Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan. Nastavljamo rad Osme sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 158 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 102 narodna poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda : - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA UPOTREBU, DRŽANjE I NOŠENjE DOBARA (nastavak u pojedinostima)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sava Urošević i Milutin Prodanović.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 13. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Vjerica Radeta i Hranislav Perić.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li gospođa Radeta želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo, ako neko još uvek veruje da postoji razlika između DOS-a Vojislava Koštunice do 28. decembra prošle godine i DOS-a Vojislava Koštunice posle 28. decembra prošle godine, grdno se vara. U prilog tome, toj tvrdnji, jeste i član 13. Predloga zakona o izmenama i dounama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara.
Članom 13. predviđate retroaktivnu primenu ovog zakona, odnosno članova 9. i 10. ovog zakona.
Svi dobro znate da zakoni ne mogu da se primenjuju retroaktivno, da ne mogu da imaju retroaktivno dejstvo. Takođe svi dobro znate, većina u ovoj Narodnoj skupštini, odnosno većina funkcionera čije stranke imaju poslanike u ovoj Narodnoj skupštini, u ovom sazivu, u izbornoj kampanji su kao primer lošeg rada prethodne vlade i sudske grane vlasti spominjali čuvenu izjavu predsednika Vrhovnog suda, Sonje Brkić, koja je rekla da je tačno da zakoni ne mogu retroaktivno da se primenjuju, ali ako zatreba može da se nađe mogućnosti za to.
Pitam vas – kome je sad zatrebalo da se ove odredbe zakona primenjuju retroaktivno? Jasno je, to je zatrebalo Mlađanu Dinkiću koji će zahvaljjujući vašim glasovima imati mogućnost da na legalan način popuni budžet Srbije.
DSS i njeni funkcioneri u izbornoj kampanji i mimo toga se prozivaju i pozivaju na to da su legalisti i obećavaju da će štiti pravnu sigurnost građana. Pitam vas – da li se pravna sigurnost građana štiti na taj način što se donose zakoni sa retroaktivnom primenom? Upozoravam građane Srbije da vode računa, mogu da očekuju da će dobiti naknadne račune za sve dažbine koje su imali prema republičkom budžetu, koje su već izmirili, ali nikad se ne zna kada će ovoj vladi zatrebati još para i kada će zatražiti da se retroaktivno plate povećane obaveze, kako je to u ovom slučaju.
Em ste uvećali poreze na određena dobra, em tražite retroaktivnu primenu. Za oružje, za ličnu bezbednost bio je porez 900 dinara, sada 2.000 dinara. Za nošenje oružja porez je bio 4.500, a sada je 10.000 dinara, a za 10.000 dinara može da se kupi pištolj. Znači, onaj ko ga kupi, mora da plati porez državi, onoliko koliko ga je platio.
U toku prošle nedelje, u toku rasprave o ovim paketima zakona, pokušali ste da nametnete tezu da je gospodin Tomislav Nikolić u svojoj izjavi i svojoj diskusiji rekao nešto što je protiv lovačkih udruženja.
To nije tačno, jer u zakonu, u članu 25. Zakona koji vi menjate, u stavu prvom, tačka 6) stoji – lovačko oružje (jedan lovački karabin ili kombinovano lovačko oružje i jednu lovačku pušku) članova lovačkog udruženja koja gazduju lovištem, koji poseduju lovnu kartu za tekuću godinu, izdatu u skladu sa članom 39. stav 5. Zakona o lovstvu.
Ovo oružje, prema citiranom zakonu, bilo je oslobođeno poreza. Prema tome, vi vašim predlogom ništa niste pomogli stvarnim lovcima, a oni koji imaju više od dve puške, to su, dobro znate, skorojevići i novokomponovani sumnjivi bogataši, koji svojim oružjem i svojim tzv. lovom smetaju i lovcima i životinjama.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Anđelković.
Odbor za finansije i prestavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Gospodin Anđelković.

Dame i gospodo, suština je ovde, uopšte oko mobilnih telefona i poreza na mobilne telefone, da je ovo dvostruko oporezivanje. Naravno, ako je predviđen budžetom Republike Srbije prihod po osnovu poreza na mobilne telefone, onda može da se prihvati da oporezivanje ostane do kraja 2004. godine, a da 2005. godine ostane samo, faktički, porez na korišćenje mobilnog telefona tj. na visinu iznosa utrošenih sredstava.
Faktički, ovde nije reč samo o povećanju sa 200 na 300 dinara. To je jedan problem. Drugi problem je da je ovde neravnopravnost u oporezivanju, da bez obezira da li je neko potrošio 300 dinara, on plaća 300 dinara i onaj koji plaća 30.000 dinara mesečno za mobilni telefon, za potrošene impulse, plaća 300 dinara. Logično je da se tu obezbedi ravnopravnost, u tom smislu da onoliko koliko se potroši, plati se porez na to.
Shvatio sam da će ovaj amandman biti prihvaćen samo u nekoj drugačijoj formi. Nije bitna forma, najvažnije je da se suština prihvati i da u 2005. godini, počev od 1. januara, ovo oporezivanje građana Srbije prestane.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi reč? (Nije tu.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AKCIZAMA (pojedinosti)
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Dejan Rajčić, Dušan Proroković, Hranislav Perić, Veroljub Arsić, Dragoljub Stamenković, Zoran Antić, Milko Štimac, Branislav Rankić i Leila Ruždić-Trifunović.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Na sednici Odbora za finansije amandman na član 6. povukao je narodni poslanik Dušan Proroković.
Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres, u okviru koga je razmatran i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Molim predstavnika predlagača da se izjasni. (Nije tu.)

