DVANAESTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 27.05.2004.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DVANAESTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

4. dan rada

27.05.2004

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:30 do 00:00

OBRAĆANJA

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala narodnom poslaniku Markoviću. Izvolite. Narodni poslanik Dragutin Perić.

Dragutin Perić

Srpska radikalna stranka
Narodni poslanici, gospođo ministre, kada se tiče člana 12. predloženog zakona, smatram da bi ovaj član trebalo da pretrpi izmene, a sve u smislu amandmana na ova član što su podneli poslanici SRS.
Ako ništa drugo, ono iz razloga što bi trebalo da znate da na na teritoriji Kosova i Metohije ne funkcioniše lokalna samouprava, i to u onom vidu kako funkcioniše u ostalim opštinama u Srbiji. To znači da se tamo imenuju koordinatori, a koordinator, verujem da ćete se složiti sa mnom, nije isto što i skupština opštine lokalne samouprave.
Jer kako stoji u članu 12. Predloga zakona – ako ovlašćeni predlagač ni u datom roku ne postupi u skladu sa zakonom, skupština jedinice lokalne samouprave imenovaće članove organa upravljanja bez predloga ovlašćenih predlagača.
Šta hoću da kažem? Pošto ne funkcioniše lokalna samouprava, imaćemo mogućnost da će nastavničko veće da predloži tri člana, da će savet roditelja da predloži tri člana, a koordinator nema ovlašćenja koja ima skupština lokalne samouprave. Znate da tamo nisu ni formirana opštinska veća, kao privremeni organ, kada se uvode privremene mere, a namere i intencije ovog zakona, uostalom i same Republike Srbije, jesu da se proces obrazovanja ujednačeno sprovodi na celoj teritoriji Srbije, tj. u onim mestima gde funkcionišu i na područjima gde rade srpske škole.
Zato je neophodno da se usvoji amandman SRS, da Ministarstvo prosvete, kao osnivač škola, jer ono je osnivač škola i na području Kosova i Metohije, daje saglasnost na imenovanje predloženih članova školskog odbora od strane ovlašćenih predlagača. U protivnom, doći će se u situaciju da nikad škole neće biti u stanju da formiraju školske odbore, kada se tiče škola na teritoriji Kosova i Metohije.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Da li još neko želi reč? Reč ima Veroljub Arsić.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo poslanici, moji prethodnici su obrazlagali ovaj amandman, gde SRS traži da i osnivač daje saglasnost za članove školskih odbora. Čudi me da predlagač ovog zakona to uporno, na određen način, izbegava.
Većina škola u Republici Srbiji je u vlasništvu države, odnosno Vlade Republike Srbije, a povereno je da saglasnost na izbor članova školskih odbora daje jedinica lokalne samouprave. Sve bi to bilo lepo kada bi se jedinice lokalne samouprave, kojih ima na teritoriji Republike Srbije, pridržavale Zakona o lokalnoj samoupravi, a čest je slučaj da se taj zakon krši, a još češći je slučaj da se krši Ustav Republike Srbije.
Postavlja se pitanje kako će takve lokalne samouprave, koje su po svim osnovama stekle uslov za raspuštanje i uvođenje privremenih mera, da imenuju članove školskih odbora, a ne pridržavaju se zakona, ne pridržavaju se Ustava, pa očekujete od njih da će ovaj posao, kada su u pitanju školski odbori, da urade kvalitetno, u korist građana i učenika koji idu u tu školu, i da zastupaju interese članova školskog odbora te škole. Nemam poverenja u jedan takav sistem vrednovanja i odluke koje takva jedinica lokalne samouprave može da donese.
Zato je SRS tražila da na takvu odluku, kada se donese, daje saglasnost i osnivač.
Postavlja se pitanje šta je sa privatnim školama, jer navodno biće, kako su to razni predlagači zakona o sistemima vaspitanja i školstva objašnjavali, privatnih škola. Ko će školski odbor da postavlja i ko će da odlučuje o tom školskom odboru ako je ta škola privatna? Hoće li ova procedura biti ispoštovana, znači tri roditelja, tri člana organa lokalne samouprave i tri člana iz kolektiva koji rade u toj školi, i kakva će onda biti prava osnivača, znači privatnog lica koje je osnovalo tu školu.
U sistemu podele vlasti, pogotovo kada je u pitanju državna uprava, određeni poslovi mogu da budu povereni organima lokalne samouprave. Programski je to u redu, u smislu da to vodi jačanju lokalne samouprave i decentralizacije vlasti, što jeste programsko opredeljenje SRS, ali tek onda kada država i institucije države budu toliko jake da organ lokalne samouprave ne sme da krši zakone i Ustav Republike Srbije, tek tada su se uslovi stekli.
Još uvek škole, gde je osnivač Vlada Republike Srbije, odnosno Republika Srbija, platu primaju iz Ministarstva za prosvetu, odnosno od Vlade Repubilke Srbije, pa je sasvim normalno da Vlada Republike Srbije, odnosno nadležno ministarstvo ima uvid i daje saglasnost ko je član školskog odbora za sve škole.
Tu se postavlja još jedan problem vezan za to finansiranje, jer ako mislimo da određene poslove poveravamo skupštinama opština da obavljaju, moramo da im obezbedimo izvorne prihode što je, imajući u vidu naš Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, potpuno nemoguće, tako da dolazite u koliziju između već postojećih zakona na različitim nivoima i smatram da bi ovaj amandman zbog toga trebalo prihvatiti.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloljub Albijanić i Marko Krstin.
Na sednici Odbora za prosvetu ovi narodni poslanici povukli su ovaj amandman.
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Živkucin.
Narodni poslanik Slobodan Živkucin je povukao ovaj amandman.
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Penezić.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Tomislav Penezić.

