OSMA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 15.04.2004.

5. dan rada

OBRAĆANJA

Emilija Krstić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a posle njega narodni poslanik Nikola Novaković.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo poslanici, SRS smatra da je ova vlada nastavila sa poreskom politikom koju je vodila prethodna vlada i prethodni ministar finansija. Predloženi zakoni su u stvari samo kozmetičke izmene postojećih zakonskih propisa i možda može da se kaže da služe za nečiju predizbornu kampanju.
Ne mogu da se složim ni sa tvrdnjom aktuelnog ministra finansija da ako jedan vid oporezivanja oslobađate poreza na promet, na drugom mestu da biste nadoknadili tu razliku morate da povećate porez na promet, pa je navodno to bilo da su se oni siromašniji slojevi stanovništva oslobađali poreza na promet, a da se za luksuznu robu porez na promet povećava.
Međutim, postoji još jedan način fiskalnog oslobađanja, a to je da se smanje i budžetski korisnici koji koriste ta sredstva. Već sam na Odboru za finasnije, kada je bila rasprava o budžetu Republike Srbije, tvrdio i danas tvrdim da je sadašnji budžet previše raskošan. Hteo bih da kažem gde će taj novac od ovih poreza ići, delom, a ne sve. Tako pored ministarstava koja troše veliku količinu novca imamo razne agencije i kancelarije.
Imate Kancelariju za pridruživanje Evropskoj uniji, koja treba ove godine da potroši 42.400.000 dinara, pa Kancelariju za saradnju sa medijima, a to je Vladina kancelarija, koja treba da potroši 20.680.000. Imate Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza – 27 miliona dinara. Ne znam zašto ti ljudi primaju platu, jer nam je uvoz četiri do pet puta veći od izvoza, a o stranim ulaganjima nema ni reči.
Dalje, Savet za borbu protiv korupcije – 318 miliona dinara, a još uvek tvrdim da je naša država, a pogotovo kada je u pitanju državna uprava, i te kako korumpirana i da se stepen korupcije nije smanjio, pa ne vidim razloga zašto bi ova gospoda dobila tih 318 miliona dinara.
A da ne pričam da je još uvek stavka u budžetu, a o tome se ne pita ministar finansija već Narodna skupština, da se izdvojilo i 13 miliona dinara za Komisiju za lustraciju i da nije ministar taj koji treba da odredi hoće li taj novac da se troši ili ne, to je već odredila Skupština. Ova stavka nije ni trebalo da bude u predlogu budžeta.
Imate Agenciju za unapređenje državne uprave, pandan Ministarstvu za državnu upravu koje treba da potroši 9.376.000 dinara.
Imate RTS – 3.200.000 dinara; Upravu za javna plaćanja – 1.007.000.000 dinara; Upravu za javne nabavke – 22.236.000 dinara; Agenciju za duvan koja se finansira iz budžeta sa 16.801.000 dinara, a smatram da im je zahvaljujući onim taksama za dobijanje dozvola za prodaju duvana taj iznos sasvim dovoljan. Postavlja se pitanje kolike su plate gospodi u toj agenciji. Imate Agenciju za razvoj infrastrukture lokalne samouprave 5.746.000 dinara i imate Ministarstvo za lokalnu samoupravu.
Imate Agenciju za ruralni razvoj – 4.466.000; Agenciju za odnose sa dijasporom – 8.888.000 dinara; pa Republičku direkciju za robne rezerve – 531.210.000 dinara. Postavlja se pitanje na šta oni troše novac, jer setite se kako je bilo prošle godine kada je bila u pitanju cena žive stoke; Republička direkcija za robne rezerve i služi za to da kada dođe do poremećaja na tržištu, do pada nekog strateškog proizvoda, interveniše, da otkupi tržišne viškove i kada se pojavi manjak da ih plasira na tržište po većoj ceni i na taj način da se finansira. Zašto će oni da dobiju više od pola milijarde dinara?
Imate Agenciju za energetsku efikasnost – 7.509.000 dinara. Najbolje bi bilo da tu agenciju finansiraju Vuk Hamović i Vojin Lazarević, a ne Vlada Republike Srbije iz budžeta Republike Srbije ...
(Predsedavajuća: Vratite se na temu, molim vas.)
Pričam gde se troši novac od ovih poreza, i te kako smo u temi.
Uprava za zaštitu životne sredine – 558.840.000 dinara, a onda imate i Agenciju za zaštitu životne sredine – 13.718.000 dinara. Tako se troši novac iz budžeta, a to su razlozi zašto jedan vid oporezivanja ne može da bude oslobođen dok se drugi ne poveća. Zato je ovaj budžet previše raskošan.
Sada da se vratimo na zakone koje predlaže aktuelna Vlada. Kada je reč o akcizama, bilo je tu neke priče da se uglavnom oslobađa roba koja vrlo malo učestvuje u prihodima budžeta Republike Srbije, pa mi tako nije jasno zašto se povećava ovako enormno cena motornog benzina i dizel goriva i to, kako to predlagač kaže, za oko tri dinara.
Mogu da razumem kada je u pitanju cena benzina, ali ne mogu da razumem kada je u pitanju cena dizel goriva. Dizel gorivo se koristi za putničke automobile, uglavnom se koristi u industriji, u prometu roba i usluga i u poljoprivredi. Svako povećanje cena dizel goriva mora da se odrazi na povećanje cena robe široke potrošnje, što automatski dovodi do pada životnog standarda.
Kada su u pitanju cigarete, tu se u stvari pokazuje da predlagač ovih zakona ne oslobađa najsiromašnije slojeve stanovništva, nego da čak, naprotiv, te slojeve stanovništva još više fiskalno opterećuje. Za najjeftinije cigarete planira se povećanje akcize za preko 150%, dok za najskuplje cigarete povećanje akcize ide oko 60 do 70%.
