Dame i gospodo, na početku ovog mog kratkog i konciznog izlaganja moram da kažem da se nadam da će svi poslanici iz Pirotskog okruga imati svoj doprinos našem današnjem radu Republičkog parlamenta, s obzirom na to da najzad nakon tri godine danas imamo na dnevnom redu pokušaj popunjavanja upražnjenih mesta u mnogim sudovima, a između ostalog i u Okružnom i Opštinskom sudu u Pirotu.

Međutim, pre nego što nastavim sa svojim izlaganjem moram da kažem da je nažalost praksa, koja je uvedena 2001. godine izglasavanjem seta pravosudnih zakona, koji su se odnosili na uspostavljanje jednog novog modela predlaganja i izbora nosilaca pravosudnih funkcija, prevashodno vezana za konstituisanje Visokog saveta pravosuđa kao jednog stručnog organa, koji će konceptualno zameniti ulogu koju je do tada imao Odbor za pravosuđe Republičkog parlamenta u koordinaciji sa Ministarstvom za pravosuđe, tačnije Ministarstvom pravde.

Dakle, taj koncept koji je nastao usvajanjem tog seta pravosudnih zakona, a podsetiću vas oktobra ili novembra 2001. godine, značio je i nadali smo se da će biti pokušaj uspostavljanja korektnijeg načina za predlaganje nosilaca pravosudnih funkcija, kao i nosilaca upravnih funkcija u pravosuđu. Međutim, naknadnim korekcijama nakon osam meseci, koliko se sećam, 2002. godine u julu, pa nakon nekoliko meseci ponovo. Izvinjavam se što ometam neke koji odmaraju, ali da pokušamo da se skoncentrišemo na suštinu.

Dakle, suština je u tome da taj koncept kojim smo pokušali da stvorimo ambijent korektnijeg izbora nosilaca pravosudnih funkcija u praksi jeste umnogome devalviran izmenama i dopunama seta zakona o pravosuđu, pa je bilo i reakcije Ustavnog suda, koji je na svu sreću reagovao adekvatno, možda malo sa zakašnjenjem, ali da ne bih previše širio priču, koncept predlaganja nosilaca pravosudnih funkcija od strane stručnog tela, a kakav je Visoki savet pravosuđa, nažalost ovakvom praksom nije se pokazao kao dobar.

Zbog čega? Prevashodno zbog toga što u skladu sa načelom javnosti rada, a neki će reći transparentnosti, a ja bih bio više priklonjen srpskom izrazu ili izrazu iz srpskog jezika, a to je javnost. Morali smo na današnjoj sednici, kao predstavnici najvišeg zakonodavnog tela, a imamo ovde pred nama valjaniju argumentaciju nego što je prezentirana ovim aktom Visokog saveta pravosuđa, gde su samo pobrojani kandidati koji su se javili na oglas koji je objavljen u sredstvima javnog informisanja i koji su dostavili svoje biografije Visokom savetu pravosuđa. Međutim, nema podrobnijih podataka koji bi mogli nama, kao narodnim predstavnicima ili narodnim poslanicima, da posluže u smislu upoznavanja korektnijih i konkretnijih sa predloženim, tačnije prijavljenim kandidatima. Nema mogućnosti da se mi kao narodni poslanici podrobnije upoznamo sa podacima i sa onim što je najznačajnije za rad jednog pravnika i sudije i nosioca pravosudne funkcije, ako je bio do sada na tom poslu, pa sad treba da napreduje.

Dakle, Visoki savet pravosuđa samo oglasi u "Službenom glasniku" i dnevnom listu "Politika" oglas za izbor sudija i za slobodna mesta u sudovima opšte nadležnosti na teritoriji Republike Srbije. Za sve prijavljene kandidate koji ispunjavaju zakonom propisane uslove itd, a prijavili su se kandidati, velika većina njih i to je dobro. Međutim, sada dolazimo u mogućnost, nas kao narodnih poslanika, jer na svu sreću još uvek se niste setili da izuzmete iz nadležnosti Narodne skupštine izbor nosilaca pravosudnih funkcija, ali ko zna, imate još malo vremena, kako vam se bliži kraj vlasti, možda dođete i na tu ideju, naravno vi iz DOS-a. Na svu sreću, ostalo je nama u nadležnosti da razmatramo predložene kandidate za nosioce pravosudnih funkcija.

