Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, koji je izdvojio mišljenje na sednici Zakonodavnog odbora.

Dame i gospodo, izdvojio sam mišljenje na sednici Zakonodavnog odbora i nisam glasao za predloženi zakon o izboru narodnih poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore iz više razloga.
Pre svega, moje mišljenje je da se na način predviđen članovima 3, 5. i 19. ovog zakona zaista ne može odslikati volja naroda, da je ceo ovaj predlog zakona koncipiran na pogrešnim osnovama, iz jedne proste činjenice što, kao što smo već nekoliko puta čuli u izlaganju predlagača ovog zakona, politička realnost nalaže druga rešenja. Naime, mogli smo čuti nekoliko puta da je u Srbiji politička svest naroda umnogome promenjena u odnosu na raspored snaga u parlamentu.
Ali, pre nego što počnem sa elaboracijom svojih stavova, dozvolite mi da vas podsetim na misao čuvenog pravnika Valtazara Bogišića, koji je svojevremeno rekao: "Što se grbo rodi, vreme ne ispravi".
Direktna posledica rada nelegalnog i nelegitimnog Parlamenta Srbije jeste i usvajanje Povelje neke nazovidržave Srbije i Crne Gore, a sadržana je i u predlaganju ovog zakona.
Zaista moramo da se zapitamo, da li je moguće utvrditi narodnu volju na bilo koji drugi način, sem neposredno na izborima. Pošto predstavnici vlasti priznaju da politička realnost ne odgovara stanju u Republičkom parlamentu, možemo otvoreno da se zapitamo zbog čega nema političke volje kod ljudi što drže trenutnu vlast u Srbiji da političku realnost provere ili usklade sa stanjem u Republičkom parlamentu, na jedini mogući pravni i politički način, a to je raspisivanjem republičkih izbora.
Međutim, pošto sam izdvojio mišljenje kao član Zakonodavnog odbora i kao pravnik, moram da ukažem na nekoliko stvari koje pravno nisu prihvatljive u ovom predlogu zakona. Naime, kako smo već čuli, pravo predlaganja poslanika u novu zajednicu, tačnije u novu skupštinu zajednice Srbije i Crne Gore, bazirano je na tome da poslaničke grupe u Republičkom parlamentu mogu da predlože svoje predstavnike.
Da li su poslaničke grupe u republičkom parlamentu odraz političke realnosti u Srbiji danas? Naravno ne. Kao elaboracija, odluke Administrativnog odbora u velikom broju slučajeva prekrajale su izbornu volju naroda, državljana Republike Srbije, iskazanu na izborima 23. decembra 2000. godine, formiranjem fantomskih poslaničkih grupa, a sve u jednom cilju, sve zarad ostanka na vlasti onih koji su sada na vlasti u Srbiji.
Takođe, procedura predlaganja predviđena odredbama ovog zakona je izuzetno loša. Da li je dobro da takvom procedurom poslanici budu izabrani. Dozvolite mi da pročitam; član 5. glasi: "Poslanici se biraju srazmerno broju narodnih poslanika koje poslaničke grupe imaju u Narodnoj skupštini Republike Srbije". Dakle, ponovo poslaničke grupe; one su voljom Administrativnog odbora, a ne naroda Srbije formirane i drže većinu u ovoj skupštini.
Treći segment, kome se moram izuzetno usprotiviti, to je karakter i status poslanika u novoj skupštini. Zaista, ukoliko se želi diskontinuitet sa nekim zakonima koje je donosila prethodna vlast, ti zakoni mogu da budu promenjeni, mogu da se donesu novi zakoni, mogu da se ponište njihove odredbe. Zakon o izboru narodnih poslanika u članu 88. stav 1. tačka 1. precizno navodi da se status poslanika gubi isključenjem iz stranke ili isključenjem sa izborne liste.
U svemu tome, opet se vraćamo na Zakon o izboru narodnih poslanika, koji jasno i precizno kazuje da podnosioci izbornih lista jedini mogu da odlučuju o tome ko će biti poslanik. Međutim, da ne bih prekoračio vreme, želeo bih da završim jednom rečenicom koja će, mislim, ostati upečatljiva; interesantno je i molim vas da me dobro saslušate - do svega ovoga ne bi došlo da je Pera otišao pravo u policiju. Hvala.

