Dame i gospodo narodni poslanici, daas imamo paket zakona koji bi trebalo da poprave stanje u pravosuđu i tužilaštvu. Ja ću govoriti o Zakonu o tužilaštvu. Zakon o tužilaštvu iz 1991. godine je bio dobar. Izmenama ovog zakona 2001, 2002, onda  2003. godine, dobili smo zakon koji nije dao rezultate.
Ovakav zakon da se ne ponovi više nikada. Zakonom iz 1991. godine tužioci su bili odgovorni samo Republičkom javnom tužiocu. Kada smo vršili promene Zakona i kada smo hteli da uvedemo nezavisno sudstvo, onda smo uveli da sudstvo bude zavisno i to političko. Verovatno je Batić hteo sve to da drži pod kontrolom. Ali upravo mu je to bilo glavno oružje da bi mogao da montira krivične prijave protiv članova SPS-a koji su bili na funkcijama, od lokalne uprave pa do vrha države. Podnete su mnoge krivične prijave koje nisu mogle da prođu na sudovima, jer nisu imale dovoljno dokaza. U prvom redu verovatno je bio cilj da se zaplaše ljudi, a posle podizanja prijava, nastupali su krizni štabovi i pod parolom – imaš krivične prijave, menjali su sve živo na terenu. Velika su bila obećanja Batića – reforme u sudstvu, nezavisno sudstvo.
Ovaj zakon, kako je sada predložen, može biti dobar, ukoliko se primeni u praksi, ali nisam mnogo ubeđen da će to zaživeti, imajući u vidu da i zakone koje smo doneli van sudstva, ništa se ne menja sve je po starom. Kako je tužilaštvo funkcionisalo u praksi u prethodnom periodu, ja ću izneti na svom primeru. U vreme korišćenja Baneta Ivkovića da glasa za DOS, pokušano je da se o poslanicima podnese što više krivičnih prijava, a onda se Bane javljao da nas spasava u dogovoru sa ljudima iz vrha DOS-a. Tada, u to vreme i protiv mene je podneta prijava - da sam odobrio da se šporet iz Kampa za raseljena lica, da raseljenom licu u privatnom smeštaju.
Iseljeno lice u privatnom smeštaju je bio milicionar koji je sa Kosova bio raspoređen u stanicu policije u Merošini. Upravnik Centra za raseljena lica je moj upravnik u preduzeću, koji je zajedno sa Crvenim krstom, jedan šporet koji je bio oštećen u transportu i nije htelo da ga prihvati nijedno raseljeno lice u kampu, potpisao uredne papire i predao raseljenom licu u privatnom smeštaju. Za to ja nisam ni znao, nigde i niko me za to nije pitao. U dokumentaciji me nema nigde, u papirima, i za takvu prijavu sam prvi put saznao od Baneta Ivkovića, ovde u Skupštini, koji mi je obećao da će mi pomoći da se to završi sa Vesićem.
Ne znam i nije mi jasno gde je inspektor MUP-a našao moje ime, da podnese krivičnu prijavu. Tri puta sam bio na Administrativnom odboru, da se reši uspostaljanje imuniteta, iako sam kod tužilaštva dao izjavu da se ne pozivam na imunitet. Treći put sam bio kod Tome i valjda više nećemo ići na Administrativni odbor.
Interesantnija od svega je izjava kolege poslanika iz DS-a u Administrativnom odboru - ne mogu da glasam za uspostavljanje imuniteta Periću, jer za ovo je predviđena kazna zatvora od 10 godina. Sutradan u "Novostima" je izašao članak - Hranislav Perić je prisvojio šporet od raseljenog lica sa Vlasine. Ja tamo nikada nisam ni bio. Tako sam ja prošao, kada se Batićeve reforme, Zakon za nezavisno sudstvo primeni u praksi. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Snežana Stojačić-Lakićević, a neka se pripremi narodni poslanik Milica Gavrilović.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, s obzirom na to da je poslaničkoj grupi DS ostalo relativno malo vremena, koncentrisaću se samo na određene primedbe koje imam na zakone i ponovo izražavam svoje nezadovoljstvo što se ovako velikom broju zakona, velikom broju značajnih zakona govori u spojenoj raspravi, samo sa jednim vremenom, jer nam ne omogućava da kažemo sve primedbe, iznesemo sve ono što bi želeli da uputimo ministru i vama i ukažemo na propuste koji su ovim zakonom, po meni, učinjeni.
