DEVETO VANREDNO ZASEDANjE, 01.07.2003.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DEVETO VANREDNO ZASEDANjE

6. dan rada

01.07.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:30 do 20:00

  • TAGOVI

  • Deveto vanredno zasedanje (2003)
  • Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o Akcionom planu harmonizacije ekonomskih sistema država članica Srbije i Crne Gore radi sprečavanja prepreka slobodnom protoku ljudi_robe_usluga i kapitala (načela) (2003)
  • Predlog zakona o Akcionom planu harmonizacije ekonomskih sistema država članica Srbije i Crne Gore radi sprečavanja prepreka slobodnom protoku ljudi_robe_usluga i kapitala (pojedinosti) (2003)
  • Glasanje o tačkama Devetog vanrednog zasedanja (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Narodni poslaniče, imate pravo po Poslovniku da koristite uvodnih i 10 minuta na kraju, kao poslanik, predsednik poslaničke grupe. Vreme po Poslovniku je 10 minuta, a o svemu ostalom odlučuje predsedavajuća.
    Dakle, da li koristite sledećih 10 minuta?
    ...

    Dejan Mihajlov

    Ne koristim, samo želim da završim.
    Tako da Akcioni plan pred nama, koji je nastao kao posledica trulog kompromisa, ne vodi normalizaciji dva tržišta, dva sistema u jedan sistem, i mi ćemo i dalje imati administrativnu granicu, i dalje ćemo imati carinske ispostave i to se iz ovih dokumenata dobro vidi. I dalje ćemo imati neka "mirovna veća", koja će rešavati sukobe ovde izdignute skoro na nivo dve države, što nam sve govori da ovaj plan neće harmonizovati odnose već će samo učvrstiti razdvajanje i učvrstiti pozicije dve države.
    Tako, DSS ovakav plan svakako ne može da podrži jer je on suprotan ideji državne zajednice Srbije i Crne Gore, stvaranju jednog sistema, jedne države. Mi imamo razdvojene monetarne i carinske sisteme, imaćemo razdvojena tržišta, loš platni promet jer imamo dve monete i jednostavno jako će teško biti da ova državna zajednica profunkcioniše na ovaj način.
    Ono što je trebalo ovaj akcioni plan da utvrdi je da omogući funkcionisanje državne zajednice. Ovim planom će to biti jako teško, gotovo nemoguće i jednostavno rokovi koji su ovde utvrđeni govore o nameri da se suštinski problemi odlože za ono vreme kada trenutna garnitura neće biti na vlasti i da se vruć krompir ostavi onima koji će odgovorno voditi računa o državi.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Gospodine narodni poslaniče, upozoravam vas na zloupotrebu odredbi iz Poslovnika i na obavezu da kao predsednik poslaničke grupe svojim ličnim primerom poštujete Poslovnik, dokazujući da ste sposobni da pravila koja tražite za sebe omogućavate i drugima.
    Da li se još neko javlja za reč? Reč ima potpredsednik Vlade, gospodin Čedomir Jovanović.
    ...
    Demokratska stranka

