Jesam rekla, proverićemo u stenografskim beleškama.

Kad proverite, gospođo Mićić, izaći ću za ovu govornicu da vam se izvinim. Očekujem, kada proverite, da se i vi izvinite meni.
Taj izveštaj Vlade namem. Vi niste rekli da smo dobili izveštaj Vlade pre otvaranja rasprave.

Tvrdim da sam rekla da ste primili mišljenje Vlade i proverićemo iz stenografskih beležaka.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Pitam da li želi reč predlagač, narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS-Reforma Srbije.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na početku našeg današnjeg rada dužan sam da vas upoznam sa osnovnim stavovima koji su predstavljali kriterijume za izradu ovog zakona; oni su, sa jedne strane, već potvrđeni usvajanjem Ustavne povelje i Zakona o sprovođenju Ustavne povelje i, sa druge strane, politikom koja se vodi u parlamentu Srbije poslednje dve godine.
Dakle, imajući u vidu imperativne norme Ustavne povelje i Zakona za sprovođenje te povelje, koje su pred nas postavile vrlo konkretne rokove, mi vam predlažemo zakon o izboru poslanika za Skupštinu Srbije i Crne Gore u tom roku i na principima definisanim samom Ustavnom poveljom.
Umajući u vidu prioritete - u ovom trenutku prioriteti su konstituisanje institucija državne zajednice u skladu sa zakonom, formiranje stabilnih institucija u skladu sa političkim voljama koje su izražene usvajanjem Ustavne povelje i Zakona o sprovođenju Ustavne povelje i unapređivanje političkog sistema na kome počiva ovaj parlament kroz odluke koje donosimo - mi smo predložili zakon o izboru poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore.
Istakao bih tri najvažnija činioca oko kojih će se, verujem, tokom ove rasprave voditi i sukobljavati politički stavovi. To su činioci koji definišu pravo predlaganja kandidata za poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore: činilac koji definiše proceduru tog predlaganja i činilac koji po prvi put definiše karakter i status poslanika, na način na koji to nije bilo učinjeno do sada tokom poslednjih 12, gotovo 13 godina novog parlamentarnog višepartijskog sistema u Srbiji.
Dakle, članom 3. Zakona o izboru poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore definisan je princip raspodele mandata na osnovu Ustava i zakona koji su do sada uvažavani kada se tretirala ta vrsta političke stvarnosti. Ko može da raspolaže mandatom u Skupštini Srbije? Da li to može samo stranka, da li to može stranka i koalicija ili to mogu stranke, koalicije i druge političke organizacije. U najkonkretnijem i najjasnijem izrazu, to mogu svi oni koji su učestvovali na izborima održanim 23. decembra 2000. godine.
Ustavno pravo je svakog građanina u Srbiji da bira i da bude biran. U skladu sa tim ustavnim pravom izvedena su i druga prava, koja nama danas pružaju potpuno argumentovan osnov da kažemo da u procesu kandidovanja, odnosno biranja poslanika imaju pravo da učestvuju stranke, koalicija i druge političke organizacije koje su učestvovale na poslednjim izborima.
Pitanje posrednih izbora je definitivno definisalo format u okviru koga mi pokušavamo da, poštujući demokratske standarde, uradimo posao koji nam je imperativno nametnut kroz Ustavnu povelju i Zakon o sprovođenje Ustavne povelje. Na takav način dolazimo do suštine ovog zakona koja je, što je primećeno tokom rada odbora za zakonodavstvo i pravosuđe, politički konfliktna, ali mislim da je u meri, u kojoj je to moguće, politički realna i pravno potpuno celishodna.