Prvo ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu pravosuđa. U članu 2. se predviđa da se poveća broj pozivnih članova za dva i da to budu tužioci. Mislimo da je ta odredba dobra, da poboljšava Visoki savet pravosuđa i svakako je ne treba menjati. Ono što je sporno jeste činjenica da se članom 3. Predloga briše stav 2. kojim se, faktički, dovodi u pitanje sastav ostalih pozivnih članova, jer se u neku ruku onemogućava da u njegovom sastavu budu zastupljene sve sudije i faktički se postavlja monopol sudija Vrhovnog suda, koji jedino mogu biti članovi Visokog saveta pravosuđa.
Smatramo da ova odredba nije dobra, ali da je konkertno postavljena isključivo iz jednog razloga, a to je na insistiranje sudija Vrhovnog suda.
Do čega mi sada dolazimo? Dolazimo do toga da Visoki savet sada broji 7 sudija Vrhovnog suda. Veliko personalno veće, devet sudija Vrhovnog suda. Nadzorni odbor, pet sudija Vrhovnog suda. Visoki savet imenuje i unapređuje. Podsetiću vas da Veliko personalno veće utvrđuje razloge za razrešenje i penzionisanje, a Nadzorni odbor pokreće postupak. Sve to rade isključivo sudije Vrhovnog suda!
Ovde je, zaista, prekršen osnovni princip zastupljenosti i teritorijalne, ali isto tako i zastupljenosti sudija u svim stepenima sudstva. Posebna primedba je činjenica da postoji neustavna odredba u Predlogu zakona, to je da se u roku od 30 dana biraju novi članovi Visokog saveta, što umnogome dovodi u pitanje ustavnost ovog zakona, jer se krše osnovni principi i osnovna načela na kojima počiva naš Ustav.
Molila bih vas da intervenišete ukoliko su upadice neukusne.
(Predsedavajući: Molim vas, dozvolite poslaniku da izlaže.)
Odredbom člana 15. stav 2. utvrđuje se da predsednicima sudova koji su izabrani po Zakonu iz 2003. godine prestaje dužnost predsednika suda za koju su izabrani i nije saglasna sa načelima o vremnskom važenju Zakona i pravnom dejstvu Odluka Narodne skupštine. Retroaktivno oduzimanje dejstva skupštinskim odlukama otvara nesagledive posledice po ustavnost i zakonist u ovoj zemlji. Posledice prestanka dužnosti predsednika neotklonjive su. Suštinski, član 15. stav 2. Predloga znači - razrešenje od dužnosti predsednika sudova, a za to je zakonom i Ustavom propisan postupak.
Usvajanje ove odredbe značilo bi istovremeno donošenje pojedinačnih akata uz razrešenje van procedure, direktnom primenom zakona, što je nedopustivo, kako sa stanovišta domaćeg pravnog sistema, tako i 26.12.2003. godine, podsetiću vas gospodine ministre, ratifikovanom evropskom konvencijom o osnovnim ljudskim pravima i slobodama, sa deponovanim ratifikacionim dokumentima od 3. marta 2004. godine i obavezama koje je država time preuzela, a u vezi sa članom 10. Ustavne povelje i članom 4. Zakona o sprovođenju Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Ono što je posebno interesantno je činjenica da se ovaj zakon donosi po hitnom postupku i da u prelaznim i završnim odredbama izričito stoji da stupa na snagu jedan dan nakon objavljivanja. Ne razumemo toliku hitnost u ovom zakonu koji je izuzetno značajan, da se čak smetnulo sa uma da se konsultuju i najviše institucije pravosuđa u našoj zemlji, jer samim tim ovi propusti bi verovatno mogli biti i otklonjeni.
