PETO VANREDNO ZASEDANjE, 10.07.2002.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETO VANREDNO ZASEDANjE

2. dan rada

10.07.2002

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:55 do 18:05

  • TAGOVI

  • Peto vanredno zasedanje (2002)
  • Predlog zakona o radiodifuziji (pojedinosti) (2002)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Ivan Andrić

    Ovo je svakako ključna tačka ovog zakona. Na ovoj tački se lomi zakon. Izbor predlagača članova saveta  je suština ovog zakona, i to je upravo ona razlika koja nas čini potpuno drugačijim od prethodnog režima. Dakle, moram reći pre svega, Odbor je odbio ovaj amandman, ali prosto mi non-stop gledamo u Skupštini kako opozicija glasa protiv vladinih predloga. Često to ima neke veze sa istinom. Često nema. Prosto je to posao opozicije.
    Međutim, evo danas, da tako kažem, pokazujem razumevanje, znači oni prvi put ovo što govori gospodin Šešelj brane od srca. Dakle, oni veruju u to da mediji moraju da budu zavisni od političara, i to je suštinska razlika između nas i njih. Dakle, već 6. oktobra postalo je nemoguće da u Upravnom odboru RTS sedi ministar za informisanje, bez obzira da li se on preziva Vučić ili Korać ili Lečić. Postalo je nemoguće da tu sedi potpredsednik Vlade, potpredsednik jedne od vladajućih stranaka, pa prezivao se on Jovanović ili Nikolić ili kako god.
    Kada danas usvojimo ovaj zakon, odnosno u danu za glasanje, postaće nemoguće da Vlada bira Upravni odbor RTS-a, i to je ta razlika između nas i njih. Sve ovo što je gospodin Šešelj govorio, ja njega razumem, ali sam siguran da je većini u ovoj skupštini to osnovni razlog zašto će ovaj njegov amandman odbiti. Hvala.
    (Poslanik Šešelj traži pravo na repliku.)
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    A osnov za repliku?
    (Poslanik Šešelj, sa mesta: Pa dva puta je komentarisao moje izlaganje, pokazujući da ga ne razume.)
    Bez obzira što je diskreciono pravo predsedavajućeg da dozvoli repliku, ili ne, izvolite.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vojislav Šešelj

    Pa, sada će vam to sigurno biti jasno, ja verujem u vašu inteligenciju.
    Tamo gde vi insistirate, kao osnovu našeg neslaganja, neslaganje ne postoji. Mi srpski radikali ne tražimo da oni ljudi koje bismo mi predložili u savet agencije budu naši ministri, naši poslanici ili članovi rukovodstva stranke. (Žagor u sali.)
    Molim vas, da razjasnimo ovo do kraja, imam samo dva minuta, zbog toga, inače meni to ne smeta, ja to i volim, jer je onda diskusija interesantnija.
    Dakle, ne insistiramo na tome. Oni koje ćemo predložiti ne moraju ni biti članovi naše stranke, ali je bitno da to budu ljudi u koje imamo poverenja. A sada vi tvrdite da će savet agencije biti potpuno nezavisan od političara. To je nemoguće u civilizovanom i demokratskom svetu, jer u civilizovanom i demokratskom svetu sve je zavisno od politike, pa čak i kiša kada pada. Sve je zavisno od politike.
    Od kada postoji civilizacija čovek je politička životinja, tako ga je Aristotel definisao, i vi to ne možete dekretom promeniti. Dakle, nemojte ni pretpostaviti da nas možete ubediti da će nešto biti nezavisno od politike.
    U čemu se naša dva koncepta dijametralno razlikuju - u tome što smo mi svesni nemogućnosti izbegavanja zavisnosti od politike, pa tražimo da tu zavisnost demokratizujemo, da se uvede princip pluralizma, a vi tu zavisnost prikrivate na taj način što ćete glumiti da ljudi koji će ući u savet nisu zavisni od naše volje i tako što će isključivo vaši ljudi biti u tom savetu, pa čak i sveštenici koji budu izabrani, i oni će biti vaši.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS.
    ...
    Demokratska stranka