Pogotovo iznenađuje član 17. i postavlja se pitanje zašto uopšte i raspravljamo o ovom zakonu i ovim povećanjima akciza, jer izmene i dopune Zakona o akcizama imali smo tačno pre godinu dana, čini mi se, gde je utvrđena indeksacija da se akcize povećavaju srazmerno rastu cena na malo po izveštajima Zavoda za statistiku. Postavlja se pitanje, da li već nisu ove akcize povećane, ali vam se čini da je inflacija veća, a to ne smete da priznate, pa ste rešili da kroz izmene i dopune Zakona o akcizama još više povećate akcize i oprihodujete budžet Republike Srbije.
Kada je u pitanju Zakon o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara, demagogija je opet da se najsiromašniji slojevi stanovništva oslobađaju i da imaju olakšice samo zato što se, recimo, najmanje oporezuju vozila radne zapremine do 1.150 kubika. U taj rang se stavljaju i "Zastavina" i vozila zapadne proizvodnje koja su mnogo luksuznija nego domaća.
Takav je vid oporezivanja i klasifikacije vozila da li su luksuzna ili ne, na osnovu radne zapremine ili kubikaže, zastareo. Osiguravajuća društva koja moraju da vode računa o tome već su odavno prešla na procenu luksuza nekog vozila na osnovu snage koju to vozilo ima. To je mnogo realnije i mnogo preciznije određuje cenu vozila, a cena vozila je povezana sa luksuzom tako da onaj ko vozi stvarno skup automobil i plaća najveći porez.
U svakom slučaju, SRS je protiv ovakvog jednog vida oporezivanja, jer kada kupite automobil morate da platite porez na promet, kroz eksploataciju automobila plaćate porez na promet na motorni benzin, plaćate porez na promet za rezervne delove, plaćate putarine. Prilikom registracije plaćate različite takse za naknade puteva, za građevinsko zemljište i tako dalje. Znači, jednostavno, za jedan automobil koji je možda star 15 ili 20 godina država planira da uzme od njega i po 300, 400% više nego što je taj automobil vredeo kada je bio kupljen.
Kada su u pitanju mobilni telefoni, čini mi se da još uvek neki smatraju da je mobilni telefon luksuz. Kada je uvedena taksa na mobilni telefon, najjeftiniji mobilni telefon je koštao od 700 maraka pa naviše, a vrednost takse je bila negde oko 13 maraka. Znači, morali ste da plaćate tu taksu pet godina da biste postigli vrednost telefona.
Sa ovih 200 dinara povećavate na 300 i smatrate da je mobilni telefon luksuz, a jeftinije je sada kupiti mobilni telefon, bez obzira koja je kartica, postpejd ili pripejd, nego uvesti fiksni telefon kući. Nikako ne možemo da smatramo da je mobilni telefon nešto što treba dodatno da se oporezuje, jer se već ionako kroz eksploataciju mobilnog telefona plaća porez na promet usluga, a i prilikom kupovine plaća se porez na promet robe.
Samo još nešto, da se vratim na akcize. Navodno ove akcize na cigarete neće da utiču na porast sive ekonomije. Smatram da je to nemoguće, jer što god više povećavate neko fiskalno opterećenje, normalno je da se želja za nezakonitom zaradom povećava. To što gospodin ministar preti da će zatvoriti kioske i već ih zatvara, u principu je promašena priča, jer ti koji drže kioske i ti koji prodaju nelegalne cigarete moraju da prihvate takve uslove, jer nelegalnih cigareta ima na tržištu. Ako neće on, prihvatiće neko drugi, prodavaće, praviće mu konkurenciju i uništavaće ga. Borba protiv šverca cigareta se završava u magacinima kod distributera i kod uvoznika takve robe, a ne u maloprodaji, koja u principu i najmanju zaradu ima od svega toga.
Kada je u pitanju porez na finansijske transakcije, izmene i dopune tog poreza smo imali pre tačno godinu dana. Tada je bio aktuelan ministar Đelić. Mogu da kažem da je to porez koji najmanje učestvuje u oporezivanju uopšte i traži najveću administraciju od svih drugih poreza.
To je porez koji mora da se prijavljuje svakog meseca na posebnom obrascu koji je propisao ministar i da se evidentira svaki promet koji se načini u toku jednog radnog dana i sa takvom poreskom prijavom morate svakoga meseca da idete u poresku upravu. Svi ostali porezi, koji učestvuju 99 puta više nego ovaj porez u prihodima budžeta, prijavljuju se jednom u tri meseca na mnogo jednostavniji i lakši način.
SRS smatra da ovakav vid oporezivanja treba ukinuti, jer su prestali razlozi za postojanje jednog ovakvog poreza. Taj porez je nastao iz dve takse, od 0,15%. Prva je bila taksa za obnovu Kolubarskog okruga pogođenog zemljotresom u iznosu od 0,15%. Druga taksa je bila za pripreme odbrane od moguće NATO agresije isto u iznosu od 0,15% i direktno je išla na tadašnji žiro račun Ministarstva odbrane. Kasnije, posle NATO agresije objedinjena je u jedinstvenu taksu od 0,30% i bila je namenjena za obnovu strukture posle NATO agresije.
Jedan takav namenski vid oporezivanja, mada je to tada bila taksa, ukida ministar Đelić, uvodi da je to neki porez i sliva jedan namenski porez u opštu kasu i troši prema svojoj slobodnoj volji, zahvaljujući svim onim zakonima koje je doneo, a koje vi ne menjate. Pošto po vama više ne treba ni da se obnavlja zemlja, niti nam preti neka NATO agresija, niti imamo spoljnji zid sankcija, jedan ovakav vid oporezivanja trebalo je ukinuti.
Priča gospodina ministra da ne može to da uradi, jer je ušao u prihodnu stranu budžeta, nije tačna, jer pre izglasavanja budžeta SRS je podnela predlog zakona o porezu na finansijske transakcije da se taj porez ukine.
Kasnije smo jedan deo tih sredstava kroz izmene i dopune tog zakona namenili da se obnovi Hilandar, u vrednosti od 700 miliona dinara, a ne bismo imali ništa protiv ni da ste taj porez upotrebili da se građanima i privrednim subjektima Srbije vrati novac koji su dali za privredni razvoj Republike Srbije.

