Jedinstvena rasprava o šest predloga zakona, koji samo laiku mogu da se učine na prvi pogled da predstavljaju set, jeste vrhunac nepoštovanja parlamentarne demokratije i degradacija ove Narodne skupštine, a samim tim i građana čijom voljom smo mi ovde gde jesmo.
Zahvaljujući, doduše, dobroj volji predsednika Narodne skupštine i skupštinske većine, omogućeno nam je zagarantovano pravo da na sve ove predloge zakona možemo da ulažemo amandmane. Mi u SRS smo to pravo maksimalno iskoristili, naravno, ne samo zato da bismo predložili amandman radi amandmana, nego da bismo pomogli da se ovi zakonski predlozi urede da budu u skladu sa Ustavom i sa međunarodnim pravom.
Videli ste juče kako je ministar pravde za 10-tak minuta samo pretrčao preko ovih zakonskih predloga, odnosno preko samo četiri zakonska predloga, a Vlada nas nije udostojila da za dva zakonska predloga pošalje svog predstavnika koji bi nam bar u tri rečenice rekao ponešto o predlogu Vlade. Istina je da ni ja u ovoj načelnoj raspravi ne mogu mnogo da se posvetim svim ovim predlozima, jer bi samo nabrajanje naslova ovih zakona oduzelo polovinu vremena koliko mogu da govorim.
Jasno je da je ova najezda predloga zakona marketinški potez Vlade. S jedne strane, predstavnici Vlade se svakodnevno na televizijama hvale da ćemo posle ove sprovedene akcije "Sablja" biti jedina zemlja u Evropi bez organizovanog kriminala, a sa druge strane, uređuju se propisi prema, kako Vlada tvrdi, zaštiti od organizovanog kriminala. Pitam se gde je ovde istina. Možda mislite da ove zakone primenjujete retroaktivno? Mene od ove vlade i od ove skupštinske većine ništa, pa ni ovo, ne bi čudilo.
Ionako ste ovim predlozima zakona zgazili sva ljudska prava, Ustav Srbije i osnovne postulate međunarodnog prava. Uostalom, čuli ste sinoć da, iako još niste usvojili ove predloge zakona, vaši evropski prijatelji, u koje ste se do slučajnog dolaska na vlast kleli, traže od vas da prekinete sa kršenjem ljudskih prava. Čuli ste da zahtevaju da svim uhapšenim licima omogućite kontakt sa advokatom i sa članovima porodica. Naravno, vi to ne možete da uradite dok im ne uklonite posledice policijskog isleđivanja.
Znate li vi, gospodo iz DOS-a, da se, prema Evropskoj konvenciji, lice hapsi da bi se najhitnije predalo nadležnom sudiji da mu se sudi, a ne da se drži u pritvoru 15 dana, pa još 15 dana, pa 30 dana, pa ko god naiđe može da doda još 30 dana, ukupno do 270 dana. Volela bih da ministar, koji nije tu, kaže gde je to u uporednom pravu sreo. Isto bih volela da objasni gde je u uporednom pravu sreo ovo što se dešava ovih dana, da potpredsednici i pojedini ministri Republičke vlade, ne skidajući se sa televizijskih ekrana, obasipaju javnost o detaljima istrage, utrkujući se ko više zna. Oni isleđuju, oni optužuju, oni presuđuju. Zaista ne znam za šta će nam nadležni organi.
Vaša priča da su ovi zakoni u funkciji borbe protiv organizovanog kriminala pada u vodu kada se pogledaju članovi saveznog Krivičnog zakona od 124. do 136, koje ovde niste ni pomenuli. Na njih niste imali nikakvu intervenciju. Gospodo, niste primetili da su i u ovim članovima zaprećene blage kazne. Ja, kao ni bilo ko iz SRS, nemam ništa protiv pooštravanja kazni, ali ne samo da bi se zaštitila ličnost određenih državnih funkcionera. Pre bih pooštrila kazne u članovima od 124. do 136. Krivičnog zakona SRJ, koji se odnose na terorizam, diverziju, sabotažu, špijunažu, odavanje državne tajne, upućivanje i prebacivanje na teritoriju SRJ oružanih grupa, oružja i municije, pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja, izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje, razdora ili netrpeljivosti, povredu teritorijalnog suvereniteta. Zar se ovim članovima ne čuvaju najveće vrednosti zemlje?
Nažalost, zbog kratkoće vremena ne mogu više da govorim, mada mnogo toga može da se kaže o ovim zakonima. Biće reči i o amandmanima. Jedino želim da kažem, na kraju, ako usvojite i kada usvojite ove zakone, svejedno je da li ćete ukinuti vanredno stanje ili nećete, jer po ovim zakonima ostaje stanje gore od ovog vanrednog. Samo da znate da će svi ovi zakoni da se primenjuju i posle vas, bar privremeno, dok se ne donesu drugi, usklađeni sa Ustavom i međunarodnim pravom, pa neka mi je Bog u pomoći.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Mamula.