Kada se jedan narodni poslanik susretne sa ovakvom hrpom predloga, gde se, recimo, za Opštinski sud u Pirotu kaže, a slučajno sam otvorio prijavu, Lukić Branislav, sudija Opštinskog suda u Dimitrovgradu, rođen 1959. godine, završio pravni fakultet 1982, a pravosudni ispit položio 1991. godine. Bio je inspektor u RUJP Dimitrovgrad, pa sekretar Fonda društvenih delatnosti i opštinski javni pravobranilac, javni pravobranilac u Dimitrovgradu, sudija u Opštinskom sudu u Pirotu i ima 19 godina radnog staža. Da li iz ove biografije, ja koji možda čoveka znam iz viđenja, a možda nemam nikakve primedbe na njegov rad, ne mogu da zaključim da li je on u svojim radnim aktivnostima zadovoljavao odredbe iz sudskog poslovnika, da li je njegova ažurnost bila veća od 15%, da li je on kao sudija opštinskog suda pokazao dobre rezultate, koliko mu je presuda bilo vraćeno, koliko poništeno. Nema tih podataka.

Ovo samo dokazuje da načelo javnosti u ovakvom postupku koji je sada na snazi, nije uznapredovalo nimalo. Naprotiv, možda je načelo javnosti unazađeno na ovakav način, jer mi, kao narodni poslanici, ni na koji način ne možemo da se podrobnije upoznamo sa onim što je najbitnije za jednog predloženog kandidata, a to je njegova stručnost.

Dalje, ne mogu da se ne osvrnem na činjenicu da je danas u Srbiji više stotina sudija neraspoređeno i koliko sam mogao da pogledam nijedan od predloženih kandidata od strane Visokog saveta pravosuđa nije iz redova sudija koji su trenutno neraspoređeni, a koji su do pre nekoliko godina sudili u sudovima koji se nalaze na teritoriji AP Kosovo i Metohija, a koji su danas možda raspoređeni neki na ispomoć, po osnovu ugovora o radu rade u nekim od opštinskih sudova. Bilo je prijavljenih kandidata, a što se može videti iz liste prijavljenih kandidata.

Dakle, možemo da konstatujemo da nijedan od tih sudija, neraspoređenih sudija koji su sudili u sudovima sa teritorije AP Kosovo i Metohija, a kako je počelo, može da bude i republika, kako ste počeli vi iz vlasti, s obzirom na to da prihvatate dijalog na ravnopravnim osnovama između Beograda i Kosova, ali nećemo skretati sa teme 3.000 dinara je 3.000 dinara.

Dakle, nijedan od tih kandidata, a Piroćanac je Piroćanac, nijedan od tih sudija koji nisu raspoređeni nije obuhvaćen ovim predlogom.

Moram da se vratim na to da je, recimo, u vreme naše vlasti, SPS, možda je napravljena greška što je oduzimana mogućnost izbeglicama ili raseljenim licima sa teritorija bivših republika SFRJ na državljanstvo. Tu grešku, a možda ste sada vi ispravili, ali pravite drugu grešku, a to je da sudije, mislite da ćete naterati sudije da se vrate na Kosovo i Metohiju, a da im za to ne stvorite uslove. Neće, a po svemu sudeći, te sudije će ostati neraspoređene, a ti ljudi koji imaju radno iskustvo i koji su i te kako potrebni ovom društvu, jer sudije ne rastu na drveću, mogle su da budu obuhvaćene ovim predlogom i da budu raspoređeni, makar oni koji su se javili na oglas Visokog saveta pravosuđa, na upražnjena mesta u opštinskim i okružnim sudovima. To je jedan problem!

Drugi problem koga moramo da istaknemo u ime SPS, jeste taj da se nosioci pravosudnih funkcija danas, možda više nego ikad, ne možda nego sasvim sigurno, nalaze pod pritiskom da će se neko bogzna zbog kojih razloga, setiti da treba i oni da budu razrešeni. Možda će neko da im nađe nekakve loše reference. (Iz sale: Tema.)

Tema je izbor sudija, a prijavljeni su kandidati koji su prijavljeni na konkurs, tačnije oglas Visokog saveta pravosuđa. Nosioci pravosudnih funkcija danas se nalaze u vrlo nezavidnoj situaciji, ne znaju sa koje strane može da duva vetar, plaše se da sude i to je uslov ovog trenda koji se javlja, a to je da mnoge sudije sa iskustvom od ko zna koliko godina, ljudi koji su od struke, ljudi koji su i te kako dobro radili svoj posao, na lični zahtev napuštaju pravosudne organe i prelaze u advokaturu.

To je vrlo ozbiljan problem. To će dovesti do nekvalitetnije strukture pravosudnog kadra, do uvođenja nekvalitetnih ljudi u pravosuđe. Dovešće do situacije da će ovi ljudi ili ljudi koje ćete možda ubaciti u pravosuđe, morati da slušaju usled pritiska i možda će biti lustrirani usled pritiska i ko zna zbog čega, možda će neko njima naći zamerke u radu i da će na osnovu predloga Visokog saveta i Velikog personalnog veća ili predsednika opštinskog ili okružnog suda biti stavljeni na predlog za razrešenje sa sudijske funkcije, ukoliko ne budu servilni vlasti koja ih je izabrala na pravosudnu funkciju.