Da li još neko od poslanika koji su izdvojili mišljenje želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Petar Cvetković.

Dame i gospodo, pred nama je Predlog zakona o izboru poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore. Kao što znate, to je predlog poslanika Čedomira Jovanovića.
Takođe znate da je 15-16 dana pre ovog predlog zakona dala DSS, odnosno 20. januara je DSS podnela Predlog zakona o izboru poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore. Zašto je to bitno? Bitno je zbog toga što je predlagač ovog zakona, gospodin Jovanović, uzeo Predlog zakona DSS-a i preradio, u cilju i u očiglednoj nameri da nelegalnu većinu ostatka DOS-a iz ove Republičke skupštine preslika u parlament Skupštine Srbije i Crne Gore.
Kako je to mogao postići? Mogao je tako što je to postavio kao prevashodni cilj, bez obzira što je nelegalan i nezakonit, ne poštujući ni jedan od dosadašnjih zakona, ne poštujući ni samu Ustavnu povelju. Videćete pri razmatranju amandmana da je ovaj predlog zakona u suprotnosti i sa samom Ustavnom poveljom.
No, to je u ovom trenutku daleko manje važno od namere predlagača. Predlagač je dao zakon koji je kontradiktoran, koji je nerazumljiv, praktično nesprovodljiv, jer će u svom sprovođenju za ove dve godine, koliko treba da važi, proizvesti znatne posledice u smislu dalje nelegalnosti i nelegitimnosti, kako ovog tako i parlamenta Srbije i Crne Gore.
Zbog toga je trebalo da predlagač podnese korektniji zakonski predlog, tako da nosilac predlaganja, odnosno izbora poslanika u Skupštinu Srbije i Crne Gore budu stranka ili koalicija; on je pretvorio u predlagače poslaničke grupe u ovom parlamentu.
Znate koliko ima tih poslaničkih grupa, a verujem da većina i ne zna, jer niču svakog trenutka, u odnosu na svako pitanje, odnosno predlog zakona, odnosno želje Republičke vlade, izvršne vlasti koja se stavlja iznad zakonodavne vlasti i svojim postupcima utiče na zakonitost, na demokratičnost rada ovog parlamenta. Taj princip direktnog tutorstva Republičke vlade nad ovom skupštinom želi se ovim predlogom zakona prebaciti na nivo zajednice Srbije i Crne Gore.
Jednostavna je namera iz samog obrazloženja predlagača, namera nečasna, da a priori ima za sve svoje ideje i stavove apsolutnu većinu zajedno sa Đukanovićem u Skupštini Srbije i Crne Gore. Takva namera je prouzrokovala i predlaganje ovakvog nakaradnog zakona.
Kažem, od jednog dobrog predloga zakona, ispravkama koje nemaju nikakve veze, niti pravne logike, niti razumevanja običnog građanina, napravljen je ovakav tekst.
Zakon treba praviti upravo za najšire slojeve građana, da ga prosečan građanin može razumeti.
Predlogom ovog zakona, kao što sam rekao, stvara se potpuni haos, a on će se normalno koristiti, kao što se i u proteklom vremenu koristio u ovoj skupštini. Podsetiću vas samo na još jednu činjenicu koja je istaknuta pre dva dana na Administrativnom odboru ili juče. To je da su poslanici DOS-a koji su dali ostavke, to je ono što je Administrativni odbor stavio van snage većinom glasova, bili u pravnoj i stvarnoj zabludi.
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Tamo sam postavio pitanje: ako su skupštinska većina i Reublička vlada poslanike DOS-a - izvinjavam se gospodi koju ću pomenuti, ali među njima su izuzetni pravni stručnjaci, gospodin Hiber i gospodin Lilić - dovele u zabludu, u kakvu su tek zabludu ta republička vlada i ova skupštinska većina dovele građane Srbije. Hvala, s obzirom da sam prekoračio vreme.

