Da li se još neko od predsednika, zamenika predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Prelazimo na raspravu po prijavama za reč, a saglasno članu 89. stav 4, redosledom narodnih poslanika kako je dostavljen od poslaničkih grupa. Prvi prijavljeni govornik je narodni poslanik Živko Selaković, a posle njega narodni poslanik Marijan Rističević.

Gospođo potpredsedniče, gospodine predsedniče Vlade, gospodine potpredsedniče Vlade, ministara nema osim jednog, dame i gospodo narodni poslanici, dragi gosti sa Kosova i Metohije, za Seljačku stranku Srbije današnja sednica Skupštine Srbije zaslužuje posebnu pažnju pošto je na dnevnom redu Kosovo i Metohija. Deklaracija je možda najvažniji dokument koji dans treba da usvoje narodni poslanici, suočivši se po ko zna koji put poslednjih godina sa dilemom da se očigledno nedoslednom sprovođenju dokumenata međunarodne zajednice suprotstave radikalnim rešenjima kada je reč o Kosovu i Metohiji ili da još jednom jasno i nedvosmisleno preko deklaracije Narodne skupštine Srbije ponove svoje stavove i zahteve.
Srbija se opredeljuje za ovo drugo, jer posledice suprotstavljanja svetu argumentima koji ignorišu realnost odnosa snaga dobro su, nažalost, poznate. Naravno, teško stanje na Kosovu i Metohiji ne može se rešiti ni samo deklaracijama, rezolucijama i apelima, samo ukazivanjem na nedoslednu realizaciju međusobno zvanično verifikovane politike prema južnoj srpskoj pokrajini.
Šta bi se postiglo drugim merama i drugačijom politikom? Da li bi iko ko uvažava realnost mogao da poveruje u rešenja poput onih koja se sastoje u ignorisanju odredaba Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, Vojno-tehničkog sporazuma o Kosovu i Metohiji, zajedničkog dokumenta o saradnji SRJ i UNMIK-a? Želite li politički anahronizam sa nesvikadišnjim posledicama?
Šta znači insistiranje da se suverenost i teritorijalna nedeljivost Republike Srbije ostvari nediplomatskim sredstvima, pa čak i primenom sile. Kako protumačiti insistiranja na jučerašnjoj sednici Odbora za Kosovo i Metohiju da se vojska i policija po svaku cenu vrate na Kosmet. Kako razumeti tužnu činjenicu da su protiv odredaba Kumanovskog sporazuma na primer baš oni čiji su predstavnici taj sporazum i prihvatili. Može li se bilo ko iz razloga dnevno-političkih interesa, zasnovanih na sumnjivom patriotizmu, odricati mukotrpnog, dugotrajnog ili jedinog mogućeg rešenja diplomatske akcije da se što je moguće doslednije sprovede Rezolucija 1244 UN.
Dame i gospodo narodni poslanici, možda predložena deklaracija nije sveobuhvatna, možda ne daje odgovore na sva pitanja, ali predložena dokumenta ne mogu se osporiti i mogućnost da se učini sve što politička realnost dozvoljava, kako bi se, što je moguće više, poboljšao položaj napaćenog naroda na Kosovu i Metohiji.
Iz napred navedenog razloga, Seljačka stranka Srbije, koju predstavljam, podržaće i glasaće za predloženu deklaraciju o Kosovu i Metohiji. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, a posle njega narodni poslanik Tomislav Kitanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, Narodna seljačka stranka, kao bivši deo Koalicije "Vojvodina", podržaće deklaraciju o Kosovu. Dragan Veselinov je, istina, dao izjavu da to neće podržati. Međutim, i ja i gospodin Sredoje Mihajlov glasaćemo za deklaraciju Vlade Republike Srbije. Tu deklaraciju podržavamo, kao što podržavamo nastup gospodina Čovića u UN, gde je izbalansiranim govorom jasno stavio do znanja da se ljudska prava na Kosovu moraju poštovati.
Predstavnica helsinškog odbora za ljudska prava, a mislim da se ta organizacija tako zove, povodom zločina u Goraždevcu rekla je otprilike, da je do zločina u Goraždevcu došlo zbog predloga da Kosovo i Metohija budu sastavni deo Srbije. Nedopustivo je da organizacija za zaštitu ljudskih prava jedan zločin opravdava političkim i teritorijalnim razlozima. Zato bih savetovao Vladu Republike Srbije da centrali te iste organizacije u Finskoj uputi protest zbog nastupa njenog predstavnika u našoj zemlji.
