DESETO VANREDNO ZASEDANjE, 09.07.2003.

4. dan rada

OBRAĆANJA

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovane kolege, neko bi hteo, izgleda, nacionalne manjine u geto da stavi, pa da im odredi u koje političke partije treba da se učlanjuju ili želi da ih vrati u neko vreme "ključa", u neko Titovo vreme. Nadamo se da smo to vreme prevazišli i da smo društvo u kome svaki građanin, bez obzira na nacionalnu pripadnost, može da koristi svoja ustavna prava, odnosno da mu bude dostupno svako zanimanje, svako mesto, svaka škola, bez obzira na jezik kojim govori, veru ili nacionalnu pripadnost.
Nije mi se dopala diskusija koja je pre mene vođena za ovom govornicom, jer takvo potenciranje nacionalnih manjina i pitanje nacionalnih manjina, naročito kada je pravosuđe u pitanju, je nešto što je neprihvatljivo sa stanovišta SRS, pre svega, naše mešanje u pravosudni sistem koji mora da bude potpuno odvojena grana, koliko je god to moguće. Sada smo maksimalno pokušali da je izdvojimo, sistemski, zakonski, od Parlamenta, od Vlade, a da li je to zaista tako u stvarnosti, mislim da svi vrlo dobro znate da nije, da je sada veći pritisak na pravosuđe nego ikada do sada i da je partijska pripadnost ili nepripadnost jedini razlog za sve ovo što danas imamo na dnevnom redu.
Prema tome, nema u pravosuđu nikakvog "ključa", ako neko ima sposobnosti i ispunjava uslove javi se na konkurs i ima reference za određeni sud i da ponese neku pravosudnu funkciju. Mislim da niko u ovoj državi to ne bi postavljao kao pitanje, bar mi iz SRS tako gledamo na stvari i tako smo se uvek i ponašali. Vreme "ključa" daleko je iza nas.
Htela sam da se osvrnem, pre svega, na ovaj dopis koji smo danas dobili na klupama od Visokog saveta pravosuđa, koji nas obaveštava da je na sednici održanoj 9. jula 2003. godine doneo odluku da odustane od Predloga odluke od 22. aprila 2003. godine, pa da se za sudiju Vrhovnog suda u Beogradu izabere Vladan Vukčević, advokat. Dobro je što su odustali od ovog, jer jedan advokat da ode direktno u Vrhovni sud, to je stvarno nonsens koji je za nas potpuno neprihvatljiv.
Bilo bi dobro da nam je Visoki savet pravosuđa dao bar neko obrazloženje, zbog čega su odustali i šta se to u ova dva meseca desilo, pa ovaj predlog sada nije sa njihovog stanovišta korektan, odnosno zašto je on 22. aprila bio podoban, odnosno imao sve reference koje se inače zahtevaju za ovako visoku pravosudnu funkciju, a 9. jula je neku od tih referenci izgubio.
To je samo dokaz kako se manipuliše ljudima koji preferiraju određene pravosudne funkcije. Ovo ide u prilog onome da neko vrši uticaj na pravosuđe, tako što na taj način vodi svoju kadrovsku i partijsku politiku.
Takođe, imamo od Odbora za pravosuđe i upravu mišljenje, odnosno izveštaj da Odbor nije podržao predlog Visokog saveta pravosuđa za jedan broj funkcija u opštinskim i okružnim sudovima u Srbiji. Ne znamo kakva će biti sudbina ovog izveštaja i kako će se poslanička većina izjasniti o predlogu Viskokog saveta pravosuđa, a koji se odnosi na ove sudove. Nadam se da će imati u vidu mišljenje Odbora koje bi trebalo da se uvažava. Gospodin Hiber nije uvažio ovaj parlament da nešto o tome kaže.