Dakle, s obzirom da smo rekli da će izbori za novi parlament biti posredni, mi smo definisali i one pojedince, odnosno stranke, koalicije i političke organizacije koje učestvuju u tim izborima i one koje imaju pravo da budu birani. Pravo da budu birani imaju poslanici Republičkog parlamenta, poslanici koji se nalaze u Veću građana Savezne skupštine i poslanici koji se nalaze u Veću republika. Pravo njihovog predlaganja imaju stranke koalicije i političke organizacije koje su učestvovale na izborima, a koje su u okviru parlamenta organizovane na jedini mogući način - na nivou poslaničkih klubova, odnosno poslaničkih grupa.
To je član zakona koji je otvorio puno dilema, ali mislim da ću kroz argumentaciju koju ću ponuditi parlamentu makar umanjiti neke od njih, pošto mi je jasno s obzirom na raspored odbora za zakonodavstvo i pravosuđe da nema spremnosti da se one u potpunosti uvaže. Dakle, to je pitanje izborne volje građana. Da li mi kao predlagači zakona o izboru poslanika Srbije i Crne Gore poštujemo izbornu volju građana ili je ne poštujemo. Da li, možda, postoji neki drugi put kojim bi ona mogla da bude poštovana u većoj meri nego što je to učinjeno na način na koji poredlažemo .
Dakle, idejom koja je konkretizovana u članu 20. Ustavne povelje definisan je izborni model na osnovu koga će se vršiti svi naknadni izborni procesi za institucije nove državne zajednice. To je posredni izborni model. Definicijom posebnog izbornog modela, kao onog koji mi moramo poštovati, definisani su i učesnici u tom izbornom procesu, oni koji biraju i oni koji će biti birani.
Imajući u vidu taj 23. decembar kao neki reper, mi smo, analizirajući našu političku stvarnost, došli do vrlo konkretnog odgovora da se tadašnji skupštinski sastav ne može prihvatiti kao isključiv kriterijum u sistemu vrednosti na osnovu koga se vrši delegiranje poslanika za Skupštinu Srbije i Crne Gore. Zbog čega ne može? Nekoliko vrlo jasnih i apsolutno pravnih argumenata; oni nemaju nikakve veze sa karakterističnim političkim kontekstom koji se ne može zaobići, jer je apsolutno nerealno da stranke koje deluju u parlamentu ignorišu političku stvarnost.
Taj pravni model je sledeći: na izborima od 23. decembra su učestvovale i stranke i koalicija. Republička izborna komisija je verifikovala mandate strankama i koalicijama. U tom trenutku u parlamentu su svoje poslanike imale jedna velika koalicija, Demokratska opozicija Srbije, dve stranke, Srpska radikalna stranka i Socijalistička partija Srbije i formalno treća stranka, Stranka srpskog jedinstva; mada je jasno da su oni svoj odnos uređivali nekim internim kolektivnim sporazumom, koji iako neformalno, praktično taj broj od 14 poslanika definiše kao neki koalicioni izraz političke volje na kojoj je taj sporazum napravljen.
Nemoguće je prihvatiti izborni rezultat iz 2000. godine kao isključivi kriterijum u tom sistemu vrednosti, jer bi tako napravili veliki politički iskorak u odnosu na našu političku stvarnost prihvatanjem nekih amandmana koji idu u tom pravcu. Rečeno je da u procesu kandidovanja mogu da učestvuju koalicija DOS, Stranka srpskog jedinstva, SPS i SRS; niko drugi. To je u pravnom smislu potpuno argumentovano.
Međutim, u političkom i onom realnom, nakon dve godine politike koja je vođena u ovom parlamentu, jasno je da bi se time mnogo više oglušili o političku realnost nego što to činimo kada kažemo da u procesu kandidovanja učestvuju poslaničke grupe koje u ovom trenutku deluju u samom Parlamentu Srbije. Zašto taj model poslaničke grupe? Nije ni protivustavan, ni protivzakonit, a jeste potpuno politički racionalan.
To je, takođe, datost koja je iskazana u Ustavnoj povelji, jer je rečeno da će se delegacije birati shodno srazmernoj zastupljenosti poslanika u republičkim parlamentima u trenutku održavanja izbora. To je član 20. Ustavne povelje, koju je parlament usvojio velikom većinom.
