Uvaženo predsedništvo, gospodine predsedniče, gospodine potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, kao poslanik Liberala Srbije smatram da deklaracija koju razmatramo treba da posluži kao okvir za novu politiku i strategiju Srbije u rešavanju pitanja statusta Kosova i Metohije. Po svom karakteru deklaracija obeležava onaj politički prostor, nažalost tanku političku marginu po kojoj se Balkan, a time i Evropa, mukotrpno kreće između rata i mira.
Poštovani poslanici, protektorat Ujedinjenih nacija na Kosovu, oličen odlukama Saveta bezbednosti o misiji privremene i civilne administracije Ujedinjenih nacija i KFOR-u, pokazao je svoju nedelotvornost. Savet bezbednosti, kao organ već anahronog modela kolektivne bezbednosti, nije Kosovo i Metohiju, odnosno poziciju Srbije iskoristio da pokaže svoju vitalnost u novim okolnostima pretežnog uticaja SAD-a u geopolitičkim i bezbednosno-političkim odnosima u svetu. Srbija nije u situaciji da trpi eksperimente oživljavanja modela upravljanja kolektivnom bezbednošću u svetu, čak i onda kada je to politika njenih važnih evropskih partnera.
Najveći izraz razumevanja za ulogu UN, za uvažavanje značaja usaglašene politike Evropske unije i Amerike, za razumevanje albanske političke elite na Kosovu i Metohiji, za razumevanje značaja dijaloga i tolerancije, za razumevanje novih ciljeva bezbednosti, a to su ljudska prava i slobode za najmanju manjinu na svetu, pojedinca, Srbija i Srbi na Kosovu i Metohiji izrazili su prihvatanjem ustavnog okvira za Kosovo i Metohiju i učešćem na izborima za Skupštinu Kosova i Metohije.
Danas smo svedoci debakla i politike albanske političke elite, i politike Evropske unije i SAD-a, jer je privremeni institucionalni okvir za Kosovo i Metohiju, privremeni poredak institucija Kosova i Metohije, zajedno sa administracijom UN za civilne poslove, omotan i pre svega paralisan hidrom terorističkih organizacija i mafije.
Obamrlost vitalnih delova administracije UN na Kosovu i komandno-štabnih struktura KFOR-a je vidna. Liberali Srbije smatraju da Srbija danas otvara nove puteve za diplomatiju i nova partnerstva i pokazuje vitalnost svoje politike i sposobnost za nove ugovore i nagodbe o budućnosti Kosova, Srbije, Balkana i Evrope, a pre svega Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji.
Pred Srbijom neposredno stoji zadatak da uredi svoje pozicije sa SAD-om, Evropskom unijom i Albanijom o budućnosti Kosova i Metohije i njenih žitelja. Srbija je u stanju da sagleda sve strateške, geopolitičke i vojno-političke interese SAD-a na prostoru Srbije i regionu i na sporazuman način i bez odlaganja na njih da odgovori.
Takva strateška saradnja jedino nas ne može udaljavati od ekonomske i političke integracije u Evropsku uniju. Evropska unija je pozvana da učini prisutnim i delotvornim ekonomske, političke i bezbednosne kapacitete u kosovskom društvu, da utemelji svoje trajno prisustvo u izgradnji stabilnih institucija koje služe i Srbima i Albancima na Kosovu i Metohiji i približavaju ih statusu građana Evrope.
Srbija svojim diplomatskim naporom treba da potraži u Evropskoj uniji partnera koji će obezbediti da Kosovo i Metohija postane i ostane otvoreno društvo, i za društvo Srbije, i društvo Albanije i za sve Balkance i Evropljane. Srbija s pravom očekuje da vidi u procesu uspostavljanja ustava Evropske unije i zajednicu koja može da preuzme odgovornost za razvoj društva Srbije i Kosova i Metohije.
Srbija, SAD, Evropska unija i, zašto ne reći, Albanija, treba da se dogovore o tome šta su politički kapaciteti Kosova kao regije u specijalnom statusu u Evropskoj uniji. Koje su granice, upotrebe tog statusa i koji su modaliteti Evropske unije za preuzimanje odgovornosti i na bazi ugovora sa Srbijom za vršenje njenih državnih suverenih funkcija.