Evidentno je da imamo predlog Velikog personalnog veća za razrešenje dužnosti pojedinih sudija zbog nestručnog i nesavesnog poslovanja, poslovanja, potenciram, pa zbog toga nam utvrđuje predlog odluke o razrešenju tih sudija. Njih je ukupno 18. Obrazloženje je apsolutno ponižavajuće za Parlament, jer ni u jednoj jedinoj rečenici niti za jednog od ovih 18 sudija Veliko personalno veće Parlament ne obaveštava šta su oni to uradili, odnosno šta nisu uradili, pa je potrebno da dođe do razrešenja. Ovde je jasno da se radi o lustraciji, a ne poznajem zaista nijednog sudiju, uglavnom su svi iz unutrašnjosti. S obzirom na to da nema obrazloženja, imam pravo da sumnjam, poznajući suštinu dosovske vlasti i gospodina Batića, da se radi o lustraciji u pravosuđu.
Pitam se, zašto ovde nema sudije Danka Lauševića, koga eto slučajno poznajemo, sudije Petog opštinskog suda, koji je zbog grubog kršenja materijalnog i procesnog prava i protiv koga je zbog toga podneta inicijativa za razrešenje Visokom savetu pravosuđa, pa i Vrhovnom sudu, Okružnom sudu i predsedniku Petog suda, gospodinu Baćoviću, koji je u međuvremenu postao i predsednik Okružnog suda, a koji je doneo presudu kojom je izrekao uslovnu kaznu dr Vojislavu Šešelju po tužbi Caneta Žapca, a koja je poništena od strane Okružnog suda. Takav Danko Laušević neće da se nađe na ovom spisku nepodobnih, u to sam ubeđena dok je ova Dosovska vlast.
Takođe, imamo Predlog odluke da jedan veliki broj sudija na lični zahtev podnosi i traži da prestane funkcija. To postaje već simptomatično. Nije prvi put da nam se to dešava. Materijal je prilično obiman, a to sve liči na bekstvo iz pravosuđa sudija koji ne žele ili ne mogu da podlegnu uticajima i pritiscima vlasti, kako bi radili onako kako im savest ili pravosudna funkcija ne nalaže.
O lošoj kadrovskoj politici u ovom predlogu, ako ste bolje pogledali i ako je iko pogledao od onih koji će glasati, verovatno, za ove predloge, videćete da se vodi potpuno nakaradna selekcija, da tako kažem, negativna selekcija u pravosuđu koja će nas skupo koštati, jer u konkurenciji ponekad i po desetak kandidata koji preferiraju određenu funkciju ovde, bira se ovde čovek koji nema dana radnog iskustva u pravosuđu. Recimo, posebno su ovde izgleda poželjni vlasti i Velikom personalnom veću advokati za koje ima mesta svuda, pa i u sudovima. Ranije je bilo obrnuto. Ljudi iz pravosuđa odlaze polako u advokate kada su pred penzijom, kada se zamore ili zbog malih plata. Sada jedan advokat odlazi u pravosuđe i zna se na kakvu platu i to je samo po sebi prilično simptomatično.
Podvukla sam takve primere. Ima ih zaista mnogo. Ima i takvih koji su prosto zapanjujući. Recimo; Opštinski sud u Boljevcu, Opačić Miroslava, sekretar opštine, molim vas, SO Boljevac sada se bira za sudiju Opštinskog suda u Boljevcu.
Mogu misliti koliko ima stručnih saradnika u samom sudu, a koji možda nikada neće zbog toga što nisu u nekoj političkoj partiji da dožive da budu izabrani za sudiju.
Zato, evo, za sudiju Okružnog suda u Zrenjaninu se bira izvesna Mađarov Radoslava, a za koju slučajno znam da je Prijićeva rođaka, u konkurenciji mnogo starijih i iskusnijih sudija, pa sam tu mogla da vidim neku vezu koja ukazuje na postojanje i nepotizma u ovom sistemu.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li želite da koristite narednih deset minuta?

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Pravo da vam kažem mogla bih da pričam tri sata o ovoj problematici, ali se nešto mislim i što da vam pričam. Eto vam tih deset minuta, što pre izglasajte. Ako što pre uradite to bolje po sve nas. Neka ide sve u propast, pa da idemo konačno na te izbore i da se narod ratosilja.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Znači, ne želite da koristite deset minuta. Odustali ste. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS.