U prilog tome moram da kažem da je SPS dobila akt kojim se sudija Opštinskog suda u Rumi, Vinčić Zoran obraća svim članovima Odbora za pravosuđe i upravu i svim grupama u Republičkom parlamentu, i skreće pažnju da je Vrhovni sud i Veliko personalno veće donelo odluku kojom se utvrđuje da postoje razlozi za razrešenje Zorana Vinčića, sudije Opštinskog suda u Rumi. Bez želje da na ovaj način ulazimo u meritung i da sa ovoga mesta raspravljamo o tome da li je gospodin sudija Opštinskog suda u Rumi, Vinčić Zoran, razrešen argumentovano ili ne, da li su za njegovo razrešenje postojali razlozi ili ne.

Kada dođete u situaciju da se jedan sudija Opštinskog suda obraća poslanicima, poslaničkim klubovima, morate da se zapitate da li nešto nije u redu sa tim sistemom, da li nešto nije dobro u radu bilo Vrhovnog suda Srbije, bilo Velikog personalnog veća, a ako se malo vratimo unazad, setićemo se da je bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije Leposava Karamarković podnela ostavku na mesto predsednika Vrhovnog suda, zbog toga što ne želi da bude više izložena pritiscima. Setićete se da je veliki broj nosioca pravosudnih funkcijau javnosti izlagao načine na koji se vrši pritisak na njih kao nosioce pravosudnih funkcija, i sve nam to daje za pravo da stavimo prst na čelo i da se zapitamo da li je i ovo još jedan od primera da vi ne želite da pravosuđe podignete na viši nivo nezavisnosti, da stepen stručnosti i nosioca pravosudnih funkcija bude taj koji će biti odlučujući, a ne partijska podobnost, a ne poslušnost ili servilnost prema parlamentarnoj većini.

Da se sada malo vratimo na način kojim ste vršili pritiske na sudije. Dakle, u predlozima za izmenu seta pravosudnih zakona mislim da se radi o Zakonu o sudijama, bilo je pobrojano nekoliko načela na osnovu kojih će biti sprovođena lustracija u pravosuđu. Među tim načelima bilo je navedeno i načelo učestvovanja ili razlog učestvovanja u prekrajanju izborne volje građana. Da konkretizujemo priču, za područje Opštinskog suda u Pirotu: predložena su tri kandidata, prijavili su se njih 12; od tih 12 izabrano je troje. Među ta tri nalazi se, ne sporim sturčnost navedenog gospodina, ne znam kakva je situcija, govorim o predlogu Visokog saveta pravosuđa i o tome na koji način je vršen pritisak na ljude koji su radili u pravosuđu.

Dakle, jedan od predloženih je i gospodin Živković Dejan, opštinski javni pravobranilac u Skupštini opštine Pirot. To ćete morati vi. Dakle, dame i gospodo šalu na stranu, ne zalazeći u to da li je gospodin Živković Dejan stručan ili ne, verujem da ima afinitete da bude dobar sudija. Moram da istaknem jednu činjenicu. Bivši predsednik Opštinskog suda u Pirotu, gospodin Batica Aleksić, podneo je ostavku i na mesto predsednika Opštinskog suda i na pravosudnu funckiju, zbog neviđenih pritisaka kojima je bio izložen od strane DOS-ovske vlasti nakon 5. oktobra.

Dakle, najveća optužba koja se stavljala njemu na teret jeste da je bio predsednik Opštinske izborne komisije 1996. godine, koja je tada poništila izbore na nekoliko mesta zbog neregularnosti, i moram da kažem da to možda i ima utemeljenja. Normalno, to mora da donese odluku valjani organ, a ne ovaj parlament. Ukoliko je bilo takvih malverzacija, to mora da se legalizuje, tačnije da se ozvaniči na legalan način, a ne da se ide na sistem rekla-kazala, i možda bi bilo osnova da se ako je bilo izvrši njegovo razrešenje. Međutim, mnogi ne znaju, a gospodin Tomislav G. Panajotović sigurno dobro zna, jedan od članova te iste Opštinske izborne komisije bio je i gospodin Dejan Živković.

