Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Živko Selaković, zamenik predsednika poslaničke grupe "Srbija", pa narodni poslanik Dragan Tomić.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izboru poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore svakako zaslužuje posebnu pažnju u današnjoj raspravi i usvajanje istog.
Stav Seljačke stranke Srbije, pa i moj kao narodnog poslanika te stranke, jeste da, kao i svaki zakon, ni ovaj nije pedantno i savršeno urađen, a što smatram da nisu nekakve velike mane i nedostaci, pa bi se predloženi tekst ovog zakona mogao primeniti u potpunosti.
Imajući u vidu da je proteklo više meseci u nagađanju i natezanju oko usvajanja Ustavne povelje, kao i pratećeg zakona, stoga je i nastao problem oko, kako neko kaže, prebrzog donošenja ovog zakona o izboru poslanika. Baš iz toga razloga, imajući u vidu da je ovo poslednji čin pred izbor poslanika i da tada može da počne funkcionisati državna zajednica Srbija i Crna Gora, apsurdno je govoriti da treba ovo odbaciti i time gurnuti državnu zajednicu u još goru političku agoniju. Nažalost, mnogi to očekuju.
Osvrnuo bih se i konkretno na član 5. i 15. Predloga ovog zakona, koji su po mnogim mišljenjima u javnosti i među političkim organizacijama tj. strankama izazvali najveću polemiku. Član 5; za manje stranke, mislim na manji broj poslanika u republičkom parlamentu, kao neko merilo za određivanje broja poslanika u Skupštinu državne zajednice Srbije i Crne Gore, bilo bi možda bolje da je dat nekakav drugačiji predlog, kao što se i čulo ovih dana.
Ali, podvlačim - gledajući opšti interes, a ne lični i interes stranke, smatram da je ovaj član 5. prihvatljiv, jer će sve političke stranke biti zastupljene u novoj skupštini državne zajednice Srbija i Crna Gora, samo na drugi način. Posebno će i svi poslanici koji su birani, kako neko kaže, voljom naroda, biti predstavnici tj. poslanici u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, samo ovog puta kroz druge političke grupe, što je i glavni kamen spoticanja i zbog čega se u ovom trenutku diže bespotrebna prašina.
Članom 15. reguliše se način izbora poslanika. Svima nama je poznato da postojećim načinom izbora uopšte ne možemo izabrati, odnosno izglasati ama baš ništa, počev od predsednika države, a da ne govorim o drugome. Stoga smatram da je izbor poslanika u Skupštinu državne zajednice Srbija i Crna Gora sasvim ispravan, kada zbirna lista dobije većinu glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Ovde bih dao jednu primedbu na član 20, mada nisam dobro pratio i možda je već neko ukazao na to, verovatno se radi o tehničkoj grešci, jer se u članu 20. kaže - rešenje iz člana 21; međutim, ceo tekst se odnosi na član 19, pa mislim da je to tehnička greška i ukoliko je tako neka se ispravi.
Na kraju, posle svega što sam izneo, stav Seljačke stranke Srbije i moj lični, kao zamenika šefa poslaničke grupe "Srbija", da dodam, poslanička grupa "Srbija" glasaće za Predlog zakona o izboru poslanika Skupštine državne zajednice Srbija i Crna Gora, kako bi ta državna zajednica najzad mogla da funkcioniše. Zahvaljujem na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić, zamenik predsednika poslaničke grupe Narodni socijalisti.