Reč ima predlagač zakona, narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Uvažena gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izboru poslanika za Skupštinu Srbije i Crne Gore naša poslanička grupa je sačinila u decembru meseca. Za 30. decembar smo zakazali sednicu republičkog parlamenta na kojoj smo želeli da usvojimo Ustavnu povelju i ustavni zakon. Do toga nije došlo samo zbog volje jedne stranke.
Samo zbog volje DSS-a, koja je blokirala rad Ustavne komisije, tako što su njeni predstavnici, među kojima i šef poslaničke grupe, zatražili prekid rada zbog toga što su se osećali umornim. Pošto su bili umorni, sednica je prekinuta, a zasedanje parlamenta zakazano za 30. decembar, na kome je trebalo da usvojimo Ustavnu povelju, ustavni zakon i zakon o izboru poslanika, odloženo je.
Ovaj zakon je predat u proceduru 5. februara, dan pošto je u Skupštini Savezne Republike Jugoslavije usvojena Ustavna povelja i ustavni zakon. To su činjenice i mislim da je bitno insistirati na činjenicama, jer primećujem da kroz nastupe predstavnika, pogotovo Demokratske stranke Srbije, one pokušavaju da budu zaobiđene i da se ponudi neka paralelna verzija, koja je najkonkretniju osudu doživela i u parlamentu kroz postupak i odnos prema svemu onome što su oni predstavljali.

Pravo na repliku, predsednik poslaničke grupe DSS-a (iz sale - nema replike na repliku).
Tražili ste repliku? Ko je još tražio? Predsednik odustaje. Vi niste pomenuti u izlaganju, pomenuti su ... molim vas da sednete na svoje mesto i da ne prilazite govornici bez dozvole predsedavajućeg. Hvala lepo. (Obraća se poslaniku Cvetkoviću.)
(Glasovi - odnosi se na našu grupu, prepoznali smo se.)
Imenom i prezimenom narodni poslanik Dragan Jočić, član Ustavne komisije, pomenut je u govoru Čedomira Jovanovića. Izvolite, imate pravo na repliku.

Jednostavno, u govoru gospodina Jovanovića sam prepoznao sebe kao član Ustavne komisije. Nismo spavali, nego smo bili budni na sve ono što ste vi tamo hteli da radite. A hteli ste da varate. Demokratska stranka i Zoran Đinđić su hteli da varaju narod i Srbije i Crne Gore sa Milom Đukanovićem. To je suština stvari. To je bilo u Podgorici.
(Glasovi - da li si bio pijan?) To nisam bio, možda ste vi bili drogirani, pijan bio nisam. Jednostavno, Ristić je odugovlačio sa gospodinom Vukovićem do 12,00 sati jednu bezumnu priču, koja je vodila ka tome da se napravi ovakav dokument po volji Vlade Crne Gore i Vlade Srbije, to je suština stvari. A, što se tiče tog spavanja, znate, bolje je spavati nego se kretati, kao što radi vaš premijer. On se stalno kreće, samo ima jedan problem - ne zna kuda ide.

Da li se još neko od narodnih poslanika koji su izdvojili mišljenje javlja za reč? (Ne.)
Za reč se javio narodni poslanik Žarko Obradović, kao predsednik poslaničke grupe SPS.

Poštovane kolege narodni poslanici, nema razloga za paniku kada je ova dokumentacija u pitanju, gospodin Jovanović je lepo rekao da je ovaj zakon zasnovan na političkoj volji, prema tome, on nema veze sa izbornim rezultatima i sa onim što čini izbornu volju građana Srbije, već sa onim šta se zbiva u ovoj skupštini i za šta je DOS direktno odgovoran.
Ali, o tom potom.
Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, Predlog zakona o izboru poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore je neprihvatljiv za poslaničku grupu SPS i mi ćemo glasati protiv njegovog usvajanja. Reč je o jednom lošem zakonu, izuzetno nepravednom, zakonu po meri DOS-a i jedino u interesu DOS-a i njegovih novih članova u klubovima koji su formirani u Skupštini Republike Srbije, kao što su novoformirane poslaničke grupe Narodni socijalisti i nova poslanička grupa "Srbija", formirane naravno da pomognu DOS-u u usvajanju zakona u Skupštini Republike Srbije i da obezbede Vladi potrebnu većinu.