Vi sada njega predlažete za sudiju opštinskog suda. Ne znamo da li ste vi informisani, ne znamo da li ste se, moraćete da se dogovorite sami sa sobom, mi razgovaramo samo o predlozima u zvaničnoj formi. Ono što imate u nezvaničnoj, možete da ozvaničite sa ove govornice, ali zvanično je samo ono što poslanici dobiju. Poslanici Narodne skupštine Republike Srbije nisu dobili nikakav akt. Ja čitam ono što sam dobio i držim se samo onoga što je zvanično stavljeno u proceduru.

Dakle, ili je ovo posebno priznanje da nikakvih mahinacija ni malverzacija, niti prekrajanja izborne volje u radu Opštinske izborne komisije u Skupštini opštine Pirot nije bilo 1996. godine ili je ovo pokušaj da se na mesta nosilaca pravosudnih funkcija dovedu ljudi koji su eventualno vama poslušni, bez obzira na to što možda smatrate da su učestvovali u postupcima prekrajanja izborne volje.

Ovo je samo jedan od primera koji pokazuje da nije dobro sprovedena akcija, da nije dobro sproveden zakon i načelo nezavisnog stručnog predlaganja, nosilaca pravosudnih funkcija, a podsetiću vas da je u prošlosti tu funkciju imao Odbor za pravosuđe u Republičkom parlamentu.

Takođe, moram da kažem da su u ranijem periodu, kad je predlaganje, funkcija predlaganja nosioca pravosudnih funkcija bila u nadležnosti Odbora za pravosuđe, bilo tesne saradnje sa Ministarstvom za pravosuđe, ili Ministarstvom pravde, bila ustanovljena obaveza pribavljanja mišljenja kolegijuma i mišljenja predsednika sudova da se rasprava vodila i na odborima, a i te kako mnogo vodila i na samoj sednici Republičkog parlamenta.

Sada smo uskraćeni za mogućnost da utvrdimo kriterijume po kojima je Visoki savet pravosuđa došao do ovih imena, na koji način su oni shvatili da ti ljudi treba da budu nosioci pravosudnih funkcija, a ne neki drugi i zbog toga mi nemamo valjane argumente.

Pri samom kraju moram da istaknem da je zaista vrlo čudno delovao izveštaj koji smo dobili sa Odbora za pravosuđe i upravu, sa sednice od 2. jula 2003. godine, gde se kaže da je Odbor razmotrio Predlog odluke o izboru sudija za jedan broj sudija i da nije podržao predlog Visokog saveta pravosuđa, da se za neke sudije okružnog suda, Opštinskog suda u Negotinu, Boljevcu itd. ne podržavaju predlozi Visokog saveta pravosuđa.

Dakle, podsetiću vas 2001. godine smo ovde u ovom parlamentu ustanovili nadležnost Visokog saveta pravosuđa, mi kao Republički parlament. Godine 2002. doneli ste Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije u kome se u članu 49. navode ingerencije Odbora za pravosuđe i upravu i kaže: "Odbor za pravosuđe i upravu razmatra predlog zakona, drugog propisa ili opšteg akta i druga pitanja iz oblasti", i molim vas da mi se citat ne uračunava u vreme.

(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)

Citiram u skladu sa odredbama Poslovnika. Citat se ne uračunava u vreme.

(Predsednik: Samo kada se radi o povredi Poslovnika.)

Član 49. u stavu 2. kaže da: "Odbor predlaže izbor sudija, republičkog javnog tužioca i drugih funkcionera", itd.

Molim vas gospodine, ovo je pravna papazjanija koju ste uveli u pravosuđe i ne vodi ničemu i drago mi je da se slažete gospodine Pajtiću sa mojom konstatacijom i morate, ako sam izrekao neku lošu konstataciju da me demantujete, a ako sam zaslužio opomenu slobodno je izreknite, ali ne mogu dve različite odredbe i dva koncepta da budu zastupljeni, jedan u Zakonu o sudijama, o Visokom savetu pravosuđa a drugi u Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije.

Zbog svega navedenog poslanička grupa SPS neće podržati ove predloge. Hvala.

 

Za reč se javio narodni poslanik Petar Cvetaković, poslanička grupa DSS-a, zatim narodni poslanik Zlatan Jovanović, poslanička grupa SRS-a.

