Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, za mene je ovo očekivana polemika i argumentacija koju sam čuo. Naravno, zahvalan sam na razumevanju koje sam takođe prepoznao u svim diskusijama, jer kada iz pojedinih diskusija izbacimo ono što je bilo suvišno i što je bio marketing i EPP, onda vidim da smo otprilike na nekakvom istom putu kada je taj državni i nacionalni interes u pitanju, kakav je Kosovo i Metohija.
Mi već dve godine, pa i ja kao predsednik Koordinacionog centra tražimo zasedanje Skupštine Srbije po pitanju Kosova i Metohije. Nažalost, to se nije dogodilo. Dogodilo se sada, ali mislim da nije kasno i ne mislim da bi Skupština Srbije trebalo da raspravlja ili priča o Kosovu i Metohiji samo da bi pričala, već da moramo stalno davati određeni doprinos u smislu rešavanja strašno velikog, jednog od naših najvećih problema.
Samo radi nekih pojašnjenja - jug centralne Srbije, tačnije opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa; nije sukob počeo dolaskom demokratskih vlasti, sukob je nasleđen iz januara meseca 2000. godine, kao što je nasleđena i Kopnena zona bezbednosti i vazdušna zona bezbednosti, gde naša vojska nije mogla da uđe, a onda smo jednim novim načinom rešenja krize i sukoba na jugu centralne Srbije, pokušaja rešenja, jer nije rešeno do kraja, uveli našu vojsku u taj prostor.
Što se tiče nestalih i kidnapovanih, da ne bi bilo manipulacija sa tim jako bolnim i teškim problemom, imamo ih i iz 1998. godine i iz 1999. godine, tako da je to problem koji smo takođe nasledili, ali je tačno da se kidnapovanje nastavilo i nakon 10. juna 1999. godine, ali se nije nastavilo nakon 5. oktobra 2000. godine.
Oko stalne mistifikacije vezane za pare, što se toga tiče potpuno je otvoreno, ko god hoće može da dobije podatak, da gleda, da učestvuje u svemu tome i isto tako čini mi se da je kod nekih izgleda veći interes za budžet Kosova i Metohije, nego za rešavanje problema građana Kosova i Metohije.
Nije tačno da je izostala državna politika. Mi smo još u avgustu 2001. godine usvojili program za implementaciju Rezolucije 1244.
Oko promena Rezolucija Saveta bezbednosti; mislim da nije moguće menjati Rezoluciju i da se ona neće menjati sve dok se ne ispuni. Jako je važno da u tom celom vremenskom periodu dostizanja nekakvih standarda u smislu ocene ispunjenja rezolucije mi budemo aktivan i stvarni partner. Da vas podsetim, nije sednica Saveta bezbednosti na kojoj smo bili prva sednica. To je peta na kojoj smo bili prisutni.
Situacija koju smo nasledili bila je takva da nismo ni mogli da odemo na Savet bezbednosti. Imali smo šest tačaka na Savetu bezbednosti, a sada je ostala samo jedna, tačnije dve. Druga je Haški tribunal. Ova jedna je Kosovo i Metohija. I, nije ništa pohvalno raspravljati o zemlji na Savetu bezbednosti. Nije pohvalno zato što to nosi strašne probleme, zato što ta zemlja ima velike probleme i to nije nikakva referenca, tako da sa naše strane i nije bila nikakva euforija posle sednice Saveta bezbednosti, nego realna prezentacija nečega što se dogodilo, nečega gde su po prvi put određene grupe nazvane onako kako treba da se nazivaju, a to su teroristi.
Bilo je takođe polemike i oko izlaska na izbore na Kosovu i Metohiji. Možemo mi da pričamo šta god hoćemo, ali da nismo izašli tada na izbore nama bi Kosovo i Metohija bilo oduzeto, a mi možemo posle toga da držimo koliko god hoćete skupština Srbije. Poslanici Koalicije "Povratak" nisu u toj skupštini zbog Albanaca nego zbog Srba i oni moraju u toj skupštini da brane srpske nacionalne interese, ne treba da izlaze iz te skupštine i nije istina da je vlast u Beogradu pozivala Srbe da uđu u Kosovski zaštitni korpus. Nije to nikada radila. Jeste pozivala da uđu u Kosovsku policijsku službu.
