TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 12.02.2003.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆE VANREDNO ZASEDANjE

1. dan rada

12.02.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:25 do 20:00

  • TAGOVI

  • Treće vanredno zasedanje (2003)
  • Predlog zakona o izboru poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore (načela) (2003)
  • Predlog zakona o izboru poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore (pojedinosti) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Čedomir Jovanović

    Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je ovo primedba koja zaslužuje komentar.
    Nije naša namera kao predlagača bila da bilo koga uslovljavamo, već je, praktično, stav 2. člana 3. Predloga zakona o izboru poslanika za skupštinu državne zajednice Srbije i Crne Gore proizašao iz člana 20. stav 2. i 3. Ustavne povelje.
    U Ustavnoj povelji je definisano ko može biti kandidat na prvim izborima, koji su posredni za novu skupštinu. Rečeno je da će se neposredni izbori organizovati za dve godine. U periodu od te dve godine niko ne razmišlja o mogućnosti da se organizuju i neki novi izbori. Do njih može doći, ali u periodu od dve godine mogu biti samo vanredni izbori (ne govorim o izborima za skupštinu državne zajednice), i to isključivo ukoliko se ne konstituišu organi državne zajednice, odnosno ukoliko neki organ izgubi poverenje potrebno za nesmetano funkcionisanje.
    Tačno je da će se u tom slučaju onemogućiti oni poslanici koji su danas kandidati za poslanike, zbog statusa koji imaju u Skupštini SRJ, ali to je utvrđeno kao norma Ustavnom poveljom. Mislim da mi ne možemo kroz zakon menjati nešto što je utvrđeno Ustavnom poveljom, već se samo moramo prilagoditi tome u zakonu.
    Ustavna povelja je jednoglasno usvojena. Dakle, nijedan glas protiv nije bio, koliko je meni poznato. Izuzimam jednu manjinsku partiju, koja je napustila svojevremeno rad Ustavne komisije, kao i partije koje nisu želele da učestvuju. To je utvrđeno Ustavnom poveljom i mislim da mogućnost zloupotrebe praktično ne postoji.
    Što se tiče izborne volje, takođe je članom 20. rečeno na koji način se organizuju izbori, kako to države članice mogu i moraju da urade i šta će se dešavati tokom prve dve godine sprovođenja Ustavne povelje, odnosno funkcionisanja državne zajednice. Nema prostora za bilo kakvu pravnu slobodu, osim one koja je iskazana u ovom dokumentu, jer je ona doslovce pretočena iz Ustavne povelje.
    Izborna volja i da li su izbori iz 2000. godine kriterijum ili ne - nigde to ne stoji u Ustavnoj povelji. Izbori iz 2000. godine prosto ne mogu biti nikakav kriterijum, osim kriterijuma na kome počiva republički parlament. Pošto je u međuvremenu došlo do promena, te promene nisu posledica volje Ustavne komisije ili posledica nastojanja predlagača da kroz zakon izmeni sastav Skupštine, već zapravo izraz naše realnosti, koja nema nikakve veze sa ovom temom.
    Mi ne možemo da učinimo ništa drugo osim da kažemo da će tamo biti predstavnici stranaka i koalicija koje su učestvovale na izborima. Kandidati za poslanike su zaista samo osobe koje su na tim izborima učestvovale. To što su oni u međuvremenu pravili nove partije ili nove poslaničke klubove otežava našu situaciju, ali ničim ih ne delegitimizuje, jer zapravo tako nešto mogu da urade samo Ustavni sud ili ovaj parlament, ukoliko donesu neku konkretnu odluku.
    Ali, mi tu odluku ne možemo da donesemo, jer bi i u jednom i u drugom slučaju povredili nečije pravo. Izborna volja proizilazi iz izbornog modela. On je posredan i tim posrednim modelom, između ostalog, utvrđeno je i biračko telo. To je nas 250, ni više ni manje od toga. To biračko telo zapravo bira poslanike, odnosno delegira našu reprezentaciju u Skupštini Srbije i Crne Gore i ničim, zaista ničim, ne dovodi u pitanje bilo čije pravo, s obzirom da je jasno da su pojedina prava osporena, ali potpuno po drugom pravnom mehanizmu i u drugim situacijama.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Za reč se javio narodni poslanik Stevan Gudurić (replika na izlaganje narodnog poslanika Tome Bušetića).