    Čedomir Jovanović

    Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moram priznati da sam očekivao konkretnije primedbe. Što se tiče konstatacija o različitim monetarnim sistemima i različitim carinskim sistemima, one jesu očigledne i one proizilaze iz Beogradskog sporazuma, koji je definisan u martu mesecu prošle godine kroz političku saglasnost vlada Srbije i Crne Gore, kroz političku saglasnost Evropske unije, odnosno njenog predstavnika za spoljnu politiku, gospodina Solane, i kroz vrlo čvrsto i principijelno zalaganje tadašnjeg predsednika SRJ, gospodina Koštunice, koji je takođe podržao taj dokument.
    Dakle, ideja naknadne pameti, karakteristična za pojedine potpisnike tog sporazuma, nakon godinu dana, zapravo nije posledica njihove brige za državnu zajednicu, nego posledica njihove brige za sopstvenu političku budućnost. Pošto niste akteri političkih događaja koje ste sami definisali, sada te političke događaje osporavate. Nema razloga da srpski parlament brine o interesima Crne Gore, kada to već čine same stranke koje su parlamentarne stranke u toj Republici.
    Iza Ustavne povelje i Beogradskog sporazuma stale su sve parlamentarne stranke u Crnoj Gori, izuzimajući Liberalni savez. Ali, i on je takođe predstavljen u državnoj zajednici. Dakle, ne gospodin Đukanović, nego i gospodin Đukanović i gospodin Krivokapić, gospodin Bulatović. I za crnogorsku političku scenu je karakteristična jedna vrsta ozbiljnosti koja nedostaje našoj političkoj sceni, a koja se, između ostalog, ogleda u tom kratkom pamćenju.
    Ideja susreta sa predstavnicima Evropske komisije nije ona koja je ovde predstavljena poslanicima, baš naprotiv to je bila naša inicijativa kako bi se ono što jeste akcioni plan u potpunosti usaglasilo sa vrlo komplikovanim procedurama Evropske unije. Koliko su one komplikovane? Toliko da je "Acljuis Communitaire" (Aki komuniter), dokument koji postoji i kojim su te procedure definisane, dokument koji sadrži 80.000 stranica i zbog tako obimnog materijala bilo je potrebno održati jedan sastanak na kome bi se pojasnile one specifične karakteristike ovog akcionog plana koga nismo želeli da dovedemo u pitanje tokom procesa evropskih integracija.
    Da bismo dobili definiciju Evropske unije koja kaže da strateški interesi Srbije odnosno Crne Gore u oblasti agrara nisu interesi koji mogu biti prepreka evropskim integracijama morali smo da u okviru tog dokumenta "Acljuis Communitaire" (Aki komuniter) - a pronađemo prihvatljive formulacije, i videćete da se naša inicijativa nije menjala u zavisnosti od susreta sa predstavnicima Evropske komisije, kao što su se recimo menjale neke druge inicijative koje su bile karakteristične za period pre Beogradskog sporazuma.
    Prethodna formulacija je podrazumevala preferencijalni uvoz. Ova formulacija podrazumeva praktično identičan princip, uz definisanje vremenskog roka od tri plus dve godine, koji je za nas prihvatljiv i koji nije u konfliktu sa onim što smo mi prethodno rekli, dovodeći kao vremenski limit proces pridruživanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji, koji mi želimo da zaključimo u najdalje četiri godine.
    Dakle, to su činjenice i u okviru tih činjenica bismo morali da se krećemo. Mislim da je potpuno besmisleno govoriti o tekstilnoj industriji kao industriji koja će pretrpeti štetu. Baš naprotiv, naš tekstil je posebno zaštićen, ne samo kroz carinske stope koje su definisane, već i kroz nove kvote o kojima se razgovara i kojima će biti poboljšan naš uvoz.
    Pošto ste pomenuli maline, reći ću vam ono što sam već prethodno rekao, a to je da su uvedene sezonske carinske stope kako bi naše tržište i naši potrošači bili u potpunosti u svakom trenutku snabdeveni u skladu sa svojim potrebama. Tokom sezone domaćih malina biće drugačiji režim uvoza malina, a u sezoni u kojoj nema malina, nema domaćih proizvoda, biće omogućen uvoz kako naše tržište ne bi bilo deficitarno. Ništa više, i to je praksa koja postoji u čitavom svetu.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Pravo na repliku, predsednik poslaničke grupe DSS-a, Dejan Mihajlov.
    ...