Poštovana gospodo narodni poslanici, ova država se nalazi u fazi kada je od sitnih političkih poena i dnevno-političkih potreba pojedinaca važnije razmišljati o tome kuda ide i šta će biti ukupno sa zajedničkom državom Srbijom i Crnom Gorom. Očigledno je da pojedinci i grupe ne mogu da se izdignu iz te dnevne političke potrebe niti da razmišljaju o tome šta je zaista odgovornost svih političara, a posebno narodnih poslanika na političkoj sceni Srbije.
Pošto smo mi predmet napada već jedno duže vreme, a mislim da to traje oko godinu dana, moram da podsetim na neke činjenice. Kao poslanik SPS-a izabran sam na listi čiji nosilac je bio Slobodan Milošević. Očigledno je da smo blizu raspleta šta je istinski stav Slobodana Miloševića o svima nama.
Ali, krajnje je licemerno koristiti ga na taj način i zloupotrebljavati, s obzirom na to gde se on danas nalazi i koji zadatak ima, kao i na to šta čini pokušavajući da odbrani istinu kada je u pitanju Srbija. Licemerno je, u periodu kada su pojedinci plaćali ekstraprofite od 500.000 do 700.000 maraka, skupiti 14.500 dinara za odbranu Slobodana Miloševića, a onda i dalje pokušavati da se njegovo ime koristi i da se pravi zaštita.
Pošto je evidentno da će vrlo brzo biti još jedan kongres, o tome šta će biti sa nama, na volju njemu, pošto do sada o nama nijednog momenta nije rekao nijednu ružnu ili negativnu rečenicu. A, da podsetim, socijalisti su dobili 2000. godine 515.000 glasova i umesto da smo u tom momentu analizirali gde je 1.070.000 birača i zašto su prestali da glasaju za socijaliste u Srbiji, šta su njihovi razlozi da apstiniraju i da dan-danas apstiniraju, prešli smo u dnevno-političke potrebe pojedinaca i grupa.
Mi smo održali 6. vanredni kongres. On je politička činjenica, hteo nju neko da prizna ili ne. Da li smo mi nešto mogli nekom da ukrademo? Taman posla. To zavisi od toga kako ste vaspitani, kako živite u porodici i u svom okruženju. To verovatno pripada nekom drugom. Tom "vrlinom" nikako ne raspolažem, a ni moje kolege. A, pogotovu mi nije bila namera da kradem nekome mandat u vreme kada smo razgovarali o ujedinjenju svih socijalista, jer je evidentno da će to biti finale i kraj, a u tom razgovoru smo ponudili svih naših pet mandata pod uslovom da svi ponovo sednemo zajedno.
Niko nije imao pravo da četiri hiljade ljudi isključi iz SPS-a, da privatizuje socijalističku ideju i da u budućnosti i dalje sa njom raspolaže. Ali, to su političke činjenice. Gde je tu izborna volja? Ona je definitivno promenjena i tu se slažem sa svima koji kažu da će izbori odgovoriti na tu temu.
Ali, da podsetim, izbori su već bili u nekim opštinama. Da li se ponovo socijalisti okupljaju? Okupljaju se, svakako, oko Socijalističke narodne stranke. Zato smo pobedili na izborima u Despotovcu, u Leskovcu, a bojim se da ćemo pobediti i na izborima u Alibunaru. Ne zato što smo mi specifični, nego zato što smo mi samo obični socijalisti; nemamo upotrebnu vrednost više i želja nam je da ostvarimo pravo svih socijalista, koji su bili ovih prethodnih 12 godina u Srbiji, da mogu slobodno politički da deluju bez bilo čijeg političkog diktata.
Sudbina svih nas socijalista je svakako ujedinjenje i želja je da do toga dođe. Samo potrebe grupa i pojedinaca, da lažima, mešetarstvom, upotrebom neistina u svakodnevne političke potrebe drže socijaliste jedne od drugih na distanci, služe njima na čast.
Kojim putem dalje? Evidentno je da su ovde, od suštinskih političkih pitanja, stavljena na dnevni red današnje rasprave manje važna pitanja. Iako se ponovo ovih dana zvecka na jugu Srbije i pitanje je šta će biti kad grane proleće, mi se bavimo ličnim potrebama pojedinaca.
Ne mislim da je to osnovno političko pitanje, niti da je to naš politički zadatak. Moralnost; ko o tome ima puno pravo da govori: onaj ko se oseća narodnim poslanikom. Taj osećaj do sada nisam izgubio i ne pristajem da budem ničiji privatni poslanik.
Poznavajući kolege poslanike iz Socijalističke partije, u čiju čestitost ne sumnjam i dalje, mislim da će kraj cele ove priče biti naše zajedništvo. Povodom toga ko sve lamentira na političkoj sceni u Srbiji da je levičar, između levice i desnice je značajna razlika. Desnica je dekadentna, retrogradna, klasna i razdvaja stanovništvo na slojeve, a to je već primetno. Budućnost mladosti Srbije je svakako na levici i očekujem na narednim izborima da će ona to prepoznati.
Šta će biti sa svima nama, pošto se nalazimo u jednom vrlo složenom političkom trenutku za državu Srbiju. Važnija politička pitanja značajnija su od običnih političkih pitanja: važnije je sačuvati zajedničku državu; sačuvati srpsku državu na temeljnim principima, o kojima se govorilo ovde u nekom prethodnom periodu; čini mi se da je tu suština formiranja zajedničkog parlamenta države Srbije i Crne Gore.
Nama predstoji izrada ustava Srbije. Postojeći Ustav, da podsetim, u sebi sadrži niz elemenata kji su manje važni, davno preživljeni i nisu odraz trenutnih političkih okolnosti. Važno je stvoriti nov politički odnos i stvoriti nove temelje državne zajednice. Čini mi se da mnogi beže od tih pitanja, dnevno-politički strančareći, ne razmišljajući o tome šta nas čeka za dve ili tri godine.
Gde će ko od nas u tom momentu biti uopšte nije važno. Da podsetitm, u prethodnom periodu nikada se nisam borio za status narodnog poslanika, nisam ni mislio da je to toliko važno i značajno. U vreme razgovora sa kolegama sam taj mandat ponudio na volju članstvu, ali ne pojedincima i nije mi namera da on bude svojina pojedinaca. Svoj doprinos u prethodnom periodu skromno cenim, kada je u pitanju socijalistička ideja, jer ne mislim da spadam u političke veličine, ali čini mi se da to treba da shvate i neki drugi, koji mlate sa socijalističkom idejom u Srbiji kao privatnom svojinom ili privatnom prćijom.
Budućnost svih političkih faktora u Srbiji je na levici ili na desnici. Zajednička budućnost je odgovornost za ovu državu i narod. Ako budemo svesni svih pozicija čini mi se da ćemo imati niz dodirnih tačaka. Očigledno da mora Srbija da izađe u važnija politička vremena i da pređe na važnije političke teme.
Na kraju, bez namere da polemišem s bilo kim oko ovoga, a izbegavao sam i do sada da polemišem na ovu temu. Ne bih želeo da otvaram polemiku oko toga, ali ako neko želi neka izvoli, vrlo sam spreman da odgovorim na svako pitanje; a bežim od tih pitanja i ne bih želeo da socijalisti budu tema ove rasprave i ove skupštine.

