Danas je očigledno najviše polemike izazvalo pitanje - ko treba da bude vlasnik mandata u parlamentu. Da li to treba da budu političke stranke, odnosno koalicije, ili to treba da budu poslanici.
DSS smatra i to je i predložila u svom predlogu zakona, koji nije stavljen u proceduru, a i u svojim amandmanima o kojima će biti reči u raspravi u pojedinostima, da se poštuje zakon koji je trenutno na snazi, Zakon o izboru narodnih poslanika, po kome su vlasnici mandata političke stranke ili političke koalicije, ukoliko su registrovane kod nadležnih organa. Želim da ponovim da DOS nikada nije bila registrovana kao politička koalicija, pa zbog toga u formalno-pravnom smislu predstavlja izbornu listu koju je podržalo 18 političkih stranaka i jedan sindikat.
Vlasnici mandata u DOS-u bile su i ostale isključivo političke stranke koje su, uostalom, svojim pečatom tu listu i podržale, jer pečat do sada nije mogao ni da postoji.
Naravno, mi smo ovde danas čuli i jedno drugačije mišljenje.
Čuli smo mišljenje da pojedinačno poslanici mogu biti vlasnici mandata i to je rešenje koje se predlaže i za novi parlament. To rešenje temelji se na postupku koji je pokrenuo neko kod Ustavnog suda Srbije, ali Ustavni sud još uvek nije zauzeo stav o tom pitanju, još uvek nije ocenio da li je Zakon o izboru narodnih poslanika u suprotnosti sa Ustavom ili nije.
DSS je poznata kao stranka koja se uvek zalagala za vladavinu prava, za poštovanje prava, za legitimitet i pre svega za poštovanje institucija države. Ukoliko jedna tako važna državna institucija, kao što je Ustavni sud Srbije, donese odluku da je Zakon o izboru narodnih poslanika, trenutno važeći, neustavan, mi ćemo biti spremni da prihvatimo takvo tumačenje Ustavnog suda, ali u tom slučaju će morati da budu revidirani svi mandati koji su u ovoj skupštini oduzeti od njenog konstituisanja do danas, jer svi znamo da je bilo slučajeva da su mandati prestali narodnim poslanicima zbog isključenja iz stranke.
Unapred upozoravam predlagača da može doći u situaciju da mu ovo što sada predlaže i ne odgovara onako kako je mislio.
Zbog toga predlagač ima prilike da prihvati naše amandmane, da prihvati Zakon o izboru narodnih poslanika, po kome su vlasnici mandata političke stranke i da nekako izađemo iz ove situacije koja može biti veoma sporna.
Zakon koji je predložila DSS ima, naravno, neke sličnosti sa ovim zakonom, ali u onim najvažnijim stvarima od njega se razlikuje. Međutim, amandmanima koje smo mi podneli na Predlog ovog zakona još uvek je moguće čitavu stvar ispraviti.
Evo u čemu su neke osnovne razlike između zakona koji imamo pred nama i zakona koji je predložila DSS: pored pitanja vlasništva mandata, o kome sam govorila, razlika je u tome da li će se broj mandata računati po Dontovom sistemu, koji, kao što znamo, favorizuje po pravilu velike stranke, ili po sistemu najvećih ostataka; to je po našem mišljenju mnogo pravedniji sistem i mi upravo taj sistem i predlažemo. Jer, ako neko ima 3,8 poslanika, a neko drugi ima recimo 4,2, mnogo je logičnije da je onaj prvi bliži cifri od četiri, nego ovaj drugi cifri od pet poslanika. Pravičnije je da prvi dobije novog poslanika.
Pored toga, za sprovođenje samih izbora za Skupštinu nove državne zajednice Srbije i Crne Gore, po zakonu koji je predložila poslanička grupa DOS - Reforma Srbije, predviđeno je da se Administrativni odbor stara o izbornoj proceduri. Demokratska stranka Srbije zato predlaže izbornu komisiju koja bi bila sastavljena od svih parlamentarnih političkih stranaka. Sve bi imale po jednog predstavnika u komisiji i ona bi se jednostavno bavila tim izbornim procesom koji, s obzirom da je u pitanju zbirna lista, više liči na verifikaciju nego na sam izbor.
