Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsedavajuća, i oni ostali koji su ovde voljom Administrativnog odbora, a ne izbornom voljom građana, složio bih se sa jednom konstatacijom iz uvodnog dela, da je suština ovog zakona o kome danas govorimo politički konfliktna. Nažalost, nije samo politički konfliktna, ona je konfliktna i sa pravom, i sa pravdom, i sa izbornom voljom naroda, i sa narodom i sa pameću.
Konfliktna je suština ovog zakona, odnosno zakon je konfliktan i sam sa sobom. Pogledajte, u članu 3. se kaže da u raspodeli mandata u skupštini učestvuju političke stranke i političke organizacije, dok se u članu 5. kaže da se poslanici biraju srazmerno broju narodnih poslanika koji imaju poslaničke grupe itd.
Danas na Zakonodavnom odboru čuo sam još jednu lepu misao o tome šta je to izborna volja građana i da li se ona utvrđuje samo na izborima ili između izbora. Voleo bih da čujem kako se to utvrđuje izborna volja građana između izbora. Ona se, doduše, menja, jer se menja politička karta, odnosno odnosi u društvu i utoliko brže ukoliko vlast loše vrši svoju funkciju. Ali, to povećava konflikte u društvu i zato služe izbori da se konflikti smanje, da se tenzije smanje i da se politička karta i odnosi u parlamentu prilagode odnosima u društvu.
Kakvi su odnosi u našem društvu? Sigurno te odnose ne održavaju poslaničke grupe. Pogledajte samo rezultate izbora, pogotovu na lokalu zadnjih dana i onda ćete naići na takve paranoične naslove u novinama, kao što je "Ponoćna seča dosovaca", neću reći u kom gradu. To je samo izborna volja građana. Tu izbornu volju građana upravo ovim zakonom pokušavamo da menjamo, odnosno da njome manipulišemo.
Ovaj zakon je, očigledno, nastao na osnovu jednog jasno postavljenog zadatka. Taj zadatak je da se odradi metod kako da se dobije skupštinska većina u Skupštine zajednice. Pri tom, pravne norme uopšte nisu bitne. Ovaj zakon je dokaz za to. Poslaničke grupe, izvinite, samo su tehnička pomoć za funkcionisanje parlamenta, a nikako vlasnici mandata. Mandat daje narod strankama i koalicijama na izborima. I, promena i manipulisanje sa poslaničkim grupama između dva izborna ciklusa sigurno ne odražava volju građana. Znači, narod nije birao poslaničke grupe, pogotovu ne one fantomske.
Težnja da se skupštinska većina iz ovog parlamenta, ovakva kakva jeste, preslika na parlament odnosno na Skupštinu Srbije i Crne Gore predstavlja tipično manipulisanje voljom građana. Takva manipulacija voljom građana, kao što sam malopre rekao, vodi ka konfliktnom društvu. Konflikata je, valjda, ovom društvu dovoljno.
Zato u ime poslaničke grupe Nova Srbija apelujem na pamet da se prihvate amandmani kojima će se dovesti u red ovaj zakoni, kojima će se ispoštovati kao kriterijum rezultati sa decembarskih izbora 2000. godine, bez obzira što je ovde rečeno, u uvodnom izlaganju, da se ti rezultati ne mogu prihvatiti kao kriterijumi. Koji su onda drugi kriterijumi? Drugi kriterijumi bi bili novi izbori. Međutim, ovde se neki novih izbora boje kao đavo tamjana.
Kada su u pitanju poslanički mandati doživeli smo strahovitu transformaciju. Na početku se u ovoj skupštini, izvinite, sa poslanicima maltene brisao pod, menjali su se brže i češće nego što neki menjaju donji veš. Sad najedanput poslanici postadoše suvereni vlasnici svojih mandata. U okviru istog ovog izbornog zakona koji nije menjan, ovakvo činjenje, dame i gospodo, vodi produbljenju konflikata, što za ovo društvo nije dobro i vodi do onoga što ćemo mi iz Nove Srbije sigurno pokrenuti, jer ako smo bili nosioci 5. oktobra, bićemo nosioci jednog novog pokreta za 6. oktobar.