    Čedomir Jovanović

    Poštovana gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da su tokom rasprave o ovom amandmanu pomenuta dva veoma važna pojma, odnosno dve teme koje su u suštini, a ta suštinska razlika je između nas kao predlagača ovog zakona i onih koji taj zakon osporavaju.
    To je pitanje poverenja i pitanje politike kao vrhunske norme. Ovde je otvorena dilema da li parlament može imati poverenja u bilo koju drugu instituciju ili pojedinca ove zemlje, osim u samog sebe, odnosno, da odem korak dalje, to bi zapravo značilo da mi ne možemo imati poverenja u verske zajednice i njihovog predstavnika, odnosno njihovog kandidata, da ne možemo imati poverenja u univerzitet, da ne možemo imati poverenja u manjinske i nacionalne zajednice, da ne možemo imati poverenja u čitav niz nevladinih organizacija (ponavljam, to su neke veoma važne organizacije poput Udruženja književnika Srbije, Udruženja filmskih radnika, Udruženja novinara, odnosno NUNS-a), da ne možemo imati poverenja ni u koga osim u sebe same.
    Ako je čitav svet po definiciji prethodne vlasti bio protiv nas, ako su svi osim vlasti bili protiv nje, mi nismo dužni da sledimo tu politiku takve vrste isključivosti; mi vrlo rado imamo poverenja u svakoga, sve do situacije u kojoj on to poverenje ne zloupotrebi, i vrlo rado ćemo proširiti taj protok slobode i podeliti to pravo sa svima za koje procenjujemo da mogu, na osnovu prava kojima u ovom trenutku raspolažu, da kompetentno ispune i obavezu koja prati svaku vrstu slobode u demokratskom društvu.
    Dakle, imamo poverenje u univerzitet i predstavnike univerziteta, jer parlament koji nema poverenje u univerzitet nema razloga da postoji.
    Što se tiče ove druge kategorije politike kao vrhunske norme, to je tačno; ali u civilizovanim društvima, upravo zbog toga, politika samu sebe ograničava, pa se ona može podeliti na partijsku politiku, ali može biti i kulturna politika, politika u oblasti obrazovanja, u oblasti medija, pa se zato svesno politika u oblasti medija oslobađa partijskih stega, i to je ono što mi ovde činimo.
    Mi i ne želimo da budemo ta vlast koja će "vratiti klatno unazad" i od Srbije napraviti društvo u kome smo živeli do 5. oktobra. To bi bilo tako, iako možda suštinski posledice u prvom trenutku ne bi bile takve. Način razmišljanja nas je doveo do tih tragičnih posledica, a ne naknadni pojavni oblici koje je taj način razmišljanja dopustio.
    Zbog toga parlament može verifikovati validne predstavnike onih strukovnih organizacija, odnosno onih nevladinih organizacija, odnosno onih zajednica koje mi smatramo u ovom trenutku kredibilnim za takvu vrstu aktivnosti, a to su bez sumnje i univerzitet, i verske zajednice, i nevladine organizacije, i profesionalna udruženja koja postoje u našem društvu.
    U suprotnom, ako smo sami sebi dovoljni, predlažem da zatvorimo parlament, da ukinemo sve zakone i da se ponašamo onako kako nama padne na pamet svakoga dana, jer smo se tako ponašali prethodnih 10 godina. Zakoni nam nisu bili bitni, a kada smo smatrali da je potrebno neko obrazloženje, donosili smo i u jednom danu po 30-40. To nije dobar put. Mediji se moraju osloboditi partijske politike, što sasvim sigurno ne znači da će oni biti izvan politike, ali neke druge, jer po karakteru se politika može razlikovati. To je moderno društvo kome težimo.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima potpredsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Žarko Korać.
    ...
    Socijaldemokratska unija

    Žarko Korać

    Gospođo potpredsednice, poštovani narodni poslanici, izvinjavam se što vam oduzimam ponovo vaše vreme, ali bih vas molio da ipak ovde kažem ono što mislim. Ja, inače, ne mislim da je ovo jedino što je važno u ovom zakonu i bila bi greška ne videti ovaj zakon kao celinu, ali svakako, ovaj zakon je naš veliki pokušaj, ne za vreme dok smo mi na vlasti i dok imamo skupštinsku većinu, nego jedan pokušaj za budućnost Srbije, da se elektronski mediji u smislu davanja dozvola za emitovanje i u smislu kontrole izmeste iz sfere politike i da se predaju, koliko god je to moguće, ljudima, a osigurano je onim razumnim mehanizmima koje imamo, da budu nepristrasni i da rade po svojoj savesti, po zakonu, i po trećem što je navedeno - po znanjima iz oblasti telekomunikacija.
    Želeo bih da kažem sledeće - zapravo, ovde ima jako mnogo protivurečnosti u onome što se izlaže. Prvo, ovde je osporavano da jednoga predlaže Narodna skupština Republike Srbije, upravo, dve osobe će biti predložene od ove skupštine, ali ono što se ovde propušta da se uoči to je da konačan sud o članovima agencije ima Narodna skupština. Usvojili smo jedan amandman na Odboru, a nadam se da će i Skupština da ga usvoji, gde smo precizirali proceduru šta će se desiti ako Skupština ne izglasa nekoga koga je predložila neka od ovih institucija. Znači, rektori univerziteta u Republici Srbiji putem dogovora će predložiti dva kandidata, ali ćete vi, narodni poslanici, odlučiti ko je od njih. Imaćete prilike da govorite o njima, imaćete prilike da izrazite svoje mišljenje o njihovim stručnim sposobnostima i nezavisnosti, da glasate za to.
    Prema tome, ne možemo ulaziti u protivurečnosti, govoriti da je Skupština ovde na neki način detronizirana, a istovremeno propustiti da se uoči u ovom zakonu da konačnu reč u izboru članova saveta agencije upravo ima Narodna skupština Republike Srbije, ali ne da ona, sem u jednom slučaju, i sama sve to predloži; predlažu i druge institucije.
    Poštovani narodni poslanici, ovo je porota, ovih devet ljudi govore u ime Srbije. Znači, predlagači su univerziteti, crkve, nevladine organizacije, organizacije koje se bave medijima, biće predstavnik sa Kosova. To je neka vrsta porote, to je najbolje što u ovom trenutku može da se ponudi kao rešenje ovog vrlo teškog problema velikih ovlašćenja, koji ima savet radiodifuzne agencije.
    Drugim rečima, još jedanput, konačnu reč o svemu ovome ima Narodna skupština Republike Srbije i nemojmo jedanput ismevati Skupštinu u kojoj sedimo, a drugi put smatrati da je upravo ona telo koje predlaže; moramo se opredeliti.
    Lično smatram da je ovo rešenje ispravno i da Narodna skupština kao izraz narodne volje, suverene, treba da ima konačnu reč da li su ti ljudi podobni da obavljaju taj posao od ogromnog nacinalnog i državnog značaja.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Da.)
    Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS-a, narodni poslanik Zoran Anđelković.
    ...

