radi o tome, nikad se ne prerušavam. Sve vreme, i tada i danas govorio sam, nekada sa manjim političkim uspehom, nekada sa većim. Vi ste majstor za prerušavanje, od patriotskog folklora do mudrosti, od umerenosti, do ekstremizma. Zaista, kao onaj petao na vetru koji se vrti za koga ne znate gde će da stane i u kom će pravcu da pokaže.
Vašem poslaniku sam savetovao da svakoga dana čita nešto o teoriji države i demokratije da ne bi tražio izbore svakoga dana, da bi shvatio da je izborni mandat četiri godine kako bi država bila stabilna. Ne znam šta vi u tome vidite, da ne preterujem sada kao vi, ali u svakom slučaju to bi se u psihoanalizi nazvalo projekcija. Znači, vi u tome vidite nešto što nisam rekao. Nikav to seksizam nije bio da su izbori u parlamentarnim demokratijama svake četiri godine. To je, naprosto, jedan princip u kome nema nikakvog seksa, nego je to čista politička teorija.

Gospodine Ivkoviću, možete po Poslovniku, nema osnova za repliku.

Gospodine Đinđiću, vi ste bili narodni poslanik i molim vas objasnite predsednici Skupštine da kao poslanik imam pravo na repliku ukoliko me govornik pogrešno protumači - član 98. stav 4. Po Poslovniku tražim svoje pravo na repliku, jer sam pogrešno protumačen. Jednostavno, imam pravo na svoju emociju o Jugoslaviji u kojoj sam živeo, zemlji koja je, pre svega, zadovoljila pravo mog srpskog naroda da živi u jednoj državi, ne ugrožavajući pravo ni jednog drugog naroda. Ako je to vreme bilo oličeno Centralnim komitetom i Titom, ovo vreme oličeno je politbiroom DOS-a. Mogu samo da kažem, ona  Jugoslavija se raspala posle Tita, a ova se raspada za vaše vreme.
(Tomislav Nikolić: Replika.)

Gospodine Nikoliću, nemate pravo na repliku. Nisam vam dala reč. Već ste jednom koristili.

Gospodine Nikoliću, molim vas da se udaljite sa govornice pošto vam nisam dala reč. Prema članu 98. stav 3, moje diskreciono ovlašćenje je da odlučim da li imate pravo na repliku ili ne. Ovaj put sam odlučila da nemate. Malopre ste imali pravo na repliku, sada nemate.

Zaključujem pretres.

Stavljam na glasanje dokument Polazne osnove za preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore.

Za 146, protiv 79, uzdržan jedan, nisu glasala tri, od ukupno 229 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila dokument Polazne osnove za preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore.

Određujem pauzu do 15,00 časova.

(Posle pauze - 16,05.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da radi utvrđivanja kvoruma ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum i možemo nastaviti rad.
Zahvaljujem se na strpljenju onima koji su došli na vreme. Do zakašnjenja je došlo zato što su bila u toku dva skupštinska odbora i molim predsednike skupštinskih odbora da više ne zakazuju odbore za vreme zasedanja.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZDRAVSTVENOM OSIGURANjU (zajednički načelni pretres sa izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti)
Podsećam vas da je Narodna skupština donela Odluku da se obavi zajednički načelni pretres o ova dva predloga zakona i da je ukupno vreme za raspravu pet časova.
Otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Da li predstavnik predlagača, prof. dr Žarko Korać, potpredsednik Vlade Republike Srbije, želi reč? (Da.) Izvolite.

