Reč ima predlagač akta, narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u najkraćem, priznajem da postoje realni problemi. Oni nisu posledica ili isključivo posledica odnosa u parlamentu, već i odnosa drugih institucija prema parlamentu.
Zbog problema funkcionisanja Skupštine mi smo unutar svoje koalicije polovinom prošle godine doneli odluku da sankcionišemo 50 poslanika koji su najmanje učestvovali u radu Skupštine. To je bila odluka naše koalicije, proistekla iz prava datog članom 88. Zakona o izboru narodnih poslanika, na koji se i vi pozivate. Ali, nemoguće je da bude krađa nečijeg mandata kada vi insistirate na pravu iz Zakona o izboru narodnih poslanika, odnosno na članu 88, a da se nama oduzima pravo da raspolažemo upravo tom slobodom datom tim istim članom.
Dakle, polovinom prošle godine naša koalicija je donela odluku u skladu sa Zakonom o izboru narodnih poslanika i obavestila Republičku izbornu komisiju. Republička izborna komisija je prosledila Administrativnom odboru tu informaciju. Administrativni odbor tokom svoje sednice, na insistiranje koalicije, prihvata ostavke poslanika zbog toga što nisu u stanju da učestvuju u meri u kojoj je to potrebno u radu Parlamenta, ali istovremeno isključuje iz koalicije i iz Skupštine poslanike koji do tog trenutka nisu zatražili nešto tako. Savezni ustavni sud poništava odluku, koja je bila istovremeno odluka i o ostavkama i to je naša stvarnost.
Što se tiče poslaničkih grupa kao institucije i 1992. godine je bilo tako. Uvek je poslanička grupa nosilac političkog života, pored poslanika u Skupštini, ne stranka. U Parlamentu deluju poslaničke grupe, a u političkom životu izvan Skupštine deluju stranke. Tako je uređeno Poslovnikom i Zakonom o izboru poslanika za Veće republika još 1992. godine. Poslanička grupa je definisana u tom sistemu. Taj zakon je izglasala Skupština, taj zakon se primenjivao do 2000. godine i mislim da je jasno da poslanička grupa jedino može da bude predlagač. Ne stranka, nego poslanička grupa, jer stranka ne postoji u parlamentarnom životu.
Što se tiče poslanika Skupštine koji su u međuvremenu promenili stranke, oni nikada ne bi bili u Skupštini da nisu učestvovali na izborima i za njih su građani glasali. Neki od njih su bili nosioci visokih funkcija u strankama u kojima se više ne nalaze, ali dok Ustavni sud Srbije ne definiše konačan odgovor na pitanje statusa poslanika mi ćemo se nalaziti između dve paradoksalne situacije: da smo zainteresovana strana za odgovor na pitanje da li možemo da raspolažemo sa 176 mandata, koliko je naša koalicija dobila, ili samo sa onim brojem mandata koji je ravan broju poslanika koji u ovom trenutku funkcioniše u Parlamentu; ili nešto treće. Dok ne dobijemo odgovor Ustavnog suda Srbije ovaj parlament će trpeti konflikte koji danas postoje u njemu, ali to nije posledica naše volje. Posledica naše volje je bila vrlo jasna i mi smo na njoj insistirali do trenutka do kog nije bila osporena.

Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić, replika na izlaganje narodnog poslanika Žarka Obradovića. Osnov za repliku pominjanje poslaničke grupe.

Poštovana gospodo narodni poslanici, bez namere da o prethodnom periodu polemišemo u javnosti, oko toga kojim smo mi putem krenuli a kojim je putem krenuo  neko drugi, samo radi znanja,  to je poznata činjenica u krugovima socijalista. Ovde se lamentira o tome kako je neko nekome nešto ukrao. Moram da obavestim da mi tom veštinom ne raspolažemo. Ona pripada drugima i opšte je poznata kao činjenica javnosti.
Kada se radi o moralu moram da kažem da je vrlo visok i da ne može niko da raspolaže sa njim, osim nas. Na kraju, oko svega toga da podsetim, šta je u prethodnom periodu trebalo socijalisti da rade ili ne rade u politici. Na političkoj sceni Srbije dešavale su se različite stvari.
Mi smo imali vanredni kongres, pa je onda održan kongres, da li redovan ili vanredan, to se ne zna, a za 24. mart zakazan je novi kongres. Da bismo razjasnili te činjenice, kada se pominje decembar mesec 2000. godine, to je prosto, svi smo bili na listi koju je predvodio Slobodan Milošević, koju neko sad pokazuje ovde. Samo znam da moje isključenje iz partije, niti isključenje mojih kolega koji sede sa mnom u poslaničkom klubu, nikad nije tražio, a u pismima je pomenuo isključenje mnogih drugih ličnosti, ne osporavajući naš kongres. Naš kongres nikada nije osporio. U tome je razlika između nas i onih koji misle da je socijalistička ideja njihova privatna svojina.
(Zoran R. Anđelković: Replika.)