Da li još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima predsednik poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije, narodni poslanik Žarko Obradović, povreda Poslovnika, član 97. stav 2.

Poštovane kolege narodni poslanici, izašao sam da reklamiram povredu Poslovnika, član 97. stav 2, a povodom onoga što je od prethodnog govornika bilo rečeno o Socijalističkoj partiji Srbije, a što je notorna laž. Socijalistička partija Srbije nije isključila 4.000 članova. Isključila je onoliko članova koliko može na prste dve ruke stati i to je činjenica. Zato što se to stalno priča u javnosti, a stalno se posipaju pepelom i govore o istini.
Drugo, kako je ta grupa poslanika radila i šta je htela da uradi sa Socijalističkom partijom Srbije, najbolje pokazuje dokumentacija dostavljena ministarstvu koje upisuje u registar ovlašćenih lica. O tome ću govoriti kasnije, samo iznosim činjenicu da su ti potpisi i dokumenti bili falsifikovani. Toliko o tome.
Kada je reč o pominjanju predsednika Miloševića, stvarno je sramota liti krokodilske suze i uopšte pominjati njega u kontekstu onoga što je bilo do sada. Kada je reč o partiji, tu je stvar vrlo prosta: opštinski odbori i izabrani delegati su dali o tome svoju konačnu reč. Ko je bio na Kongresu video je, a ko nije zna. Ko hoće da prizna hoće, a ko neće utoliko gore po njega. Bilo je prisutno 2.235 delegata, više od skoro 90% izabranih delegata.
Govori se o predstavljanju političke stranke i raspolaganju mandatima. Nije ovde niko naivan. Znamo mi, a znate i vi da su mandati sačuvani da bi se pružila pomoć DOS-u u onome što DOS-u treba, obezbeđenje podrške Vladi i izglasavanje potrebnih zakona. Govoriti o interesu, brizi, o zajedničkoj državi, a glasati za rasturanje Jugoslavije, potrebna je velika politička veština zadržati izraz lica, a govoriti tako.
A da ne govorim o podršci koja je data Vladi da bi se izglasao budžet. Znamo mi, niko nije blesav. Ne bi Vlada te večeri pala, jer bi verovatno na nekom sledećem zasedanju obezbedila skupštinsku većinu. Vlada bi politički pala. Ali mandat tih pet poslanika direktno je uslovljen podrškom DOS-u. Dali su podršku DOS-u da izglasa taj budžet. I ne samo to. Ti poslanici su omogućili Odboru za ustavna pitanja da se bavi tumačenjem Ustava, a nije za to nadležan. Dali su podršku da se gospođa Mićić izabere za v.d. predsednika Srbije, funkciju koju Ustav Srbije ne poznaje. Sada pričamo o zajedničkoj brizi, o zajedničkom dobru, uz ovo i uz ono.
U drugom delu svog izlaganja tačno ću pomenuti šta je ko od poslanika, čiji je mandat Socijalističke partije Srbije, zašto su ti mandati osporeni i zašto treba nama da pripadaju.

