U pitanju je amandman SRS na 1. član ovog zakona. To je uvodni član koji po pravilu definiše predmet zakona. Nažalost, ova definicija, pored principijelne primedbe koju izlaže SRS, a tiče se agencije, sadrži i druge nedostatke.
Ako se već u ovom članu nabraja šta sve uređuje ovaj zakon, onda je prosto neshvatljivo kako ste ispustili u prvom članu da zapišete makar da se uređuje i zaštita prava korisnika. To imate u poglavlju 8, tako ste ga naslovili - zaštita korisnika. Znači, u ovom uvodnom članu nemate ni tu naznaku.
Prva rečenica počinje sa konstatacijom, naravno sa pozivom na međunarodne standarde, uređuju se uslovi i način obavljanja delatnosti. Zakonom se regulišu, uređuju uslovi i način obavljanja delatnosti, kao regulativa za prava i pravne interese. To je u redu.
Ali, kada se pročita vaš predlog zakona, osim nekoliko odredaba, kojima regulišete način obavljanja delatnosti, gotovo da nemate ni jednu odredbu o uslovima potrebnim da se ispune da bi se neko bavio tom delatnošću.
Vi imate samo upućujuće odredbe na kontrolno regulaciono telo koje bi to propisalo. To bi delovalo plastično. Otprilike bi to bilo ovako, ako pođemo od pretpostavke da su svi narodni poslanici vozači i da imaju vozačke dozvole, da li biste učestvovali u saobraćaju ako ne znate unapred poznata pravila ponašanja. Naravno da niko ne bi učestvovao, jer nema elementarnu sigurnost. Ako vam kažem, učestvovaćete u saobraćaju, s tim što kada dođete na raskrsnicu i kada zateknete milicajca, on će da vam kaže koje pravilo važi. Onda će samo odabrani da se upuste u taj rizik da sednu i da voze kola. Taj saobraćajac je Republička agencija za telekomunikacije. Zato predlažemo da se izbriše iz člana 1. osnivanje ove agencije.
Moguće je da se jednim zakonom osnuje nešto što se zove organizacija ili još dalje, organ kome se zakonom poverava da vrši javna ovlašćenja. Sve što ste dali ovoj agenciji u sledećim odredbama zakona, to prevazilazi javna ovlašćenja, tu se nalaze ovlašćenja da se donose opšti akti kao obavezujući, donose se standardi, sprovodi se javno nadmetanje, daju se dozvole, reguliše se monopol, suzbija monopol, vodi se prvostepeni, drugostepeni, trećestepeni postupak itd.
Ako već želite da oponašate zapad, imajte u vidu da agencija u Nemačkoj nije isto što i agencija u Srbiji. Nije zbog prostora, zbog nadležnosti, zbog pravno-političkog sistema. Možete vi da menjate koliko god želite Ustav, ali ove odredbe o značaju i prenosu javnih ovlašćenja teško da mogu da se promene i to iz jednog prostog razloga, što ambijent ne zaslužuje preslikavanje, da bude kao što je u Nemačkoj, Austriji ili Francuskoj.
Kada već nešto prepisujete i kada nas ubeđujete da je to u skladu sa modernim evropskim tokovima, onda kažite da u Francuskoj ministar donosi dozvolu, a ne agencija, ministar donosi akt kojim se dozvoljava nekom da se bavi nekom delatnošću. Naravno, Francuska je demokratska zemlja. Mi sa ove pozicije i naše pravne logike možemo da kritikujemo francuski ustav, ali niko ne može da ospori demokratiju u Francuskoj. Znači, uvažite ove specifičnosti koje su prisutne, jer ovaj zakon se primenjuje u ovom okruženju, u ovoj realnoj sferi, u postojećem stanju i zakon treba da bude primenljiv. A ne saobraćajac koji čeka na raskrsnici i reguliše, a vi ne znate šta reguliše.