Narodni poslanik Dragan Tomić je koristio pravo na repliku. Recite mi u kom delu ste se prepoznali. Molim vas citat, a ne zadnjem delu, pošto onda ima i prednji, nego da mi kažete citat u kom ste se delu prepoznali, pošto nisam prepoznala, a pažljivo slušam šta govornici govore. Dakle, kako vas je pomenuo? Ako vas je lepo pomenuo, kako govorite iz klupe, onda nema razloga za repliku.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS.

Krađa, lopovluk, beščašće, prekrajanje izborne volje građana mogu da budu ime za ovaj zakon, a nikako izbor poslanika. Ovo je izbor poslušnika, a ne poslanika i legalizacija krađe i prekrajanje izborne volje građana.
Gospodine Cvetkoviću, ne bih se složio sa vama da je ovaj zakon prepisivan iz našeg, jer da jeste bio bi daleko pismeniji i bolje stilski uređen. Mnogo korektnije, pravičnije, zakonskije i ustavnije bio bi skrojen da je prepisivan iz predloga zakona DSS-a. Ali, avaj, svakom ono što radi stoji na čast. "Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom". To će se osetiti u ovoj skupštini vrlo brzo. Ovaj zakon to bolje pokazuje nego bilo šta drugo.
Ovaj zakon je legalizacija krađe mandata u srpskom parlamentu. Ako se krade u parlamentu, nemamo ništa drugo do lopovsku vlast. Ova vlast je ukrala mandate i to mandate koje su građani pojedinim strankama na izborima dali; 10% mandata u srpskom parlamentu je sporno i ne pripada onima koji ih danas nose; 10% mandata, to je ona računica koja je potrebna da bi ova vlada opstala na vlasti po osnovu ukradenih mandata; 10% mandata je ono što obezbeđuje i produžava život ove vlasti.
Pre nego što je i donet zakon neko je utvrdio broj poslanika koji mu treba, po tome su za zakon krojili izborne sisteme i parlamentarnu geografiju. Znači, ovde se utvrdi koliko vam poslanika treba za neku većinu, recimo u budućoj skupštini državne zajednice i onda se kaže kako da dođemo do tih mandata: uzećemo jednog poslanika SSJ, tri poslanika iz Nove Srbije, jednog poslanika sa druge strane i napraviti poslaničku grupu.
Time smo Novoj Srbiji uzeli jedan mandat na ta tri poslanika i time što imaju pet poslanika gube još jedan mandat, tako da smo im uzeli dva mandata; njima ostaje jedan po našem sistemu i tako njima sleduje jedan mandat, a mi smo dobili dva i obezbedili većinu. Stranci srpskog jedinstva smo na konto jednog čoveka uzeli jedan mandat i eto nama većine koja nam treba, tako ćemo da iskrojimo parlament, tako ćemo da napravimo poslaničke klubove, takav ćemo zakon da napravimo.
Dame i gospodo, vi koji ćete glasati za ovakav Predlog zakona, vi legalizujete krađu. To vama služi na čast i u to nećemo ulaziti. Svakako će virtuelna stvarnost u kojoj vi živite i koju krojite u ovom parlamentu biti poražena od stvarnosti koja je prisutna u državi Srbiji, među građanima Srbije i koja će pobediti na nekim sledećim vanrednim izborima. Vaša stvarnost je samo virtuelna. Nažalost, ta virtuelna stvarnost vodi Srbiju u realnu propast i u izgradnju državne zajednice koja neće nastati kao plod pravičnosti, odgovornosti i verno preslikane volje građana date na izborima, već će kao volja građana biti preslikana volja Zorana Đinđića ili nekog drugog i njegove virtuelne stvarnosti u ovoj skupštini.