Poslanici, po našem mišljenju, moraju imati i svoje zamene. Jer, ako pogledamo član zakona, to je član 19. koji se bavi prestankom mandata, možemo vrlo lako zaključiti da već u prvim danima nove skupštine može doći do nečijeg prestanka mandata iz najrazličitijih razloga. Upravo zbog toga potrebno je da predlagač, znači politička stranka, da svoj predlog i za zamene. Zamena može biti onoliko koliko ima i poslanika koji se biraju, a može biti i manje, zavisi od procene samog predlagača.
Najzad, tu je, po nama, još jedno sporno pitanje u članu 19 - kada poslaniku prestaje mandat. Mi smatramo da je neophodno da se u taj član uvrsti odredba da poslaniku prestaje mandat na osnovu Zakona o izboru narodnih poslanika Republike Srbije, o čemu su već govorili mnogi ovde prisutni, pa ne bih želela da oduzimam vreme.
Nadalje, moram reći da su članovi DSS u Ustavnoj komisiji i uopšte DSS kao takva se zalagala, pre svega, za demokratski princip izbora, za demokratski i evropski princip koji i jeste sadržan u samoj Ustavnoj povelji, a to znači neposredan izbor narodnih poslanika. Možda će se oni, koji su pratili rad Ustavne komisije, setiti da smo se ogorčeno borili do poslednjeg momenta da se na taj način poslanici u Skupštinu biraju.
Međutim, zbog ultimatuma koje su postavile neke stranke iz Crne Gore, a nekima u Srbiji je baš taj ultimatum odgovarao, doveden je u pitanje sam opstanak buduće državne zajednice, pa smo mi prihvatili kompromis, tj. ovakav posredan izbor poslanika. Ali, posredan izbor po onakvom zakonu kakav smo mi predložili ili ukoliko bi bili usvojeni amandmani koje smo mi predložili.
Nažalost, po načinu na koji je tekla diskusija malo verujem da će ti amandmani biti usvojeni. Doći će ponovo do jednog velikog ogrešenja o demokratiju, o izbornu volju građana. Uostalom, i sam predlagač, poslanička grupa DOS-Reforma Srbije nedavno je, pre par meseci, promenila svoje ime, pa je izbrisala iz svoga naziva onaj pridev - demokratska - i postala je samo Reforma Srbije. Da li to zbog toga što se sprema da reformiše, po ko zna koji put, samo ovoga puta na drugačiji način, izbornu volju građana ove zemlje.

Reč ima narodni poslanik Adam Urošević, a sledeći prijavljeni za reč je Milorad Mirčić.

Uvaženo predsedništvo, braćo i sestre Srbi, poštovani predstavnici nacionalnih manjina i etničkih zajednica, poštujući princip da se kvalitet onoga što se kaže ne meri brojem, niti brzinom izgovorenih reči i bez namere da govornicu ovog visokog doma iskoristim za verbalni egzibicionizam, dozvolite mi da kažem da po mom skormnom pravničkom znanju odredbe zakona treba da budu precizne, jasne, što znači nedvosmislene.
Zato i čudi odredba u članu 3. stav 1. Predloga zakona o izboru poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore, gde se kaže: "U raspodeli mandata u Skupštini učestvuju političke stranke i političke koalicije". Sve bi bilo u redu da je tu stavljena tačka. Međutim, ovde se rečenica nastavlja - "i druge organizacije koje su zastupljene u Narodnoj skupštini Repblike Srbije".
Ako stav ovog člana stavimo u kontekst sa prvim stavom člana 5. koji govori - da se poslanici biraju srazmerno broju narodnih poslanika koje posalničke grupe imaju u Narodnoj skupštini Republike Srbije - postavlja se logično i možda malo čudno pitanje, da li pod ovim  i druge organizacije možda treba podrazumevati i odbore formirane u Skupštini Republike Srbije.
Posebnu pažnju treba skrenuti na član 5. pomenutog zakona, koji po mišljenju nas iz Stranke srpskog jedinstva predstavlja legalizaciju prekrajanja izborne volje građana Srbije. Građani Srbije nisu glasali za poslaničke grupe, već za određene političke stranke i postizborno stvaranje poslaničkih grupa stvar je političke kombinatorike.
