OSMO VANREDNO ZASEDANJE, 10.06.2003.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMO VANREDNO ZASEDANJE

3. dan rada

10.06.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:15 do 18:00

  • TAGOVI

  • Osmo vanredno zasedanje (2003)
  • Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (pojedinosti) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč? Narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenica predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Ima se utisak na osnovu nadležnosti ovog saveta, ovako kako su one definisane u članu 17. da će ministar morati da zaposli još dvadesetak ljudi u samom ministarstvu, koji će čitati sva ova mišljenj, koji će praviti neku skraćenu verziju koju će ministar morati da pročita da bi se upoznao sa tim šta ko i zašto traži, jer će biti zatrpan razno-raznim mišljenjima svih ovih struktura od 1 do 10 koje su nabrojane u članu 16. Uvek će roditelji imati šta da kažu i da predlože ministru, uvek će učenici imati šta da zahtevaju ili da daju neka svoja mišljenja, naročito za budžet. Da ne govorimo o stručnim udruženjima nastavnika koji će verovatno uvek imati primedbu i na svoj standard, i na svoje plate, i na svoj položaj, i na sam program i na broj časova itd.
    Potpuno je suvišan ovaj član 17. Sve ovo što je nabrojano u članu 17. je tolika nebuloza da se ja pitam kako će ovaj savet, ovako sastavljen raspravljati i davati mišljenje o budžetu Republike Srbije, koji se odnosi na osnovno i srednje obrazovanje. O budžetu samo mi ovde možemo da razgovaramo i da utvrđujemo koliko novca treba, na koju poziciju da ide, a Vlada zna koliko ima para i koliko ima škola i koliko ima prosvetnih radnika, koliko ima đaka, i na osnovu tih kriterijuma i predlaže određene stavke u budžetu.
    Pokušali ste na jedan način koji bi navodno trebao da bude transparentan, da se uključi što više struktura u odlučivanje i razmišljanje o tome kakav sistem obrazovanja treba da bude, kakvi treba da budu programi, koliko treba para da se troši na obrazovanje, ali sve to biće jedan bumerang samo ministarstvu koje je pokušalo na ovaj način da se oslobodi svoje odgovornosti, i odgovornost prebaci na razno-razne komisije, i videćmo kasnije. Neka ministarstvo se savetuje sa kim god hoće. Ministar sa kim god hoće, u zemlji, u inostranstvu, neka skuplja sva znanja i do kojih može da dođe, niko mu do sada to nije branio, samo sada kroz ovaj zakon hoće da ozvaniči neke savete i neke komisije kojima zaista nije mesto u zakonu. Dobro je kolega Krasić to primetio, komentarušići amandman na član 17. Ministar svoje savetodavne organe može da traži gde hoće, ali ne treba da to radi ovako. Ima i poziciju na kraju krajeva za trošenje para za te namene, i ne mora to kroz zakon da sprovodi.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč? (Ne.)
    Pre nego što nastavimo raspravu u pojedinosti, samo kratka informacija. Poslali su mi izveštaj godišnji Odbora za inostrane poslove, koji je predat 5. maja 2003. godine i biće podeljen poslaničkim grupama.
    Na naslov iznad člana i član 18. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Ljubojević.
    Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li želite reč?
    Izvolite.
    ...