Ono što je posebno interesantno je i činjenica da, ukoliko bi se pokrenuo postupak pred Ustavnim sudom, znate i sami da odluka Ustavnog suda koja bi ovu odredbu, a sasvim sigurno je da će tako biti, proglasila neustavnom, faktički ne bi imala nikakvo pravno dejstvo, jer kao što znate, odluka Ustavnog suda ne može imati retroaktivno dejstvo na pojedinačne akte, što znači da oni koji su ponovo izabrani, iako su prethodno razrešeni protivustavnom odlukom, ostaju na funkciji.
Vrlo ozbiljna primedba i činjenica da se u ovim zakonima, sasvim sigurno, nije vodilo računa o interesima pravosuđa, nego pre svega se radilo saglasno očekivanjima svoje partije i politike koje želi u ovom trenutku da se sprovede. Nemoguće je neizvesti zaključak zbog čega se sve ovo danas radi. Očita je želja da se kompletna sudska vlast prenese na Vrhovni sud u Beogradu i na takav način izvrši kompletna kontrola pravosudnih funkcija i pravosuđa u Srbiji.
Smanjuje se dužina mandata predsednika sudova, što znači da sve sudije izabrane 2001. godine brzo dospevaju na promenu, pojačavaju se odredbe za nezavisnost sudija. Poruka je - razbucati sve, smeniti sve, postaviti svoje i zaštititi ih zakonom za čiju promenu ćemo verovatno morati čekati dovoljno vremena.
Zaista molim sve poslanike da dobro razmisle o ovome, jer nikom od nas nije u interesu tolika politizacija pravosuđa i sudstva u Srbiji u ovom trenutku. Posebno se obraćam poslanicima G17 plus, koji su već jednom, sasvim sam sigurna, naseli na predlog i glasali za zakon o pomoći haškim optuženicima.
Bili ste ovlašćeni predlagači, a da li je neko od vas glasao ili ne, to zaista ne mogu da izbrojim prilikom tapkanja, niti je to moj posao, ali sasvim izvesno znam da je jedan od predlagača bio gospodin Paunović. Naravno, želela bih da vas zamolim da razmislite, da ne dozvolite da ovakve odredbe ovog zakona budu usvojene, jer svima nama to svakako ide na dušu.
Kao član Građanskog saveza Srbije... (uuuuu) To uuuuuuu ne priliči Skupštini, pa ma od koga dolazilo. Molila bih da na uuuuu gospodin predsedavajući izrekne opomenu.
Danas je za ovom govornicom ministar rekao da se pravi zakon sa kojim se ulazi u Evropu. Danas je za ovom govornicom ministar rekao da pravimo zakon koji će unaprediti pravosuđe. Ponavljam, kao član Građanskog saveza Srbije imam obavezu da kažem da je gospodin ministar tokom vršenja svoje sudijske funkcije, čovek koji je poslednji doneo presudu o zabrani jedne knjige. Uspela sam da pronađem jednu koja, iako je odluka glasila da sve knjige treba spaliti, je sačuvana. Našli smo je u Narodnoj biblioteci i Univerzitetskoj biblioteci. Podestiću vas, radi se o knjizi Nebojše Popova "Kontrafatum".
Presuda je glasila: knjigu treba spaliti, a onda, kada se potvrdio ovom presudom, gospodin ministar je dobio mogućnost da sudi u jednom vrlo značajnom sudskom postupku. Naravno, bio je predsednik sudskog veća 1985. godine u procesu protiv "beogradske šestorice", odnosno grupe tadašnjih disidenata.
(Dobacivanje iz sale: Tema.)
Tema je potpuno aktuelna, jer govori o tome da, dok je ministar bio sudija, nije sudio po zakonu, već u skladu sa očekivanjima partije i politike, što se radi i sada, dok se predlaže ovaj zakon.