Bez namere da omalovažim stvaranje bilo koje poslaničke grupe, niti im osporim to pravo ukoliko su formirane po važećem Poslovniku, izuzev formiranja fantomskih grupa stvorenih ad hok za potrebe DOS-a, smatram da je ova kategorija poslaničkih grupa, kao parametar za izbor poslanika u Skupštinu Srbije i Crne Gore, vrlo nestabilna. Uz to, ugrožava sigurnost i legalnost Skupštine Srbije i Crne Gore, jer sindrom stvaranja poslaničkih grupa lako se može preneti i u Skupštinu Srbije i Crne Gore.
Nije li i ovaj predlog u ovom članu priprema i najava novog zakona, da se na sledećim izborima može kandidovati poslanička grupa, što bi predstavljalo i politički nonsens.
Inače, što se tiče Stranke srpskog jedinstva, nama sa 13 ili 14 poslanika pripada pet mandata u Skupštini zajednice. No, mi ulaganje amandmana smatramo konstruktivnom aktivnošću koja je usmerena ka poboljšavanju zakonskih propisa.
Iz svega izloženog, poslanici Stranke srpskog jedinstva neće podržati predloženi zakon.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Toma Bušetić.

U ovom predloženom zakonu tri stvari su ključne i najbitnije: to je izbor poslanika, podnošenje liste i mandat poslanika.
Kada je u pitanju izbor poslanika, ovaj sistem koji predlaže ovaj zakon je za mnoge od nas možda bio davna prošlost vezana za istoriju komunizma. Komunisti su prošli put, na ovim prostorima, u ovim parlamentima, imali delegatski sistem. Predlože delegate, delegati zastupaju ono što je Centralni komitet doneo kao odluku i toga se slepo drže. Evo, taj period se ponovo vraća kroz ovakav zakon. Nije ni čudo kad su internacionalisti tvorci ovog zakona.
To su pripadnici te nove Socijalističke internacionale koji zaboravljaju da se sa ove govornice obraćaju sa drugovi i drugarice. Zato ćete biti kažnjeni u toj internacionali. Samo se vi igrajte, mislite da je to modni trend, kako vi to znate da koristite u politici, pa vas neće niko kazniti.
Šta je sporno u obrazloženju predlagača? Kaže da budući sastav parlamenta saveza Srbije i Crne Gore odslikava približno političku volju i raspoloženje građana Srbije. Metod ili metodologija izbora posrednim putem, preko delegata otprilike, po rečima predlagača, upravo će odslikavati takvo stanje i raspoloženje i u Srbiji. Jedini argument iza toga, koji se koristi, jeste politička realnost u Srbiji i ništa drugo. Ako je posredan sistem izbora poslanika u saveznu skupštinu ispravan, onda moramo da sumnjamo u način izbora u Republičkom parlamentu.
U predlogu mandata, kako to zakonodavac ili predlagač ovog akta predviđa, mogu učestvovati političke koalicije, odnosno političke stranke, grupe građana, a mi imamo čak i u Poslovniku ove Narodne skupštine, koji reguliše rad Skupštine, u članu 24. kako se formiraju poslaničke grupe. Poslaničke grupe mogu da se formiraju najkasnije sedam dana pre izbora predsednika Skupštine, a preostali tekst se odnosi na formiranje poslaničkih grupa iz partija i političkih organizacija koje su učestvovale na izborima.
Ovde imamo presedan, kako to zakonodavac predviđa, da se novoformirane partije tretiraju kao partije sa punopravnim ovlašćenjem da predlažu poslanike kao i partije koje su učestvovale ne izborima. To je presedan. Mi možemo da shvatimo da u okviru DOS-a partije koje su učestvovale na izborima imaju pravo da predlažu svoje poslanike, ali šta ćete gospodo sa partijom na čijem čelu je bio Vuk Obradović. Ustavni sud mu vratio legitimno pravo da raspolaže mandatima njegove partije, a vi ste gospodo u međuvremenu osnovali novu partiju.
Šta ćete gospodo sa Socijalističkom narodnom strankom? Kako ćete to da objasnite? To su novoformirane partije u ovom parlamentu. Gde je njihova izborna pobeda? Sada se ostvaruje. Njihova najveća izborna pobeda je u tome što će imati dva, tri ili više poslanika u saveznom parlamentu, a to je van pameti.