Do problema na Kosovu nije došlo zbog toga što je Kosovo sastavni deo Srbije, već zbog težnji albanskog stanovništva da se ta ista teritorija izdvoji iz Srbije. Dakle, mi možemo slobodno da kažemo da je do problema došlo zbog nezavisnog Kosova.
Vi što dobacujete, poštujem vas što imate tako lepe plave pidžame, ali pustite me da govorim, a od tog vašeg junaštva izgleda su ostale samo plave majice.
Bivša vlast, a upravo o vama i govorim, bivša blast je svojom trapavošću ove probleme na Kosovu samo uvećala. Vatru je gasila benzinom, a problem uvećala. Danas oni galame kao da smo mi uradili ono što su oni uradili. Rezolucija 1244 i Vojno-tehnički sporazum su proizvod bivše vlasti i da se odmah razumemo, ovu vladu treba poštovati što ulaže napore da se problem Kosova i Metohije reši na drugačiji, miroljubiv način.
Uz puno poštovanje ljudskih prava svih etničkih zajednica na Kosovu, ipak međunarodnoj zajednici, i UNMIK-u i KFOR-u, treba poslati jasan signal da oni moraju da ispune Rezoluciju 1244 i da u skladu sa tom rezolucijom obezbede poštovanje ljudskih prava svih etničkih zajednica na Kosovu. Takođe, međunarodnoj zajednici, po nama, treba ostaviti rok u kome ta ljudska prava moraju biti ispoštovana, odnosno zaštićena od međunarodne zajednice po istoj toj rezoluciji i po istom tom vojno-tehničkom sporazumu. Onda im potom treba reći, ukoliko u tom roku oni ne reše ono što treba da reše, da ćemo se mi tamo vratiti, ne sa više stotina vojnika, već da ćemo se vratiti sa više stotina hiljada vojnika da obezbedimo ljudska prava svih stanovnika Kosova, što je međunarodna zajednica imala zadatak, a nije učinila.
Povodom predloga da se Kosovo podeli, pošto je ova zemlja nastala seljačkim radom, na krvi i znoju seljaka, seljaci su je stvorili, a da ne spominjem Karađorđa i Obrenovića, podele Kosova nema i to niko nema pravo da potpiše. Jevreji su čekali 2.000 godina da se vrate na Sion, a mi nećemo čekati ni 20 godina, nećemo čekati ni dve, a šiptarskim ekstremistima i teroristima moja poruka je sledeća: kada dođemo, vratićemo ih preko Prokletija, onoliko koliko su zaslužili svojim odnosom prema srpskom stanovništvu. Onda će Srbija biti do Drača, biće i bolja i jača. Hvala.

Pravo na repliku, narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika, poslanička grupa SRS.

Poštovane kolege poslanici, gospodin Marijan Rističević je grubo uvredio poslanike SRS. Mi danas nismo u pižamama ovde, nego u najsvečanijoj odeći koju možemo da nosimo u ovakvim trenucima, sa likom dr Vojislava Šešelja, najvećeg srpskog junaka, koji je uvek brinuo o sudbini ove države i o nacionalnim interesima ove države i koji, budite sigurni, i tamo u Hagu sada podjednako sa nama i više od nas brine za sudbinu ove zemlje, znajući u čijim rukama je ostavio.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Kitanović. Narodni poslanik Zoran R. Anđelković?
(Zoran R. Anđelković, sa mesta: Da odgovorim Rističeviću.)
Nemate prava na repliku.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Kitanović, a posle njega narodna poslanica Jelena Maslovara-Ralević.

Poštovane kolege, poštovano predsednštvo, samo kratko, neću mnogo da zloupotrebljavam vašu pažnju. To što neko vreme nije bio prisutan u parlamentu, ne znači da SPO nije sa pažnjom pratio nacionalnu i ekonomsku situaciju. Situacija trenutno nije mnogo ohrabrujuća i kratko ću samo da iznesem stavove SPO-a vezano za problem Kosova i Metohije.
Problem Kosova i Metohije je eskalirao još u većoj meri nego ranije, tako da SPO nije zadovoljan onim što je učinila međunarodna zajednica, a pogotovo nije zadovoljan onim što je učinila aktuelna vlast na rešavanju ovog problema. Mislimo da je trebalo mnogo više insistirati na Rezloluciji 1244. Mislimo da je trebalo biti mnogo uporniji na traženju onih stavki koje stoje u toj rezoluciji.