(Glasovi: Srazmerno zastupljenosti.)
Hvala na ispravci, mislim da je važno da budemo precizni
Dakle, dolazimo u fazu u kojoj definišemo poslaničku grupu kao taj činilac koji predlaže kandidata za Skupštinu i možemo danas da razgovaramo da li time kršimo nečiju izbornu volju, u kojoj meri tako nešto činimo i da li možemo da primenimo neki drugi model. Jedini adekvatan i paralelan model, koji je predložen kao alternativa u svim amandmanima i u svim predlozima zakona koji egzistiraju pored ovog našeg, jeste da predlagači budu stranke u skladu sa izbornim rezultatima iz 2000. godine.
Pošto sam već rekao da ne mogu samo stranke, jer su tada na izborima učestvovale koalicije, pošto sam rekao da je to pravno adekvatno ali potpuno politički necelishodno jer se time ignoriše sve ono što se desilo u prethodne dve godine, dolazimo do činjenice da na posrednim izborima učestvuju poslanici, a ne građani.
Građani su učestvovali na izborima 2000. godine i učestvovaće za dve godine na izborima za Skupštinu državne zajednice. Ti građani su izabrali svakog od nas koji danas imamo status poslanika u Republičkom parlamentu - 250 ljudi koji biraju i mogu da budu birani na posrednim izborima za novu Skupštinu Srbije i Crne Gore.
Mislim da smo na takav način, u meri u kojoj je to moguće, potpuno korektno ispoštovali izbornu volju i izgebli one političke sporove do kojih bi sasvim sigurno došlo da smo ignorisali stvarnost iz prethodne dve godine i došli smo do jednog konkretnog rezultata koji samo jednu stranku ozbiljno degradira, a to je Socijalistička partija Srbije.
Primenom Dontovog metoda, u skladu sa predlozima poslaničkih grupa, samo jedna stranka gubi poslanike, odnosno dobija manje poslanika nego što bi dobila kada bi se primenio model iz 2000. godine. To je Socijalistička partija Srbije.
Oni su na odborima tražili od mene kao predlagača da prihvatim njihov amandman u kojem bi tako nešto bilo korigovano, ali je to bilo neprihvatljivo iz jednog prostog razloga: prihvatanjem tog amandmana mi bismo srušili čitav koncept na kome parlament funkcioniše u poslednjih godinu i po dana, odnosno od onog trenutka kada je došlo do razlaza unutar koalicije Demokratske opozicije Srbije, potom konkretizovan kroz čitav niz postupaka ovde u Skupštini, a oni su, verujem, poznati poslanicima i javnosti.
Dakle, između dve štete mi smo morali da izaberemo manju. Manja šteta u ovom trenutku jeste poštovanje odluke Ustavnog suda Srbije, koji je, osporavajući član 88. Zakona o izboru poslanika, definitivno nama oduzeo mogućnost da utičemo na status poslanika i otvorio političku ravan u čijem okviru se krećemo, poštujući pravni sistem.
Da to nije samo izgovor pokazuje ono što mislim da ne treba ostaviti po strani, a ostavljeno je po strani u svim analizama ovog zakona: to je novo definisanje statusa poslanika. Za 13 godina višepartijskog sistem u Srbiji i za 12,5 godina novog parlamentarizma u Srbiji nikada, na način definisan ovim zakonom, nije bio utvrđen status poslanika.