Emilija Krstić

| Predsedava
Po kom osnovu? Kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Jovan Todorović. Da li koristite 10 minuta?       

Jovan Todorović

Socijalistička partija Srbije
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SPS želim da vas upoznam sa nekoliko stavova, pre svega povodom Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara i izmena Zakona o akcizama. Mislimo da je Zakon o porezu na finansijske transakcije potpuno prihvatljiv, pre svega zato što će krajem godine u suštini biti ukinut, a da se neka rešenja koja su predložena u ovom zakonu u suštini mogu smatrati tehničkim, radi preciznije primene, pre svega u onim transakcijama koje se odnose na uzimanje, vraćanje kredita, transakcije tim povodom između preduzeća i poslovnih banaka.

Kada su u pitanju ova druga dva zakona vezana za porez i akcize, moram da kažem da svaka vlada koja se odluči na to da poveća određene poreze ili dažbine rizikuje da dobije puno negativnih poena. Mi smo, kao poslanička grupa SPS, pokušali da realno sagledamo predložena rešenja, pre svega sa stanovišta realizacije onih budžetskih stavki koje predstavljaju tzv. socijalni deo budžeta.

Došli smo do shvatanja da između dva zla moramo da izaberemo manje, a manje je zlo eventualno povećati poreze ili akcize za određene kategorije, nego recimo uskratiti penzionere za penzije, uskratiti zdravstvo za deo pripadajućih sredstava, uskratiti tržište rada ili druge fondove koji se dotiraju iz budžeta i time u suštini taj socijalni deo programa koji se nalazi u budžetu derogirati ili dovesti do toga da ne može da se realizuje.

Otuda me pomalo čude neki poslanici koji jadikuju nad činjenicom da će recimo cigarete klase C poskupeti po osnovu povećane akcize za jedan dinar, i to one cigarete koje se proizvode u niškoj industriji, u industriji za koju prethodna Vlada kaže da je to najbolji posao koji je ikada obavila, tako što je prodala duvansku industriju.

Da je mene neko pitao, i svakog običnog građanina, duvansku nije trebalo ni prodavati, jer ono novca što je dobijeno za duvansku industriju služilo je da se začepe tzv. budžetske rupe u vladavini prethodne vlasti, a građani od toga nisu ili skoro da nisu imali nikakve koristi.

Duvanska industrija je radila, radnici su primali plate, porez na cigarete se ubirao onoliko koliko je prethodna vlast imala mogućnosti ili htela da uvede finansijsku disciplinu i zato me čudi da sada neko kuka za taj jedan dinar, za veću cenu cigareta po osnovu povećane akcize.

Pri tom, ja sam pušač "klasika". Do pre 15 dana cena "klasika" po paklici je bila 32,00 dinara, a sada je 35,00 dinara, a u međuvremenu nije povećana akciza. Zašto bi sada narodni poslanici kukali nad sudbinom duvanske industrije i nad nekim usmenim dogovorom; molim vas, gospodin Vlahović kaže – usmeni dogovor da se akciza neće povećavati. Hoće li sada duvanska industrija po tom usmenom dogovoru skinuti cenu na 33,00 dinara zato što je ovde dozvoljeno da se poveća cena za jedan dinar? Mislim da je to jedan neprincipijelan stav povodom nečega što ta vlada nije imala pravo da se dogovori, a pogotovu ne usmeno.

Kada biram između toga da li da se poveća cena benzina za 3,00 dinara ili za ukupno 3,60 dinara, obzirom da ide i 20% poreza na akcizu, ili da se realizuje kapitalni budžet, da se popravi toliko i toliko stotina kilometara puteva da ne bismo svojim autima upadali u kratere, onda biram nešto veću cenu benzina. To je realan pristup stvari.

Kada biram između toga hoću li povećati cenu dizel goriva za 3,00 dinara, a pri tome obezbediti 18 milijardi dinara u budžetu, taman onoliko koliko iznosi agrarni budžet, pa iz tog agrarnog budžeta regresirati gorivo za poljoprivrednike u iznosu od 9,00 dinara, biram ovo drugo, zato što će i pored tog povećanja cene dizel goriva seljak moći da nabavi dizel gorivo za 6,00 dinara jeftinije nego što je to sada slučaj.

Idemo dalje, opšta je kuknjava – povećaćemo cenu kafe. Ja sam ekonomista i uvek računam šta to znači. Sada je akciza na kilogram kafe, ove o kojoj govorimo, 16,00 dinara, ubuduće će biti 40,00 dinara: dakle, za 24,00 dinara po jednom kilogramu kafe više. Ako znamo da od 100 grama kafe svaka dobra domaćica ukuva 16 prosečnih šoljica kafe, onda ja znam da će me ta kafa koju popijem svako jutro koštati 15 para više nego što sada košta.

Pošto popijem šest kafa u toku dana, imaću trošak 1,00 dinar više za jedan dan.

Dakle, nije zdravo piti kafu, ali bi bilo neodgovorno sa stanovišta socijalista ne ispuniti obaveze koje su rečene u budžetu i time dovesti u pitanje ostvarivanje i socijalne, i ekonomske i razvojne funkcije u tom budžetu.

Nisam ja od onih koji su zaštitnici vlasti. Meni ovde danas smeta zašto nema ministra Dinkića da čuje neke objektivne primedbe na ove zakone i sada ću vam u nastavku govoriti o tome šta nikako ne mogu da prihvatim.

