Dame i gospodo narodni poslanici, poštovane kolege, neko bi hteo, izgleda, nacionalne manjine u geto da stavi, pa da im odredi u koje političke partije treba da se učlanjuju ili želi da ih vrati u neko vreme "ključa", u neko Titovo vreme. Nadamo se da smo to vreme prevazišli i da smo društvo u kome svaki građanin, bez obzira na nacionalnu pripadnost, može da koristi svoja ustavna prava, odnosno da mu bude dostupno svako zanimanje, svako mesto, svaka škola, bez obzira na jezik kojim govori, veru ili nacionalnu pripadnost.
Nije mi se dopala diskusija koja je pre mene vođena za ovom govornicom, jer takvo potenciranje nacionalnih manjina i pitanje nacionalnih manjina, naročito kada je pravosuđe u pitanju, je nešto što je neprihvatljivo sa stanovišta SRS, pre svega, naše mešanje u pravosudni sistem koji mora da bude potpuno odvojena grana, koliko je god to moguće. Sada smo maksimalno pokušali da je izdvojimo, sistemski, zakonski, od Parlamenta, od Vlade, a da li je to zaista tako u stvarnosti, mislim da svi vrlo dobro znate da nije, da je sada veći pritisak na pravosuđe nego ikada do sada i da je partijska pripadnost ili nepripadnost jedini razlog za sve ovo što danas imamo na dnevnom redu.
Prema tome, nema u pravosuđu nikakvog "ključa", ako neko ima sposobnosti i ispunjava uslove javi se na konkurs i ima reference za određeni sud i da ponese neku pravosudnu funkciju. Mislim da niko u ovoj državi to ne bi postavljao kao pitanje, bar mi iz SRS tako gledamo na stvari i tako smo se uvek i ponašali. Vreme "ključa" daleko je iza nas.
Htela sam da se osvrnem, pre svega, na ovaj dopis koji smo danas dobili na klupama od Visokog saveta pravosuđa, koji nas obaveštava da je na sednici održanoj 9. jula 2003. godine doneo odluku da odustane od Predloga odluke od 22. aprila 2003. godine, pa da se za sudiju Vrhovnog suda u Beogradu izabere Vladan Vukčević, advokat. Dobro je što su odustali od ovog, jer jedan advokat da ode direktno u Vrhovni sud, to je stvarno nonsens koji je za nas potpuno neprihvatljiv.
Bilo bi dobro da nam je Visoki savet pravosuđa dao bar neko obrazloženje, zbog čega su odustali i šta se to u ova dva meseca desilo, pa ovaj predlog sada nije sa njihovog stanovišta korektan, odnosno zašto je on 22. aprila bio podoban, odnosno imao sve reference koje se inače zahtevaju za ovako visoku pravosudnu funkciju, a 9. jula je neku od tih referenci izgubio.
To je samo dokaz kako se manipuliše ljudima koji preferiraju određene pravosudne funkcije. Ovo ide u prilog onome da neko vrši uticaj na pravosuđe, tako što na taj način vodi svoju kadrovsku i partijsku politiku.
Takođe, imamo od Odbora za pravosuđe i upravu mišljenje, odnosno izveštaj da Odbor nije podržao predlog Visokog saveta pravosuđa za jedan broj funkcija u opštinskim i okružnim sudovima u Srbiji. Ne znamo kakva će biti sudbina ovog izveštaja i kako će se poslanička većina izjasniti o predlogu Viskokog saveta pravosuđa, a koji se odnosi na ove sudove. Nadam se da će imati u vidu mišljenje Odbora koje bi trebalo da se uvažava. Gospodin Hiber nije uvažio ovaj parlament da nešto o tome kaže.
Evidentno je da imamo predlog Velikog personalnog veća za razrešenje dužnosti pojedinih sudija zbog nestručnog i nesavesnog poslovanja, poslovanja, potenciram, pa zbog toga nam utvrđuje predlog odluke o razrešenju tih sudija. Njih je ukupno 18. Obrazloženje je apsolutno ponižavajuće za Parlament, jer ni u jednoj jedinoj rečenici niti za jednog od ovih 18 sudija Veliko personalno veće Parlament ne obaveštava šta su oni to uradili, odnosno šta nisu uradili, pa je potrebno da dođe do razrešenja. Ovde je jasno da se radi o lustraciji, a ne poznajem zaista nijednog sudiju, uglavnom su svi iz unutrašnjosti. S obzirom na to da nema obrazloženja, imam pravo da sumnjam, poznajući suštinu dosovske vlasti i gospodina Batića, da se radi o lustraciji u pravosuđu.
Pitam se, zašto ovde nema sudije Danka Lauševića, koga eto slučajno poznajemo, sudije Petog opštinskog suda, koji je zbog grubog kršenja materijalnog i procesnog prava i protiv koga je zbog toga podneta inicijativa za razrešenje Visokom savetu pravosuđa, pa i Vrhovnom sudu, Okružnom sudu i predsedniku Petog suda, gospodinu Baćoviću, koji je u međuvremenu postao i predsednik Okružnog suda, a koji je doneo presudu kojom je izrekao uslovnu kaznu dr Vojislavu Šešelju po tužbi Caneta Žapca, a koja je poništena od strane Okružnog suda. Takav Danko Laušević neće da se nađe na ovom spisku nepodobnih, u to sam ubeđena dok je ova Dosovska vlast.
Takođe, imamo Predlog odluke da jedan veliki broj sudija na lični zahtev podnosi i traži da prestane funkcija. To postaje već simptomatično. Nije prvi put da nam se to dešava. Materijal je prilično obiman, a to sve liči na bekstvo iz pravosuđa sudija koji ne žele ili ne mogu da podlegnu uticajima i pritiscima vlasti, kako bi radili onako kako im savest ili pravosudna funkcija ne nalaže.
O lošoj kadrovskoj politici u ovom predlogu, ako ste bolje pogledali i ako je iko pogledao od onih koji će glasati, verovatno, za ove predloge, videćete da se vodi potpuno nakaradna selekcija, da tako kažem, negativna selekcija u pravosuđu koja će nas skupo koštati, jer u konkurenciji ponekad i po desetak kandidata koji preferiraju određenu funkciju ovde, bira se ovde čovek koji nema dana radnog iskustva u pravosuđu. Recimo, posebno su ovde izgleda poželjni vlasti i Velikom personalnom veću advokati za koje ima mesta svuda, pa i u sudovima. Ranije je bilo obrnuto. Ljudi iz pravosuđa odlaze polako u advokate kada su pred penzijom, kada se zamore ili zbog malih plata. Sada jedan advokat odlazi u pravosuđe i zna se na kakvu platu i to je samo po sebi prilično simptomatično.
Podvukla sam takve primere. Ima ih zaista mnogo. Ima i takvih koji su prosto zapanjujući. Recimo; Opštinski sud u Boljevcu, Opačić Miroslava, sekretar opštine, molim vas, SO Boljevac sada se bira za sudiju Opštinskog suda u Boljevcu.
Mogu misliti koliko ima stručnih saradnika u samom sudu, a koji možda nikada neće zbog toga što nisu u nekoj političkoj partiji da dožive da budu izabrani za sudiju.
Zato, evo, za sudiju Okružnog suda u Zrenjaninu se bira izvesna Mađarov Radoslava, a za koju slučajno znam da je Prijićeva rođaka, u konkurenciji mnogo starijih i iskusnijih sudija, pa sam tu mogla da vidim neku vezu koja ukazuje na postojanje i nepotizma u ovom sistemu.