Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mislim da ako postoji dobra volja, ovaj amandman može da se prihvati imajući u vidu da sa određene tačke ovaj amandman upotpunjuje ono što ovaj član reguliše. Mogu da kažem da je poslanička grupa SPS podnela tri amandmana na Predlog izmena i dopuna ovog zakona.
Što se tiče političkih stavova naše poslaničke grupe, mogu da kažem da zaista podržavamo pojedine odredbe koje stimulišu oblast finansijskog lizinga u poreskoj politici, pa još to da regulišemo carinskim i ostalim pratećim propisima. Mislim da do kraja godine finansijski lizing treba da zaživi i da krenu privredne aktivnosti u ovoj zemlji. Sa tog stanovišta, predložili smo samo da se u ovom članu 4, ove tačke koje su ovde, znači, već predložene članom 9. a logično bi bilo da posle prodajne cene i vrednosti uvezenog proizvoda stoji i tržišna, odnosno prodajna, odnosno fakturna cena proizvoda koja je predmet finansijskog lizinga, imajući u vidu da posle toga nastupaju odredbe i tačke koje regulišu prodaju, zatim, vrednost iskazanog manjka i vrednost iskazanog viška i koje uopšte nisu vezane za nabavku osnovnih sredstava i za ono što je regulisano Zakonom o porezu na promet.
Mislim da je logično, imajući u vidu da je u članu 7. predloženih izmena i dopuna ovog zakona, u stvarnom članu 18. ovog zakona, a član 18. reguliše obaveze obračunavanja poreza na promet, kada ona nastaje i u tom članu je predviđeno da poreska obaveza nastaje danom izdavanja fakture, odnosno računa o prodaji proizvoda ili izvršenja usluge, odnosno danom zaključenja ugovora o finansijskom lizingu. Ako smo već u ovom članu momenat nastajanja poreske obaveze regulisali datumom izdavanja, onda treba i visinu poreske obaveze da vežemo za iznos fakture za nabavljenu robu, odnosno za nabavljen proizvod. Sa te tačke gledišta, treba prihvatiti ovaj amandman, imajući u vidu da ne reguliše nikakve druge ni poreske obaveze, ni poreska oslobađanja, već samo sa ovog stanovišta reguliše ono na šta se utvrđuje poreska obaveza.
Samo bih da prokomentarišem član 3. Mislim da zaista ne postoji nikakav zakonski osnov da primalac lizinga bude obveznik poreza na promet automobila. Primalac lizinga od davaoca finansijskog lizinga zahteva nabavku i vlasnik je sve dok ne izvrši otplatu, znači davalac lizinga. Kroz naknadu za finansijski lizing, može se regulisati i otplata glavnice, mogu se regulisati rate, ali porez na promet, u ovoj državi ne može da bude obveznik onaj ko nije vlasnik imovine na koju se plaća porez na promet. To se može regulisati posebnim ugovorom o finansijskom lizingu, znači, da plati primalac lizinga, ali obveznik uvek mora biti onaj ko je poreski obveznik, odnosno ko je vlasnik imovine na koju se plaća porez na promet.
Zbog toga, mislim da je prihvatljiv amandman, jer je predloženo brisanje ovog člana, znači da poreski obveznik, obveznik poreza na promet proizvoda pri davanju novih motornih vozila bude primalac lizinga. Mislim da je prihvatljiv i ovaj amandman na član 4, gde se posebno uz tržišnu vrednost koja može biti predmet ugovora o finansijskom lizingu i prodajna, odnosno fakturna vrednost, treba da bude osnovica za utvrđivanje poreza na promet. Hvala.