Veoma važno jeste da jedini uslov na tom putu koji treba ostvariti je potpuna demilitarizacija Kosova i Metohije, koja podrazumeva i raspuštanje kosovskog korpusa. To je jedini uslov za sporazumno ostvarenje svih vojno-političkih i geo-političskih zahteva SAD-a. Naši političari, mi svi, treba da predočimo Evropskoj uniji izazov i ponudu za istorijski sporazum na Kosovu pod Evropskom unijom, budućom militarnom silom koja izrasta uz i iz evroatlanskih struktura.
Društva Srbije i Albanije danas su siromašna društva. Ona nemaju kapaciteta da obezbede ili finansiraju razvoj institucija koje su potrebne za civilizacijski suživot i koegzistenciju građana Srba i Albanaca. U tome leži potreba starateljstva ili patronata Evropske unije, kao prirodne političke zajednice kojoj pripadamo.
Evropska unija odvojila je najveću ekonomsku pomoć u regionu iz svog budžeta, a izgradnja političkih ustanova poverena je i administraciji Ujedinjenih nacija, a to je strateški raskorak u odnosima prema Kosovu i Metohiji, koji traži hitno eliminisanje, predvođenje i podvođenje pod nadzor onih ustanova koje daju najveću ekonomsku pomoć za razvoj, a u ovom slučaju Evropske unije. Naši napori treba da budu usmereni ka tome da se ustavni okvir za Kosovo dograđuje naročito u delu organizacije institucija i regionalne organizacije Kosova i Metohije. Put ka multietničkoj zajednici može biti i kroz evropsko iskustvo Belgije ili Bolcana u Italiji i slično.
Poštovani poslanici, izjava novog predstavnika UNMIK-a da će o sudbini Kosova i Metohije odlučivati Savet bezbednosti, prvi je znak da Srbija i njen parlament budu još jasniji u pozicioniranju prema SAD-u i Evropskoj uniji. Potrebno je da obezbedimo sporazumevanje Srbije sa svim strateškim partnerima, kako ne bi postali eventualni poligon za eksperimenstisanje sa preživelom ulogom Saveta bezbednosti u svetu, na koji su okačene i nedelotvorne politike mnogih zemalja naših tzv. partnera.
Dijalog sa Albancima smo započeli onog časa kada smo izabrali delegaciju parlamenta Kosova i Metohije. Taj dijalog možemo da unapredimo. On se može dopuniti priključenjem predstavnika parlamenta Srbije i priključenjem ostalih predstavnika Skupštine Kosova, a tako bi dobili jednu liniju, parlamentarnu liniju. Može se dopuniti predstavnicima državne vlasti Srbije i administracijom Kosova, tako bi dobili drugi nivo, pa potreban je i forum nevladinog sektora, dovoljno ohrabren za održivi dijalog.
To bi bio predlog za otvaranje dijaloga na više nivoa. To je garancija da dijalog može da teče neprekidno, bar na jednom nivou društva i uz pažnju pokrovitelja. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić, poslanička grupa Nove Srbije. Narodni poslanik Milan Stanimirović je odustao od diskusije, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Miroslav Markićević, takođe poslanička grupa Nove Srbije i to je poslednji prijavljeni prema prijavama za reč u ovom jedinstvenom pretresu. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, poštovani članovi Vlade, poštovani gosti Koalicije "Povratak", Nova Srbija će podržati ovu deklaraciju, jer smatramo da je ovo korak bliže ka potpunom, konačnom i pravednom rešenju krize na Kosovu, koje svi očekujemo i svi se nadamo. To nam je zapalo u zadatak kao generaciji političara da se sa njim nosimo u momentu kada je ova kriza i ova kosovska tragedija dostigla svoju eskalaciju.
Nisu ni ova ni prethodna generacija političara skrivile stanje na Kosovu, pa ako krenemo da tražimo krivce, pomenuta je ovde i Prizrenska liga, a još je i Dimitrije Tucović pisao o problemima Srbije i Albanije u svojoj knjizi "Srbija i Albanija" i prepoznao ovaj problem. Na našu nesreću, nas je zadesilo da se sa njim ozbiljno nosimo i da se tu mora uključiti i međunarodni faktor.