Zašto? Zato što dole nema policije, i naša policija i naša vojska u ovim uslovima nije realno da se vrati na Kosovo i Metohiju, bez obzira što razumem da nam je želja ista. Ako već ne može da se vrati, onda će u Kosovskoj policijskoj službi najbolje čuvati Srbe sami Srbi. E, sad tu ima i drugi problem - da nekima odgovara da nema uopšte policije, jer tako bi lako oni bili gospodari svega i svačega, gospodari i enormnog kriminala koji je multietnički i multinacionalni na prostoru Kosova i Metohije.
Daću kratak komentar samo, u Preševu ne živi 2% Srba, živi 8% Srba ili oko 8% Srba.
Podrška u svetu da zaustavimo ubice i teroriste; mislim da smo na putu da tu podršku iz dana u dan dobijamo svi zajedno, ali da bi je dobili mi moramo jasno da se ogradimo od grešaka koje smo pravili, da ih otklonimo, i sigurno znam da je problem Kosova i Metohije star preko 200 godina, ali sam, nemojte se ljutiti, morao da kažem šta smo nasledili i kakav smo problem nasledili i šta je novo.
Kada smo, pre 1999. godine, pre 5. oktobra ili 10. juna 1999. godine imali dole institucije, imali vojsku, imali policiju, imali dole državu, a sada to nemamo. Nama je suspendovana država na prostoru Kosova i Metohije. Nije tačno da je zdravstvo pušteno, obrazovanje pušteno. Ne, Srbija, odnosno vlast u Srbiji se ponaša isključivo po Rezoluciji 1244, ali zbog nekakvih političkih i politikantskih priča mi ne možemo da ostavimo taj narod dole ni na nebu ni na zemlji, nego na realnom pristupu ili u realnom odnosu, onoliko koliko Srbija stvarno može da im pomogne i da se izbori za svoje pozicije i svoja prava na prostoru Kosova i Metohije.
Nemam običaj da se udvaram, i isto pričam i spolja i u republičkom parlamentu, znači isto pričam i u Beogradu i u Njujorku i nemam ni jedan jedini razlog da imam šest različitih priča.
Oko hvalospeva, vezanog za novog specijalnog predstavnika generalnog sekretara, red je pružiti čoveku šansu. Kakav će biti, ne znam. Na osnovu prvih kontakata i razgovora čini mi se da je strpljiv, umeren, da nije čovek koji će praviti marketing od svega i svačega, kako je to radio prethodni. Hekerup je bio umeren i racionalan, ali uplašen od strane terorističkih grupa Albanaca posle potpisivanja za nas jako važnog dokumenta, a to je zajednički dokument, potpisan 5. novembra 2001.godine.
Ako se bude vodio dijalog, treba da se vodi po tom dokumentu. To je međunarodno priznat dokument. U njemu postoji visoka radna grupa, u njemu postoje radne grupe za rešavanje takozvanih praktičnih životnih ili ostalih problema.
Smisao i pokušaj prethodnog specijalnog predstavnika bio je da dezavuiše čitav taj dokument, a to je pored Rezolucije još jedan dokument koji je međunarodno priznat i koji je sasvim dobar, onoliko koliko može da bude dobar u ovim uslovima.
Na kraju, demontiranje srpskih institucija; Koordinacioni centar ništa nije radio bez odluka Vlade Republike Srbije, Savezne vlade i kabineta predsednika SRJ, gospodina Vojislava Koštunice. Znači, to smo sve zajedno radili i sva dokumenta zajedno donosili i potpisivali.
Oko dečijih dodataka premijer je odgovorio. Naš cilj jeste multietničko društvo na Kosmetu, ali mislim da pre multietničkog društva moramo doći uopšte do društva na Kosmetu u smislu obračuna sa teroristima, kriminalcima, organizovanim kriminalom, za koji opet kažem da je multietnički i multinacionalni.
Na samom kraju, standardi pre statusa; usvojeno je naše mišljenje da se operacionalizuju Bench-Marks ili standardi. To znači da se znaju rokovi, nosioci, vreme u kome će se sprovesti benč-markovi.
Što se tiče ljutnje oko ukidanja auonomije, čujte, mi smo ukinuli autonomiju da bismo sada opet pričali o širokoj autonomiji.
Hvala vam na pažnji, na podršci i na razumevanju koje smo dobili. (Aplauz.)