Gospođo predsednice, poštovani narodni poslanici, s ozbirom da ste objedinili ovu raspravu prvo ću govoriti o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, a zatim o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Razlog za donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju je pre svega u tome da bi se on uskladio sa Zakonom o radu, koji je stupio na snagu 21. decembra 2001. godine. Može se reći da predloženim izmenama i dopunama, a u vezi sa ranije izvršenim izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju iz maja meseca 2001. godine, započinje sprovođenje reforme u sistemu zdravstvenog osiguranja, sa ciljem usklađivanja sa principom bruto zarada. Tako da predložene izmene imaju cilj definitivno napuštanje neto principa obračuna naknade zarade za vreme privremene sprečenosti za rad.
Kako je Zakon o radu na nov način regulisao zaradu i pravo zaposlenog na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zaposlenog kod poslodavca, kao i prava na odsustvovanje sa rada zaposlenog roditelja zbog neophodne posebne nege deteta zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti, bilo je neophodno izvršiti odgovarajuće izmene i dopune u Zakonu o zdravstvenom osiguranju. S tim u vezi, predloženo je nekoliko bitnijih izmena i obrazložiću ih po onom redosledu kako se pojavljuju u ovim izmenama.
1. Zakon o radu je propisao da naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad osiguranika za prvih 30 dana obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava. Bilo je neophodno da se utvrdi obaveza Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje da isplaćuje ove naknade nakon 31 dana sprečenosti za rad osiguranika, imajući u vidu činjenicu da je, po sada važećim odredbama Zakona o zdravstvenom osiguranju, Republički zavod za zdravstveno osiguranje isplaćivao naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad, od 61 dana, odnosno da je od tog dana ovu obavezu imao poslodavac.
Ovaj predlog ima za cilj rasterećenje poslodavca, isplatu naknade zarade nakon 30 dana sprečenosti za rad, a što će naravno omogućiti veću ekonomičnost u poslovanju. Pored toga, predložena mera može dovesti do racionalnijeg korišćenja prava na odsustvovanje sa rada zbog bolovanja, odnosno do smanjenja zloupotrebe navedenog prava, a što je inače u ranijem periodu bila vrlo česta pojava.
2. Predloženo je da osnov za naknadu zarade čini zarada utvrđena u skladu sa Zakonom o radu, opštim aktom ili ugovorom o radu koji bi osiguranik ostvario u mesecu za koji se isplaćuje naknada zarade, da nije nastupila privremena sprečenost za rad, bolest, povreda ili nešto drugo. Na predloženi način napušten je neto princip obračuna osnova za naknadu zarade, koji je bio do sada zastupljen u Zakonu o zdravstvenom osiguranju i prihvaćen je bruto princip obračuna osnova za naknadu zarade, čime se ovo pravo usklađuje sa bruto principom obračuna zarade.
Takođe je predloženo da u naknadu zarade ne mogu ući troškovi druge naknade koje u skladu sa propisima o radu nemaju karakter zarade, a čime je zadržan princip da osiguranik ima pravo na naknadu zarade koju bi po zakonu ostvario da nije nastupila privremena sprečenost za rad, kao i da mu se ne nadoknađuju druge vrste naknade zarade koju po Zakonu o radu nemaju karakter zarade.
3. Predloženo je da se iznos naknade zarade isplaćuje u visini od 65% od osnova za naknadu zarade, odnosno zarade koju bi osiguranik ostvario u mesecu za koji se isplaćuje naknada zarade da nije nastupila privremena sprečenost za rad, s tim što tako obračunata naknada ne može biti niža od minimalne zarade utvrđena u skladu sa zakonom.
U cilju zaštite kategorije - oboleli i povređeni, a to pre svega u slučaju kada je uzrok sprečenosti za rad povreda na radu i profesionalna bolest, dobrovoljno davanje tkiva ili organa, kao i održavanje trudnoće, predloženo je da se naknada zarade u tom slučaju isplaćuje u iznosu od 100% osnova za naknadu, odnosno da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđena u skladu sa zakonom.
4. Takođe je predloženo da naknade zarade za lica koja obavljaju samostalnu delatnost odnosno koja su osnivači radnji ili preduzeća, koji u njima obavljaju određene poslove, iznosi 65% od bruto prosečne osnovice na koje je to osigurano lice plaćalo doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje u prethodnom kalendarskom periodu. Kod ove kategorije osiguranika utvrđeni su slučajevi kada naknada zarade iznosi 100% od osnova od koga se naknada zarade utvrđuje i to u slučajevima poverede na radu, profesionalne bolesti, dobrovoljnog davanja tkiva i organa, kao i u slučaju održavanja trudnoće.