     
    ...

    Stevan Gudurić

    Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, ako pričamo o onima koji su učestvovali ili nisu učestvovali na izborima, da bi ovde sedeli s pravom, i ako pričamo o moralu, mislim da je bila pogrešna interpretacija.

    Znam da sam jako učestvovao na izborima, i to sam već jednom rekao sa ove govornice, a da su se i u ostalim sredinama socijalisti potrudili kao u Beočinu, drugačije bi se ovde sedelo u Skupštini Srbije još od tog decembra 2000. godine.

    I nemoj da mi moralnu pridiku drže oni koji nemaju takav rezultat iza svojih leđa. Mene i danas u mojoj sredini podržavaju socijalisti. Pa, kolega moj, mislim da tebe i danas, kao i pre, ne podržavaju socijalisti u tvom kraju.

    Kada budemo na izborima proverili, opet ćemo isti takav rezultat dobiti, jer tamo odakle dolazim, i kada se probalo da se otme vlast, ne može da se otme vlast u Sremu tako lako, ne može da otme niko.

    I onda, kada ponovimo izbore, mi opet dobijemo i taj deo što se sam od sebe sklonio na stranu.

    Prema tome, imamo tu neke koji pričaju kako oni imaju legitimaciju, a neki nemaju. Postavlja se i pitanje morala. Manimo se tog pitanja morala, trebalo bi da vodimo računa ko ga interpretira, zato što ako stalno pričamo o nekim falsifikatima i falsifikovanim potpisima, onda je neko nešto zaista jako falsifikovao i nešto jako pogrešno razumeo.

    A uostalom, kada i dođe vreme da budu prvi izbori, evo 23. ćemo videti kako to izgleda, ne samo u odnosima između nas u SPS, nego i sa drugima u Alibunaru, pa ćemo videti da li oni koji danas ovde pričaju o tome ko su narodni socijalisti, da su to neki nelegitimni, koji su greškom ovde zabavljali ovu skupštinu, i sede tu greškom, a neki su bogom dani i jako mnogo vrede.

    Pred pauzu je ovde bio jedan komentar, kad sam rekao da odustajem od priče, idemo na ručak, neko je rekao "nismo ravnopravni". Pa, jako nismo ravnopravni, zato što sam, kao i taj što je to rekao, od prvoga dana bio u tom SPS, samo, radeći za SPS, derao sam cipele, a on mercedese. Pa eto, nismo bili ravnopravni u tome.