Dejan Mihajlov

Dame i gospodo, uvaženi poslanici ja se ne bih složio do kraja sa Gordanom Pop-Lazić, jer smatram da neke greške koje se u sistemu naprave, kao što je sud, mogu da ostave posledice koje ni izbori ne mogu da reše. Zato je važno ukazati na neke propuste ukoliko ih ima, već sada i pokušati da se jednostavno na taj način izbegnu moguće posledice. Moram da konstatujem, sa razočarenjem, da se radi na isti način kao i u vreme SPS-a. Da se sudije po partijskoj liniji stranaka iz DOS-a biraju za sudije i predlažu da budu sudije. To je nešto što nije dobro, bez obzira što smo mi izašli i prebacili predlagaču Vrhovni savet pravosuđa, ali zbog opet nekih promena kojih je tu bilo u sastavu Saveta, dolazimo u situaciju da tu budu predlagani i ljudi koji ne bi smeli tu da budu.
Da ima preskakanja funkcija, nemaju staž, to je sve ono što ne doprinosi izgradnji jakih sudova kao institucija u Srbiji, imamo, i to se vidi, da se za sudije predlažu službenici Vlade koji su kandidati da budu sudije, što nije dobro. Ljudi koji nemaju radnog staža u sudstvu. Ja ću samo na jednom primeru Šapca pokazati kako dve stranke mogu da se dogovore. Bivši kadar JUL-a Pajtić Mirjana, sudija opštinskog suda u Vladimircima koja je prešla u DHSS, je sada kandidat da se bira za Okružni sud u Šapcu. Bila je kao kadar JUL-a, učestvovala je na njihovim promocijama, i kao takva izabrana u sud, a sada se kao kandidat DHSS-a bira u Okružnom sudu.
Drugi primer je načelnik službe ili načelnik odeljenja za komunalne poslove u Šapcu, u Skupštini opštine Šabac, Diana Dragović, član Demokratske stranke, sada se bira za sudiju Opštinskog suda u Šapcu.
To su dva primera na kojima se vidi da se nije daleko odmaklo od partijskog predlaganja članova stranaka u sudske organe. Mislim da to nije dobro i na taj način nećemo izgraditi pravosuđe, već ćemo se ponašati na način kako su se ponašali naši prethodnici. Vidimo šta su nam oni ostavili od pravosuđa. Vidimo šta smo mi nasledili od pravosuđa. Nasledili smo sudije koji su bili partijski podobni, a sposobne sudije su poblegle u advokate. Pobegle su izvan sudova. Ne samo zbog malih zarada, već zato što nije moglo da se sudi.
Sada se na isti način dešava ovde kod nas. Ako smo razrešavali na vanrednoj sednici sudije koji su napunili dovoljno godina za penziju po radnom stažu 65 godina, zašto još uvek imamo sudije u Srbiji koji imaju preko 65 godina, a koje Visoki savet pravosuđa nije razrešio. O tome će govoriti više kolega Budišin, recimo u Nišu predsednik Okružnog suda ima preko 65 godina. Njega niko nije dirnuo da razreši. Zašto? Verovatno zato što je član neke stranke, i to se više ne postavlja kao pitanje, već kao pravilo. Razrešavali smo Leposavu Karamarković, Ivoševića i sve druge sudije, zato što su prešli tu granicu od 65 godina.
To nas sve upućuje da i ove i sve druge promene u sudstvu nažalost su opterećene partijskom pripadnošću. Na ovaj način nismo daleko odmakli od onoga što smo imali i neće te sudije pomoći nikome da se održi na vlasti, niti šta drugo. Te sudije kao što su iz JUL-a prešle u DHSS, sutra će se brzo odreći DHSS-a i krenuti da rade nešto drugo kao iz drugih stranaka. Jednostavno to ne doprinosi izgradnji sudstva kao nezavisnog i slobodnog koje treba da služi po zakonu.
Demokratska stranka Srbije svakako ne može da podrži ovakve izmene pravosuđa. Nama je žao jer ovde ima ljudi koji stvarno svojom stručnošću zavređuju da budu unapređeni i da budu izabrani ili u opštinske ili okružne sudove i koji stvarno zavređuju da rade taj posao, jer su prošli jednu školu i koji nisu članovi stranaka od onoga što mi znamo.