Deklaracija, ako nema jasne mehanizme, kako će se sprovesti i ko će biti odgovoran za njeno sprovođenje, onda postoji samo niz lepih želja i dobrih namera. Ono što u ovoj deklaraciji smatramo manjkavim, mada u samom tekstu ništa ne bismo oduzeli, to je adresa na koju ona treba da bude upućena. Mislim da niko u ovom parlamentu, ni jedan poslanik nije protiv onoga što u deklaraciji stoji. Mi smo oko toga saglasni i mi smatramo da ona treba da bude sprovedena.
Ono što smatramo da njom treba da se postigne, to je da se izvrši pritisak, da se uputi na adresu Saveta bezbednosti i da se napokon razobliči, moramo se sa time suočiti, licemerje međunarodne zajednice prema Srbima na Kosovu, prema Srbiji uopšte. Dakle, da se pre svega počne poštovati Rezolucija 1244, a samim tim će i ova deklaracija dobiti svoj smisao.
Ono što je veoma važno (a vidim da smo svi nervozni, da smo svi umorni na kraju ovog radnog dana, koji je zaista bio pun radni dan) i što vas molim, a to je da oko glasanja postignemo jedinstvo.
Nije ovo poruka samo Srbima na Kosovu, ne sumnjam, verujem, ubeđena sam da je svaki poslanik u ovom parlamentu uz njih u ovom trenutku i oko toga nema nikakve dvojnosti. To mora biti jasna poruka svetu i međunarodnoj zajednici da je Srbima, da je srpskom parlamentu i da je ovoj državnoj zajednici stalo da se to pitanje jednom za svagda reši pravedno i da Srbi neće više pristati na taj drugorazredni status na Kosovu, koje jeste nedeljiva teritorija Srbije.
Jedino što moram uputiti kao zamerku Vladi, a to je da je morala pozvati građane, bar Beograda, na jedan miran protest posle ubistva dece u Goraždevcu. Zameram svim nevladinim organizacijama koje ovde deluju, a koje na to nisu drugačije reagovale. To nam se ne sme događati.
Ako je išta u ovoj zemlji i ovom narodu sveto, to su naša deca. Bar u ime svih onih žrtava koje su na Kosovu pale, ova deca nas obavezuju da se o njima drugačije progovori. Ne bude li ova deklaracija bila dovoljan pritisak na međunarodnu zajednicu, odnosno na Savet bezbednosti da napokon počne poštovati rezoluciju koju su oni doneli, a vezanu za naše prostore, za naše građane, za naše živote, našu sudbinu, onda će ova deklaracija ostati puka bengalska vatra. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević, poslanička grupa Nove Srbije. Preostalo vreme vaše poslaničke grupe je dva minuta.

Poštovano predsedništvo, gospodine predsedniče, gospodo poslanici, odmah hoću da kažem, a videli ste i iz prethodnog izlaganja, da će poslanički klub Nove Srbije glasati za deklaraciju o Kosovu i Metohiji.
Želim da gospodinu predsedniku kažem da ovo nikako ne shvati kao podršku Vladi Republike Srbije, nego njenoj nameri da nešto konačno uradi na Kosovu. Znam da većina građana Srbije u ovom trenutku nema poverenja u Vladu Republike Srbije, ali isto tako hoću pošteno da kažem da je Vlada Republike Srbije nasledila problem Kosova i Metohije, življenje našeg naroda tamo i da je pitanje šta ona u ovom trenutku može da uradi.
Rekli ste da nemate ingerencije da vratite vojsku i policiju na Kosovo, ali ono što možete da uradite i da tako steknete poverenje i kod opozicionih poslanika, kada se radi o toj našoj svetoj zemlji, kako volimo da kažemo, to je da, što se tiče Nove Srbije, do kraja sedmice istražite ko se neprimereno od strane medija ponašao na dan žalosti koji je proglasila Vlada Republike Srbije.
Hteo bih, gospodine Živkoviću, da vas podsetim na naše opozicione dane, kako nam je izgledala "Oluja" 1995. godine i kako je izgledao RTS toga dana, gde se pevalo i igralo. Neću da kažem da su to ovog puta neki mediji radili, ali kada vi budete, kao vlada, na to odgovorili, onda će i Nova Srbija reći svoje mišljenje.