Ko raspolaže mandatima tih poslanika, koji se biraju sa zbirne liste? Većina u Skupštini. Čija većina? Ovog trenutka većina je DOS-ova. Ko je DOS, to još niko u Srbiji ne zna. Vi se ovde prepirete ko je spavao za vreme donošenja Rezolucije, ko je kuda išao, da li zna kuda ide. Ne može se Srbija više tako varati. Politička stvarnost i realnost je u Srbiji: građani Srbije traže nove izbore.
A vi samo bežite od tih izbora, bićete prisiljeni da ih raspišete. Još ako budete imali vremena da ih raspišete, nećete očito imati vremena, dosta je više građanima vađih marifetluka, vaše lopovije. A naš predlog, srpskih radikala, pošto je delegatski sistem, najbolje je gospodo sve pojednostaviti, najjeftinije je za Srbiju i Crnu Goru: neka Srbija predloži Zorana Đinđića, Crna Gora Mila Đukanovića, još im dodajte Koštunicu i Peđu, i eto četvorica, što se dogovore uz pivo ili uz kafu, to će raditi Srbija i Crna Gora, a vi Srbogorci upamet.

Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Dragan Jočić.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo želim da ukažem na uzaludnost donošenja ovog zakona o izboru poslanika  Skupštine Srbije i Crne Gore. Smatram da je ovo jednostavno jedan uzaludan posao.
Državna zajednica Srbije i Crne Gore bez carinske unije, bez zajedničke valute, bez zajedničkog tržišta i nije nikakva država. Danas treba da donesemo zakon o zajedničkoj državi, u koju ne veruje čitavo državno rukovodstvo Crne Gore. Uostalom, već nekoliko meseci unazad poznate su nam izjave Filipa Vujanovića i Mila Đukanovića. Pre nekoliko dana ili prekjuče Milo Đukanović, predsednik Vlade Crne Gore, reče da će posle dve ili tri godine biti referendum i Crna Gora će biti nezavisna i samostalna.
Zar danas, usvajajući ovaj zakon, još uvek u Srbiji ima onih naivnih, koji veruju u dobre namere Havijera Solane i drugih međunarodnih faktora. Da je međunarodna zajednica, najznačajniji evropski i američki faktor, istinski želela savremenu i modernu federaciju, oni bi Mila Đukanovića, ali i dobar deo ljudi iz Srbije na to naterali za svega nekoliko dana.
Ovo je uzaludan posao i nije u pravu predsednik poslaničke grupe Čedomir Jovanović, koji malopre reče da su oni koji su bili na vlasti do 2000. godine odgovorni za raskorak sa Crnom Gorom i s Milom Đukanovićem. Milo Đukanović je od 1997. godine instrument u rukama međunarodnih faktora, koji su sve učinili da razbiju ovu zemlju i učiniće sve da izvrše dalju fragmentaciju Srbije. Uostalom, najbolje nam to potvrđuju i najnovije izjave potpredsednika Skupštine Vojvodine, ne znam mu ime, koji kaže da će se pitanje Vojvodine svakako internacionalizovati, ili ovi najnoviji događaji na Jugu Srbije, gde smo svedoci oružane pobune i terorističkih akata.
A pre nekoliko dana, usvajajući Ustavnu povelju govorili smo o tome da je potrebno promeniti, mislim, član 9, gde se govori o manjinskim i ljudskim pravima, o individualnim i kolektivnim slobodama i gde ste vi ovde, vašom većinom, usvojili da se ta dostignuta prava ne mogu smanjivati, ograničavati ili suspendovati. Mi smo tražili da se to unese kao amandman. U stvari, nije bio amandman, ali je bila priča u načelu, jer sve ozbiljne države imaju takve odredbe, i Amerika i Britanija. Šta ćemo raditi kada se ovo desi, što se već dešava na Jugu Srbije?
Kakva će uopšte biti Skupština Srbije i Crne Gore, kada znamo kako će izgledati ta buduća vlada? To je vlada koja ne vlada, to su ministri koji nemaju nikakve ingerencije, nikakva ovlašćenja, niti vode, niti utvrđuju politiku, niti predlažu zakone. Samo vrše koordinaciju, pa će tako otprilike i izgledati ta buduća skupština.