Pošto se bliži vreme pauze, hteo bih svima da vam se zahvalim što ste još ovde. Moram da kažem da sam veoma rezervisan prema predloženim zakonima i da ne delim optimizam Vlade da su ovi zakoni dobri, mada sam ubeđen da je ovo maksimum koji Vlada može da ponudi u ovom trenutku.
Pre svega, kada se pogleda medijska situacija i sadržina zakona, rekao bih da je zapravo počela izborna kampanja i da ćemo izbore imati u septembru mesecu, obzirom na tempo suđenja koji se predviđa.
Druga tačka dnevnog reda je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala. Ovaj zakon, ovako kako je predložen, uopšte me ne čudi; mislim da je ovo boljševizacija prava i to školski primer. Doduše, Vlada Srbije, koja je i 2001, 2002. i 2003. godine, o prazniku Službe državne bezbednosti nosila cveće i vence na grob Aleksandra Rankovića, jugoslovenskog Đeržinskog i srpskog Berije, odnosno Slobodana Penezića, ne može ništa bolje ni da ponudi. Predlog je takav da ćemo iz Saveta Evrope izleteti brže nego što smo ušli. Sam Zakon o krivičnom postupku veoma je loš, onda se pokušava ovakvim Predlogom zakona to popraviti, govori se da Povelja ima praznina; to je tačno, ali se ne može ovim popuniti.
Dakle, elementarna neznanja su u pitanju. Trebalo je da pogledate kakva su rešenja u britanskim zakonima za severnu Irsku, u španskim za Baskiju, u francuskim za Korziku, pa da se napravi koktel, a ne ovakva improvizacija. Šta to znači, da će se iz naročito opravdanih razloga odrediti pritvor? Koji je to osnov, gde to ima, kako će se to osporavati?
Zatim, zadržavanje je lišenje slobode, a ne ograničenje slobode kretanja. MUP je učinio šta je mogao u ovoj situaciji; ispostavljen mu je račun: što pre da podnese ovakav predlog zakona; međutim, i pored njihovih napora, rešenja su vrlo loša. Nije dobro kada se MUP ne konsultuje oko predloga zakona, ali je veoma loše ako im se potpuno odreše ruke da svoju praksu uvedu u zakon.
Naravno, potpuno sam svestan da mnogi od nas ne bi nosili glavu na ramenima ako bi policija radila sve u rukavicama, ali to ne može da se radi ovako.
Kada je reč o policijskom pritvoru, Evropski sud za ljudska prava - neki su mi prošli put dobacivali, kao mnogo vredi taj sud, to ćete videti koliko vredi, - odredio je da se osumnjičeni može ili mora odmah privesti pred sudiju, u jednom tumačenju do šest dana, a preko šest dana zadržavanje u policiji ne može. Dakle, oni odlučuju i to obavezuje mnogo ozbiljnije države nego što je ova. Čitajte praksu, sudije u beogradskom pravosuđu dobijaju već odluke Evropskog suda za ljudska prava da bi počeli da se uhodavaju; a vi kažite - to ne vredi ni pet para.
Sa druge strane, ovaj paket zakona se donosi u vanrednom stanju. Trebalo je za kratko ukinuti vanredno stanje, pa da se u redovnom donesu, a ovako će ostati beleg da je doneto u vanrednom stanju ako bude prihvaćeno sve. Pored toga, ovi zakoni će važiti posle vanrednog stanja, tako da će se vanredno produžiti u redovno, mada je za mene u ovom društvu vanredno stanje od kada sam se rodio.