Hoću da kažem i ostalim kolegama poslanicima da se ovde danas mnogi busaju u grudi, da su pominjali stotine hiljada vojnika, govorili o srpskim junacima, ali što se mene tiče u ovim danima postoji samo jedan srpski junak a on se zove Bogdan Bukumirić i želim mu najiskrenije da što pre ozdravi.

 Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam da li se za reč prijavljuje neko od predsednika poslaničkih grupa koji to pravo nije iskoristio. Nema prijave.
Da li želi završnu reč gospodin Nebojša Čović, potpredsednik Vlade. Izvolite.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, za mene je ovo očekivana polemika i argumentacija koju sam čuo. Naravno, zahvalan sam na razumevanju koje sam takođe prepoznao u svim diskusijama, jer kada iz pojedinih diskusija izbacimo ono što je bilo suvišno i što je bio marketing i EPP, onda vidim da smo otprilike na nekakvom istom putu kada je taj državni i nacionalni interes u pitanju, kakav je Kosovo i Metohija.
Mi već dve godine, pa i ja kao predsednik Koordinacionog centra tražimo zasedanje Skupštine Srbije po pitanju Kosova i Metohije. Nažalost, to se nije dogodilo. Dogodilo se sada, ali mislim da nije kasno i ne mislim da bi Skupština Srbije trebalo da raspravlja ili priča o Kosovu i Metohiji samo da bi pričala, već da moramo stalno davati određeni doprinos u smislu rešavanja strašno velikog, jednog od naših najvećih problema.
Samo radi nekih pojašnjenja - jug centralne Srbije, tačnije opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa; nije sukob počeo dolaskom demokratskih vlasti, sukob je nasleđen iz januara meseca 2000. godine, kao što je nasleđena i Kopnena zona bezbednosti i vazdušna zona bezbednosti, gde naša vojska nije mogla da uđe, a onda smo jednim novim načinom rešenja krize i sukoba na jugu centralne Srbije, pokušaja rešenja, jer nije rešeno do kraja, uveli našu vojsku u taj prostor.
Što se tiče nestalih i kidnapovanih, da ne bi bilo manipulacija sa tim jako bolnim i teškim problemom, imamo ih i iz 1998. godine i iz 1999. godine, tako da je to problem koji smo takođe nasledili, ali je tačno da se kidnapovanje nastavilo i nakon 10. juna 1999. godine, ali se nije nastavilo nakon 5. oktobra 2000. godine.
Oko stalne mistifikacije vezane za pare, što se toga tiče potpuno je otvoreno, ko god hoće može da dobije podatak, da gleda, da učestvuje u svemu tome i isto tako čini mi se da je kod nekih izgleda veći interes za budžet Kosova i Metohije, nego za rešavanje problema građana Kosova i Metohije.
Nije tačno da je izostala državna politika. Mi smo još u avgustu 2001. godine usvojili program za implementaciju Rezolucije 1244.
Oko promena Rezolucija Saveta bezbednosti; mislim da nije moguće menjati Rezoluciju i da se ona neće menjati sve dok se ne ispuni. Jako je važno da u tom celom vremenskom periodu dostizanja nekakvih standarda u smislu ocene ispunjenja rezolucije mi budemo aktivan i stvarni partner. Da vas podsetim, nije sednica Saveta bezbednosti na kojoj smo bili prva sednica. To je peta na kojoj smo bili prisutni.
Situacija koju smo nasledili bila je takva da nismo ni mogli da odemo na Savet bezbednosti. Imali smo šest tačaka na Savetu bezbednosti, a sada je ostala samo jedna, tačnije dve. Druga je Haški tribunal. Ova jedna je Kosovo i Metohija. I, nije ništa pohvalno raspravljati o zemlji na Savetu bezbednosti. Nije pohvalno zato što to nosi strašne probleme, zato što ta zemlja ima velike probleme i to nije nikakva referenca, tako da sa naše strane i nije bila nikakva euforija posle sednice Saveta bezbednosti, nego realna prezentacija nečega što se dogodilo, nečega gde su po prvi put određene grupe nazvane onako kako treba da se nazivaju, a to su teroristi.
