Određujem pauzu do 15,00 časova.

Prvi prijavljeni govornik u popodnevnom delu sednice je Zoran D. Nikolić, a posle njega narodni poslanik Miloš Lukić

(Posle pauze - 15.45.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad današnje sednice u popodnevnom delu raspravom u načelu po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč povodom zakona o izboru poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore.
Pre nego što dam reč prvom prijavljenom govorniku, obaveštavam vas da će se nastavak 39. sednice Odbora za pravosuđe i upravu održati 12. februara u 17,00 časova u sali na drugom spratu.
Da bi mogli da radimo po Poslovniku, molim narodne poslanike da utvrdimo da li imamo kvorum za rad.
Konstatujem da imamo kvorum za rad.
Ima reč narodni poslanik Zoran D. Nikolić, (nije u sali.)
Reč ima narodni poslanik Miloš Lukić, a posle njega narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Molim narodne poslanike, koji u salu ulaze posle utvrđenog kvoruma, da ulaze bez ometanja reda, bez upadica i sa mogućnošću da se narodni poslanik koji je dobio reč obrati Skupštini.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o Predlogu zakona o izboru poslanika za Skupštinu Srbije i Crne Gore jedno pitanje se provlači kroz sve diskusije celog današnjeg dana: da li se krši izborna volja građana primenom ovog zakona.

Navešću nekoliko razloga u prilog tezi da se krši izborna volja građana. Pre svega, građani su u velikom procentu glasali za Koaliciju DOS - dr Vojislav Koštunica i to niko ne osporava. Niko nije očekivao da će ova koalicija trajati tako kratko, jer smo videli da se poslanici izabrani na ovoj listi, kao i odbornici u lokalu, zaklinju, pa čak i u crkvi, čime je ova verska institucija znatno kompromitovana.

Zbog čega su dobili toliki procenat glasova jasno je; jer je obećano da će biti, pre svega, očuvana Jugoslavija; zatim da će Kosovo ostati u sastavu Srbije i Jugoslavije. Posle toga smo imali obećanje da stiže šest milijardi dolara, da su već na granici i da su već stigle, koliko sam čuo. Zatim, imamo obećanje da ćemo oživeti proizvodnju, a statistika pokazuje nešto sasvim drugo. Takođe smo imali obećanje da će biti stranih ulaganja, da ćemo dobiti pravnu državu, pravnu sigurnost.

Obećan je novi Ustav. Obećano je da će biti izbora i to u roku od 12 do 18 meseci nakon 5. oktobra, koji je proglašen revolucijom. Bilo je da će za godinu, godinu i po dana, biti održani novi izbori na svim nivoima. To je, takođe, bio jedan referendum protiv Slobodana Miloševića i prethodnog režima, što niko nije ni pokušao da ospori. Tom prilikom zloupotrebljeni su studenti, zloupotrebljen je "Otpor", zlouptrebljeni su sindikati, izbeglice i mnoge druge kategorije stanovništva.

Sada je među građanima Srbije najviše razočaranih među onima koji su glasali za DOS, jer, naravno, oni drugi koji nisu glasali za DOS, nisu se ni nadali ničem boljem. Svedoci smo da se Ustav krši na svakom koraku. Imamo primer u ovoj skupštini, gde su nekoliko zakona drastično kršili Ustav, kao što je Omnibus zakon, a takođe i Ustavna povelja, koja je ovde usvojena je na svojevrstan način; praktično je poništila savezni ustav i prekršila mnoge odredbe republičkog ustava.

Posledice toga su već vidljive. Imamo sve izraženije separatističke tendencije na istoku Srbije od strane Bugara, Rumuna, zatim imamo primer da se Vojvodina već ponaša kao zasebna država, donosi svoj Ustav, svoje zakone. Raška oblast se takođe talasa. Jasno je da izborna volja građana nije sigurno onakva kakva je bila prilikom ulaska u ovu skupštinu.

Ovim ponuđenim rešenjem mi imamo opštu pravnu nesigurnost, jer imamo jedan apsurd. Cenzus za ulazak u ovu skupštinu bio je 5%, a cenzus za formiranje poslaničkog kluba pet poslanika, tako da imamo apsurdnu situaciju da je jedan SPO, recimo, koji nije ušao u ovu skupštinu sa tri i nešto posto glasova, marginalizovan u odnosu na neke stranke koje ne bi dobile ni pola procenta da su samostalno izašle na izbore.