Mi smo imali sopstveni predlog i smatrali smo da je taj predlog dobar, da se poslanici biraju srazmerno postignutim rezultatima na septembarskim izborima. Ako je Skupština Srbije i Crne Gore na neki način nastavak, uslovno rečeno, savezne države, onda je trebalo da se taj princip primeni, ali u toj situaciji svakako DOS ne bi imao ni približno većinu. Socijalistička partija Srbije imala bi sigurno 30 ili više poslanika. To DOS-u nije odgovaralo i onda se krenulo sa ovim rešenjem.
Naravno, bila su i neka obrazloženja. Veoma često DOS zna da kaže - od septembra do decembra bitno je promenjena volja birača. Šta mi da kažemo danas, koliko je volja birača promenjena od decembra 2000. do danas, početkom 2003. godine? Tek je sada volja birača i te kako promenjena i duboko sam ubeđen ostatak DOS-a, zajedno sa Koštunicom, ne bi imao ni približno 50% podrške birača, što je neophodno za vršenje vlasti. Znači, jedino pravo rešenje u ovoj situaciji je bilo ili neposredni izbori ili, ako se već ide na ove posredne, da se vežemo za izborne rezultate iz septembra 2000. godine.
DOS je išao sa rešenjem decembar 2000. godine. Znamo kako su ti izbori protekli, da je to bilo vreme linča i hajke i da ti izborni rezultati nisu bili odraz prave situacije i realnog odnosa snaga. No, DOS čak ni to ne prihvata, izborne rezultate od 23. decembra, nego se govori o trenutnom stanju u Skupštini. To trenutno stanje u Skupštini je veoma diskutabilno.
Mi ne znamo da li je DOS sada jedinstven, od ovog ostatka što je ostalo, da li imamo neke posebne stranke. Imamo niz tih manjih stranaka sa 3, 4 poslanika: Demokratski centar, Reformisti Vojvodine, Koalicija za Vojvodinu, ko zna šta sve ima tu. To su tako male stranke za koje ni njihove uže familije na nekim izborima ne bi nikad glasale. Prema tome, nije pravi odraz snaga.
Za nas predstavnike i poslanike SPS-a svakako da je najbolnije pitanje mandata narodonih socijalista. Jednostavno, ljudi su formirali sopstvenu stranku, a nisu bili na ovim parlamentarnim izborima i ni po kakvoj logici ne mogu da imaju poslanike u Republičkoj skupštini, niti mogu da imaju poslanike u Skupštine Srbije i Crne Gore.
Baš oko tog pitanja se kaže - poslanički klubovi su maltene vlasnici mandata. To nije tačno. Poslanički klubovi ne mogu da budu vlasnici mandata. Vlasnici mandata mogu samo da budu političke partije. Sada neko pozivanje na određene međunarodne konvencije nema nikakvo utemeljenje, jer mi nismo naše zakone usaglasili sa tim međunarodnim konvencijama, po kojima mandati uvek pripadaju i ostaju poslanicima.
Kada se, eventualno, izvrši određeno usaglašavanje, onda možemo da govorimo i o tom novom metodu. Ali, jasno je da će u tim uslovima svaka politička partija voditi računa koga kandiduje za poslanike. Vodiće računa u smislu da ti ljudi moraju da budu ljudi od morala, kredibiliteta, a ne goli preletači.
Nećemo glasati za ovaj zakon, jer smatramo da ovaj zakon ne vodi nikakvom dobrom rešenju.

Reč ima narodni poslanik Dragan Jočić.

Poštovani narodni poslanici, član 20. Ustavne povelje je bio jedan od ključnih problema pred koji je bila stavljena Ustavna komisija.
Lako je govoriti o čistim pravnim rešenjima. Kada je Ustavna povelja pisana, ona je bila sve drugo osim pravno rešenje, pogotovo ne teorijsko pravno rešenje. Pri njenom pisanju je moralo da se poseže za određenim političkim kompromisima da bi se sačuvalo zajedništvo Srbije i Crne Gore, barem u ovom početnom delu, sa nadom da će kroz tri godine okoštati, a da ćemo posle tri godine doneti valjan Ustav koji će regulisati odnose između Srbije i Crne Gore i državne zajednice.