Bilo je takođe polemike i oko izlaska na izbore na Kosovu i Metohiji. Možemo mi da pričamo šta god hoćemo, ali da nismo izašli tada na izbore nama bi Kosovo i Metohija bilo oduzeto, a mi možemo posle toga da držimo koliko god hoćete skupština Srbije. Poslanici Koalicije "Povratak" nisu u toj skupštini zbog Albanaca nego zbog Srba i oni moraju u toj skupštini da brane srpske nacionalne interese, ne treba da izlaze iz te skupštine i nije istina da je vlast u Beogradu pozivala Srbe da uđu u Kosovski zaštitni korpus. Nije to nikada radila. Jeste pozivala da uđu u Kosovsku policijsku službu.
Zašto? Zato što dole nema policije, i naša policija i naša vojska u ovim uslovima nije realno da se vrati na Kosovo i Metohiju, bez obzira što razumem da nam je želja ista. Ako već ne može da se vrati, onda će u Kosovskoj policijskoj službi najbolje čuvati Srbe sami Srbi. E, sad tu ima i drugi problem - da nekima odgovara da nema uopšte policije, jer tako bi lako oni bili gospodari svega i svačega, gospodari i enormnog kriminala koji je multietnički i multinacionalni na prostoru Kosova i Metohije.
Daću kratak komentar samo, u Preševu ne živi 2% Srba, živi 8% Srba ili oko 8% Srba.
Podrška u svetu da zaustavimo ubice i teroriste; mislim da smo na putu da tu podršku iz dana u dan dobijamo svi zajedno, ali da bi je dobili mi moramo jasno da se ogradimo od grešaka koje smo pravili, da ih otklonimo, i sigurno znam da je problem Kosova i Metohije star preko 200 godina, ali sam, nemojte se ljutiti, morao da kažem šta smo nasledili i kakav smo problem nasledili i šta je novo.
Kada smo, pre 1999. godine, pre 5. oktobra ili 10. juna 1999. godine imali dole institucije, imali vojsku, imali policiju, imali dole državu, a sada to nemamo. Nama je suspendovana država na prostoru Kosova i Metohije. Nije tačno da je zdravstvo pušteno, obrazovanje pušteno. Ne, Srbija, odnosno vlast u Srbiji se ponaša isključivo po Rezoluciji 1244, ali zbog nekakvih političkih i politikantskih priča mi ne možemo da ostavimo taj narod dole ni na nebu ni na zemlji, nego na realnom pristupu ili u realnom odnosu, onoliko koliko Srbija stvarno može da im pomogne i da se izbori za svoje pozicije i svoja prava na prostoru Kosova i Metohije.
Nemam običaj da se udvaram, i isto pričam i spolja i u republičkom parlamentu, znači isto pričam i u Beogradu i u Njujorku i nemam ni jedan jedini razlog da imam šest različitih priča.
Oko hvalospeva, vezanog za novog specijalnog predstavnika generalnog sekretara, red je pružiti čoveku šansu. Kakav će biti, ne znam. Na osnovu prvih kontakata i razgovora čini mi se da je strpljiv, umeren, da nije čovek koji će praviti marketing od svega i svačega, kako je to radio prethodni. Hekerup je bio umeren i racionalan, ali uplašen od strane terorističkih grupa Albanaca posle potpisivanja za nas jako važnog dokumenta, a to je zajednički dokument, potpisan 5. novembra 2001.godine.
Ako se bude vodio dijalog, treba da se vodi po tom dokumentu. To je međunarodno priznat dokument. U njemu postoji visoka radna grupa, u njemu postoje radne grupe za rešavanje takozvanih praktičnih životnih ili ostalih problema.
Smisao i pokušaj prethodnog specijalnog predstavnika bio je da dezavuiše čitav taj dokument, a to je pored Rezolucije još jedan dokument koji je međunarodno priznat i koji je sasvim dobar, onoliko koliko može da bude dobar u ovim uslovima.
Na kraju, demontiranje srpskih institucija; Koordinacioni centar ništa nije radio bez odluka Vlade Republike Srbije, Savezne vlade i kabineta predsednika SRJ, gospodina Vojislava Koštunice. Znači, to smo sve zajedno radili i sva dokumenta zajedno donosili i potpisivali.
Oko dečijih dodataka premijer je odgovorio. Naš cilj jeste multietničko društvo na Kosmetu, ali mislim da pre multietničkog društva moramo doći uopšte do društva na Kosmetu u smislu obračuna sa teroristima, kriminalcima, organizovanim kriminalom, za koji opet kažem da je multietnički i multinacionalni.