    Zoran Anđelković

    Dame i gospodo, i logično i potrebno je da Republička skupština ima krajnju reč u odlučivanju o svemu ovome. Međutim, ne možemo stavljati u neravnopravan položaj i tvrditi upravo suprotno, da su sada važniji predstavnici naroda i građana Srbije i bolja savest građana Srbije samo nevladine organizacije ili pak udruženje radiodifuznih, javnih preduzeća, ili crkva i verske zajednice, nego što su predstavnici građana, a predstavnici građana su predstavnici političkih partija. Pa, građani glasaju za političke partije.
    Prema tome, nije ovde sporno ni to što predstavnike daju udruženja, neke nevladine organizacije, nije sporno ni što daju crkve i verske zajednice, nije sporno ni što daju rektori univerziteta, sporno je što nema od ovih pet, tačnije rečeno četiri koja se biraju ovde, nema proporcije; zašto se ne bi onda pravo predstavnici građana Srbije kroz Skupštinu Srbije birali; ne mora da budu, mogu da ispunjavaju one uslove koga ne mogu da predstavljaju iz člana 25. To nije sporno. Šta je nespojivo? Ali, da budu od tih političkih partija takođe predloženi. Onda bi se, naravno, vratili na onaj prethodni član gde je 15 članova, onda bismo mogli da napravimo taj paritet i taj odnos gde bi se zadovoljili i građani Srbije preko svojih narodnih predstavnika ili nevladinih organizacija. Ili, ovo sa Kosova i Metohije - zašto savet da bira? Nisu na Kosovu maloumni da ne mogu da se organizuju, da izaberu. Pa, neka izaberu Srbi sa Kosova preko nevladinih organizacija.
    Zašto bi nevladine organizacije u centralnoj Srbiji imale pravo i mogu da se dogovore koga će da predlože, a nevladine organizacije na Kosovu i Metohiji ne mogu. Neka nevladine organizacije na Kosovu i Metohiji predlože, nego verovatno nemate uticaja na te nevladine organizacije. Pošto nemate uticaja na te nevladine organizacije, onda njima ne dajete pravo, nego tu savet predlaže; skupština bira od dva jednog, nije to problem, nego je problem uvek predlagač. Uvek je problem da li se ima uticaj na predlagača, pa ćemo onda, kao u savetu Pravnog fakulteta, imati verovatno i Vučo za predstavnika nevladinih organizacija koje će učestvovati ovde.
    Nemojmo da neke nevladine organizacije koje su paradržavne organizacije, potpuno, ne samo zbog finansijske situacije, nego i zbog članstva rukovodstava nevladinih organizacija u političkim partijama na vlasti, predstavljamo sada kao jedinu savest građana Srbije, a da smatramo da predstavnici političkih organizacija i partija koje su građani birali nisu pravi predstavnici građana Srbije.
    Zato nije ovde sporno da imaju i nevladine organizacije predstavnike, ali sporno je da se kroz ovo pokušava da vlada potpuno i da poslanička većina ima potpuno svih devet članova u rukama.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Narodni poslanik Vojislav Šešelj traži repliku;  nemate osnova za repliku, niste imali pravi osnov ni u prethodnom slučaju. Rekla sam da je krhko, ali u svom izlaganju, koje možemo pogledati u stenogramu, potvrdili ste da vas je narodni poslanik Ivan Andrić besprekorno razumeo i nije vas pogrešno tumačio. Mislim da je kroz ove četiri diskusije razjašnjeno.
    Pravo predsedavajućeg je da odobri, znači, razjašnjeno je, zastupate stav partije iznad opšteg, a predlagač zastupa opšte iznad partijskog i time završavamo raspravu o članu 23.
    Narodni poslanik Čedomir Jovanović, Poslovnik, izvolite.

    Whoops, looks like something went wrong.