Ne mogu da prihvatim sledećih nekoliko stvari iz Predloga zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara. Već je o tome puno rečeno, ali ja sada pokušavam da vas podsetim. Predlagač u izmenama dela zakona koji se odnosi na motorna vozila, odnosno na putničke automobile i kombi vozila, uvodi jednu novu kategoriju koja do sada nije bila prisutna u zakonu, a to su putnička i kombi vozila pravnih lica.

Do sada zakon to nije razlikovao i ovo je poseban porez, ako posedujete neki automobil ili kombi; isto je bilo i za fizička i za pravna lica. Tu imamo dve, po meni, sporne stvari. Prvo, zašto se kombi vozilo smatra luksuzom, od kada je kombi vozilo luksuz, a po prirodi stvari i po karakteristikama skoro svako kombi vozilo je snage koja prelazi 2.500 kubika i tako je drastično oporezovano.

Ova odredba je, dakle, preuzeta iz prethodnog rešenja one vlade i onog ministra Đelića, ali očigledno se nije razmišljalo da kombi vozila i kod fizičkog i kod pravnog lica služe, pre svega, za obavljanje privredne delatnosti. Ako je generalno opredeljenje Vlade da postakne privredne aktivnosti, onda ne sme ovako drakonski da oporezuje kombi vozila.

Molim vas, kombi vozilo, snage 2.500 do 3.000 kubika, koje poseduje pravno lice, dakle, preduzetnik malog ili srednjeg preduzeća, oporezovaće se sa 35.000 dinara. Ako prelazi 3.000 kubika, onda će biti oporezovano sa 50.000 dinara.

Dame i gospodo, uveravam vas da postoje kombi vozila u vlasništvu ili fizičkih ili pravnih lica, svejedno je, čija vrednost i nije 50.000 dinara. Dakle, to nije jedini izdatak koji se odnosi na kombi vozilo, a pri tome je jasno svakome u ovoj sali, a i van nje, da kombi vozilo niko ne koristi za potrebe luksuza, nego da bi obavio nekakav posao. Ako i možemo da shvatimo da budžetu trebaju pare, onda ne možemo razumeti ovolika povećanja.

(Predsedavajuća: Da li koristite sledećih 10 minuta?)

Da, koristiću i sledećih 10 minuta.

Pri tome, odajem priznanje predlagaču što je za onaj najsiromašniji sloj stanovništva koji poseduje automobile snage do 2.000 kubika nešto skinuo tu obavezu po osnovu poreza na držanje. Molim vas, to su ipak simbolični iznosi i oni u suštini ovde ne bi trebalo da budu eksploatisani na način – eto, Vlada tj. predlagač je hteo da oslobodi deo građana neke obaveze, zato što je smanjeno za 100–200 dinara, nešto što može da se podnese; ali, ako vi za kombi ili za putnički automobil, naročito kod pravnih lica, sa ranijih 20.000 dinara podignete obavezu na 35.000 dinara, sa ranijih 20.000 dinara podignete na 50.000 dinara, vi u suštini svu dobit koju ostvari jedan preduzetnik u toku godine (pri tome mislim na male preduzetnike, odnosno na mala preduzeća i srednja) uzmete na taj način. Niste ga stimulisali da dalje obavlja taj posao.

Pogledajte dalje, dosadašnji zakon je predviđao da za ona vozila koja su stara ima popusta, i to 5% po godini starosti, tako da taj popust ne pređe 40%. Vi ovde sada predlažete nešto što za socijaliste ne može biti prihvatljivo, a to je da taj popust bude 10% za vozila preko pet do osam godina, 20% za vozila preko osam do 10 godina i 30% za vozila preko 10 navršenih godina starosti. Onaj ko poseduje vozilo preko 10 godina starosti samim tim je oporezovan, a da ne govorim o tome što je vozni park naših građana u proseku star 13, 14, ili 15 godina.

Tu smo predložili, a nadam se da će to biti prihvaćeno, video sam još jedan takav amandman, da se zadrži staro rešenje, odnosno da najveći popust bude 40%, ali da se poveća i za prethodne dve kategorije sa 10% na 15%, sa 20% na 25% i tako da se na neki način ne opterete previše ti ljudi koji poseduju ta vozila.

Kod mobilnih telefona upravo je Socijalistička partija predložila, razumevajući potrebu da za ovih narednih nekoliko meseci do kraja 2004. godine pomalo popunimo te budžetske praznine i eliminišemo negativne efekte budžetskog deficita, da prihvatimo povećanje takse sa 200 na 300 dinara pri zasnivanju pretplatničkog odnosa i takođe sa 200 na 300 dinara pri plaćanju računa za mesečno korišćenje, a da se zadrži ovih 10% za pripejd korisnike, odnosno za kartice, ali samo do kraja 2004. godine, a da od 1. januara 2005. godine svi građani, sva pravna i fizička lica, te obaveze budu oslobođeni.

Kada je u pitanju oružje, neću sada da pričam o lovcima, ribolovcima, neću da vodim predsedničku kampanju, mada mogu da kažem da socijalisti misle da će na ovim predsedničkim izborima pobediti upravo naš kandidat Ivica Dačić. On nije ni lovac, ni ribolovac, nego čovek koji može dobiti poverenje građana i može biti najbolji predsednik, ali neću o tome da govorim.

Govoriću o tome da ne možemo prihvatiti ovako drastična povećanja poreza na činjenicu da neko uz dozvolu MUP-a poseduje oružje za koje je izdat oružni list i da mu služi za ličnu bezbednost, ali da se obaveza po osnovu poreza sa 900 dinara povećava na 2.000 dinara i za ona lica koja imaju dozvolu za nošenje oružja za ličnu bezbednost da se ta obaveza povećava sa 4.500 dinara na 10.000 dinara. Evo zašto. Razumeo sam da takvih ljudi u Srbiji ima oko 100.000. Tih 100.000 ljudi je dobilo potpuno regularno, legalno, zakonito dozvolu da određeni pištolj drži u svojoj kući zato što mu je ugrožena lična bezbednost. Postoje lica koja su dobila dozvolu da takav pištolj i nose, takođe zato što im je ugrožena lična bezbednost.