Krivični zakon Jugoslavije ide ispod nivoa reformi Ante Markovića; on je izvršio deboljševizaciju Krivičnog zakona. U ovom parlamentu sede oni koji nastavljaju njegov program, u ono vreme kada je 1990. godine taj zakon izmenjen imali su smelosti i snage da podrže te reforme. Sada se vraćamo na rešenja koja je Ante Marković ukinuo. Njegov ministar pravde Kambovski dao je odlično objašnjenje za ono vreme, a sada se uvodi konfiskacija; kako to, jer u Povelji piše da nema oduzimanja imovine bez naknade, a konfiskacija je oduzimanje bez naknade.
Niko nije pročitao tu povelju, Povelja je izašla u prvom "Službenom listu" nove države od 4. februara i kaže - ne može se oduzimati imovina bez naknade. Ako u Krivičnom zakonu postoji mera bezbednosti oduzimanja predmeta koji su poslužili za izvršenje krivičnog dela i ako postoji institut oduzimanja protivpravnog pribavljanja, onda je to valjda obaveza za sve nas.
Konfiskacija pogađa celu porodicu. Još u vreme Josipa Broza profesori krivičnog prava su pisali u svojim udžbenicima protiv konfiskacije. Uvodi se osobito težak slučaj, a to je takođe vraćanje na rešenja iz 1971. i 1991. godine; čak se tu govori o krivičnom delu kao društveno opasnom delu, što je sovjetski pojam krivičnog dela i to je već zaboravljeno.
Inače, kada je reč o ovim ovlašćenjima policije, samo da vas podsetim da je DSS 2001. godine podnela 16 amandmana na Zakon o krivičnom postupku u saveznom parlamentu i ni jedan nije prihvaćen - ni jedan; pa ne bi bilo ovakvih situacija sa pritvorom da je to uvaženo. To su sve prepisana rešenja iz nemačkog i italijanskog zakona o krivičnom postupku. Tadašnji savezni ministar unutrašnjih poslova Živković mi je rekao - znate šta, nisu vaši amandmani loši, ali nismo obratili pažnju, pa nisu prošli. To mi je rekao.
DOS je tada konsultovao profesore Pravnog fakulteta Beljanskog i gospodina Grubača, a oni su rekli da su ti amandmani loši. Pali smo na ispitu, a evo vi ste prošli i sada imate ovakvu situaciju. Neverovatno je da se posle četiri neuspela atentata na predsednika Vlade Srbije ništa ne preduzima. Da li je moguće da je trebalo da bude ubijen da bi ovakvi zakoni, naravno kao ideja, došli na dnevni red?
Četiri pokušaja atentata, o tome javnost ne zna ništa, u Vladi niko nije odgovoran i onda se ide sa pričom, eto sada treba pronaći odgovorne, a svi drugi su odgovorni; ni jedna ideja o poboljšanju zakona od novembra prošle godine nikome nije pala na pamet, a u novembru je uhvaćen deo grupe, onaj Maksimović, koji je rekao i poručio da se pripremaju atentati na ljude iz savezne i republičke vlade, i od tada nikome ništa.
Zakon o oružju i municiji treba prihvatiti, s tim što iz tog zakona nije jasno da li je dozvoljeno poklanjanje oružja, pošto je tu jedna pravna praznina.
Što se tiče Zakona o tužilaštvu, mislim da je bolje da se zadrže rešenja iz 2001. godine, da zamenici ostanu u stalnom radnom odnosu, a da se ograniči prijem takvih ljudi u advokaturu; jer, oni koji su napuštali, ne kažem svi, jedan deo tužilaštva i suda, ušli su u advokaturu, nije mogla da im to advokatura zabrani, i stvorili su u priličnoj meri ovakvu situaciju u pravosuđu. Toliko od mene.