U svakom slučaju Stranka srpskog jedinstva u parlament zajedničke države ulazi sa pet poslanika, bez obzira da li će matematika biti takva da se računa da imamo 14 ili 13 poslanika. Ali, u svakom slučaju smo protiv toga da ovo rešenje ostane, jer bi to značilo da se trka za poslanicima, kupovina i prodaja, nastavlja i dalje; i kad god bude to zatrebalo da bi se očuvala vlast, to će biti pojava.

Takođe se zalažemo da se ispoštuje volja građana izražena na izborima decembra 2000. godine, kada su u ovu skupštinu ušli poslanici sa četiri liste koje su imale hrabrosti da same učestvuju na izborima i koje su dobile svoje poslanike. Zbog toga Stranka srpskog jedinstva ne može podržati ovaj predlog, ali je pokušala da svojim amandmanima ove nedostatke, koji su očigledni, otkloni.

 

Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, a posle nje narodni poslanik Zoran R. Anđelković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Srpske radikalne stranke je još prilikom diskusije u vezi usvajanja takozvane povelje državne zajednice Srbije i Crne Gore, a i zakona o sprovođenju te povelje, iznosila svoje argumente protiv brojnih rešenja iz tog zakona. Neki su se odnosili i na sam način izbora poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore, pre svega, vodeći se osnovnim interesom da volja naroda odlučuje ko će biti poslanici te skupštine.
Predlagač ovde predviđa mogućnost da poslaničke grupe u Republičkoj skupštini odlučuju o tome koga će, na osnovu proračuna putem Dontove metode, znači na osnovu kvote koju su dobili, predložiti u saziv te skupštine. Pri tom mogućnost da to budu imaju poslanici ovog saziva ili poslanici koji su već u Saveznom parlamentu.
Mi ne poznajemo, a ni Zakon o izboru narodnih poslanika, poslaničku grupu kao predlagača poslanika. Na izborima, kada se birao parlament Republičke skupštine 2000. Godine, četiri izborne liste dobile su mandate: DOS, Socijalistička partija, Srpska radikalna stranka i Stranka srpskog jedinstva. Jedino one bi mogle da delegiraju, jer ovo jeste čist delegatski sistem, poslanike u Parlament Srbije i Crne Gore.
Sve ostalo nije volja građana. Ako je DOS dobio 176 mandata, neka onaj broj poslanika koji mu pripada deli sa svojim koalicionim partnerima onako kako misli da treba i kako mogu da se dogovore.
Ne mogu neke nepostojeće poslaničke grupe, kao što su neki Narodni socijalisti, neka Srbija, neka Demohrišćanska stranka i ne znam kakvih sve već ovde ima, mislim da niko ne zna ni koliko poslaničkih klubova ima, da delegiraju sada neke poslanike u taj parlament.
Pored toga, u članu 16. govori se o glasanju zbirne izborne liste i kaže se, između ostalog, da Republička izborna komisija, na osnovu zapisnika o glasanju, sačinjava izveštaj koji podnosi Narodnoj skupštini, a za zbirnu listu se glasa javno, upotrebom elektronskog sistema za glasanje. Ko će potpisati taj zapisnik, ko stoji iza tog zapisnika i šta ako Republička izborna komisije ne gleda direktan prenos ove skupštine, a bili smo u situaciji više puta da se koriste i lažne kartice.
A da ne govorimo o onom osnovnom problemu ovog parlamenta, što u njemu sede ljudi koji nisu narodni poslanici i nemaju pravo glasa. Hoće li ta republička izborna komisija stati iza tog zapisnika i iza tog broja poslanika koji su glasali za izbor poslanika za parlament Srbije i Crne Gore.
Celokupna naša diskusija svodi se na to da se ovaj zakon, ako je već usvojen zakon o izboru poslanika za državnu zajednicu, mora da vrati na to da samo oni podnosioci izborne liste, koji su učestvovali na izborima, mogu predlagati poslanike, da to nikako ne mogu biti poslaničke grupe. U tom smislu je poslanička grupa Srpske radikalne stranke podnela sve amandmane i iako smo u principu protiv delegatskog sistema, ako je zakon već usvojen, onda ga barem treba na ovaj način korigovati da bi volja građana ipak bila projektovana i u tom parlamentu.