Što se stava SPO tiče treba međunarodnoj zajednici jasno ukazati na to da koncept koji zagovara, a to je koncept multietničkog Kosova, nije ostvariv. Nije ostvariv pre svega zbog toga što albanski teroristi ne dozvoljavaju da taj koncept na neki način zaživi. Gurajući Srbe u taj koncept ona na neki način izlaže Srbe teroru i Srbi postaju žrtve albanskih ekstremista.
Međunarodna zajednica mora da preispita taj koncept i naše mišljenje je da bi princip kantonizacije Kosova u ovom momentu dao najbolje rezultate. Znači, treba kantonizovati Kosovo. Tamo gde su Srbi većina treba obezbediti uslove za normalan život, uz zaštitu međunarodnih snaga i srpske policije. To isto važi za albansku stranu. To je jedini način, jer su svi svesni, i međunarodna zajednica je svesna da Srbi i Albanci ne mogu živeti zajedno, jedni sa drugima.
Po onome što se trenutno odvija, glavni krivci za takvo stanje su na onoj strani, znači na strani Albanaca. Jedini način je da se Kosovo kantonizuje i da te zajednice žive jedne pored drugih. To bi u najkraćem bilo ono što bi međunarodna zajednica za početak trebalo da preduzme u rešavanju ovog problema. Hvala.

 Hvala. Reč ima narodni poslanik Jelena Maslovara - Ralević, a posle nje narodni poslanik Slobodan Tomović.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, obratiću vam se kao neko ko je došao sa Kosova i Metohije i nadam se da ćete me shvatiti i da na neke moje pozitivne kritike nećete gledati kao na zlonamerne. Stranka srpskog jedinstva, kao i druge opozicione stranke, više puta je predlagala Narodnoj skupštini Republike Srbije hitno sazivanje sednice na kojoj bi se razmatralo rešavanje problema Kosova i Metohije, kao i rešavanje problema prognanih i raseljenih lica.
Vlada Republike Srbije i parlamentarna većina u ovoj skupštini ignorisali su sve naše zahteve i predloge i nisu želele da razgovaramo o tome.
Vlada Srbije i sam parlament i dalje bi bili pasivni da se nije dogodila tragedija u Goraždevcu, gde je dvoje nevine dece izgubilo svoje živote, a četvoro dece zadobilo teže telesne povrede. Ne znam da li je takvo neinteresovanje dovelo do toga. Tu su i drugi zločini koji su se događali na teritoriji Kosova i Metohije, ali imam utisak i žao mi je što nas je ovaj zločin u Goraždevcu koji je odneo dva mlada života naterao da se skupimo i da konačno otvorimo ovo pitanje.
Imam par kritika na račun Vlade. Vlada Srbije je trebalo mnogo ranije da preduzme čvršće i agresivnije korake, kako do ovakvih tragedija ne bi nikada ni došlo; trebalo je mnogo ranije da sednemo i da razgovaramo o tome, jer bismo tako pokazali svetu da se brinemo o Kosovu.
Druga pozitivna kritika na račun Vlade je da ne smatram pametnim poziv da Srbi sa Kosova izađu na izbore 17. novembra 2001. godine, čime je dala legitimitet stvaranju nezavisnih kosovskih institucija, koje imaju za cilj nezavisno Kosovo. Zameram, takođe, što smo dali prostor svim nevladinim organizacijama, nekim fantomskim nevladinim organizacijama koje se finansiraju iz ko zna kakvih stranih fondova, da na državnoj i drugim našim televizijama, u udarnim terminima pljuju po našem narodu i da sve albanske zločine pravdaju tako što Srbe sa Kosova i naše vojnike i policajce anatemišu i nazivaju zločincima. I u tome su uspeli - pred svetom Srbi su zlikovci, a Srbija je kolevka zločina. Ne znam, to je vaša greška, ali bih se sada vratila na rezoluciju.
Samo nepoštovanje Rezolucije 1244 od strane međunarodnih administratora dovelo je do masovnog porasta agresije nad preostalim življem na Kosmetu. Takođe, dovelo je i do nepoštovanja ljudskih prava na Kosovu i Metohiji; pogoršanja bezbednosne situacije; nekorektnog funkcionisanja privremenih institucija na Kosovu i Metohiji, što je realan pokazatelj etničke diskriminacije srpskog naroda.
Najgore od svega je to što su međunarodna zajednica i njeni administratori na jako drzak način dozvolili da se teroristička organizacija OVK presvuče iz jednog ruha u drugo i da postane Kosovski zaštitni korpus. Tako su joj dali ulogu nosioca bezbednosti i očuvanja multietničkog Kosova i tobož zaštite preostalih Srba i nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji, kao i nekih mirovnjaka koji će čuvati bezbednost i, što je najveći apsurd u svemu tome, oni će kobajagi čuvati i brinuti za bezbednost preostalih Srba, a i drugog nealbanskog stanovništva na teritoriji Kosova i Metohije.
