Poštovane kolege i poštovane koleginice, javio sam se zbog toga što imam nekoliko načelnih primedbi na ovo što je Visoki savet pravosuđa nama ovde uputio. Prvo da izrazim svoje nezadovoljstvo što gospođa Brkić nije našla za shodno, da kao predstavnik predlagača, u ovom slučaju Odbor nije predlagač, dođe na sednicu i brani ono što je Visoki savet pravosuđa predložio i eventualno da da neko objašnjenje. Ja bih vas pitao prvo - da li ste gospođu Brkić pozvali na sednicu, pretpostavljam da jeste?!
(Predsednik: Jesmo.)
Molim vas, ona nije bila ni na sednici Odbora, a odnos prema Odboru i prema samoj Skupštini je kao prema "pačjoj školi". Zaista je nedozvoljivo da ona ne dođe na sednicu a da ima neki broj predloga, a imao bih i ja štošta da je pitam, eventualno nešto da sugerišem. Prema tome, ako smo mi mislili da svojevremeno gospođa Brkić treba da vrši tu funkciju i da je biramo tamo gde jeste, elementarni red njenog odnosa prema ovoj skupštini je da dođe na sednicu kada treba da dođe i da odgovara na pitanja i da da neko objašnjenje.
Javio sam se zbog toga što bih gospođu Brkić želeo da pitam, nisam u mogućnosti, pa da joj sugerišem da Visoki savet pravosuđa ne vodi dovoljno računa o zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u vršenju sudijske funkcije. Ja sam na Odboru čuo da ima sistematizovanih 2.500 i nešto sudijskih mesta u Srbiji, ako Mađari čine 2% stanovništva, onda je to otprilike, pod pretpostavkom da su naše prirodne sposobnosti jednake, barem 50 sudija iz redova mađarske nacionalne manjine. Toliko ih naravno zasigurno nema. Gospođa Brkić će se braniti time da se Mađari možda na konkurs ne javljaju, pa onda Visoki savet pravosuđa nije u prilici ni da ih bira. To naravno nije tačno, jer, primera radi, u Okružnom sudu u Zrenjaninu od 20 prijavljenih, četvoro su bili Mađari i nema nijednog Mađara u Okružnom sudu i nikoga nije ni našla za shodno da predloži, od ljudi gde ih ima.
Druga stvar, zašto se Mađari ne javljaju. Mađari se ne javljaju zato što je mogućnost njihove društvene promocije, pa to znači da ih mi biramo na te sudijske funkcije, vrlo suženo, a rekao bih ponegde i onemogućeno! Ako pogledate koliko sudija ima u opštinama gde Mađari čine određeni broj stanovništva, relativnu ili apsolutnu većinu, taj broj je prirodan jer ima onoliko Mađara advokata koliko ima i Srba. Zašto se oni ne javljaju? Zato što, ponavljam još jednom, misle da i ovako i onako neće biti izabrani.
Moram da kažem i ovo, da će biti potpuni apsurd da se sada, u ovoj situaciji kada mi mislimo da smo demokratičnije društvo od onoga koje je bilo pre dve-tri godine, da će biti manje pripadnika mađarske nacionalnosti na sudijskim funkcijama, nego što ih je bilo za vreme gospodina Miloševića. Zašto? Zato što je gospodin Milošević bio dovoljno lukav, pa je onda kazao svojim Mađarima iz SPS-a ili JUL-a da konkurišu i onda je taj broj barem približno bio zadovoljen, a nama će sada demokratija doneti to da nismo u dovojljnoj meri zastupljeni prema našim prirodnim sposobnostima, tamo gde treba da budemo zastupljeni. To je veliki propust i veliki promašaj.
Drugo, ja mislim da bi u onom zakonu koji reguliše tu celu problematiku moralo da se kaže da u sredinama gde Mađari čine određeni procenat stanovništva, da će se određeni broj sudija birati prema znanju jezika lokalne sredine, što bi bilo prihvatljivo i bio signal pripadnicima manjine da konkurišu, da se prijavljuju sa nadom i sa mogućnošću da će biti izabrani.
Ovako, kada mi pod firmom pravih sposobnosti uvek izaberemo one koji ne znaju jezik sredine, onda dobijamo jednu situaciju koja ne odgovara ni približno odnosu stanovništva, a to je da u Bečeju, ako ja dobro znam, od osam sudijskih mesta imate njih dvoje koji znaju mađarski, ili su Mađari, a šestoto su pripadnici koji ne mogu da sude na mađarskom.
Pod pretpostavkom da se Srbi i Mađari jednako sude u opštinskom sudu, vidite da Mađari moraju tri puta više da rade, ukoliko se traži postupak na mađarskom. Generalno Visoki savet pravosuđa tu ne vrši dobro svoj zadatak i gospođa Brkić bi morala da da neka objašnjenja zašto je ovakav predlog, kakav jeste.
Jedino je u Subotici prošao jedan predlog za sudiju koji je Mađar, i u Adi. Zašto u Adi? U Adi su se prijavila dva kandidata i prosto nije moglo da se izbegne to da ne bude Mađar, jer je jedan od njih dvojice morao da bude predložen. Prema tome, ja bih generalno, zbog problema koje sam izneo, a isti je slučaj recimo u Topoli ili vrlo sličan gde je neadekvatan broj sudija, ni približno srazmeran nacionalnom sastavu. Stoga bih osporio izbor sudija u Bačkoj Topoli i u Bečeju. U Bečeju je još apsurdnija situacija gde se predlaže neko ko je iz Novog Sada, a imati ljude koji su tu rođeni, koji su odrasli u tom sudu i napredovali, pa nisu predloženi iz te sredine. Ja naravno moram da se ogradim da je kandidat, koji je predložen, romske nacionalnosti, ali mislim da je za njega moglo da se nađe neko drugo bolje mesto, nego u Bečeju, gde Romi ne čine onaj procenat stanovištva koji je tu bitan. Možda je mogao da se nađe u okružnom sudu, redimo u Novom Sadu ili nekom drugom mestu. Shvatam da je to iz političkih razloga važno i stoga ne sporim imenovanje ovog kandidata u Bečeju zbog toga što imam nešto protiv njega lično, nego mislim da principijelno to ne može biti odgovarajući predlog.
Isto tako mislim da u Novom Bečeju predlozi nisu adkevatni. Znači, oba kandidata i u Okružnom sudu u Zrenjaninu. Nadam se da će Visoki savet pravosuđa ubuduće, kada nam bude predložio liste kandidata za sudije, voditi računa o ovome što sam ja ovde danas rekao, kao o jednom od važnih kriterijuma, jer ne bi se smelo dogoditi da mi ulazeći u demokratiju potpuno izgubimo bilo kakve nacionalne kriterijume i da pripadnici manjina pod lažnom firmom procenjivanja pravih sposobnosti ispadnu na demokratski način manje zastupljeni nego u prethodnim sistemima.