Na drugi način nije moglo da se reši pitanje izbora nego na ovaj način kao što je Ustavna povelja regulisala. Jednostavno, iako su u pravu oni koji su govorili da su posredni izbori atavizam 19. veka, nešto što je potpuno nedemokratski, probali smo da tražimo rešenje, da napravimo takav sistem koji će zadovoljiti i posrednost i neposrednost. On može biti kombinovan, može biti naizgled rogobatan, može podsećati i na babe i na žabe, ali se nadamo, i bili smo uvereni kad smo to rešenje ugradili, da će zaživeti.
Šta u ovom zakonu nije najjasnije; počeću od člana 5, a to je: "Poslanici se biraju srazmernu broju narodnih poslanika koje poslaničke grupe imaju u Narodnoj skupštini Republike Srbije". Ovo znači da se uzima određeni momenat kao relevantan, a to je kad se budu birali poslanici. Otkud znamo da je to volja birača i zašto ovaj momenat uzeti kao volju birača? Ovo je neodrživo i sa jedne druge strane, ako vidimo da će poslanici u budućoj državnoj zajednici biti savezni poslanici koji su neposredno birani, a plod su volje birača od septembra 2000. godine. Znači, potpuno su dva različita vremenska kriterijuma.
Druga stvar, šta je to poslanička grupa? Bez obzira što član 3. govori nešto, mogu da posumnjam da neko, npr, može uložiti novac, kupiti određene poslanike da oni formiraju poslaničku grupu i da je nazovu imenom partije ili stranke koja nije prošla cenzus. U tom momentu bi u Saveznoj skupštini postojala neka stranka, nećemo da je imenujemo, npr. stranka jogi letača, koja uopšte nije učestvovala na izborima, koja postoji kao registrovana, a bila bi u saveznom parlamentu zastupljena ako bi se ovde neko izjasnio ili našao pet ljudi koji bi tu poslaničku grupu formirali. To je jedna stvar.
Druga stvar, uopšte mi nije jasan stav 2. člana 3. On delimično ponavlja Ustavnu povelju i kaže: "Kandidat za poslanika može biti narodni poslanik, a na prvim izborima za poslanike Skupštine i savezni poslanik Veća građana, odnosno Veća republika Savezne skupštine". Šta su to prvi izbori? Moram da kažem da ovaj član krije u sebi jednu opasnost, da mi za neki dan izaberemo poslanike, da uzmemo i savezne poslanike kao poslanike državne zajednice, a da se npr. u daljoj proceduri u državnoj zajednici ne formira određeni organ, npr. Savet ministara. Ako to dva puta ne bude, kako kaže Ustavna povelja, raspušta se skupština državne zajednice i ide se ponovo na izbor. To znači da bi za mesec ili mesec i po dana ovom procedurom neko mogao da izazove određenu krizu tako da potpuno isključi savezne poslanike koji su sada u saveznom parlamentu iz rada parlamenta državne zajednice.
Moram da kažem da na ovaj način mogu određeni poslanici, koji su predstavnici određenih političkih partija, da se primoraju da uvek budu lojalni da se ne bi izazvala kriza ili da se ne bi napravili prevremeni izbori. Ako je ovo tumačenje takvo, onda novi izbori u roku od dve godine znači da samo poslanici iz ovog parlamenta mogu biti poslanici u parlamentu državne zajednice, a npr. otpali bi Dragoljub Mićunović, Mile Isakov, Perišić, Čović, Batić i Obradović.
Ne znam šta stoji iza ovog stava 2. člana 3, ali pravilno tumačenje, barem kako smo mi pisali Ustavnu povelju, jeste da u toku dve godine mogu biti samo jedni izbori za savezni parlament, a ukoliko se dešavaju izbori u državama članicama, ta proporcija će samo uticati na srazmeru poslanika u parlamentu državne zajednice. To je ono što potpuno izaziva nedoumicu. Po meni, stav 2. člana 3. je jedna vrsta pritiska da slučajno ne dođe do prevremenih izbora u Republici Srbiji, pošto je ovo republički zakon.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, predstavnik predlagača.