    Dejan Mihajlov

    Pa, dobro, par činjenica i tu se slažem sa vama da crnogorski parlament vodi računa o interesu Crne Gore i to ne treba sporiti. Kamo sreće da srpski parlament vodi računa o interesu Srbije i da Vlada Republike Srbije, za razliku od toga kako to radi Evropska unija, vodi računa o interesima privrede Srbije. To je suštinska stvar i to je suštinski problem.
    Mi ovde govorimo o tome da je Evropska unija morala da natera Vladu Republike Srbije da preduzme mere koje su interesu građana Srbije i funkcionisanja jedinstvenog tržišta. Mi ovde ne govorimo o tome da je Crna Gora nešto radila. Pa naravno da je Crnoj Gori stalo da dobije što liberalnije carinske stope, da one budu što niže, s obzirom da "ekonomska moć Crne Gore" nije posledica industrije već svega ostalog, već ona to pre svega zasniva na turizmu. Ona ima par propalih kombinata i zato su stavljene neke carinske stope kako bi se zaštitili ti kombinati. Suština je ovde da je Vlada Republike Srbije na insistiranje Evropske unije unela odredbe da bi se zaštitila privreda i to su te carinske, kako vi kažete sezonske carinske stope. Tu je tih 56 proizvoda.
    Ali, sve ovo što govorim je činjenica. Isto tako da mi i dan-danas ne znamo, danas kada raspravljamo o ovome, ne znamo kako će Akcioni plan izgledati. Znači da se on još uvek menja, da je još uvek podložan promeni i da ćemo mi konačan tekst možda dobiti tek sutra, prekosutra ili možda kroz pet-šest meseci, a možda i nikad.
    Možda će to sve ostati na papiru. Ako pogledamo samo razlike, recimo u carinskim stopama, mi smo za goveda i svinje imali 30%, Crna Gora - nula. Znači, to je sve trebalo uskladiti na način da se ne ošteti naša država, a da se Crna Gora približi nekim standardima, odnosno da se spoljno - trgovinsko poslovanje i uopšte carinske stope usaglase na nivou cele države. Naravno da to nije bilo nimalo lako.
    Ono što hoću da kažem, to je činjenica da treba voditi računa o Srbiji i o funkcionisanju državne zajednice, jer ako vi imate rešenje koje je na štetu većeg i jednog člana državne zajednice, vi ne možete da harmonizujete odnose. Znači, prilikom zaključivanja ovih dogovora nije trebalo uraditi ono što Milo Đukanović ili neko iz njegovog okruženja želi, već je trebalo podvući crtu, videti koje su namere Evropske unije, a to je, pre svega, za harmonizaciju odnosa u pravcu ovih odredbi iz Kopenhagena i Mastrihta, o kojima sam govorio, kako bi što pre postali članica Evropske unije. Mi članica Evropske unije ne možemo da budemo u onom periodu o kome se ovde to govorilo, do 2007. godine, s obzirom da će biti samo pojedinačnog članstva, pojedinačnih odnosa. Jednostavno, više neće biti kolektivnih učlanjenja, već će se gledati da li svaka država ispunjava pojedinačne uslove.
    (Predsedavajuća: Tri minuta.)
    Zato je važno da se poštuje Beogradski sporazum, koji je bi politički akt, koji je kroz Ustavnu povelju i zakon pretočen u pravni akt, koji je kroz Zakon o sprovođenju Ustavne povelje potpuno iskrivljen, i po pitanju imovine i po pitanju svega, a ovo predstavlja naličje Beogradskog sporazuma i političke volje izražene u ovoj skupštini, da se napravi državna zajednica ili zajednička država Srbija i Crna Gora, koja će funkcionisati, a ne koja će biti način da se stvore dva potpuno razdvojena sistema i da se stanje iz vremena Miloševića, potpuno odvojenih sistema, samo produži.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
     Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč?
    Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić, zamenik predsednika poslaničke grupe SNS, a posle njega narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS, pa narodni poslanik Miodrag Stamenković, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Nova Srbija.
    ...

    Dragan Tomić

    Poštovana gospodo narodni poslanici, sam princip pokušaja harmonizacije odnosa predstavlja dobar pokušaj da se napokon usklade odnosi između Srbije i Crne Gore. Međutim, moram da kažem da mene mnogo više zabrinjava onaj deo koji je ostao neusklađen u ovom delu i broj pitanja koja uopšte nisu komentarisana na ovaj način. Tih 7% neusklađenih carinskih stopa, po meni, predstavlja i dalje ozbiljan problem za Republiku Srbiju, jer, recimo, ako niste uskladili cigarete, automobile, kafu, banane...
    (Čedomir Jovanović, sa mesta: Jesmo.)
    Automobile? Tek za 24 meseca.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Molim i narodnog poslanika i potpredsednika Vlade da ne vode dijalog. Postoji proceduralno poslovnički prostor za razmenu argumenata.
    ...