Ako se pozivamo na neposredne izbore i da se volja građana sa tih neposrednih izbora putem posrednih izbora prenosi u parlament državne zajednice, onda je najlogičnije da se ispoštuju rezultati na tim izborima, a ne da se ispoštuju rezultati krađe u Skupštini Srbije. Onda bi slika u parlamentu državne zajednice bila mnogo drugačija od slike koju imamo sada ovde.
Da li, po zakonu, poslanički klubovi učestvuju na izborima? Ne učestvuju. Ako već radimo posredne izbore na osnovu neposrednih izbora, kako možemo kao relevantan faktor za izbor poslanika putem posrednih izbora da uzimamo nekoga ko ne može da se kandiduje na neposrednim izborima - poslanički klub? To može samo u vašoj virtuelnoj skupštini, u vašoj virtuelnoj Srbiji. Po zakonu i Ustavu to nije moguće.
Ovde smo čuli više puta od strane predlagača otvoren poziv na kršenje zakona i da se kaže - to su zakoni koje je neko drugi doneo i mi to ne poštujemo, mi ćemo poštovati samo zakone za koje smo mi glasali, ne čak ni one koji su doneti protiv naše volje u ovoj skupštini ili za koje smo mi bili uzdržani. Imamo otvoren poziv za kršenje zakona, za kršenje Ustava.
Ovde se prilično falsifikuje stav Ustavnog suda Srbije, koji je pokrenuo postupak za ispitivanje ustavnosti pojedinih odredaba Zakona o izboru narodnih poslanika. On nije osporio taj član zakona i nije ga stavio van upotrebe, odnosno nije izrečena privremena mera kojom će se osporiti dejstvo ili pravna dejstva tog člana zakona. Ovde je Administrativni odbor dao sebi za pravo, oteo nadležnosti Ustavnog suda, Skupštine i građana, da kroji parlament Srbije po svojoj volji i da ne sprovodi Ustav i zakon.
Mi ovde moramo da razgovaramo o radu Administrativnog odbora koji se oglušio o dopis predsednika Skupštine. Moramo da razgovaramo o onome što se dešava u ovoj Srbiji i kakvu državnu zajednicu Srbije i Crne Gore želimo. Da li želimo državnu zajednicu koja će nastati na lopovluku i krađi i imati karakter lopovske vlasti? Ne želimo.
Mi želimo pravičnu vlast, pravičnu državu koju niko neće moći da osporava, čija će skupština biti ogledalo izborne volje građana date na izborima 2000. godine. To je ono što je relevantno za nas. To je ono na čemu ćemo mi istrajati i na čemu ćemo insistirati.
Vi možete u vašoj virtuelnoj stvarnosti, virtuelnoj skupštini, virtuelnoj Srbiji, da donosite kakve god hoćete zakone, da izmišljate kakva god opravdanja, da nalazite šta ste radili, niste radili, da spavate, da pijete, da se drogirate, da radite šta god hoćete, ali građani Srbije imaju drugačija pravila, drugačije norme i drugačiju Srbiju žele.
Dame i gospodo, poslanici DSS-a ovakav predlog zakona nikako ne mogu da podrže. Ne mogu da podrže da neko prekraja izbornu volju građana i oni neće učestvovati u tome. Dali smo amandmane na ovaj zakon, ali ukoliko ne budu usvojeni naravno da za ovaj zakon nećemo glasati. Mi ćemo, kao što smo to radili do sada, istrajati u odbrani volje građana, jer je to ono što nas je ovde dovelo i to je ono što će odavde da nas odvede. Mi znamo da ništa nije važnije od toga, već su građani i država ono zbog čega smo mi ovde. To će preživeti i nas i vas.
Apelujem na sve poslanike u ovom parlamentu, naročito one koji nisu u sali a drže svoje kartice, jer je to deo virtuelne Srbije - kartice bez poslanika, glasanje iz Atine, to je sve deo vaše virtuelne Srbije i virtuelnog parlamenta - dame i gospodo, ovaj zakon služiće na čast svima onima koji kradu u ovoj skupštini. Svi oni koji budu pritisli taster za ovaj zakon biće saučesnici u krađi i prekrajanju izborne volje.