    Dragan Ljubojević

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je podnela amandman na član 18. i naslov iznad člana 18. i, u skladu sa programskom orijentacijom SRS, mi insistiramo da se ovaj član briše iz teksta zakona, s obzirom na pogubne posledice koje će prouzrokovati  ukoliko bude usvojen u ovakvom tekstu i ukoliko bude počeo da se primenjuje.
    Koji su razlozi i koja je pozadina za stavljanje ovakvog člana u zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja? 5. oktobra je DOS došao na vlast i dolaskom DOS-a na vlast donacije stranih nevladinih organizacija i stranih vlada, obaveštajnih službi prema nevladinim organizacijama koje su delovale u Republici Srbiji, su skresane, svedene na mnogo manju meru nego što je to bilo pre 5. oktobra. Bilo je neophodno da se jedan broj ljudi koji su radili u tim nevladinim organizacijama uhlebi, odnosno da se nađe načina da oni budu finansirani preko Vlade Republike Srbije.
    Ovim i ovakvim zakonom se to, praktično, ozakonjava, legalizuje, formiraju se centri koji bi prihvatilite ljude koji su i u prethodnih desetak godina pravili neko paralelno obrazovanje, uticali na našu decu. Ono što je najznačajnije u ovom delu, to je zadnji stav, da će se za "osnivanje i rad centara sredstva obezbeđivati u budžetu Republike Srbije".
    Znači, i onako osiromašena država, i onako prazan budžet treba da obezbedi još dodatnih sredstava za formiranje sedam centara koji će raditi u okviru Ministarstva, a svaki od tih centara može da ima organizacione jedinice, pa će onda novih sedam centara biti još sedam organizacionih jedinica, u okviru tih sedam organizacionih jedinica sedam zaposlenih.
    To će dovesti do novih izdataka iz budžeta, mi mislimo u neopravdanom pravcu, a dokaz za to jeste i izjava jedne od aktivistkinja Fonda za otvoreno društvo, Aleksandre Popović, koju je ona dala "Blic-Nenjs"-u, da će eksplozija nevladinih organizacija biti na proleće 2001, da će onda one biti sve manje finansirane iz inostranstva, jer će veliki broj članova nevladinih organizacija postati članovi i na taj način će sprovoditi svoje programe.
    Nažalost, vreme za raspravu je skraćeno na tri minuta. O ovom članu ima zaista mnogo da se priča, ali s obzirom da je sa pet minuta skraćena diskusija na tri minuta, gotovo da ništa ozbiljno ne može da se kaže.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu?
    Izvolite, narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Ovih sedam centara, koje ste predvideli kao posebne upravne organizacije, a šta bi drugo mogle da budu, jesu zaista dokaz za ovu tezu koju smo mi imali tražeći da se ovaj član briše, da će mnogi članovi nevladinih organizacija postati članovi Vlade ili vladinih organizacija. Apsolutno razumem da onaj ko daje pare za ovo, jer mi u budžetu nemamo para za ovo ili, ako imamo za ovu godinu, mada sam ubeđena da nemamo ni za ovo tromesečje, nego se čeka da to stigne iz donacija, neće te donacije večno da traju. Ostaviće nas bez tih donacija vrlo brzo, za šest meseci, za godinu dana, a mi ćemo jedna sistem da uspostavimo, na koji računamo dugoročno i moraćemo da ga finansiramo. Kako i odakle?
    Bespotrebno trošimo pare poreskih obveznika, a to bitno ne utiče na kvalitet našeg obrazovanja. Ovde će se uhlebiti neki ljudi, smanjiće se troškovi onih sa zapada koji daju pare za pojedine nevladine organizacije, a skoro sam čitala u štampi da su to cifre i do desetine miliona dolara za pojedine nevladine organizacije, sve zavisi koliko je koja sposobna da privuče nekim svojim programom strani kapital, ali to su sve pare koje idu u potrošnju. Oni koji daju pare tim nevladinim organizacijama, bolje im je da malo daju ovde Vladi za popunjavanje deficita budžeta i da te ljude, praktično, blate preko Vlade i da to sve u neku zakonsku formu zaviju.
    Mislim da mnogo koncepcijski grešite. Ubeđena sam u to da vam neke komisije trebaju, da vam prosvetni savet sigurno treba, ali ovako zmišljena, ali ovako zamišljena koncepcija sa sedam centara, gde ste pokušali da sažmete sve ono što se tiče obrazovanja i sve strukture učenika, počev od onih sa posebnim potrebama, preko obrazovanja odraslih, pa i umetničko obrazovanje, za dodatno obrazovanje zaposlenih u prosveti. Ne znam šta će ti centri da rade. Ustvari, nigde i ne piše šta je ono što će oni zaista da rade. Da li će donositi neke odluke, da li će i oni nekoga savetovati, gde će im biti sedište? Samo vidim da sredstva moraju biti u budžetu Republike obezbeđena. To me veoma brine, jer znam da će to geometrijskom progresijom rasti i rasti, kao i svaki birokratski aparat koji teži da se svake godine uvećava. Uvek će se naći neka oblast koja, navodno, nije pokrivena određenim stručnim ljudima u sastav ovih centara.
    To je bi osnovni razlog zbog čega smo mi tražili da se zadržite na jednom savetu i, eventualno, nekoliko komisija ili stručnih timova. Vi ste išli obrnutim redom. Ukinuli ste komisije i stručne timove. Ne znam šta ćete uraditi sa članom 19, ali ovo sve ide ka tome da se samo umnoži birokratski aparat koji će sve nas mnogo koštati, a do nikakvog kvaliteta nećemo doći obrnutim redom.
    Ukinuli ste komisije i stručne timove. Ne znam šta ćete uraditi sa članom 19, ali ovo sve ide ka tome da se samo umnoži birokratski aparat koji će sve nas mnogo koštati, a do nikakvog kvaliteta nećemo doći.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još nek prijavljuje za reč po ovom amandmanu?
    Izvolite, ministar prosvete, gospodin Gašo Knežević.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Gašo Knežević