Kada je nekome ugrožena lična bezbednost to je kazna sama po sebi. Ako mu vi sada tu obavezu više nego udvostručite onda on stvarno ima problem.

Ne mogu da platim taksu, odnosno porez 10.000 dinara, a moram sa svog radnog mesta da putujem svojoj kući i pri tome recimo moram da pređem 10 kilometara kroz bespuće, ugrožen sam.

MUP je ocenio da je neko ugrožen i zato mu je odobrio da drži to oružje. Zato mislim da ne pije vodu, narodski rečeno, obrazloženje da se ovo povećanje poreza uvodi radi toga da bi se smanjio broj komada oružja koje se nalazi kod građana. To jednostavno nema logike. Zašto? Šta ćemo mi sa tim oružjem koje građani poseduju uz dozvolu, uz oružni list? Nećemo ga valjda baciti?

Vratiću se za trenutak na akcize samo radi jedne ilustracije. Dobro je da se ukida akciza na mlazno gorivo, na gorivo koje koriste avioni, jer smo imali činjenicu da je gorivo za avione bilo jeftinije u Rumuniji nego kod nas, pa su tamo tankovali gorivo.

Dobro je da se ukida akciza na motorno ulje, jer je to bio razlog prevelikog šverca.

Ovde je pomenut i petrolej koji služi za osvetljenje. Molim vas samo da uočite sledeći problem koji jeste jedna tužna činjenica. Zato što je prethodna vlast u prethodne tri godine šest puta povećala cenu električne energije mnogi građani, naročito oni najsiromašniji i naročito staračka domaćinstva na selu, nisu bili u mogućnosti da plaćaju tako visoku cenu struje. Kao posledica toga mnogi su isključeni kao potrošači.

Primera radi, samo u mojoj Loznici 700 potrošača je isključeno u poslednje tri godine sa električne mreže, a da se više nikada nisu priključili na električnu mrežu zato što nisu u mogućnosti da plaćaju tako visoku cenu struje u kojoj je danas samo porez veći nego što je 2000. godine bio ukupan račun za potrošenu električnu energiju i za porez.

Zato moram nažalost da podržim da se ukine akciza na petrolej za osvetljenje, jer nema drugog izbora za one koji su na taj način isključeni i koji ne mogu da plate ponovni priključak na električnu mrežu.

Na samom kraju želim da podržim jednu inicijativu Vazduhoplovnog saveza Srbije, koju su dobili svi poslanici, odnosno sve poslaničke grupe, u smislu da se porez na dobra kojima raspolaže Vazduhoplovni savez ne uvodi ako služe za sportske svrhe. O tome ću govoriti kada budu bili amandmani.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Nikola Novaković, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Marković. Narodni poslanik Nikola Novaković odustaje.

Reč ima narodni poslanik Milan Marković, a neka se pripremi narodni poslanik Branimir Trajković. Narodni poslanik Milan Marković odustaje.

Reč ima narodni poslanik Branimir Trajković.