Dame i gospodo, danas raspravljamo razrešenja i imenovanja sudija opštinskih sudova, okružnih sudova, trgovinskih sudova i Vrhovnog suda, pri čemu na početku ove tačke dnevnog reda, odnosno na početku rasprave a ni tokom rasprave do ovog trenutka nismo videli, nitu su bilo koji trenutak prisustvovali kako predsednik Vrhovnog suda tako ni ministar pravde ili neko od predstavnika Vlade.
Pored datih predloga za razrešenje, odnosno imenovanja koja su poimence i bez bitnih razloga koji opredeljuju da neko lice bude razrešeno ili izabrano za sudiju ne možemo meritorno tj. adekvatno proceniti kao poslanici, odnosno ovaj dom, da li treba da glasamo za neki predlog ili smo protiv takvog predloga, osim u slučajevima gde to poslanici koji lično znaju određenu situaciju prigovore.
Stoga bih, bez obzira što nemam na to pravo po Poslovniku, zamolio gospođu Mićić da odredi pauzu i zamoli predsednika Vrhovnog suda i ministra pravde da nam bliže obrazlože predloge koji su došli u nekoliko dopisa, da bismo ipak mogli adekvatnije tj. stručnije da se izjasnimo o tim predlozima.
U suprotnom, ostaje samo predlog bez bitnih razloga i odlučivanje može biti potpuno po nekoj inerciji. Da li me je čula gospođa Mićić?

Čula sam ali vi nemate na to pravo.

Ja sam zamolio.

Nemate pravo o ovoj tački dnevnog reda, a drugo ja verujem u poslanike da oni mogu dovoljno stručno da izlažu prema materijalu koji su već dobili, a treće, ministar pravde gospodin Batić bio je ovde u sali danas i imao je neke druge, nažalost, obaveze. Žao mi je što nisu tu. Gospođa Sonja Brkić je obaveštena, isto mi je žao što nije tu. Vi imate pravo da uečestvujete u diskusiji ili da se odreknete tog prava kao neki drugi poslanici.