Jednostavno ovi primeri bacaju ljagu na sve ostale i karakterišu naše sudstvo i dalje kao partijsko i zato poslanici Demokratske stranke Srbije ne mogu da podrže ovakvu promenu u pravosuđu, još plus što nema Sonje Brkić ili nekog drugog ko bi ispred Visokog saveta pravosuđa objasnio, izašao i dao nam pojedina obrazloženja na pitanja koja postavlja. Ako ne ovo, barem na Odboru. Ni na Odboru toga nije bilo i mislim da bi ovaj predlog možda trebalo odložiti dok ne dobijemo potrebno obrazloženje za neke kandidate za sudije.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Pravo na repliku narodni poslanik Žarko Obradović.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Ja moram reći kolegi Mihajlovu i kolegama iz DSS-a, koji ne mogu a da ne zakače SPS. To im nekako verovatno ostalo u krvi, ali moram reći da DSS ima jednu sistemsku grešku. Oni bi želeli da budu vlast, a ne mogu i neće sa izvornim DOS-om. Želeli bi da budu prava opozicija, a ne umeju da budu prava opozicija, jer ne smeju da budu zato i glasaju za predloge DOS-a. Ovaj način izbora sudija je napravljen prema Predlogu zakona koje je napravio DSS. Ako način izbora ne valja, zato DSS ima svoj deo krivice. Nemoj sada da liju krokodilske suze i da pominju SPS.
Ako ne valja, odgovornost je onoga ko je predložio. Mi jesmo bili, ne morate me podržavati, reći ću ja to i bez toga. Prema tome, kolegama iz DSS-a, na vreme pazite šta radite i kako radite i zbog vašeg Poslovnika vidite u kakvu smo situaciju došli.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, a zatim narodni poslanik Borivoje Katić, poslanička grupa DOS - Reforma Srbije.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, ja se pitam da li ova skupština treba samo deklaratorno da proglašava odluke Visokog saveta ili da raspravlja i da Visoki savet polaže račune i daje valjana obrazlaženja koga predlaže za sudiju,  a koga za tužioca. Ovo je nedopustivo da ovde danas  nema predsednika Vrhovnog suda, da nema predsednika Visokog saveta i da nema onih koji iz Ministarstva treba da daju obrazloženje narodnim predstavnicima, narodnim poslanicima. Ova skupština ne može biti zatvorena i zapečaćena, a da oni rade šta hoće, a da ovde samo dižemo ruke ili da pritisnemo na taster. To je više nedopustivo.
Šta znači ovaj predlog? Ovo znači jedno "ništa". Ovo je jedno "ništa" iz razloga što ovde nema valjanog obrazloženja. Nema obrazloženja za određene predloge, bilo za okružne ili za opštinske ili za trgovinske sudove ili Vrhovni sud. Dame i gospodo, pojedinačno, u odnosu na predlog koji smo dobili 30.6.2003. godine. U Viši trgovinski sud bira se šest sudija.
Nemam ništa protiv, ali se pitam - otkud ta diskriminacija, da iz unutrašnjosti, da iz nijedne regije nema kandidata koji je konkurisao a da nije predložen za sudiju Vrhovnog suda. Znači li to da beogradski lobi u pravosuđu ne dozvoljava da ljudi iz drugih regija, iz drugih opština, i drugih okruga ne mogu konkurisati i ne mogu biti sudije Vrhovnog suda?
I, kada gledate ko je sve predložen u Viši trgovinski sud: Knežević Nataša, Marković Vera, Nešović Ljiljana, Pavlović Ivana, Stamenković Jasmina i samo je predložen od ove druge strane, mogu da kažem iz jačeg pola, Janković Dragoljub, dakle pet prema jedan (glasovi - diskriminacija).