Reč je tražio narodni poslanik Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.

Dame i gospodo narodni poslanici, zakon o izboru poslanika za skupštinu državne zajednice, koji ste ponudili, biće nedemokratski, nelegitiman i nelegalan.
On je nedemokratski već samim tim što su izbori posredni. Nema demokratije kod posrednih izbora. To je demokratska politička teorija već odavno račščistila. Samo neposredni izbori mogu biti demokratski.
U Evropi važi princip isključivog prihvatanja neposrednih izbora. Ovo što vi ovde primenjujete, to je kao kada su Amerikanci Indijancima nudili staklene perle za njihovo zlato. Pegle, pegle Novakoviću, to se u Solunu kaže pegla.
Zašto vi niste smeli da idemo na neposredne izbore? Zato što se bojite volje naroda. Svesni ste da na tim izborima nemate šta dobro da za sebe očekujete i to nam je jasno. Ako vam demokratija ne može biti korisna za očuvanje vlasti, vi ćete pre ukinuti demokratiju, nego sići sa vlasti. Znamo mi vas, takvi ste vi.
Zašto će ovo biti nelegitimno? Zato što ste ovako skrojenim zakonom doveli u pitanje i narodnu volju izraženu na izborima 2000. godine.
Prvo, reč je ovde o izborima za državnu zajednicu. Ako se već organizuju po posrednom principu, po ključu koji je ustanovljen na osnovu rezultata nekih prethodnih izbora, onda bi to morao da bude ključ sa prethodnih saveznih izbora. Ukinuli ste saveznu državu, kažete da ne postoje više nikakve pravne posledice saveznih izbora, ali onda je trebalo da bude isključivo ključ sa republičkih izbora.
A vi ste napravili papazjaniju. Mogu i poslanici sa republičkih izbora, mogu i sa saveznih izbora, a što niste ubacili većnike AVNOJ-a. Zašto ne mogu većnici Drugog zasedanja AVNOJ-a? Mogu? Zašto to onda ne piše u zakonu? To se podrazumeva. Niste predvideli zakonom, a moglo bi ako vam se prohte, kao što nije predviđeno u zakonu da možete da ukradete tuđe poslaničke mandate, ali vi to uradite ako vam se prohte. To je ta vaša logika.
Dakle, ovde ne postoji pravna doslednost. Ako se uvode posredni izbori, onda im temelj mora biti solidan. Temelj mogu biti izbori za većnike Drugog zasedanja AVNOJ-a. To su radile komunističke partijske ćelije na terenu, nije bilo nikakvih izbora.
Temelj mogu biti poslednji savezni izbori iz septembra 2000. godine, a mogu i republički izbori iz decembra 2000. godine, ali ne može biti mešoviti temelj. Ne možete vi da zidate oblakoder, deo temelja da bude od armiranog betona, deo od cigle, deo od trošnog drveta, a deo od lepljene slame. Ne može, a upravo ste to vi uradili ovakvim zakonskim projektom.
Dalje, ovde imamo izjavu predlagača zakonskog teksta da se pravi diskontinuitet sa političkom praksom iz prethodnih 13 godina. Jedno je diskontinuitet političke prakse; on se dešava svaki put kada dođe do promene vlasti. To je politički diskontinuitet, ali to nije pravni diskontinuitet. Pravni diskontinuitet postoji tek, ovo je iz stenograma, kada ukinete prethodni izborni zakon. Još ga niste ukinuli i on je važeći zakon.
Ovaj zakon, koji sada donosite, ne može da bude stariji od prethodnog izbornog zakona za republičke izbore, jer ono je generički zakon. Odnosi se na sve izbore za republičku skupštinu, a ovo je ledž specialis. On se odnosi samo za ove izbore, jer u Povelji stoji već sledeći, ako uopšte bude državne zajednice biće neposredni. Znam da volite ledž specialis-e, ali pametne države se boje ledž specialis-a, izbegavaju ih koliko god je moguće.