Hvala, ja sam zamolio, a nikako se neću odreći ovog prava. Nastavljam sa diskusijom.
Smatrao sam da se ipak krnji ugled, odnosno nema ništa od ugleda ovog parlamenta na ovakvo postupanje ljudi koji su dužni da poslanicima i Parlamentu daju obrazloženje predloga tj. onoga što je na dnevnom redu.
Nastavićemo oko toga. Nažalost, ovde nema ni gospodina Obradovića, prevashodno bih želeo njemu da odgovorim - nije njegov veliki uspeh ako dobije aplauz i podršku ovde prisutnih poslanika Demokratske stranke, jer to nije nikakav uspeh, a njegovo predstavljanje je potpuno pogrešno.
Poslanici Demokratske stranke su svesni da su već u blatu pa bi im bilo drago da tu povuku i DSS ali neće moći, odnosno konstatacija gospodina Obradovića da je DSS predlagač zakona tj. seta zakona iz domena pravosuđa je tačna ali je zlonamerno predstavljena. Nezavisno sudstvo se ne može stvoriti samo donošenjem jednog ili više zakona. Za nezavisno sudstvo, molim vas upozorite gospodina, posle će moći da odgovori, evo prozvaću ga prezime je... svejedno znate na koga misllim, ima pravo na repliku odgovoriće mi.
Nezavisno pravosuđe se stvara mnogo ozbiljnije i mnogo napornije od samog donošenja jednog ili više zakona. Taj posao nezavisnog pravosuđa je stvoren, odnosno stvoreni su preduslovi predlogom zakona koji je dala DSS. Svedoci smo da je nakon toga potrebno preduzeti niz radnji i stvoriti društvene uslove gde će sudstvo, odnosno pravosuđe, sudije i tužioci moći nezavisno da postupaju. Znači, to je onaj prvi preduslov i prvi korak koji je učinila DSS a nakon toga, po predlogu Vlade ili Ministarstva je došao, svedoci ste toga i na to ukazujem vrlo često, tj. došlo je do menjanja više puta tj. pojedinačnih menjanja ovih zakona iz domena pravosuđa, tako da su neka rešenja tražena kao nova, pa se onda to vraćalo na prethodna rešenja, tako da je u ovom trenutku potpuni haos sa tim izmenama i dopunama, da je bukvalno veoma teško se snaći šta je od toga važeće.
Stoga je i došlo do ove situacije da sada razmatramo razrešenja ili imenovanja, odnosno postavljenja sudija a da nemamo osnovne elemente koji podržavaju taj predlog ili koji osporavaju taj predlog, osim kao što rekoh pojedinačnih osporavanja poslanika ili osporavanja Odbora za pravosuđe. Znači, u tome je gospodin Obradović zlonamerno predstavio upravo tu inicijativu i tu dobru volju Demokratske stranke Srbije, a još jedna konstatacija gospodina Mihajlova je u potpunosti tačna.
Ponavljam - ova sadašnja vlast radi po istim principima kako je radila i prethodna vlast. Znači, osnovni cilj izvršne vlasti, odnosno aktuelne vlasti kao i ove prethodne je da sudstvo, pravosuđe, stavi pod svoju kontrolu, ne bih rekao grubo - pod svoju vlast, ali stavi pod svoju kontrolu i bukvalno da pravosuđe bude izvršni organ te politike, politike tog nosioca vlasti.
To je tendencija koju je utemeljila ona prethodna vlast od 1990. pa nadalje, ali je sve te tekovine i ova sadašnja vlast prihvatila oberučke usavršila do tog stadijuma, do te mere da je danas praktično nemoguće biti izabran za sudiju ukoliko nije pripadnik neke od stranaka ostatka DOS-a. To se može predstaviti na bilo koji način, može se predstavljati navodnom demokratijom, ali nije tako i svedoci smo toga da će maltene doći vreme, ako još malo potraje ova vlast, doći će vreme kada će bukvalno zahtevati potvrde od kandidata da nisu čak ni simpatizeri a ne daj bože članovi opozicionih stranaka, naročito DSS-a.
Znači, kandidati uopšte ne mogu ući u razmatranje. Neće se ni razmatrati njihove molbe i prijave ukoliko nisu veoma bliski pojedincima ili političkim strankama koje su trenutno na vlasti. Stoga se nastavlja ta loša, ponavljam - ta loša praksa, koja umesto da vodi ka nezavisnom pravosuđu, vodi upravo ka podaničkom pravosuđu, slobodno to mogu reći, jer se traže ljudi koji su voljni da slušaju i presuđuju po nečijem tuđem diktatu.
Stoga i dolazimo u takve situacije da dođe prigovor da je neko bio član JUL-a, pa je sada predlog DS-a ili neke druge stranke, ili DHSS, u redu, ispravili ste se, predlog za izbor za sudiju. Znači to je upravo ta tendencija koja nije pronalazak ove aktuelne vlasti ali je to ova aktuelna vlast do tančina i vrlo lepo autorizovala i to će biti ono osnovno što će označiti način i vid funkcionisanja ove sadašnje vlasti i resornih ministarstava.
Znači, jedna vrlo demokratska, jedna namera koja je u potpunosti išla ka tome da imamo potpuno nezavisno sudstvo. Ta namera, ti zakoni iz domena pravosuđa su dovedeni u pitanje upravo ponašanjem na ovaj način, aktuelne vlasti, u stvari upravo su dovedeni do apsurda.
Stoga su stvorili upravo kontrast i kontraefekat od onoga koji je zahtevan. Ne mogu reći da nijednog trenutka nismo imali, barem u proteklim decenijama loše sudije. Velika većina sudija u srpskom sudstvu je dobra, odnosno to su kvalitetni i dobri ljudi, pošteni i dobri stručnjaci. Ono što je bio problem u proteklim godinama, to je da su ti dobri koji hoće da rade po zakonu i savesti sklanjani u stranu. To se isto dešava i sada, pa se upravo oni koji su dobri i dalje sklanjaju, minimizira se njihovo učešće, sklanjaju u stranu, a oni koji žele da slušaju, koji su poslušni, oni dolaze na vrh piramide te sudske vlasti.
To je izuzetak, nije pravilo u svim slučajevima i ja ne bih voleo da to generalizujem, pa da kažete da sam rekao da je svuda tako u sudstvu. Imamo vrlo dobre, kao što imamo ogromnu većinu dobrih sudija,