    Dragan Tomić

    Za cigarete, koliko znam, sigurno nije.
    (Čedomir Jovanović, sa mesta: Jeste.)
    Prema tome, čini mi se da ćemo kao država imati štete u tom delu, ozbiljne štete, zbog toga što je jasno da je u proteklih, po meni, sigurno dvadesetak godina odnos firmi iz Crne Gore prema srpskom tržištu, uvoz roba iz Crne Gore na srpsko tržište, a ukupno učešće u bruto društvenom proizvodu zajedničke države je svega 5%, bio kud i kamo viši. Govorim o tom delu. Čini mi se da je šteta za srpske privrednike, da krenemo redom, od uvoza sirovina, a postoje kompanije u Crnoj Gori koje se bave isključivo uvozom sirovina za srpsko tržište, a poznato je da neke grane tamo uopšte i ne funkcionišu i ne rade i mislim da se tu nije postigla dovoljna harmonizacija, u tom delu.
    Naravno da na procesu harmonizacije treba raditi i dalje, ali čini mi se da Srbija ne može činiti više nikakve ni političke, ni druge ustupke. Mislim da se u ovoj fazi nije postiglo dovoljno da bi se moglo reći da postoji apsolutna harmonizacija na principima zajedničkih carinskih stopa, niti odnosa u kojima će Srbija imati plaćen porez u Republici. Poznato je da i dalje funkcionišu samo papiri, da se roba zaustavlja na prostoru Srbije, da je to jedno od pravila ekonomije u Crnoj Gori. Mislim da iz tog razloga treba uredbama Vlade Republike Srbije pojačati kontrolu protoka robe. Posegnuo bih i za jednom merom koja je karakteristična za zemlje Evropske unije, za onu robu i za one privredne grane, da se naplaćuju stope poreza u Srbiji, pa ukoliko izađe sa prostora Srbije tek onda vraća poreske stope ili vraća carinu.
    Očigledno da se dobit tih preduzeća sa područja Crne Gore zadržava na prostorima Crne Gore. Da ne govorim o delu trgovine koja funkcioniše između Crne Gore i Kosova, nezavisno od uticaja Republike Srbije. Čini mi se da tu postoji jedan apsolutno liberalizovan odnos između Crne Gore i Kosova i Metohije i čini mi se da na tom planu treba učiniti napor da se to stanje izmeni.
    Govorim, pre svega, o akciznoj robi, o robi široke potrošnje, jer mislim da će štete po poreski sistem Srbije i dalje biti visoke, jer te vrste uvoznika i taj deo uvoznog lobija, čini mi se da tu nalazi i dalje veliki prostor za provoz papira, provoz robe i nekontrolisano iznošenje kapitala iz Srbije. Čini mi se da su i Crna Gora, a i taj deo, bili generator spoljnotrgovinskog deficita Republike Srbije u značajnoj meri. Ne vidim iz Akcionog plana na koji način to može biti rešeno, osim uredbama Vlade Republike Srbije ili na saveznom nivou, na jedan drugi način, jer čini mi se da taj deo ostaje nezahvaćen ovom harmonizacijom i mislim da to nije dobro.
    Dalje, moram da kažem da ovaj plan sam po sebi predstavlja početak harmonizacije odnosa, ali mislim da ne može da bude uslovljen krupnim političkim pitanjima, da su gubici srpske ekonomije i dalje visoki po tom osnovu, spoljnotrgovinski deficiti značajni, da su crnogorske firme koje imaju kompanije u Crnoj Gori, ali imaju ispostave ili "ćerke kompanije" po Srbiji ili u Beogradu, značajni uvoznici na velika tržišta u Srbiji, pre svega, na tržište Beograda i većih gradova u Srbiji. Imam utisak, ukoliko se zaista ne učini napor da se to zaustavi, da će gubici na tom planu biti izuzetno visoki.