(Predsedavajući: Molim vas, vratite se temi.)
U obrazloženju te presude stoji "da su osuđeni zbog osnivanja nezakonitog sindikata i neobjavljenih tekstova. Okrivljeni su od 1982. do 1984. godine svojim napisima i govorom zlonamerno i neistinito prikazivali društveno-političke prilike kod nas, tako što su okrivljeni Milić i Olujić čitali svoje tekstove i usmeno govorili, pred većim brojem lica, na ilegalnim sastancima u privatnim stanovima, koji su oni organizovali, pri čemu su okrivljeni neistinito prikazivali tekovine naše Narodnooslobodilačke borbe i socijalističke izgradnje i ulogu KPJ i njenog rukovodstva i ličnost i delo predsednika SFRJ Josipa Broza Tita", stoji, između ostalog, u presudi gospodina ministra Zorana Stojkovića.
Danas je za ovom govornicom gospodin ministar rekao da se ne može odgovarati za izneto mišljenje. Njegova presuda i današnji predlozi govore suprotno.

Povreda Poslovnika, narodni poslanik Željko Tomić.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Stojačić, moram lično da vam se obratim povodom svega ovoga što ste govorili. Vrlo skoro je završena Osma sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije. Jedna druga 8. sednica, izgleda, nikako da se završi. Ona gde su vaši politički oci i mentori možda izgubili, više se i ne sećam, niti me interesuje. Ali, nemojte opterećivati ovaj dom nekim pričama iz 70-ih i 80-ih godina, da ne dođemo do Nebojše Popova i njegovih političkih sličnomišljenika i istomišljenika. Nema više "vunenih vremena", nema "Golubnjača", "Tikve" su procvetale. 'Ajmo ovu Srbiju da vodimo napred.

Povreda Poslovnika, ovlašćeni predstavnik G17.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, na osnovu člana 97. stav 2. koleginica poslanica se izjasnila na jedan netačan način o G17 plus. Naime, radi se o Zakonu o pravima haških optuženika. Ne znam u koji od ovih monitora je ko gledao, ali G17 plus nije glasao za taj zakon.
Prema tome, netačno je da je G17 plus glasao za Zakon o haškim optuženicima. Da ga ponovo stavite, ne bi ponovo glasali za njega.

Izvolite, replika.

Bila sam pomenuta. Možda G17 plus nije glasao tada za Zakon, ali je danas glasao protiv stavljanja na dnevni red Odluke Skupštine Vojvodine da se predmetni Zakon stavi van snage. Dakle, ponovo niste, pretpostavljam, izašli u susret vašim biračima, koji sasvim sigurno nisu glasali za vas da bi danas imali, sva sreća da je Odlukom Ustavnog suda stavljen van snage, da bi već od danas imali obavezu da izdvajamo za pomoć porodicama haških optuženika.
(Glas iz sale: Gde su vaši birači?)
Ne brinite, naše birače ćete vrlo brzo izbrojati nakon predsedničkih izbora i pobede gospodina Tadića na njima. Dragi kolega iz Novog Sada, ne radi se ovde o "tikvama". Radi se o ozbiljnoj karijeri sudije za koga kažu da je zaista bio elitni sudija. Ne bih želela da ulazim u to, jer verujem ljudima koji su mi o tome pričali.
Znate, teško je reći da li društvu više štete donose neznalice na odgovornim funkcijama ili znalci koji nemaju svest i odgovarajući kredibilitet da poštuju pozitivne propise i ponašaju se saglasno sa njima. Određene stvari iz biografije nikome od nas se ne mogu izbrisati. Moramo ih nositi odgovorno i svesno, koliko god to breme bilo teško. Ovo breme je teško, gospodin ministar ga mora nositi, a vi ga ne možete od toga odbraniti.

Replika i završavamo, pošto je ovde odgovor na repliku.