Dalje, Trgovinski sud u Beogradu bira se Bratić Lejla, Spahović Ivanka, Vuković Ivana i Ćalić Ljiljana. Dakle, tu imate u Beogradu pojavu - Viši trgovinski sud, koje Trgovinski u Beogradu, imate deset prema tri, to znači deset je gospođa a imamo samo tri sudije muškaraca. Nemam ništa protiv (glasovi - diskriminacija, aplauz) ali navešću za Trgovinski sud, dalje, u Zaječaru predložena je Videnović Slobodanka, u Trgovinskom sudu u Kruševcu Marić Danijela, u Nišu Stošić Zorica, dalje u Požarevcu Karaklajić Zvezdana, u Užicu Vukanović Jasminka.
Možda je to predlagač tako i želeo ali mislim da se tu moralo voditi računa; sećam se 1999. godine u jednom opštinskom sudu je bilo 16 sudija od čega 13 su bile žene i istovremeno je njih devet bilo na porodiljskom bolovanju, pa su morali da dele poslove (glasovi - aaaaaaaaa) molim vas i vidite muška strana je preuzela uspešno posao, uspešno su zamenili svoje koleginice.
Dame i gospodo narodni poslanici, predlozi za ove kandidate morali su da uslede sa potpunim dokazima o njihovoj stručnosti. Trebalo je ovde da se narodnim poslanicima predoči - ako neko dolazi za sudiju višeg ili okružnog suda, iza njega mora da stoji sve ono šta je i radio i kakvi su njegovi rezultati. Ako je bio sudija u nižem sudu to je moralo da stoji. Koliko mu je odluka u zadnje tri godine potvrđeno, koliko preinačeno a koliko ukinuto. E, to je dokaz o njegovoj stručnosti.
Prema tome, ovde nije narodnim poslanicima udovoljeno da mogu da raspravljaju o kandidatima i da znaju ko dolazi u koji sud, a sud je najveća vlst u državi. Sud izriče 40 godina robije. Sud je ranije, u ovoj državi, izricao i smrtne presude, prema tome to je vlast. Kada ulaze ljudi u tu vlast, kada odlučuju o sudbini naroda i građana ove države moramo gospodo narodni poslanici, bez obzira da li smo na vlasti ili u opoziciji, znati ko dolazi za sudiju u kom sudu. I, da li će taj udovoljiti po svim kriterijumima merilima da bude sudija, da deli pravdu i da štiti Ustav, interese i zakon.
Osvrnuo bih se na ovaj Opštinski sud u Šapcu. Molim vas, u Šapcu imate, opet, nažalost, ali i to je kažu pozitivno a ako je pozitivno to će praksa da pokaže, a to će se pokazati prema rezultatima, imate u Okružnom sudu da se predlažu Dražić Radenka, Lazić Biljana, Pajić Olivera, Pajtić Mirjana, a u Opštinski sud u Šapcu predlažu se pet gospođa za koje nemamo valjane dokaze šta stoji iza njihovog rada da su zaslužile tako visoko priznanje da budu sudije u Okružnom sudu.
Ovo posebno kada je u pitanju Diana Dragović u Šapcu. Radi u Odeljenju za komunalne poslove. Šta to znači? Radi u Odeljenju za komunalne poslove i dajte joj najveću vlast u državi da deli pravdu i da izriče kazne od 40 godina. Pa gde to ima?! To može samo kod nas.! To nema nigde!!
Kada je u pitanju razrešenje sudija zbog nestručnosti izvolite dame i gospodo poslanici pročitajte šta je to što ovi ljudi, a njih je ovde 18, nisu dobro uradili u pravosuđu. Šta je to? Nema nijednog dokaza a nema ni obrazloženja, da se kaže - zbog toga što im odluke ukidaju viši sudovi, što građani trpe štetu, što donose nezaknite odluke, što krše Zakon o sudijama i sudovima, prema tome, ovo ne može da prođe.
Predstavnik predlagača je morao ovde da sedi i da narodnim poslanicima gospodo polaže račune. Oni su se osilili, osamostalili, oni Skupštinu samo gledaju da proglasi ove odluke i da ... (apluz; glasovi: bravo Pero, bravo).
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Borivoje Katić, a posle njega narodni poslanik Rajko Baralić.