tako ima i predsednika sudova koji su sa domena pravosuđa, odnosno sa tog stanovišta stručnosti i ponašanje i rada potpuno dobri, odnosno tako bih rekao, "okej". Ovakve sudije koji su dobri i koji se upravo zbog stalne težnje i aktuelne težnje izvršne vlasti da ih stavi pod svoju kontrolu, a svedoci smo da je to situacija sa ovim parlamentom, koji je bukvalno pod kontrolom izvršne vlasti. Znači, izvršna vlast je u stalnoj želji da sudije, odnosno da uposlenike u pravosuđu, ne samo sudije, stavi pod svoju ingerenciju, pod svoju kontrolu, pa su stoga i ovakvi izbori koji su bez adekvatne argumentacije, bilo, kažem "za" ili "protiv", koji bukvalno treba samo da zadovolje neku formu.
Ništa suštinsko u ovom trenutku ne možemo odlučiti, tu je ogroman broj sudija, da bi zamešateljstvo bilo što veće, ogroman broj sudija po velikom broju dopisa, odnosno predloga i mi ćemo osim u onim slučajevima koji su osporeni jednim dizanjem ruku, odnosno jednim pritiskom tastera izvršiti izbor, odnosno razrešenje ovih sudija, a onim nosiocima vlasti koji žele da imaju potpunu kontrolu nad pravosuđem upravo omogućiti da to dalje i imaju.
Tačna je konstatacija da će pri svakoj promeni vlasti one sudije koji su sada kandidati aktuelne vlasti preći u neku drugu stranku ili postati simpaziteri pobedničke stranke. To je loše, to je upravo loše, jedinstvenu priliku ostatak DOS-a, jedinstvenu priliku da krene sa stvaranjem nezavisnog sudstva je propustio. Jedinstvena je to bila prilika i ovo su godine, nećete zameriti, iskoristiću tuđu izreku, "ovo su godine koje su pojeli skakavci", barem u domenu stvaranja nezavisnog pravosuđa.
Ne kažem to slučajno, do 2000. godine sam i ja bio u tom pravosuđu, doduše, kao advokat, međutim, od 2000. godine, od 2003.godine stanje u pravosuđu, moja ocena je da se nije bitno popravilo, osim što stičem utisak da sada sudije, odnosno radnici u pravosuđu imaju neki veći strah. Ne veći strah od sistema, nemojte pogrešno da shvatite, nego veći strah od toga šta će izvršna vlast reći, da li će oni sačuvati svoj položaj, da li će doći do razrešenja, iz kojih razloga i da li će moći da napreduju, a dokaz tome je i ova letimice, da pogledamo sadašnje predloge, tu imamo ljude koji su studirali desetak godina i više, ja sam video jedan primer od 17 godina, imamo ljude koji su rođeni četrdeset i neke, odnosno pre pedesete godine koji se sada biraju za sudije, a imamo ljude koji su sa radnim stažom od četiri godine, a biraju se za okružni sud.
Uvek može postojati sumnja da li su ti stručni kriterijumi ono osnovno što je opredeljivalo predlaganje nekoga za izbor sudije ili politički kriterijumi kada uz predlog nemamo obrazloženje, odnosno bukvalno nemamo te date kriterijume i objašnjenje zašto je od određenih 10, 20, ili 30 kandidata izabran baš taj jedan ili dva za sudiju okružnog suda; zašto, kao što rekoše, sekretar neke opštine sada postaje sudija, a u sudovima imamo veliki broj stručnih saradnika, prvo pripravnika, pa zatim stručnih saradnika koji se spremaju za taj sudijski posao.
Neću umanjiti značaj sudija kada kažem da je sudijski posao isto kao i posao advokata, prevashodno zanatski posao, da nije potrebna velika teorija za bavljenje tim poslom. Da je osnovno za dobrog sudiju, osnovno iskustvo u tom poslu kojim se bavi, normalno, iskustvo i nezavisnost od izvršne vlasti, od bilo kojih poluga vlasti. Normalno, onaj uslov neću pominjati da ne budem povezan sa protivpravnim radnjama, to je ono što se podrazumeva.
Znači, kada imamo takve predloge i takve primere da se sa veoma malim radnim stažom neko bira za sudiju i da se bira neko za sudiju koje pred penzijom i ostavlja se za sudiju onaj ko ima više od zakonskog maksimuma penzijskog staža, kako možemo zaključiti da li tu ima dobre volje svih nadležnih koji su dali ovakve predloge, da li ima njihove dobre volje da jednog trenutka u tom procesu koji traje kažemo da definitivno imamo nezavisno pravosuđe. Ne, nije to njihova namera, a nije njihova namera i njihovo ponašanje, setite se od kraja prošle godine, pa vrhunac preko vanrednog stanja gde su svi politički zvaničnici, čak i sam ministar pravde koji bi po svom položaju morao i trebalo bi da štiti i da pomaže tim sudijama, tim radnicima u pravosuđu, da su orkestrirano dolazili napadi na pravosuđe i na sudije.
Jedan primer su uzimali generalno, nalazili su jedan primer, pa su onda generalizovali da sudije ne valjaju, da celo pravosuđe ne valja, a pri tome, potpuno su protivpravno čitali na koji način su dolazili do izjava okrivljenih datih u istrazi, zatim licitirali tim izjavama i nekoga osuđivali i pre nego što je istraga završena.
Još jedan, "gori" primer - Ministarstvo informisanja ili MUP, svedoci smo toga, bavili su se osuđivanjem pre hapšenja. Oni su pronalazili učinioca, čak i koristili termine o tome da je izvršilac, a dozvolićete, niko ne može biti učinilac dok se to ne, odnosno izvršilac dok se to ne utvrdi pravosnažnom presudom.
Znači, oni su na konferencijama za štampu pronalizi u istoj toj konferenciji utvrdili krivicu i osuđivali. Nakon toga su od pravosudnih organa zahtevali da što pre, po mogućstvu u roku od nekoliko dana sve te netačnosti i insinuacije pokušaju da sklope u zakon, nađu materijalne činjenice i ove ljude osude, što je normalno, van pameti i što je nemoguće, osim za kratkoročnu namenu i osim za prikupljanje jeftinih i kratkonamenskih političkih poena.
Sve je to opterećivalo, naročito ponašanje aktuelne vlasti i ministarstva: Ministarstvo informisanja koje je u vanrednim merama izricalo kazne i ministar informisanja, sve je to opterećivalo i dalje onemogućuje, barem naznaku, onemogućuje stvaranje nezavisnog sudstva koje mora biti cilj svih, jer nema pravne države, nema demokratije bez samostalnog i nezavisnog sudstva.
I nezavisno sudstvo je uvek više potrebnije vlasti, nego opoziciji, time bih završio, gospodi koja mi dobacuje iz Demokratske stranke, nezavisno sudstvo je upravo potrebno zbog njih, jer oni će nakon sledećih izbora biti opozicija. Hvala.