Po prvi put, poštujući sve međunarodne konvencije, od Kopenhagenskog dokumenta, pa do svih onih paralelnih sporazuma koji su potpisivani i koji na izvestan načinn obavezuju naše društvo, mi smo status poslanika definisali kao status koji ni po čemu nije zavisan od stranke ili koalicije na čijoj izbornoj listi je izabran ili od stranke i koalicije koja ga je birala za Skupštinu državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Nakon ovog zakona o izboru poslanika moći ćemo da kažemo da je poslanik predstavnik građana, odnosno predstavnik onih koji su ga birali, da on odgovara samo njima, da ne odgovara strankama i koalicijama i da na takav način autentično može da obavlja svoj posao, štiti prava onih koji su ga birali i, sasvim sigurno, na takav način izbegavamo buduće konflikte koji bi se mogli pojaviti ukoliko bi za mesec, dva ili tri došlo do ponavljanja onih situacija, onih političkih odnosa koji su doveli do podela u nekim opozicionim partijama ili do podela unutar naše koalicije.
To je jedan konkretan politički iskorak kojim mi sebe predstavljamo bitno drugačijim od onih koji kroz kritiku ovog zakona zapravo osporavaju demokratičnost i naše dobre namere.
Ovaj zakon ima 24 člana. Na njega je predloženo 70 amandmana. Neke od tih amandmana ćemo prihvatiti. Pre svega, to su amandmani kojima se vrše tehničke ispravke zbog grešaka administracije i to je amandman Vlade Republike Srbije kojim se precizira nešto što je, po mom mišljenju, sasvim jasno rečeno, ali mislim da nema razloga izbegavati i neku vrstu ponavljanja.
Dakle, to je Dontov metod kao sistem za podelu mandata. Mi smo rekli da će podela mandata biti izvršena u skladu sa Zakonom o izboru narodnih poslanika, ali prihvatamo taj amandman koji precizira Dontov metod kao način da se to sprovede. Dontov metod je istakla i Ustavna komisija kao nešto preporučljivo i što treba poštovati. Mi smo uvažili te stavove.
Ovakvim radom mislim da ćemo dobiti zakon koji u potpunosti korenspondira sa ustavnim konceptom države u kojoj živimo i uvažava političku realnost, koju ne bi bilo dobro ignorisati zbog svega onog što se očekuje da predstavnici ove skupštine urade u Skupštini Srbije i Crne Gore.
Potrebno je izgraditi institucije. Za te institucije su potrebni kredibilni pojedinci. Kredibilni pojedinci su odgovorni ljudi, ali i ljudi iza kojih stoji određena politička snaga, a to je politička snaga naše koalicije, koja u ovom trenutku spremno ulazi u taj posao.
Očekujem od vas da kroz raspravu o ovom zakonu tako nešto još jedanput stavimo na proveru. Mislim da sam vam pružio dosta argumenata koji govore o ovom zakonu kao zakonskom predlogu koji treba prihvatiti.

Zahvaljujem predstavniku predlagača.
Da li izvestioci nadležnih odbora, Zakonodavnog odbora i Odbora za pravosuđe i upravu, žele reč? (Nema prijava.)
Da li narodni poslanici koji su izdvojili mišljenje žele reč?
Reč ima narodni poslanik Slobodan Adžić, koji je na sednici Zakonodavnog odbora izdvojio mišljenje, a zatim narodni poslanik Dragan Todorović, pa narodni poslanik Petar Cvetković.

Poštovane kolege narodni poslanici, na sednici Zakonodavnog odbora glasao sam protiv Predloga zakona o izboru poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore iz razloga što smatram da su sporni član 5. stav 1. Predloga zakona, kao i član 19. zakona.
Član 5. u Predlogu glasi: "Poslanici se biraju srazmerno broju narodnih poslanika koje poslaničke grupe imaju u Narodnoj skupštini Republike Srbije." Ova odredba je suprotna republičkom Zakonu o izboru narodnih poslanika, jer uvodi jednu novu kategoriju koja u izbornom zakonodavstvu Srbije ne postoji, a to je kategorija poslaničke grupe. U izbornom zakonodavstvu postoji kategorija političke stranke kao učesnika u političkoj utakmici i kao subjekt koji dobija poslaničke mandate.