Branimir Trajković

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama popravlja se i uređuje ova oblast, što je započeo pre otprilike dve godine ministar Đelić.
Moram odmah na samom početku da primetim da je u ovom predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara dosta naglašena socijalna crta. Na neki način štiti se srednji i siromašni sloj građana. Oni bogatiji i sa većim životnim standardom moraće više da izdvajaju za budžet Republike Srbije. Tako je i u svim ostalim evropskim zemljama.
Ovakvom akciznom politikom približavamo se zakonskim rešenjima i standardima Evropske unije. Ne zaboravimo da su zemlje u okruženju, pa i republike bivše Jugoslavije, svoje zakone već prilagodile zakonima Evropske unije. Ovim izmenama zakona usaglasili bi se i sa zakonskim rešenjem u Crnoj Gori, što je naša obaveza u procesu usklađivanja država članica.
Neko je ovde juče govorio da će ostati šverc, da će se čak i povećati. Kao što svi znamo, šverc je interesantan za sve ono što je u zemljama našeg okruženja dosta jeftinije nego kod nas u zemlji. Cene će sa ovim povećanjem akciza za određene proizvode biti dosta ujednačene, bar što se tiče bivših republika SFRJ, a odatle je u stvari i najveći šverc. Ovde mislim na sve one proizvode i robu koju narod najviše upotrebljava i koristi, a to su cigarete, kafa, benzin i perhrambeni proizvodi.
Problem šverca stranih cigareta u Crnoj Gori je i danas evidentan, iako je u velikoj meri smanjen u odnosu na period od pre par godina. Sa ovim problemom suočavaćemo se i u narednom periodu, a taj problem šverca cigareta je evidentan i u drugim zemljama Evropske unije. Podsetiću vas na primer šverca cigareta u Zapadnu Nemačku iz Poljske i ostalih zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza.
Povodom Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara reći ću nekoliko reči. Na samom početku bih pozdravio predlog da se na ovakav način oporezuju automobili. Naime, za sva vozila do 2000 kubika porez je nešto smanjen, dok se na drugoj strani porez za luksuzne automobile dosta uvećava.
Međutim, treba napomenuti i da se prema starosti vozila vrši umanjenje poreza od 10 do 30 posto. Tako će se brisati i porez na čamce, dok se za luksuzne jahte porez drastično povećava.
Pošto je tu ministar, zamolio bih ga da (u članu 19.) sportske letilice koje su vlasništvo sportskih klubova oslobodi visokih poreza.
Pozdravljam i oslobađanje poreza za sva lovačka i trofejna oružja, ali se ne slažem sa porezom od 10 hiljada dinara za nošenje oružja. Mislim da bi ministar trebalo da zna da je veoma mali broj lica koja privatno poseduju dozvolu za nošenje oružja. Kriminalci koji nose heklere i drugu vrstu ličnog naoružanja svakako nemaju nikakve dozvole za nošenje oružja. Finansijski efekat od ovih izmena, mislim na porez za nošenje odružja, sigurno će biti mali.
Sada nešto o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Kod ovog zakona zadržaću se samo nakratko, i to na ukidanju akciza na motorna ulja i maziva. Sa ovog mesta sam i pre dve godine od ministra Đelića tražio ukidanje akciza za ove proizvode, štiteći interese fabrike maziva i fabrike "Rubin" iz Kruševca.
Tada je ministar Đelić umanjio akcize, doduše za motorna ulja i maziva, za nekih 50 procenata, ali se kvartalnim prilagođavanjem akciza sa stopom rasta cena na malo sav pozitivan efekat smanjenja akciza istopio.
Ovde imam jedan dopis fabrike maziva u kome kažu da se ukidanjem akciza na maziva automatski eliminiše i generator sive ekonomije u oblasti maziva. Postoji realna procena da se na našem tržištu preko jedne trećine ukupne prodaje maziva obavlja ilegalnim putem, uvozom na crno i falsifikovanjem proizvoda.
Na ovaj način se u potpunosti izbegava plaćanje akciza i poreza na promet, koji u strukturi ukupne cene proizvoda učestvuju sa preko 50 posto. Glavni motiv za ilegalnu prodaju maziva je enormno visoka akciza i porez na promet, što je u suprotnosti sa poreskom politikom Evropske unije. Realne procene su da će ukidanje akciza na maziva i ulja skoro u potpunosti destimulisati ilegalnu prodaju maziva i ulja, što bi za rezultat imalo da se ogromne količine maziva, od preko 15 hiljada tona, na godišnjem nivou, presele iz sfere ilegalne u sferu legalne prodaje. To ujedno podrazumeva i povećanje prihoda budžeta Republike Srbije. Privreda bi imala sniženje ukupne nabavne cene maziva zbog te niže akcize, a po tom osnovu i niže cene koštanja svojih proizvoda.
Drugi pozitivan efekat ukidanja akciza na motorno ulje i maziva je što bi se korisnici maziva zaštitili od falsifikata i od maziva sumnjivog kvaliteta. Povećao bi se stepen iskorišćenja kapaciteta domaćih proizvođača, te ukupne potrebe tržišta Srbije za mazivima, a to je negde oko 50 hiljada tona. Onih 15 hiljada tona koje praktično idu na crno bi se preselile u sferu legalnog i proizvodile bi se kod nas.
Znači, ovo ukidanje akciza bi bila samo neka prva faza gašenja sivog tržišta u ovoj oblasti.
Na kraju bih nešto rekao o akcizi na alkoholna pića. Iz fabrike "Rubin" u Kruševcu dobio sam jedan dopis u kome se pozdravlja ovaj zakon, ali se ne slažu sa potpunim ukidanjem akciza na etil-alkohol.
Bilo bi veoma dobro kada bismo bili u mogućnosti da izmenama i dopunama Zakona o akcizama ukinemo ili makar smanjimo akcize na prirodne rakije i vinjak, a da se taj iznos nadomesti povećanjem akciza kod alkoholnih pića na bazi etil-alkohola. To su inače veštačka pića.
Mislimo da nije dobar predlog da se ukine akciza na etil-alkohol i to za sve namene korišćenja. Ukidanje akcize na etil-alkohol moguće je u organizovanim zemljama, gde su proizvodnja i promet etil-alkohola strogo kontrolisani, kao što je to slučaj sa zemljama Evropske unije, gde je to sasvim normalna stvar. Nažalost, mi sa tim ne možemo da se pohvalimo, a pitanje je i kada ćemo uspeti da uspostavimo kontrolu nad putevima alkohola, makar i na približnom nivou kao što je u zemljama Evropske unije.
Na kraju, postoje velike indicije da se deo novca koji se dobija falsifikovanjem pića, kao što je "Rubinov" vinjak, koristi i za kupovinu špirita, odnosno za ilegalnu proizvodnju etil-alkohola. Mislimo da će ukidanje akciza na etil-alkohol pospešiti ionako visok udeo falsifikovanih pića na našem tržištu. A, falsifikovanjem pića na gubitku je država kojoj se ne plaća ni akciza ni porez na promet.
DSS će glasati za ovaj paket zakona o kojima sam do sada govorio.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Ivan Radić.