Narodni poslanik Stevan Ž. Gudurić. Vi ste tražili povredu Poslovnika i sada ste izazvali repliku. Umesto da tražite repliku, dobili ste je. Dakle, narodni poslanik Stevan Ž. Gudurić. Vi ste se javili povodom povrede Poslovnika, a niste tražili repliku, pa eventualno da vam ne dozvolim. Tražili ste povredu Poslovnika, a ne repliku.

Izvolite poslaniče, replika na izlaganje Žarka Obradovića.

 

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, koristim repliku na uvredljive izraze gospodina Obradovića, zato što kada pričamo ko je legitiman, a ko nije i ko je na koji način došao u poslaničku grupu od 37 ljudi, razumeo sam na tom sastanku Izvršnog i Glavnog odbora da sam ja došao zato što sredina iz koje potičem uverljivo tuče politički sve ostale na svim izborima do sada. Što da ne? Nije ni Demokratskoj stranci Srbije.

Molim narodne poslanike da ne dobacuju jedni drugima.

 

Da ste vi, gospodine Maršićanin, kao što dobacujete iz klupe bili tako ažurni za kartice kada ste sedeli iza leđa, štošta bi drugačije izgledalo. Sve su interne stvari.

Prema tome, razumeo sam da sam u poslaničku klupu došao zato što je kraj, iz koga dolazim, uvek donosio pobedu socijalistima, a razumeo sam da su neki ovde došli iz nekih jako drugačijih razloga, pa između ostalih i gospodin Obradović. Nisam razumeo da smo tako uverljivo dobili na Savskom vencu, da bi on po istom kriterijumu kao ja stigao u ovaj parlament.

U svakom trenutku stojim iza onoga što kažem, stojim iza toga da ako pričamo o nekakvoj volji tog sveta, Socijalističkoj partiji Srbije, o tim isključenjima na dva prsta jedne ruke, ne treba lagati sa ove govornice. Te ruke ne bi se mogle izbrojati koliko ste ljudi isključili i koliko ste opštinskih odbora nekakvim odlukama izvršnog odbora, koje nisu u skladu sa statutom, najurili.

Isto tako, sve ovo što se događa na političkoj sceni Srbije je pokazatelj kako stoje stvari. Jedno je sigurno, ako ćemo mi iz Socijalističke narodne stranke nekog pobeđivati na izborima, onda ćemo sigurno pobeđivati one koji su privatizovali Socijalističku partiju Srbije. To je jako sigurno i to se pokazuje, a tek će se pokazivati. To je tako jako sigurno da oko toga ne vredi da polemišemo. Najbolje bi bilo da se ne diramo. Dragi moji prijatelji, ako se ne diramo, onda se ne diramo, a ako hoćemo da se diramo, onda ćemo pričati o činjenicama.

Da ne koristim vreme, ovaj zakon je takav da ćemo verovatno puno pričati o njemu, jer će povodom tih 70-tak amandmana biti šta da se kaže.