Samim tim što je na ovaj način predložen izbor poslanika za saveznu skupštinu, pribeglo se metodi koja nije sigurna i u kojoj je moguće da od trenutka do trenutka menjamo sastav delegacije u saveznoj skupštini. I sami vidimo da su poslaničke grupe promenljiva kategorija u ovom parlamentu, da je danas jedan broj poslaničkih grupa, da sutra može biti drugi. Iz tih razloga je moguće da svaki treći dan zasedamo i biramo, u skladu sa novom strukturom poslanika i poslaničkih grupa, sastav delegacije u saveznom parlamentu.
Mislim da je pravi trenutak kada se utvrđuje broj kandidata u republičkoj skupštini, jer je to najrelevantnija činjenica, kako bi verno mogla da se odslika volja birača u Srbiji, a mi na osnovu volje birača u Srbiji utvrđujemo u stvari naše predstavnike u državnoj zajednici.
Dakle, ovaj član je suprotan i pravnoj logici, jer nije logično da jedan pravni dokument podržimo, a da on direktno ugrožava volju građana, jer samim tim što ugrožava volju građana, on ne zavređuje da bude podržan.
Još jednu stvar bih rekao, ovde su u pitanju posredni izbori. Ti posredni izbori moraju da se vežu za neposredne izbore. Ne možete vezivati posredne izbore za neposredne izbore na današnji dan, već na dan kada su ti izbori zaista održani.
Što se tiče člana 19, on je neusklađen sa Zakonom o izboru narodnih poslanika, jer izostavlja tri razloga zbog kojih može da prestane mandat poslaniku. Predlagač ne objašnjava zašto je ta tri razloga izostavio.
I na kraju, kao član Zakonodavnog odbora, zaista nisam spreman da direktno ugrožavam prava građana Srbije da upravljaju državnom zajednicom Srbija i Crna Gora. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, predstavnik predlagača.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pa nisam pomenut, ali mislim da je važno odgovoriti kolegi. Kao predlagač imam pravo i mislim da je važno, s obzirom da je izdvojio mišljenje na Zakonodavnom odboru.
Argumenti kojima se vezuje Zakon o izboru narodnih poslanika, usvojen u poslednjim danima prethodnog režima, za član 19. zakona o izboru poslanika za Skupštinu državne zajednice Srbija i Crna Gora, koji se usvaja u bitno drugačijem društvenom ambijentu, potpuno su neprihvatljivi. Ovaj član 19. Predloga zakona o kome danas raspravljamo nema potrebe da bude usaglašen sa Zakonom o izboru narodnih poslanika. On je na veoma jasan i konkretan način, kroz član 19, akt diskontinuiteta u odnosu na sve ono što je bila politička praksa u Srbiji prethodnih 13 godina.
On je usklađen sa Ustavnom poveljom i potpuno je nerazumljiv argument kojim se, sa jedne strane, traži apsolutno pravo poslanika da samostalno raspolaže svojim mandatom, i sa druge strane, poziva na član Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je osporen od strane Ustavnog suda i kojim se takvo pravo uskraćuje u pojedinim situacijama.
To je jedina politička stvarnost i jedina pravna realnost o kojoj mi možemo da govorimo. Što se tiče izborne volje građana, već sam jedanput rekao da je izborna volja građana utvrđena 23. decembra, i to: u odnosu na jednu koaliciju; ona više ne funkcioniše u formi u kojoj se pojavila na izborima; u odnosu na tri stranke koje su tada učestvovale na izborima i našle se u parlamentu; pojedine od njih su u međuvremenu, kroz unutarstranačke sukobe, konflikte i probleme, definisale neke druge odnose.