Ivan Radić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku moram da izrazim svoje neslaganje sa odlukom Narodne skupštine da objedini raspravu o ovim tačkama dnevnog reda, bez obzira što se ovde radi o tematski sličnim zakonima. Mislim da je njihova važnost za državu i za građane tako velika i od velikog uticaja, da smo mogli svaki od ovih zakona da razmatramo pojedinačno.
Meni je sasvim razumljivo što se vladajućoj koaliciji žuri. Dva su razloga za to. Prvi je taj što su ovi zakoni toliko od negativnog uticaja na građane i toliko će posledice njihove primene građani osetiti po svome džepu, da se vama žuri da se sa ove govornice što manje čuje o tome, da građani ne bi bili u toku šta se ovde dešava i da, praktično, budu iznenađeni onim što će im se desiti. Drugi razlog što vam se žuri je taj što ste svesni da bi predsednički kandidat Tomislav Nikolić, kao predsednik Republike, vratio Skupštini ove zakone na ponovno razmatranje, pa žurite da do 13. juna ovo donesete, kako ne biste došli u tako nezgodnu situaciju.
Što se tiče predloženih zakona, kratko ću se osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Pokušaću da budem kratak, kako ne bih utrošio mnogo vremena i kako bih omogućio kolegama da i oni kažu par reči.
Ministar u uvodnom izlaganju kaže da se Vlada rukovodila, predlažući ove zakone, motivima snižavanja poreza na oblike koji stimulišu proizvodnju, snižavanja poreza siromašnima i povećanja onima koji imaju, odnosno koji su bogati. To bi bilo u redu, ali čim otvorimo prve strane ovih zakona vidimo da ovim porezima podležu apsolutno svi građani, kako bogati, tako i siromašni.
U članu 2. imamo oporezivanje putničkih automobila i kombi vozila fizičkih i pravnih lica metodom određivanja kubikaže vozila. Imamo situaciju da je taj porez za vozila veće kubikaže povećan od 30 do 50%. Tu možda ništa ne bi bilo nelogično da se radi o novim vozilima, pa onaj ko ima novca, par desetina hiljada evra za novo vozilo, šta je za njega 300, 400 ili 500 evra da plati porez. Vlada je izgubila iz vida činjenicu da je veliki broj naših građana pre izvesnog vremena iskoristio povoljnosti uvoza, pa je preko rođaka, prijatelja, drugova ili ko zna koga iz inostranstva uvezao veliki broj vozila, ne gledajući na njihovu snagu, na njihovu kubikažu, po veoma povoljnim uslovima.
Sada ćemo doći u apsurdnu situaciju da, recimo, vlasnik vozila čija kubikaža prelazi 3.000 centimetara kubnih plati godišnji porez od 300 ili 400 evra za vozilo koje na tržištu vredi 1.500 evra.
Na taj način on će za tri ili četiri godine ponovo kupiti svoje vozilo od države. Znači, jedna apsurdna situacija, bez obzira na pogodnosti koje ministar kaže da je usvojio kroz amandman o povećavanju procenata popusta za određena godišta vozila.
Što se tiče člana 3, predviđeno je povećanje poreza na upotrebu mobilnog telefona sa 200 na 300 dinara. Gospodo, ako je mobilni telefon pre pet, šest ili sedam godina bio luksuz, danas, kada ga koristi preko 60% populacije, to sigurno nije. Danas maltene svako ima telefon, pa je jeftinije da se kupi mobilni telefon sa karticom nego da se uvede fiksna telefonija. Doći ćemo u situaciju da veliki broj građana plati mesečni porez od 300 dinara za upotrebu telefona, a da će im račun za utrošene impulse biti manji. Toga nigde u svetu nema.
Još bih se osvrnuo samo na član 9. ovog zakona kojim je predviđeno oporezivanje oružja. Porez na oružje za koje je izdat oružni list za držanje oružja za ličnu bezbednost povećava se sa 900 na 2.000 dinara i za oružje za koje je izdata dozvola za nošenje oružja za ličnu bezbednost sa 4.500 na 10.000 dinara. U obrazloženju, koje je krajnje nestručno, površno pa i licemerno, kaže se: "Imajući u vidu društvenu opasnost od oružja, za oružje koje se zadržava u sistemu oporezivanja, predlaže se povećanje visine poreza, čime se i na ovaj način destimuliše njegovo držanje, odnosno nošenje". Ako se na ovaj način destimuliše njegovo držanje, odnosno nošenje, logično je da se stimuliše njegovo nabavljanje na ilegalnom tržištu i neprijavljivanje nadležnim organima.
Drugo, rukovodeći se logikom ovakvog obrazloženja, prosto me čudi da povećanje akcize na naftne derivate niste obrazložili na taj način da, imajući u vidu opasnost od zagađenja životne sredine, povećavamo akcizu na upotrebu naftnih derivata, kako građani ne bi vozili kola i na taj način doprineli očuvanju životne sredine. Znači, obrazloženje je, po mom mišljenju, krajnje problematično, nestručno i površno.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, njime je predviđeno akcizno opterećenje proizvoda široke potrošnje koje koriste svi građani Srbije, a pre svega se to odnosi na naftne derivate koji će u proseku poskupeti za 4 do 5 dinara, možda i više, i na cigarete A, B i C klase. Tako će cigarete A klase biti dodatno opterećene akcizom za 10,47 dinara, cigarete B klase za 3,02 dinara i cigarete C klase za 5,95 dinara.
Juče kaže ministar - prihvatili smo amandman da se akciza za ove najjeftinije cigarete iz klase C poveća samo za jedan dinar. Znate, ovde je u pitanju vaša loša namera. Vi ste imali nameru da povećate cenu i potpuno je nebitno da li je ona veća za dinar, dva ili pet.
Principijelne razlike nema. Vi ste povećali cenu. Kao što nema principijelne razlike između lopova - da li je mali lopov onaj koji obija trafike, tzv. trafikant ili veliki lopov koji, recimo, zloupotrebi funkciju ministra i zgrne milion evra? Tu principijelne razlike nema. Lopov je lopov, jer on ne krade koliko bi želeo da ukrade, nego koliko mu mogućnosti dozvoljavaju, tako da se u ovom zakonu radi o lošoj nameri da poskupite robu široke potrošnje i na taj način dodatno opteretite građane Srbije.
Prosto smešno zvuči obrazloženje gde se kaže da je jedan od osnovnih razloga za donošenje zakona dalje smanjivanje obima sive ekonomije. Ovde nešto sa logikom nije u redu, jer čim poreski ili akcizno opteretite neki proizvod, vi time podstičete sivu ekonomiju, odnosno ilegalne kanale da na taj način ostvare veći profit.
Što se tiče priliva sredstava koji će državni budžet dobiti ovim sredstvima, radi se o enormnoj sumi. Znači, planirana sredstva za budžet, oporezivanjem ovih proizvoda, govorim za jedan i za drugi zakon, jesu oko 72,5 milijardi dinara. Gospodo, to je nešto malo više od jedne milijarde evra. Znači, vi planirate da ove godine od građana Srbije uberete jednu milijardu evra, što znači negde oko četvrtinu planiranog budžeta za ovu godinu, ako se ne varam da on iznosi negde blizu 4 milijarde evra.
Smatram da ovakvom politikom teško možete da opstanete dugo na vlasti, jer za razliku od onih prethodnih, pokazujete se kao drčniji, gramziviji, pohlepniji.
A oni koji više uzimaju manje će se zadržati na vlasti, nadam se do 13. juna, kada će Tomislav Nikolić postati predsednik Republike.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Branče Stojanović, a neka se pripremi narodni poslanik Boško Ristić.
...
Socijalistička partija Srbije