Za reč se javio narodni poslanik Bojan Pajtić, pravo na repliku, da, uvreda Demokratske stranke, izvolite.

Evo, kolegi Cvetkoviću je dosta često Demokratska stranka bila u ustima i poslanički klub DOS-a, da se osvrnem na to blato, poštovani kolega, kada govorimo o tome, prvo moramo da vodimo računa na koji način razgovaramo o ljudima koji nisu prisutni.
U ovom slučaju su to članovi Visokog saveta pravosuđa. Kad 0optužujemo te ljude, npr. gospođu Brkić i gospodina Ostojića, mislim da je neobično važno da se zna pravo na repliku, da se zna da su i gospođa Brkić, kao predlog za predsednika Okružog suda u Novom Sadu i gospodin Ostojić, kao predlog za načelnika Ministarstva unutrašnjih poslova u Novom Sadu, snažno podržani od Demokratske stranke Srbije.
Dakle, pustite te priče, ni ribe ni devojke, pustite te priče - kratkog pamćenja i kratke pameti, to je već uvredljivo. To je nešto ... ko se rve u blatu i ko se nalazi u blatu je najmanje na vama da to procenjujete.
Ono što vidimo pred sobom, kao predlog, jeste predlog koji sadrži dva dobra principijelna opredeljenja. Kod opredeljenja za predloge u okružnim sudovima vidimo da su 90% predloga zapravo ljudi koji su radili u sudovima, najčešće sudije opštinskih sudova i poneki advokat. To je pristup koji možemo da podržimo.
Kod predloga za sudije opštinskih sudova takođe između 70% i 80%, koliko smo na brzinu izračunali, ljudi koji su predloženi jesu iz sudova ili su bili stručni saradnici ili su bili advokati ili su bili ljudi koji su na drugi način vezani za pravosuđe i to je takođe konstruktivan pristup i taj pristup možemo da pozdravimo.
Saglasan sam da i kada govorimo o tome ko kom režimu pripada i da li se partijski kadruje ili ne, 90% i nešto preko 90% ljudi koji se predlažu ovde za sudije okružnih sudova ili sudije opštinskih sudova jesu bili ili sudije ili stručni saradnici pre 2000. godine, dakle, jesu ljudi koje je Skupština u prethodnom sazivu izabrala. Molim vas, molim i kolege iz SPS-a da to imaju u vidu, da kada govorimo o tim ljudima zaista vodimo računa da će to doći do njih, da ti ljudi imaju porodice, da ti ljudi imaju dostojanstvo i ne verujem da žele da ih dovedu u poziciju da ih danas neko sumnjiči za partijsku pripadnost, niti je to bitno, ko je kada predložen, u kom sazivu. Mislim da te vrste diskusija, da li se partijski kadruje ili ne, jesu demantovane upravo predlozima ljudi koji su bili u pravosuđu i mnogo pre 2000. godine.
Ono na šta bih se osvrnuo, posebno kao predlozi jesu predlog za gospodina Kadriju Habilja, koji je predložen za sudiju Okružnog suda u Novom Sadu. Slažem se sa nekim od prethodnih govornika da je bilo potrebno u ovakvom materijalu da se naznači, posebno kod ljudi koji su bili u pravosuđu, koliki je bio stepen potvrđenih presuda, odnosno procenat potvrđenih presuda. Gospodin Kadrija, ili gospodin Habilj, ne znam koje je prezime, je prošle godine imao izuzetno veliki procenat potvrđenih presuda, ali pretprošle godine je to bilo oko 52-53% i to je nešto što ga ne kvalifikuje za napredak sa stepena sudije opštinskog suda, ili sudije okružnog suda, i molim da se Skupština posebno izjasni, zato izdavajam gospodina Kadriju Habilja.

Ja se izvinjavam, vi ćete verovatno da koristite kao predsednik poslaničke grupe?