Ovim završavamo rad sednice u pre podnevnom delu i sednicu nastavljamo u 15,00 časova. Prvi prijavljeni govornik je Dragan Ljubojević, a posle njega narodni poslanik Rade Bajić sa jednim minutom poslaničke grupe SPS.

Nastavak 46. sednice Odbora za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije, održaće se danas u sredu 9. aprila 2003. godine, sa početkom u 14,00 časova, u sali na drugom spratu.

Hvala vam.

(Posle pauze - 15,40.)

Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da radi utvrđivanja kvoruma ubacite vaše identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da imamo kvorum i možemo nastaviti rad.

Reč ima narodni poslanik Dragan Ljubojević, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Petar Cvetković, odnosno Rade Bajić koji ima jedan minut.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavlja se suštinsko pitanje, šta je predlagač hteo ovim paketom zakona koje danas razmatramo u Narodnoj skupštini Republike Srbije; ovih šest zakona se ne mogu svrstati u istu oblast, niti u oblast pravosuđa, niti u oblast krivičnog zakonodavstva. Mislim da je pozadina ovakvih izmena i dopuna ovih šest zakona da se vanredno stanje, uvedeno 12. marta, legalizuje, odnosno da se sve ono što je urađeno posle 12. marta do današnjeg dana stavi u zakonski okvir i da se ponašanje, pre svega izvršne vlasti, uvede u zakonski okvir i da se sa ovakvim ponašanjem nastavi i u narednom periodu.
Ono što je osnovna karakteristika ovih zakonskih projekata, odnosno ovih izmena zakona jeste povećanje, odnosno pooštravanje kaznene politike, povećanje kaznenih odredbi u Krivičnom zakonu, u izmenama i dopunama Zakona o oružju i municiji, u izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala.
Mi iz SRS u principu možemo da se složimo da je potrebno neke kazne pooštriti, čak smo u jednom delu i amandmanima insistirali da se i tamo gde ste vi povećavali kazne još značajnije i još drastičnije pooštre kazne, pre svega za službena javna lica, odnosno one ljude koji rade u državnim organima. Dakle, za tužioce, sudije, javna lica, odnosno pripadnike MUP-a.
Ono što je interesantno, a čuli smo u današnjoj načelnoj raspravi, jeste tvrdnja predsednika poslaničke grupe vladajuće koalicije da ima zloupotreba, represije i maltretiranja od strane pripadnika MUP-a, u svim događanjima ispred nas i da će se ovim predlogom zakona to sprečiti. Lično sumnjam u to.
Takođe, jedna od osnovnih karakteristika, određuje se najmanja sankcija, odnosno najmanja kazna, a da gornji limit nije određen. Tako dolazimo u situaciju da za neko krivično delo možemo sudiji ostaviti mogućnost da odreže kaznu od jedne do 15, 20, 30, 40 godina zatvora ili čak i više.

Upozoravam vas na prekoračenje vremena. Prekoračili ste 30 sekundi.

Dve rečenice. Bitno je istaći da se ne menjaju odredbe krivičnog zakonodavstva, odnosno ne povećavaju se kazne u svim oblastima, nego samo u jednom malom broju oblasti, a nije povećano sankcionisanje krivičnih dela vezanih za terorizam, špijunažu i odavanja državne tajne. Nažalost, zbog kratkoće vremena detaljnije ću obrazlagati kada na dnevni red dođu amandmani.

Reč ima narodni poslanik Rade Bajić, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Petar Cvetković.

Kolege poslanici, sigurno je da nismo prva zemlja koja je donela izmenu zakona u vanrednom stanju. Morali smo naučiti da je praksa pokazala da se u tim zemljama koje su vršile temeljnije izmene u krivičnim zakonima one nisu pokazale dobrim. Nadvija se senka nad bilo kojim zakonom koji se donosi u ovakvim uslovima, pa i onda kada su dobri, a pogotovo će se nadviti senka nad ove zakone, iz razloga što se u mnogim odredbama, u mnogim članovima krši Ustav Srbije ili Ustavna povelja, koju smo nedavno usvojili, ili povelja o manjinskim pravima i pravima građana, međunarodni standardi i međunarodne konvencije koje smo nedavno prihvatili stupanjem u Savet Evrope.
Ima se mnogo reći, ali nema se vremena. Međutim, ako se nekome ko je počinio krivično delo i osuđen na kaznu dužu od četiri godine, kompletno konfiskuje imovina ako je podveden pod organizovani kriminal, onda je to zaista neprihvatljivo. Šta da radi njegova porodica koja je sticala tu imovinu, šta će ona uraditi kada se konfiskuje sva imovina. Svaki dobronameran i čestit građanin je za to da se iskoreni kriminal, da se ukine lopovluk, ali imovinu treba oduzeti samo tada kada je stečena kriminalnim aktom, odnosno kriminalnom radnjom. Oduzeti imovinu koja je nasleđena, koja je stečena, oduzeti od cele porodice i od dece, to je neprihvatljivo.
Recimo, svedoka privesti samo zbog toga što je neko ukazao na to da može dati neke podatke kada je u pitanju organizovani kriminal, pa ga držati 24 časa ili čak mesec dana, da to izvršni organ opredeli, a ne sud ili tužilaštvo, to je ono što krši sve konvencije koje su poznate u međunarodnom pravu ili u drugim zakonima. Nemam više vremena na raspolaganju. Hvala.