Predlog zakona je loš zato što ignoriše izbornu volju građana Srbije iz decembra 2000. godine, izborne liste koje su učestvovale u izborima i postignute rezultate, broj glasova i na osnovu toga broj dobijenih mandata pojedinih političkih stranaka i koalicija. Zakon nije dobar jer se njime želi ozakoniti postojeće nelegalno stanje u Skupštini Srbije, kada se uopšte ne zna ko jeste a ko nije poslanik, kao i u međuvremenu počinjena krađa poslaničkih mandata, kao što je učinjeno sa pet poslaničkih mandata SPS-a, ali koliko vidim i drugih stranaka.
Ovaj zakon pokazuje da su DOS-u - predlagaču malo i oni rezultati iz decembra 2000. godine, već da svojom skupštinskom većinom preko Administrativnog odbora hoće da obezbedi mandate koji im ne pripadaju, ni njemu, jer ih nije dobio na izborima, ni novoformiranim poslaničkim grupama, jer nisu učestvovale u izborima.
Ako ovaj zakon bude usvojen i primenjen, imaćemo jednu potpuno iščašenu, u svakom slučaju protivzakonitu i mislim u svetu nepoznatu situaciju da partije koje nisu učestvovale na izborima, kao što su Narodni socijalisti ili poslanička grupa "Srbija", da poslanici koji nemaju pravni osnov postojanja, budu zastupljeni u budućoj skupštini Srbije i Crne Gore.
SPS je direktno oštećena u republičkoj skupštini, zato što nam nisu vraćeni mandati koji nam pripadaju, a sada smo čuli od predlagača da smo direktno oštećeni i u tom budućem parlamentu za dva mandata. Izbori su održani decembra 2000. godine, kao što znate, i ovo je zvaničan izveštaj RIK-a u kom stoji da su na tim izborima učestvovale određene stranke i koalicije i broj glasova koje su te stranke i koalicije dobile. Poslaničkim mandatima u ovoj skupštini, na osnovu dobijenih glasova, raspolažu: SRS sa 23 mandata zbog činjenice da je dobila 322.000 glasova; SPS 37 mandata jer je dobila 515.000 glasova; DOS 176 mandata jer je dobio 2.403.000 glasova i SSJ 14 mandata jer je dobila 192.000 glasova.
DOS je tada predstavljao jednu političku koaliciju i taksativno su navedene političke stranke koje su sastavni deo DOS-a. Ovo govorim zbog toga što se u međuvremenu pojavljuju nove političke stranke koje uopšte nisu učestvovale na izborima i potpuno je nelogično, a nekmoli protiv zakona, da se te stranke pojavljuju kao neko ko traži i ko će dobiti na osnovu zakona svoj izborni mandat.
Šta to znači kada je reč o broju glasova-o tome kasnije.
Zašto zakon, ovakav kakav jeste, za nas nije prihvatljiv i smatramo da nije primenjiv. Prvo, ova skupština nema legalno izabran sastav, bilo zbog onoga što su sami poslanici u međuvremenu činili podnošenjem ostavki, bilo zbog toga što Administrativni odbor Skupštine Srbije nije hteo da primenjuje odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika i utvrđuje način prestanka mandata poslaniku.
Kada je reč o ostavkama; Narodna skupština Republike Srbije, stenografske beleške, sednica od 12. juna; predsednik Narodne skupštine obaveštava poslanike da su ti i ti poslanici, i onda navodi imena, neću da ih pominjem, podneli ostavke pismeno, da je to dostavljeno Administrativnom odboru, da su te pismene ostavke dostavljene narodnim poslanicima, da je prvo tu činjenicu konstatovao Administrativni odbor, da je sa tim upoznao Narodnu skupštinu Republike Srbije i da Narodna skupština Republike Srbije to konstatuje.