    Imamo slične godine, a kad sam počeo da radim u životu, počeo sam da radim kao inženjer, a on nije, pa opet nismo ravnopravni. Jer, kada bi pominjali sve ostale stvari, daleko bi otišli. Najbolje bi bilo da neki ćute, jer možda to ćutanje bude da neko zaboravi šta su sve uradili. To što su uradili, teško da im može služiti na čast.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Petar Jojić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj parlament bi trebalo da zrači zakonitošću, da zrači legalitetom, da se dokaže kao parlament. Šta je to najavljeno u prethodnim izborima od strane poznate koalicije DOS, dakle bivše koalicije DOS, koja je izašla pred ovaj parlament da na ovakav način nanese najveću štetu biračima Srbije.
    Šteta je biračima naneta. Vi, gospodo iz DOS-a, zaobilazite birače, jer ste videli da vam ne ide od ruke, uverili ste se u slučaju Leskovca i ne smete da izađete na prevremene, a nećete lako izaći možda ni na redovne izbore, do kojih mora doći.
    Dame i gospodo narodni poslanici, na ovim prostorima ovog bezakonja nije bilo od Rimljana pa do Kraljevića Marka. Dame i gospodo narodni poslanici, u Poslovniku i u Zakonu o izboru narodnih poslanika piše i određeno je, normirano u kojim slučajevima narodnom poslaniku prestaje mandat.
    Između ostalih slučajeva i razloga, narodnom poslaniku prestaje mandat ostavkom i onim drugim razlozima i smrću. Kada narodni poslanik podnese ostavku, ne može više biti opoziva ostavke, a ovo tim pre kada narodni poslanik, koji je ujedno i profesor Pravnog fakulteta, kaže - bio sam u pravnoj zabludi, znate, izvinite, pogrešio sam, bio sam obmanut, vratiću se ponovo u republički parlament.
    To ne može. Kada ne može onaj pokojnik da se vrati iz groba za ovu govornicu, više ne može ni onaj ko je dao ostavku. To može samo kod ovog parlamenta, u većinskom delu. Kako mislite, dame i gospodo, da imate homogeni, jedinstveni parlament, kada treba da birate 91 poslanika iz Srbije i 30 poslanika iz Republike Crne Gore u zajednicu država Srbija i Crna Gora? Dakle, negde oko 28 partija treba da bira 130 poslanika.
    Navedite jedan primer iz uporednog prava i navedite takav primer, ima li ga u Aziji, u Africi, ima li ga u Severnoj Americi, u Južnoj Americi, ima li ga u Evropi, i na bilo kom delu zemljine kugle. Nema ovakvog slučaja. Dame i gospodo, deset meseci je potrošeno, milijarde dinara su potrošene na pravljenje ove povelje ustavne.
    Potrošene su silne pare poreskih obveznika. Šetali su se oni koji su želeli da prave i učestvovali u pravljenju ove povelje od Beograda do Podgorice stotinu puta i potrošili su grdne pare poreskih obveznika specijalnim avionima, specijalnim automobilima. Na kraju, posle deset meseci, oni se usudiše da sa ovakvim predlogom izađu pred Republički parlament.
    Dame i gospodo narodni poslanici, ovo će biti što se kaže u narodu "drži vodu dok majstori odu". Šta će biti od ovakve države koju vi pravite? Poručuju vam mnogi birači i mnogi građani da nemaju šta da očekuju od onih koji su pravili takvu povelju i onih koji danas na najgrublji način krše osnovni Zakon o izboru narodnih poslanika i druge zakone ovakvim jednim pravnim aktom koji, apsolutno, ne može da bude prihvaćen. SRS je protiv ovakvih rešenja. Ne može niko sada da izdvoji dvojicu poslanika i da kaže: imam sada poslaničku grupu. Gospodo pravnici, profesori, drage kolege, nije isto izborna lista i poslanička grupa. Napravite razliku. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Zoran D. Nikolić, posle njega narodni poslanik Bora Stanimorović. Vreme raspolaganja je tri minuta.
    ...

    Zoran D. Nikolić

    Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, pošto je ostalo malo vremena, brže ću govoriti, svega o dve teze ili o dva aspekta vezana za ovaj zakon.
    Prvo, za mene ova rasprava je neodvojiva od rasprave o Ustavnoj povelji o kojoj smo vodili već ovde polemiku pre par dana. Mislim da smo svedoci poprilično apsurdnih situacija i najveći broj stranaka ovde u parlamentu, u svojim programskim zalaganjima, ima zajednicu Srbije i Crne Gore kao svoje temeljno i državno opredeljenje. Kada je trebalo glasati o toj zajednici Srbije i Crne Gore, produžiti joj vek bar na tri godine, mnoge političke stranke odstupile su od svojih političkih opredeljenja o zajedničkom životu dve republike i dva naroda i glasali protiv te ustavne povelje.
    To nije ništa novo, dešavalo se da stranke odstupaju od svojih programa, dajući primat nekim drugim interesima. Ništa neuobičajeno. Neuobičajeno je da strane koje su glasale protiv Ustavne povelje sada uzimaju ogromno učešće, kada se radi o zakonu po kome se sprovodi Ustavna povelja i ubeđuju sve nas koje smo glasali za Ustavnu povelju, za zajednicu država Srbija i Crna Gora, kako treba sprovesti zakon o izboru poslanika. Neke stranke čak autoritativno to rade, prosto se trkaju kako će pre da uđu u institucije države protiv koje su glasali pre par dana. To po meni nije ni malo principijelno. Izgleda da ovde principijelnost nije jača strana, bar nekima.
    Što se principijelnosti tiče, mnogi su sa ove govornice napali način odlučivanja, odnosno način na koji će se doći do poslanika u toj budućoj državi, pre svega sa aspekta da su političke stranke te koje treba da odlučuju o mandatima, a nikako poslaničke grupe. Zaista, ne mogu mnogim poslanicima da zamerim na takvom stavu i to je legitimno viđenje.
    Mogu da zamerim onima sa kojima sam do juče delio dobro u ovom parlamentu, a sa nekim i sprovodio slične zakone. Moram da vas podsetim, mislim da je analogija apsolutno važeća, Skupština Srbije i Crne Gore, o čijem delegiranju poslanika danas odlučujemo, apsolutno je identična Veću republika koje smo do juče imali u Saveznom parlamentu.
    Kako smo ovde u ovom parlamentu odlučivali o izboru poslanika u to veće republika. Citiraću vam zakon iz 1992. godine, donela ga je ova skupština, a koji u članu 5. kaže da kandidata za poslanike u Veće republika može predložiti poslanička grupa u Narodnoj skupštini. Izmenama tog zakona iz 1993. godine dodato je da poslanička grupa može predložiti najviše onoliko kandidata koliko se bira poslanika u Veće republika. Na kraju, Zakon o izboru saveznih poslanika u Veće republika Savezne skupštine iz aprila 2000. godine u članu 7. kaže da predlog za izbor poslanika u Veće republika podnosi poslanička grupa u Narodnoj skupštini. Dakle, ovo...
    (Predsedavajuća: Četiri minuta.)
    ...nije prvi put, nego uvek kada se Narodna skupština opredeljivala za posredne izbore, a ne neposredne, poslanička grupa je bila nosilac političkih aktivnosti, a ne politička stranka u Narodnoj skupštini. Ovim nije napravljen nikakav izuzetak, nego je samo kontinuitet gledanja na posredne izbore, od konstituisanja višestranačja u Srbiji do današnjeg dana.
    Na kraju, pošto mi vreme ističe, sa onima koji lamentiraju nad sudbinom narodnih socijalista i prikazuju nas kao privezak DOS-ove većine ili manjine, ili Đinđićeve vlade, želim da kažem samo sledeće: neka pogledaju član 189. Poslovnika. Tamo će videti da najmanje 20 narodnih poslanika može da pokrene pitanje izglasavanja nepoverenja Vladi Republike Srbije. Pošto nekoliko poslaničkih grupa, opozicionih ili pozicionih, ne znam, ima više od 20 poslanika u ovom parlamentu...
    (Predsedavajuća: Pet minuta.)
    ... neka pokrene to pitanje. Na taj način će utvrditi šta misle narodni socijalisti o ovoj vladi.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Siniša Mitrović, zamenik predsednika poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije. Molim skupštinu da saslušamo poslanika.
    ...