    Posle reči predstavnika SRS, imam sigurno jedno saznanje, a to je da svi mi koji sedimo ovde, sve političke organizacije, ma kako one bile, levo ili desno, u centru, imaju isto viđenje stvari. Ne valja situacija u kojoj postoji samo ministarstvo i škola. Dakle, nešto je potrebno osnovati.
    Ono što se mi ne razlikujemo, to su brojevi, da li je dva, tri, jedan, da li je ovde sedam, pet, dvanaest, nije bitno. Neke amandmane smo prihvatili, sa kojima smo odustali od dodatnih radnih tela. Verujte, ovako kako su koncipirana, ona imaju samo jedan cilj - da nam obezbede visoki profesionalizam sistema i profesionalizam kod donošenja odluka. Mi smo išli sa ovom koncepcijom. Dozvolite da probamo tu koncepciju da ostvarimo. Ako sutra bude preterano, biće neki drugi parlament, srediće se stvar. Nama se čini da je ovo prava mera. Možda će se sutra pokazati da treba devet, ne znam, ali da probamo sistem da pustimo u pogon i da vidimo kako radi.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu?
    Izvolite, narodni poslanik Bora Stanimirović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.
    ...

    Bora Stanimirović

    Imao bih i praktično pitanje - mi smo do 1992. godine imali tzv. Republički zavod za unapređenje vaspitanja i obrazovanja. On je ukinut i to nije dobro. Međutim, pandam tome, mi formiramo sedam centara, ali mi u Srbiji, skoro u svakoj većoj opštini imamo tzv. odeljenja Ministarstva koja, jedan deo brine za radni odnos, to je Prosvetna inspekcija, a drugo su savetnici, tzv. Pedagoška služba koja će, praktično, raditi i ove poslove koji su predviđeni u ovim centrima.
    Da li će se zadržati samo sedam centara za celu Srbiju ili će se u okviru postojećeg sistema i zakona koji je usvojen i koji je važeći trenutno imati i tzv. odeljenja, odnosno te zavode ili te neke centre druge. Znam po opštinama, ti centri neće raditi ovaj posao. Oni moraju da prate ono što je ostalo, a to je da prate taj vaspitno-obrazovni rad po školama. Republički centri, kako god se zvali, nisu u stanju jedan centar da prate, recimo u čitavoj Srbiji, jer bi taj centar morao da ima armiju ljudi. Drugo, ne može da zna stanje kakvo je recimo u Trgovištu, kakvo je u Prijepolju i ne znam u kom drugom mestu.
    Zbog toga bih tražio to objašnjenje od predstavnika Vlade, šta planiraju dalje, da li samo ovih sedam centara, ili paralelno, normalno sa svojim kompetencijama da postoje i ona odeljenja Ministarstva koja funkcionišu i bez kojih, praktično, mislim danas, ne može obrazovanje da se zamisli. Ako se već radi o centrima, slažemo se i nema zavoda republičkog, ukinut je, dajte da formiramo centre ali ne sedam, jer što je mnogo mnogo je. Ne znam zašto ministar jednostavno ne kaže, dame i gospodo, moramo da donesemo ovaj zakon jer nama Evropska unija nalaže, ne možemo u Evropu i to je sigurno. Nama je svima to jasno. Slagali se vi ili ne slagali, jasno je i nama da mi ne možemo bez toga. Dajte da nađemo neku meru i da to prilagodimo svojim uslovima. Uzmite hrvatski primer, najbolje, Hrvati ne samo kada se radi o izručivanju, oni ne izručuju Haškom tribunalu, a mi izručujemo koga stignemo. Hoće u Evropsku uniju, ali neće ovakav zakon koji predlaže Evropska unija. Prema tome, moramo poći od evropskih standarda, ali i od svojih mogućnosti. Verujem da neće Evropska unija da zabrani Srbiji i Crnoj Gori da uđe u Evropsku uniju, ako baš ne prihvatimo sedam centara. Možda će i sa tri centra da nas prihvate, ako ti centri rade stvarno svoj posao. Zato bih predložio tri centra. Prvi bi bio ...