Branče Stojanović

Socijalistička partija Srbije
Uvaženi predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pokušaću u svom, nadam se kratkom, obraćanju da kroz diskusiju o ova dva predloga zakona – o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara – kažem svoj stav i stav SPS-a vezano za ove zakone. Ono što je svima nama, nadam se, poznato i jasno sa usvajanjem budžeta koji smo u ovoj skupštini doneli, a tada smo dobili informaciju od gospodina ministra da nas očekuje određeni set zakona iz ove oblasti. Lično ovo doživljavam kao nastavak rada na ovim zakonima i ova dva projekta koje danas imamo.
Naravno, SPS nije srećna zbog toga što kroz povećavanje određenih poreza i akciza može da dođe do povećavanja cena na malo, iako imamo uveravanja od gospodina ministra i stručnih službi da oni neće značajno da utiču, već nešto manje od 1% na godišnjem nivou.
Što se tiče akciza (i ovde bih se složio sa kolegom iz DSS-a koji je pokrenuo jedno pitanje), mislim da je izuzetno važno i da pravilnom politikom i donošenjem određenih odluka, vezano za akciznu politiku, može na neki način da se kontroliše i da se pospešuju pojedine privredne grane, a određenima da se da i značajan stimulans.
Složio bih se ovde sa kolegama iz Kruševca, čini mi se iz "Rubina". Mislim da nije dobro, gospodine ministre, da se ukida akciza na etil-alkohol ili etanol, jer povodom vašeg nastojanja, želje da se odlučno obračunavate sa mafijom bilo kog ranga, odgovorno vam kažem da postoji i alkoholna mafija u ovoj zemlji, koja je vrlo utemeljena, koja ozbiljno utiče pre svega na proizvođače koji se bave ovom vrstom proizvodnjoe.
Ovde je govoreno za proizvođače vinjaka i prirodnih rakija. Ako se prihvati se taj predlog da se ne plaća akciza na etil-alkohol, sa čime se lično ne slažem, nadam se da to eventualno možemo da ispravimo kada budemo donosili zakone vezane za određene pravilnike o proizvodnji vina, žestokih alkoholnih pića i drugih stvari. Na ovakav način mi direktno pružamo mogućnost da distribucija etil-alkohola bez akciza snizi cenu na tržištu i na taj način pružimo mogućnost da se dodatno ugrozi proizvodnja prirodnih rakija i ovde pomenutog vinjaka. To su dva artikla koja se proizvode i koji su kvalitetni proizvodi, a drugi problem je što nemamo njihov brend i što ne možemo da ih izvozimo. Mislim da o tome treba razmišljati i da se na tome radi.
Što se tiče drugih akciza koje su predložene, ili njihovo povećavanje ili oslobađanje, lično mislim da će povećavanje akciza na dizel gorivo direktno uticati na poljoprivrednu proizvodnju za koju smo se svi zajednički ovde dogovorili i složili da je vrlo važna za nas, za našu zemlju. Iskoristio bih priliku za ovom govornicom da gospodina ministra, kao predstavnika Vlade, podstaknem da se što hitnije krene sa realizacijom prodaje i distribucije dizela za poljoprivredu, znači, onako kako je Vlada donela, sa oslobađanjem određenog poreza na to.
Što se tiče ovog drugog zakona, ovde bih se založio, a čuli ste i od našeg ovlašćenog predstavnika, kada se govori o putničkim automobilima i kombi vozilima, uložili smo jedan amandman, gde tražimo da se kombi vozila izuzmu iz ovoga, jer oni zaista nisu nikakav luksuz. Verujte, dolazim iz tog kraja koji je voćarsko-vinogradarski. Jedino tim vozilima se ovaj grad, između ostalog, snabdeva poljoprivrednim proizvodima. Ne verujem da su ovakva vozila u posedu ljudi koji se ne bave poljoprivrednom proizvodnjom. Meni je lično neshvatljivo da je ovakav jedan amandman odbijen od strane Vlade.
Želeo bih da istaknem još jednu stvar, a to je da se ovde dosta vodila polemika o porezu na lovačko oružje i o predlogu da se za registrovano oružje za koje je izdato odobrenje za držanje i nošenje u ovako abnormalnom iznosu poveća iznos poreza. Mislim da bi se stime složili svi, a posebno lovci, da smo na taj način malo neopravdano napravili jednu razliku, gde smo pružili mogućnost da čovek poseduje bez plaćanja poreza tzv. lovačko oružje, a da nije član lovačkog udruženja.
S druge strane, povećavamo ovu izuzetno visoku stopu za oružje za koje čovek koji ga poseduje ima uredna dokumenta, a vrlo je malo ljudi koji imaju dozvolu za nošenje oružja. U mom gradu ih je samo nekoliko. Vrlo su oštri kriterijumi po kojima SUP izdaje takve dozvole.
Prema tome, založio bih se, i mislim da ovo što stoji i ovo kako piše nije najbolje formulisano, da se eventualno za nabavku novog oružja uvedu ovakve takse, a da za ljude koji već poseduju oružje i imaju uredna dokumenta za to ti porezi ostanu na nivou na kom su bili u prethodnom periodu.
Na sve ovo, o čemu sam sad govorio, uložićemo amandmane i pokušaćemo da ovaj skupštinski dom uverimo u ovo o čemu smo govorili. Hvala.