    Siniša Mitrović

    Uvažena gospođo Čomić, poštovanje, na osnovu člana 81. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije... da li možemo da se saslušamo? (Žagor.)
    Uvažene kolege, obzirom da je nama obaveza da već sutra završimo ovaj naš rad i bilo bi zaista solidarno i kolegijalno da i danas podelimo ovo vreme, na osnovu člana 81. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, predlažem da produžimo zasedanje za ono vreme za koje smo kasnili zbog rada odbora danas, a to je znači najviše dva sata. Imam i predlog da, na osnovu člana 133, rasprava o amandmanima traje svega tri minuta. Molim Skupštinu da se o tome izjasni.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Predlog za skraćenje rasprave u pojedinostima u principu može da bude podnet kada počne rasprava u pojedinostima, ali možemo da stavimo dva odvojena predloga i sada.
    Dakle, prvi predlog je da Skupština nastavi rad još dva časa nakon 18,00 časova. Dužnost je da obavestim da je vreme na raspolaganju poslanika prijavljenih za reč još 78 minuta i da je još 50 minuta na raspolaganju predsednicima ili predstavnicima poslaničkih grupa, a što iznosi 128 minuta i predstavlja otprilike okvirno dva časa.
    Pitam Skupštinu, da li se slažete da rad Skupštine danas nastavimo za još dva časa?.
    Za 100, protiv 47, uzdržan jedan, nije glasalo 46, od ukupno 194 narodna poslanika.
    Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog narodnog poslanika Siniše Mitrovića da danas radimo do 20,00 časova.
    Stavljam na glasanje drugi predlog - da rasprava u pojedinostima o amandmanima traje tri minuta i molim narodne poslanike da se izjasne.
    Za 88, protiv 78, uzdržanih nema, nije glasalo 27, od ukupno 193 narodna poslanika.
    Da bi odluka bila usvojena potrebno je 84 narodna poslanika, pa molim sekretara da me ispravi - odluka nije prihvaćena.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila odluku o skraćenju vremena rasprave za raspravu u pojedinostima, te ostaje po Poslovniku rasprava o amandmanu od pet minuta.
    Reč ima narodni poslanik Bora Stanimirović.