Vi kažete da vezujete ove izbore za volju naroda iz decembra 2000. godine, ali i za ono što se u međuvremenu dešavalo. U međuvremenu se dešavao samo kriminal i to najgore vrste. Ovo je član 88. Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je jasan, da narodnom poslaniku prestaje mandat pre isteka vremena ako mu prestane članstvo u političkoj stranci ili koaliciji na čijoj izbornoj listi je izabran za poslanika. Onog trenutka kada mu prestane članstvo u političkoj partiji on ostaje bez poslaničkog mandata.
Sve ranije opozicione partije su se zalagale za ovaj princip. Zašto? Zato što su nam ranije socijalisti otimali mandate. I vama, Čedomire Jovanoviću. Kako vam se zvao onaj iz C marketa, Radulović. Ukrali su vam njegov mandat, pa je prebegao u Novu demokratiju, pa su vam ukrali još neki mandat.
Vama su ukrali Batićev mandat i još nešto iz Demokratske stranke Srbije. On je sam ukrao uz pomoć socijalista, jer nisu hteli da ga razduže. To je bilo u DSS-u, Batić je bio vaš poslanik ovde, istaknuti poslanik, zaklinjali ste se u njega, samo izgleda nemate istorijskog sećanja. Otimali su radikalima, otimali su SPO-u i još nekim partijama. Međutim, tada je zakonska odredba bila mnogo nejasnija.
Ta krađa je bila lakša nego danas. Sve opozicione političke stranke su insistirale upravo na ovoj odredbi. Moram vam odati jednu tajnu: pre nego što smo ovaj zakon predali u proceduru, u oktobru 2000. godine, imao sam konsultacije sa Zoranom Đinđićem i Čedomirom Jovanovićem i oni su u potpunosti podržali taj zakon, jer je zakon odgovarao u celosti onome što je u prethodnih deset godina sva srpska opozicija zahtevala.
(Glas iz sale: To više nije tajna.)
Nije ni tada bila tajna. Još sam im nešto rekao - nemojte slučajno da me neko napadne, jer može zlo da se desi, a oni su ipak organizovali, da isprobaju to moje upozorenje, jednu rulju ispred Skupštine, pa je prvi metak u vazduh bio dovoljan da se rulja razbeži. Da li je tako bilo, Čedo? Nema Čeda baš razvijeno istorijsko pamćenje, ali nije bitno.
Ovo je zakon oko koga je postignut konsenzus radikala, socijalista, DOS-a i SPO-a. Nije ovo zakon starog režima i starog vremena. Mi radikali smo bili nosioci inicijative, a četiri najmoćnije političke grupacije su jedinstveno stale iza ovog zakona. Na osnovu ovog zakona su raspisani vanredni decembarski izbori.
Nemojte da kažete da sa ovim pravite diskontinuitet. Onda je to diskontinuitet sa Đinđićem i sa Čedom Jovanovićem, onda i vas treba odavde lustrirati. Da li se tako kaže, Gordana? Nešto me to na luster podseća, to lustriranje. Kad god kažu zakon o lustraciji, već vidim kako vešate ljude na lustere.

Pošto je narodni poslanik uputio pitanje predsedavajućem Skupštine, dužna sam da odgovorim.

Posle, kad završim. Nije ovo kviz da mi odmah odgovarate na pitanje.

Pošto oboje poštujemo Poslovnik, odgovoriću vam sada. Proces lustracije podrazumeva, nakon donešenog zakona, podvrgavanje ispitivanju od strane ovlašćene komisije svih postupaka onih koji su bili na javnim poslovima. Zakon je u proceduri u Skupštini Srbije i tek kad bude donesen, onda će biti razmatranja na koji način da se podvrgnu svi oni koji treba da budu u procesu lustracije.
Po Poslovniku Narodne skupštine, čim vi postavite pitanje, predsedavajući je dužan da odgovori.
(Predsedavajuća je isključila mikrofon.)
Narodni poslaniče, da li smo razjasnili šta je postupak lustracije?
Izvolite, nastavite sa svojim izlaganjem.