Na samom kraju, standardi pre statusa; usvojeno je naše mišljenje da se operacionalizuju Bench-Marks ili standardi. To znači da se znaju rokovi, nosioci, vreme u kome će se sprovesti benč-markovi.
Što se tiče ljutnje oko ukidanja auonomije, čujte, mi smo ukinuli autonomiju da bismo sada opet pričali o širokoj autonomiji.
Hvala vam na pažnji, na podršci i na razumevanju koje smo dobili. (Aplauz.)

Zahvaljujem potpredsedniku Vlade.
Ima reč predsednik Vlade gospodin Zoran Živković.

Hteo bih da se zahvalim svima onima koji su svojim diskusijama doprineli da daju podršku deklaraciji i da iznesu svoj lični stav, koji će biti od velike važnosti za dalji rad Vlade i njenih institucija, a po pitanju Kosmeta.
Ako danas usvojimo jednoglasno ovu deklaraciju, uputićemo poruke na četiri strane. Prva poruka će biti poruka celokupnoj javnosti u Srbiji da je ovaj parlament deo vlasti, znači da je ova vlast spremna i sposobna da ozbiljno i racionalno pristupi raspravi i rešenju svih važnih pitanja, koja su od maksimalne, najveće državne i nacionalne važnosti.
Kosovo i Metohija je jedan od tih prioriteta, verovatno i najvažniji i uslov za sve ove druge prioritete koji stoje ispred nas, kao što su evropske i evroatlantske integracije. Zato mislim da je važno da se ova deklaracija usvoji jednoglasno.
Poruka takođe ide i međunarodnoj zajednici. Poruka će biti da demokratska vlast u Srbiji poštuje sva međunarodna prava i potpisane dokumente, da ne priziva rat, da može da bude dobar partner svima iz međunarodne zajednice, ali takođe da demokratska vlast u Srbiji niti ima pravo, niti ima nameru da se odrekne borbe za legitimne interese Srbije i srpskog naroda na teritoriji Kosova i Metohije.
Poruka Albancima sa Kosova i Metohije, pre svega njihovim liderima, da je sada istorijski trenutak da pokažu da su politički i zreli i odgovorni da mogu da budu dobri sagovornici, a možda u budućnosti partneri Beograda i međunarodne zajednice. Ako pokažu, u okviru svojih moći, a nisu male, spremnost da pomognu opstanku i povratku Srba na Kosovo, stvaraju uslove za njihov normalan život, za masovniji povratak i u ove enklave, koje su danas, nažalost, proglašene kao nesigurne, time će pokazati da imaju i političku zrelost i političku mudrost, i time će postati dobri partneri i međunarodnoj zajednici i zvaničnom Beogradu.
Konačno, najvažnija poruka koju šaljemo jeste poruka Srbima sa Kosova i Metohije. Njima je rešenje ovog problema od maksimalne važnosti, ali oni znaju da su i oni deo tog rešenja i da bez njih, bez njihovog opstanka i povratka na teritoriju Kosova i Metohije neće biti dobrog rešenja za ovaj problem.
Zato ih pozivamo da nađu možda poslednje atome snage da, uprkos svim zverstvima koja su činjena nad njima, nađu još dovoljno motiva da ostanu, da imaju ponovo poverenje u ovu instituciju i u sve institucije koje izviru iz ove institucije, da se Srbija za njih brine i da je spremna na jedan novi način, ne vojnom, ne policijskom, nego diplomatskom ofanzivom da pokuša da ostvari san svih nas, a to je mirno Kosovo i Metohija; Kosovo i Metohija koje je dobro mesto za život svih, bilo da su oni Srbi, Albanci, Turci, muslimani ili neki peti; Kosovo, koje više neće biti izvor problema.
Iz svih ovih razloga, zbog svih ovih adresa, gde treba poslati ovu poruku, apelujem na sve vas da ova deklaracija bude usvojena jednoglasno. Time će ona imati veću snagu. To nećemo shvatiti kao podršku Vladi Srbije. Druge sednice su namenjene toj temi, ovo je podrška dobrom rešenju i molim vas da date svoj doprinos tom rešenju. (Aplauz.)

Zahvaljujem predsedniku Vlade.
Za reč se javlja narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, povreda Poslovnika.