Zbog svega navedenog me ne čudi, a verovatno i vas, što je sam proces povratka izbeglica izuzetno slab: jedva jedan posto. To što se Srbi ne vraćaju na Kosovo, opet je, s druge strane, i krivica međunarodne zajednice.
Takođe zameram međunarodnoj zajednici, a i nama, našoj Vladi, što nismo bili ekstremni zbog toga što je na ognjištima proteranih Srba sada oko 250.000 Albanaca iz Albanije, koji su bespravno uzurpirali srpsku imovinu, naočigled međunarodne zajednice, koja je sve to mirno prihvatala. Smatram da je i tu trebalo oštrije da reagujemo.
Stranka srpskog jedinstva zahteva da se primeni Rezolucija 1244, posebno u delu Vojno-tehničkog sporazuma koji se odnosi na povratak dela vojske i policije na Kosmet, jer bi se time stekli i uslovi za povratak prognanih lica, naših ljudi.
Zahtevamo da se i pitanje imovine reguliše na taj način da se sva uzurpirana imovina vrati pravim vlasnicima. Zahtevamo i sprečavanje uništavanja kulturne baštine, koja je dokaz našeg vekovnog postojanja na tim prostorima. Potrebno je da se očuva naša kulturna baština, ma koliko to šiptarski ekstremi gazili i poricali.
Da vas podsetim da je od dolaska međunarodnih snaga na teritoriji Kosova i Metohije uništeno preko 120 crkava i oko 1.300 kulturnih spomenika. To je jedna velika istina i to je velika sramota.
Mene lično, kao čoveka, muči jedna stvar, a to je pitanje koje i dan danas sve nas muči - šta je sa sudbinom 1.300 otetih i nestalih Srba? Nije mala brojka. To je 1.300 ljudi. Da li se nekada neko zapitao kako je njihovim porodicama, kako se osećaju, šta je sa tim ljudima. Neko je živ, neko nije, to je jedna velika Pandorina kutija i ne bih da ulazim u to.
Ali, zameram i još nešto Vladi - nijedan zahtev Srba sa Kosova nije regulisan, a mi smo jedva dočekali i potrčali da 1.900 Šiptara, koji su pravosnažnim presudama bili osuđeni zbog terorizma, amnestiramo. A šta smo dobili zauzvrat, molim vas da mi navedete. Koliko je nedužnih Srba iz šiptarskih mučilišta pušteno na slobodu? Koliko je Srba, na šaci jedne ruke, pušteno na slobodu? Znam - vrlo malo. Oni su hapšeni samo zato što se možda neko nekom nije dopadao ili zato što nije hteo da proda komšiji kuću i da izađe, nego je živeo u očiglednoj iluziji da to Kosovo opstane, da se očuva, da se vrati, da ne napušta svoju kolevku i svoje grobove.
Ne znam, što se tiče drugih stvari, pošto ovo možda nije u sklopu deklaracije, ali valja pomenuti da se treba pozabaviti i problemom prognanih lica koja su na teritoriji Srbije, a koja nemaju ni svoje domove, ni svoja radna mesta, čija je životna egzistencija ispod svakog egzistencijalnog minimuma, na ivici bede i socijalnog kolapsa.
Ne bih ovo dalje da širim, mislim da sam pomalo od svega dotakla, od svega onoga što je bitno, jer je Kosovo tema o kojoj se može pričati danima i postoji mnogo, mnogo stvari koje se mogu reći. Znam da je ovo jedan ozbiljan problem i da svi mi zajedno moramo njemu pristupiti zrelo i ozbiljno, bez nekih političkih trvenja, ali bih zamerila još jednu stvar.
Zašto, ako je opozicija uvažila i prihvatila da je Srbiji i svima nama cilj ova deklaracija, tj. da očuvamo Kosovo, zašto niste imali sluha i za predloge opozicije, jer su sve ove opozicione stranke izlazile sa dobrim i kvalitetnim predlozima, dobrim deklaracijama i smatram da je trebalo da imate sluha i za njih i da je to sve trebalo da se pogleda, nešto oduzme, nešto doda, ali da bude jedinstveno. Nadam se da će od donošenja ove deklaracije i od svega ovoga krenuti bolje Srbima, ali samo uz međusobno poštovanje i pozicije i opozicije. Hvala puno.