Ovim amandmanom hteli smo da ovaj član očistimo od nečega čemu nije mesto u ovom članu, jer tačke 1) i 2) u stvari nisu načela.
Načelo po definciji je neki princip, neko pravilo ponašanja kojim se reguliše način postupanja, opšteprihvaćeni način postupanja, ali ovde se radi o željama koje, eventualno, u nekoj varijanti mogu da budu ciljevi koji žele da se postignu. Tome mesto nije ovde.
Kada se nešto kao princip ili kao nečelo promoviše, onda se uvek kaže - minimum, a nikada maksimum, jer maksimum je nešto što je limitirano, prema njemu se uvek teži. Ako se u startu kaže da je potrebno obezbediti maksimum, a ne postoje tehničke mogućnosti, u našoj telekomunikacionoj mreži ne postoje mogućnosti, to je sasvim evidentno, onda reč - maksimum praktično ništa ne znači, već bi trebalo da se promeni da ona bude minimum nečeg mogućeg, nečeg što obezbeđuje normalno, pristojno, optimalno funkcionisanje itd.
Verovatno da je u okviru ovog člana trebalo da bude mesta i za neka načela, neke principe koje koristite u onom drugom delu kada se tiče radiostanica i radiofrekvencija, zato što je ovo uvodni član; dajete načela na kojima se zasniva ceo zakon, pa nema potrebe da se posebno grupišu načela za telekomunikacije, a posebno za ovaj drugi deo koji je takođe predmet regulisanja ovog zakona.
Što se tiče ovih načela, smatram da ste morali da ugradite i neka druga načela koja obavezuju sa gledišta postupka ostvarivanja prava, postupka zaštite interesa, mnogo značajnija, a ovo što ste naveli kao nečelo, ako se posmatra do krajnjih konsekvenci i kroz sve odredbe ovog zakona, vi onda niste dosledni. Vi niste dosledni, jer vrlo često imate odredbe za koje ne može da se kaže na kom načelu su zasnovane, već pre počivaju na nekoj želji. Želje su nešto u domenu politike, moguće, ali kada je u pitanju zakon, kada je u pitanju pravo, onda tu nema baš prostora za želje, već za suvoparne norme poneki put, ali norme, pravila koja moraju da se poštuju i načela definišu duh propisa, duh zakona.
Ovde toga nema. Verovatno je i to razlog ovih stotinak amandmana, da ne računam onu grupu amandmana oko pokrajine, zato što nije do kraja razrađen bilo koji od ovih navodnih principa, a kažete da na njima počiva ovaj zakon.
Verujte, kada se nešto prevodi, u njihovom jeziku ovo ima potpuno drugačije značenje. Prosto mi je drago što niste prevodili nešto iz zapadno-evropskog pravnog sistema, jer sasvim je moguće da neke stvari koje su kod nas isključivo rezervisane za zakon, kod njih ministar reguliše svojim direktivama, vrlo značajne oblasti. Ako bi u nekom prevodu to prevalili kod nas na naš pravno-politički sistem, to bi bio haos, to bi bila prava samovolja, to bi bila diktatura i tako bi se protumačilo zbog značaja našeg pravnog sistema i nekompatibilnosti dva politička sistema.
O tome mora da se vodi računa. Nekada je Javno preduzeće PTT saobraćaja, a to je vama poznato, vodilo računa o pravnim normama, bili su oprezni da ne prekorače neka ovlašćenja, pa čak i kada su bili najveći monopolisti, brutalni monopolisti, jedini, praktično jedino javno preduzeće koje je sprovodilo sve i svašta. Ipak su se držali nekih principa.
Moram da kažem da su okružni sudovi, pa i opštinski u upravnim sporovima zbog smetanja poseda vrlo često donosili presude protiv Telekoma, pogotovu kada su u pitanju službenosti, realni tereti itd. Na ovaj način vi to sve devalvirate.