Poštovano predsedništvo, poštovane koleginice i kolege, podnela sam amandman na član 2. Predloga zakona. Član 2. glasi: "Osnovicu za obračun akcize pri uvozu kafe (sirove, pržene,  mlevene i ekstrakta kafe) čini vrednost proizvoda utvrđena po carinskim propisima, uvećana za iznos carine i drugih uvoznih dažbina".
Predložila sam da se ovaj član Predloga zakona briše. Razlog: mislim da uvođenje ovakvih akciza na kafu u našoj državi ne bi trebalo da se usvoji. Znamo da je kafa nacionalno piće, da se pije u državi više nego išta drugo, a na ovaj način smo doveli stanovništvo u situaciju da kupuje kafu goreg kvaliteta, znači da se opredeli, zbog cene, za gori kvalitet kafe.
Znam iz priča svojih roditelja da je kafa za vreme okupacije bila pravljena od ječma. Mi ćemo dovesti naš narod dotle da počne da pije najgori kvalitet kafe zato što su cene neujednačene. Ranije rešenje je nama mnogo pristupačnije. Ono je ujednačavalo cenu kafa, a kvalitet ste određivali sami, prema tome šta vam se više dopada. Zato je moj predlog da se ovakav amandman za uvođenje ovih akciza briše.

Da li po ovom amanu još neko želi reč?
Na član 2. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Dušan Proroković.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača su prihvatili ovaj amandman, sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman, sa ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 2. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Milko Štimac.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača su prihvatili ovaj amandman, sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman, sa ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.

Član 3. Predloga zakona predviđa da se na derivate nafte akciza plaća u sledećim iznosima, i to: na sve vrste motornog benzina 27,50 din po litru i na sve vrste dizel goriva 16,76 din/lit. Moj amandman na Predlog ovog zakona je da se član 3. briše. Povećanje akciza na derivate nafte pokazuje da je ministar shvatio da ne može da isfaninsira budžet iz onih planiranih prihoda, pa mora da poveća akcize koje pogađaju privredu i, naravno, sve građane, a ne samo one bogate.

Ovaj zakon je trebalo, po mom mišljenju, praviti pre budžeta ili praviti rebalans budžeta. Jasno je da je budžet nerealno donet, kada se mora deficit pokrivati povećanjem akciza. Uverena sam, da je ovaj zakon usvojen pre deset dana, da penzije koje su kasnile prvi put za tri godine nekoliko dana ne bi kasnile, jer bi verovatno uspeo budžet da se namiri. Pitam se šta bi bilo kada mi ovaj zakon ne bi izglasali, da li bi onda mogao budžet da se namiri, koji je neralno projektovan.

Zadužena sam i od jedne grupe naftaša, da ih tako nazovem, da u ovom amandmanu obrazložim da Rafinerija Beograd, jedina na Balkanu, ima jedno postrojenje, takoreći mini rafineriju, koja od starog ulja, koje predstavlja vrlo opasan otrov, rafinacijom pravi novo ulje.

Inače, u državama gde ne postoje takva postrojenja, a rekla sam da je ovo jedina rafinerija na Balkanu koja ga ima, ti otpadi se sipaju u reke ili u zemlju, ili se na razne načine neadekvatno odlažu. To onda čini u tim državama i na tim mestima pravu ekološku bombu. Ovaj rafinat je vrlo skup. Proizvodnja ovog rafinata je nezamenljiv način da se rešimo ovog otpada ekološkim putem, a još za to dobijamo i novac. Ukidanjem akciza ovo bi došlo u pitanje. Zato sam predložila da se ovaj član zakona briše.

Da li još neko želi reč? (Da.)

Izvolite, gospodin Vlahović.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poslanik Leila Ruždić-Trifunović je predložila brisanje ovog člana iz dva osnovna razloga. Prvi je da se upravo brisanjem člana radi u skladu sa proklamovanom politikom rasterećivanja privrede i stanovništva. Dodatnim akciznim opterećenjem na naftne derivate i naftu mi ćemo sutra imati znatno veće opterećenje privrede Srbije, a isto tako i stanovništva.
To je, još jednom podsećam naše građane, obrnuto od onoga što je proklamovano u predizbornoj kampanji, a podstetiću još jednom da je obećavano rasterećenje privrede i da će se podsticajnim merama poreske politike, a akcizna politika jeste deo poreske politike, uticati i na povećani privredni rast. Ovo će imati, nasuprot obećanjima, potpuno drugačije dejstvo, smanjenje privredne aktivnosti i, s druge strane, kroz veće opterećenje smanjenje konkurentnosti privrede.
Na taj način ni osnovni razlozi koji se u obrazloženju zakona pominju neće biti ispunjeni, odnosno osnovni ciljevi. Osnovni cilj je, s jedne strane, a to se ne odnosi samo na predloženi član zakona, nego i sledeći član 4, jeste smanjenje sive ekonomije i povećanje priliva. Nasuprot, imaćemo povećanje sive ekonomije i smanjenje priliva za budžet. Hvala.