Mi na tako nešto ne možemo da utičemo, ali pošto smo definisali da posredni izborni model ovaj parlament mora uvažiti, definisali smo i biračko telo i izbornu volju. Ta izborna volja će biti iskazana glasanjem poslanika. Biračko telo čini 250 poslanika Skupštine Srbije. Vezivanje izbora iz decembra 2000. godine za posao koji se radi u 2003. godini predstavlja "bacanje prašine u oči" građanima Srbije, jer on ne nudi nikakav kvalitetan odgovor na probleme pominjane tokom rasprave.
Dakle, izbori iz 2000. godine ne mogu ponuditi odgovor na problematičan status pojedinih poslanika, što je i posledica odsustva konačne odluke Ustavnog suda Srbije, niti najvažniji odgovor, očigledno suštinski moto svih osporavanja, a to je da politička manjina kroz primenu zakona, odnosno amandmane, postane politička većina. To je nemoguće.
Kada je Ustavna komisija definisala posredne izbore kao izborni model, ona je zapravo rekla da će Skupštinom Srbije i Crne Gore vladati one političke većine koje vladaju Skupštinom Srbije i Skupštinom Crne Gore, ukoliko postoji mogućnost njihovog dogovora, a videćemo da li će to biti tako. Ali, većina ovog parlamenta biće većina i budućeg parlamenta Srbije i Crne Gore, i to je politička stvarnost.
(Tomislav Nikolić traži repliku.)

Izvolite.

Zamolio bih vas da pratite raspravu. Prethodnik je govorio negativno o Zakonu o izboru narodnih poslanika, o jednom njegovom članu, o bivšem režimu u kome sam učestvovao, predlagač sam Zakona o izboru narodnih poslanika koji još uvek važi, i te tačka zakona koju vi sad osporavate pred Ustavnim sudom, a to je da poslaniku prestaje mandat ako mu prestane članstvo u političkoj stranci ili koaliciji sa čije je liste izabran.
Ali, nemojte da nam govorite da taj član više ne može da se primenjuje zato što je osporen pred Ustavnim sudom Srbije. Ne postoji nikakva privremena mera. Savezni ustavni sud vam je još i poništio to pravo koje ste pokušali da koristite. Dakle, ne postoji privremena mera i još uvek važi Zakon o izboru narodnih poslanika, po kome poslaniku prestaje mandat kada mu prestane članstvo u političkoj stranci, koaliciji ili organizaciji sa čije izborne liste je biran.
Ne može politička realnost, koju ste vi stvorili ovde, ne poštujući Zakon o izboru narodnih poslanika, da bude osnov za novi zakon. Ne može. Može da bude odluka Ustavnog suda, da ste imali vremena da je sačekate. Još jedna stvar, ako rezultati izbora iz 2000. godine nisu merilo za izbore koje ćemo da vršimo ovde za sedam-osam dana, nikako ne mogu da budu merila odluke po kojima ste vi ovde izmešali karte i dobili većinu koju želite da cementirate.
Ako ne znamo pravu volju građana, mi kažemo da je to volja iz 2000. godine, jer posle toga nije bilo izbora, a ko ne znamo pravu volju građana, hajdemo na izbore. Ovo je volja poslanika što prelaze iz jedne političke stranke u drugu, volja vlasti koja utiče na volju poslanika i mešetarite tu, između njih formirate poslaničke grupe. Moram da vas pitam - ako je Marijan Rističević sada u novoj poslaničkoj grupi, ima li poslanička grupa "Vojvodina" i dalje pet članova i pravo da predlaže poslanike?
U toku rasprave ću odgovoriti i na neke primedbe koje ovde izgovara predlagač, a ne odgovaraju pravom stanju stvari. Ako vam je Ustavna povelja naložila da se srazmerno zastupljenosti u Narodnoj skupštini izaberu poslanici, pitam - čijoj zastupljenosti, šta je to srazmerna zastupljenost, koga? Naroda - narod je to na izbornim listama odredio. Samo izborne liste sa kojih su izabrani poslanici u Skupštinu Srbije moraju da budu srazmerno zastupljene i dalje prenesene u Skupštinu Srbije i Crne Gore.