5. U cilju zaštite zaposlenih, čiji poslodavac privremeno ne isplaćuje zarade, koji su na bolovanju, zadržano je pravo na naknadu zarade onim licima koja u prethodnom periodu nisu primala zaradu u skladu sa Zakonom o radu.
6. Imajući u vidu karakter napred navedenih normi, odnosno način utvrđivanja osnovice od koje se naknada zarade zaposlenih osiguraonika obračunava, predloženo je brisanje onih odredbi koje regulišu dosadašnji način usklađivanja naknada zarade, u slučajevima kada privremena sprečenost traje više mseci.
7. Kako je Zakon o radu propisao da se naknade zarade za vreme odsustvovanja sa rada jednog od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti isplaćuje u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci, bilo je neophodno ovo pravo brisati iz sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja. Dakle, praktično je izmešteno u drugu oblast.
8. Predložene su naravno i određene izmene odnosno dopune koje pre svega imaju pravno-tehnički karakter, a sa ciljem da se određeni članovi Zakona o zdravstvenom osiguranju usklade sa napred iznetim.
Nekoliko reči o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Razlog za donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti je to što je potrebno da se on uskladi sa Zakonom o radu, koji je stupio na snagu 21. decembra 2001. godine. Predložene izmene nemaju karakter reformskih rešenja, s obzirom da je u toku rad na celovitoj reformi sistema zdravstvene zaštite. Tri osnovna segmenta koji su ovim zakonom usklađena sa Zakonom o radu su sledeća:
1. Predloženo je regulisanje dežurstva zdravstvenih radnika u zdravstvenim ustanovama kao vrste prekovremenog rada, s obzirom da Zakonom o radu ova oblast nije regulisana u celini, već je ostavljena mogućnost da se posebnim zakonom za zdravstvenu delatnost ova oblast uredi na celovit način.
Zakonom je predloženo da zdravstvena ustanova može uvesti dežurstvo kao prekovremeni rad, ako uvođenjem rada u smenama preraspodelom radnog vremena ili novim zapošljavanjem nije u mogućnosti da obezbedi neprekidnu vanbolničku i bolničku zdravstvenu zaštitu.
Dežurstvo se može uvesti za noćni rad, rad u dane državnog praznika i nedeljom, a tu odluku donosi direktor zdravstvene ustanove, s tim da prekovremeni rad po osnovu dežurstva ne može trajati više od 10 časova nedeljno po zaposlenom.
Na osnovu takvog prekovremenog rada zdravstveni radnici imaju prava na uvećanu zaradu u skladu sa zakonom i drugim podzakonskim aktom. Na ovaj način, želim da napomenem, ova oblast dežurstva je bila po tim principima i do sada praktično primenjiva na organizaciju zdravstvene službe.
2. Predloženo je uvođenje volonterskog rada u zdravstvenim ustanovama i drugim privatnim oblicima obavljanje zdravstvene delatnosti, odnosno u drugim pravnim licima koja obavljaju zdravstvenu delatnost za obavljanje određenih poslova u zdravstvu, a za koje se ne zasniva radni odnos. Volonterski rad se uspostavlja zaključivanjem ugovora o volonterskom radu sa nezaposlenim zdravstvenim radnikom i zdravstvenim saradnikom, a u cilju obavljanja pripravničkog staža, koji predstavlja uslov za samostalno obavljanje zdravstvene delatnosti. Takođe je predviđeno i zaključivanje ugovora o volonterskom radu sa zdravstvenim radnikom i zdravstvenim saradnikom u cilju stručnog usavršavanja napred navedenog lica, odnosno sticanja specijalizacije prema utvrđenom programu usavršavanja, odnosno specijalizacije.
3. Predloženim izmenama i dopunama predviđena je mogućnost zaključivanja ugovora o dopunskom radu, kao radu van radnog odnosa koji se zaključuje između zdravstvene ustanove, drugog oblika zdravstvene delatnosti, odnosno drugog pravnog lica koje obavlja zdravstvenu delatnost i zdravstvenog radnika.
Na taj način omogućeno je dodatno angažovanje zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, za čiju specijalnost odnosno stručno iskustvo i znanje postoji potreba i kod drugog poslodavca, kako u cilju razmene iskustva, tako i u pružanju kvalitetne zdravstvene zaštite, odnosno ostvarivanja većih prihoda zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika.
Predloženim izmenama zakona predviđeno je da se ugovor o volonterskom radu, kao i ugovor o dopunskom radu, zaključuju u pismenom obliku koji sadrži precizno definisanu vrstu, način, vreme trajanja rada, utvrđenu novčanu naknadu i dr. Na taj način postiže se uspostavljanje potpune evidencije o radu i angažovanju zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika s jedne strane i sa druge strane sagledavaju se kadrovske potrebe u svim oblicima obavljanja zdravstvene delatnosti, što može imati značaj pri utvrđivanju kadrovske politike u oblasti zdravstva.