Zahvaljujem predsedniku poslaničke grupe i molila bih vas za pomoć da narodni poslanici Dragan Maršićanin i Daragan Jočić uđu u salu ili da uklonite kartice. To isto molim i službe. (Žagor u sali.)
Da li još neko želi reč?
Ima reč narodni poslanik Čedomir Jovanović, kao predlagač.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, valjda postoje i druge reči kojima se može iskazati svoje političko nezadovoljstvo, da se politički protivnici ne vređaju. Jer, što se mene lično tiče, spreman sam da čujem sve, ali kada govorim o svojim političkim protivnicima, mislim na njihove birače, a pogotovo kad govorim o Demokratskoj stranci Srbije, koji su izabrani na istoj izbornoj listi, jer smo, bar što se tiče onih koje ste nazvali tako pogrdnim rečima, učinili sve da bi,  između ostalog, i vi bili poslanik u ovom parlamentu.
Neću čitati stenograme sa sednice 29. decembra, na kojoj se raspravljalo o zakonu o sprovođenju ustavne povelje i koji najbolje potvrđuju nesonovanost svega onoga što je rečeno, a čime je osporena autentičnost zakona koji smo mi predložili.
Stranke koje gube političke oslonce ili izlaze poražene iz političkih duela imaju pravo na političko nezadovoljstvo. Ali, ne dozvoljavamo vam da vređate građane koje predstavljamo, dokle god predstavljamo makar i jednog od njih. Zbog toga vam moram reći da niste izneli ni jedan argument kojim bi ovaj zakon zaista mogao da bude okarakterisan kao protivustavan, kao suprotan bilo kom drugom zakonu, kao zakon kojim se ruši državna zajednica.
Mi smo učinili što smo mogli i koliko smo mogli dali smo toj državnoj zajednici. Između ostalog, svoje poštovanje smo iskazali i ulaskom u skupštinsku salu kada je proglašena ta državna zajednica, što očigledno neki drugi nisu mogli da urade, jer su kroz proglašenje te državne zajednice, zapravo, prepoznali i objavljivanje sopstvenog silaska sa političke scene.
Takva vrsta poistovećivanja je poznata, ali ona se uglavnom ne vezuje za demokratske sisteme i demokratska društva. U takvim društvima niko nema pravo da kaže "država-to sam ja"; niti "zakon-to je moja stranka". U takvim društvima se poštuju odluke Skupštine. U skupštinama postoje parlamentarne većine. Tako je i u ovoj skupštini. Što se tiče nje, mislim da građani Srbije nemaju razloga da se stide. Naprotiv, imajući u vidu sve ono što je učinila, pogotovo u okolnostima u kojima je radila, mislim da zaslužuje poštovanje. (Aplauz.)

Kao predsedavajuća - izvinjenje Draganu Jočiću, jer je ušao sa karticom. Kartica na kojoj je bilo prazno sedište, bila je kartica narodnog poslanika koji je izašao i odneo svoju karticu, a narodnom poslaniku Draganu Maršićaninu neću dati reč, jer nema pravo na repliku. Vi niste bili u sali, a kartica je bila tu. Nemate pravo na repliku, zauzmite svoje mesto.
(Dragan Maršićanin, sa mesta: Nisam izvukao karticu i zbog toga se izvinjavam. Ali, zahtevam od predsednika da se izvini vama, jer ni ovde za stolom kartica nije izvučena.)
Niste dobili reč. Izričem vam prvu opomenu zbog prilaska govornici bez dozvole predsedavajućeg.
(Dragan Maršićanin, sa mesta: Hteo sam da govorim po Poslovniku, a ne o povredi Poslovnika.)
Dakle, ko još traži reč?
Po Poslovniku može da se javi samo predsednik ili ovlašćeni poslanik.

Svaki poslanik ima pravo na  predlog po Poslovniku. Da je kršen Poslovnik primedbu može da istakne jedino predsednik poslaničke grupe. Gospodin Maršićanin je hteo da predloži po Poslovniku da se utvrdi kvorum; pošto sedi samo dvoje za stolom predsedavajućeg, a ima tri kartice, da se utvrdi ko sedi za tim stolom, s obizirom da ima tri kartice.
Ako sam vas, gospodine Maršićaninu, verodostojno protumačio, u redu. U suprotnom, imate pravo na repliku.