To se desilo 12. juna tekuće godine. Koliko da se zna, nijedan, ali nijedan od tih poslanika nije iskazao na bilo koji način svoju nameru da promeni prvobitni stav. Nismo dobili ni pismenu izjavu da povlači ostavku, a da li je to uopšte moguće to je druga priča, niti je bilo ko od tih poslanika izašao za ovu govornicu i rekao - povlačim ostavku koju sam dao tog i tog dana. Sada Administrativni odbor donosi odluku da te ostavke stavi van snage, bez njihove pismene ili usmene izjave, bez konstatovanja Narodne skupštine Republike Srbije.
Objašnjenje koje smo čuli na Administrativnom odboru, da su ti poslanici bili u pravnoj i činjeničnoj zabludi, mislim da će služiti kao primer "bisera" pravne teorije i prakse u Srbiji. To smo čuli od predsednika Administrativnog odbora, koji je sticajem okolnosti jedan od potpisnika, odnosno članova komisije koji su pravili Ustavnu povelju. Za par meseci, kada pojedini organi, koji će biti konstituisani na osnovu Ustavne povelje i ustavnog zakona, u praksi pokažu svoju nefunkcionalnost, očekujem sličnu izjavu, da je to bilo učinjeno tada jer su bili u pravnoj i činjeničnoj zabludi, pa zbog toga to ne funkcioniše. Kada može jednom, može i drugi put.
Druga stvar, sporni mandati; Socijalistička partija Srbije je osporila pet mandata, jer nama pripadaju, Stranka srpskog jedinstva jedan, Nova Srbija tri, DSS jedan, plus 13 ostavki koje su podneli ovi poslanici. Znači, mi imamo preko 20 i nešto poslanika čiji status nije utvrđen.
Ustav je po tom pitanju vrlo jasan. On kaže - izbor i opoziv narodnih poslanika uređuje se zakonom. Zakon o izboru narodnih poslanika u članu 88. takođe vrlo jasno i taksativno navodi sve razloge prestanka mandata pojedinih poslanika. Za nas su ovde bitni prvi i drugi stav - ako mu prestane članstvo u stranci ili u koaliciji na čijoj izbornoj listi je izabran za poslanika i podnošenjem ostavke. Znači, imamo i jednu i drugu situaciju.
Moram reći još nešto povodom ovih ostavki, a reći ću i povodom prestanka članstva. Povodom ostavki; činjenica je da je ostavka lični čin i može se opozvati samo do momenta realizacije, a to je realizovano konstatacijom na Skupštini. Posle toga svaka priča je izlišna.
Odluka Ustavnog suda - pošto se stalno priča o Ustavnom sudu, a mi nismo dobili nijedan papir od tog Ustavnog suda, možda je dobio gospodin Jovanović ili predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, ali Skupština nije, koji bi služio kao pravni osnov da se o tome ne priča, da se o tome ne odlučuje, mada sam mislio do sada da smo mi nezavisan organ, koji radi onako kako bi trebalo, odnosno u skladu sa zakonom - ne može da zamrzne te realizovane ostavke. Kada se to zna onda se vidi koliki haos postoji u ovoj našoj Narodnoj skupštini Republike Srbije vezano za mandate poslanika.
Kada je reč o mandatima Socijalističke partije Srbije, moram da kažem da se ovde svesno pravi jedna zamena teza i u pokušaju obrazlaganja te krađe naših mandata se priča o odluci Ustavnog suda. Kolege poslanici iz DSS-a su tu, pa mogu potvrditi i istaći vreme kada su podneli svoju žalbu Saveznom ustavnom sudu i sve ono što se posle toga dešavalo. Skupštine radi, istine radi, moram reći da smo mi naš zahtev podneli prvi, još 18. aprila prošle godine. Znači, april, maj, jun, jul, avgust, dok to pitanje nije došlo na dnevni red.
Mi smo u međuvremenu kao poslanička grupa Socijalističke partije Srbije uradili sve ono što se od nas tražilo. Ostaviću drugi deo svog izlaganja za kasnije, ali želim samo da ponovim naš osnovni stav: zakon je za nas neprihvatljiv iz razloga što direktno smanjuje broj poslaničkih mandata koji bi kao poslanička stranka trebalo da imamo u tom budućem parlamentu, jer se primenom ovog zakona praktično vrši još jedna krađa mandata Socijalističke partije Srbije.