Zahvaljujem gospodinu potpredsedniku Vlade. Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? Odbor za zdravlje i porodicu, gospođa Živodarka Dacin? (Ne.) Zakonodavnog odbora? (Ne.)
Da li žele reč narodni poslanici Predrag Mijailović Lune i Mihajlo Jagodić, koji su na sednicama odbora izdvojili mišljenje? (Da.)
Molim predstavnike poslaničkih grupa da mi dostave listu sa prijavljenim govornicima, ukoliko to već nisu učinili.

Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnik Vlade nam je ovde lepo izneo obrazloženje, sve je to u redu i tako  treba da bude. Tačno je da zakoni o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju treba da se usklade sa Zakonom o radu, ali nešto drugo nije tačno i nije dobro. Počeću prvo da pričam o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, čiji se član 9. mora uskladiti sa  članom 38. Zakona o radu. Zakonodavac je Zakonom o radu predvideo da postoje specifičnosti koje se ne mogu uklopiti u klasičan rad, odnosno ne mogu se regulisati Zakonom o radu i zato je to potrebno regulisati posebnim zakonom o zdravstvenoj zaštiti.
Šta je predlagač ovde uradio? Predlagač je jednostavno uradio sledeće: prepisao je član 44. bivšeg Zakona o radnim odnosima, a taj član mi koji mo radili u zdravstvu znamo da apsolutno nije bio primenjiv i jednostavno se nije u praksi primenjivao, jer je to bilo nemoguće i kada je pokušano tada je nastao haos u organizaciji zdravstvenih ustanova. Sve su to razlozi zbog kojih sam izdvojio mišljenje. Pre svega, dopunom člana 9, prekovremeni rad i dežurstvo u zdravstvenim ustanovama tretiraju se kao ista kategorija rada, što u praksi nije isto i nije moguće izjednačiti.
Da vam pobliže objasnim šta znači prekovremeni rad u zdravstvenim ustanovama. Prekovremenim radom u zdravstvenim ustanovama može se tretirati kao onaj rad kada, recimo, hirurg u toku operacije ostane sat, dva ili tri da bi završio operaciju, jer je nelogično da hirurška ekipa napusti operaciju i da to mora neko drugi dalje nastaviti. Prekovremeni rad u zdravstvenim ustanovama jeste ako neko počne neku medicinsku proceduru, jer se to nikada ne može predvideti, mora ostati da to završi sat ili dva i normalno, po pravilu, to treba da se plati.
Zatim, prekovremeni rad može u zdravstvenoj ustanovi biti ako je potrebno da se po hitnom postupku pozove neki stručnjak da bi odradio jedan deo posla ili pak da se pozove konzilijum, da to dalje ne elaboriram. Dežurstvo je posebna vrsta i posebna kategorija rada u zdravstvenim ustanovama. Imam pravo to da kažem, jer u zdravstvenoj ustanovi radim 30 godina. Dežurstvo počinje, po pravilu, u 14,00 časova i završava se izjutra u sedam časova, a to je ukupno 17 časova. Ta dežurna ekipa se svodi na jednog dežurnog doktora i grupu medicinskih sestara, koje idu u smenski rad i ta ekipa je obavezna da opslužuje isti broj pacijenata u stacionarnoj ustanovi, zatim da rešava sve hitne slučajeve i po potrebi da saziva konzilijum.
Gospodo narodni poslanici, mora vam biti jasno da dežurstvo i prekovremeni rad nisu dve iste kategorije. Ovde se pominje mogućnost smenskog rada. Smenski rad u zdravstvenim ustanovama stacionarnog tipa bukvalno je nemoguće organizovati. Da je to moguće organizovati, to bi organizovali svuda u svetu. Pokušavao se organizovati smenski rad, ali nije mogao da zaživi i najviše je štetio bolesnom čoveku.
Ako bi smenski rad trebalo da se organizuje u jednoj bolničkoj ustanovi, ako je čovek operisan ili je počela terapija endoskopske procedure, posle sedmog ili osmog dana dolazi lekar da vidi svog pacijenta i ukoliko su nastale komplikacije...
Vreme, neću se posle javiti u načelnoj raspravi, gospodine Zorane. U pitanju je zdravstvo i bolestan čovek i ako treba da prekinem odmah ću prekinuti, nema nikakvih problema. Samo pokušavam da kažem ljudima koji o ovome nisu informisani. Ukoliko nastanu komplikacije ko to može da reši? Jedino može na adekvatan način da reši onaj koji je počeo da leči pacijenta.

Gospodine Mijailoviću, molim vas da se prijavite za načelni pretres, pošto kao član odbora koji je izdvojio mišljenje imate pet minuta.
Reč ima narodni poslanik Mihajlo Jagodić, koji je takođe izdvojio mišljenje na sednici odbora.