Tomislav Penezić

Srpska radikalna stranka
Meni bi bilo drago da me neko ovde sluša, a ne da me slušaju građani Srbije, jer građani Srbije ne mogu menjati amandmane. Amandmane menjaju narodni poslanici. Međutim, ovo se pretvorilo u večernje poselo i izgleda da ćemo do zore igranku imati.
Sve što je sadržano u ovom amandmanu govoreno je i u prethodnom amandmanu. Radi se o imenovanju u prethodnom, a sada o razrešenju organa upravljanja. Složio bih se, i to je jedini slučaj gde se slažem sa njom, sa gospođom Natašom Mićić kada kaže da nije zadovoljna obrazloženjem, pa nisam ni ja.
Obrazloženje glasi - amandman se ne prihvata jer se rešenjem u Predlogu zakona upotpunjuju razlozi za razrešenje organa upravljanja. Ništa nije rečeno konkretno, nego samo odgovor radi odgovora.
Gospodin Gašo Knežević malopre reče da postoji pet stubova. Od tih pet stubova jedan je i ovaj organ upravljanja, ali taj stub ima devet malih stubića koji ga čine kao celinu, a to je ono tri plus tri plus tri. Upravo o tome govorimo, pošto je osnivač Republika i trebalo bi da daje saglasnost na te, figurativno ću reći, stubiće, jer to više nisu stubići.
Poslednji stub, za koji ste rekli da je direktor, zavisi upravo od ovih stubića. Oni mogu da ga menjaju i često se dešavalo da se ne ispoštuje njihova volja, a ministar na kraju odlučuje. Onda se pitamo zašto, šta će taj organ upravljanja ako ga čine oni koje ne poštuje ministarstvo, jer ministarstvo verovatno ide po partijskoj i stranačkoj liniji, odabira direktora kojeg hoće.
Ako ne prihvatite prethodni amandman, onda ovde bespotrebno pričam, jer u prethodnom se imenuje, a ovde se razrešava. Zato savetujem da prihvatite i prethodni, a i ovaj jer su gotovo isti.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Gašo Knežević.
...
Građanski savez Srbije

Gašo Knežević

Demokratska stranka – Boris Tadić
Gospodine predsedavajući, radi se o replici.
Tačno je da je tripartitni sastav organa upravljanja, da oni imaju dosta značaja kod izbora direktora i da smo pokušali u rešenju koje je 2003. godine promovisano da ostavimo i ulogu ministra u tom procesu imenovanja direktora, ali na neki način da je minimiziramo.
To je posledica činjenice da škole u velikoj meri pripadaju lokalnim zajednicama. Naročito kada se radi o osnovnim školama, dakle o školama gde su najmlađa deca i lokalne zajednice te škole osećaju kao svoje. Osećaju ih i zato što ih izdržavaju. Faktički održavanje škole ide iz budžeta lokala, a ne iz centralnog budžeta. Zbog toga je ideja bila da lokalna zajednica da određene predstavnike organa upravljanja. Mi smo mislili da mora da se napravi balans. Balans je kod nas nađen na tri, tri, tri.
Drugi zainteresovani, osim lokalne zajednice, jeste nastavnički kadar. To su tri predstavnika zaposlenih, i treći – roditelji. Naročito u osnovnim i srednjim školama roditelji bi morali da imaju veliki značaj u sastavu tih školskih odbora.
Znam da ima različitih ideja, da sindikati zastupaju ideju o dominaciji članova kolektiva, gde bi hteli da imaju većinu. Dakle, ideja sindikata je da prevlast u školskom odboru ima kolektiv, na taj način što će pet predstavnika nastavničkog kadra biti u školskom odboru.
S druge strane, iste pretenzije ima lokalna zajednica. Jedino roditelji, koji su najmanje zaštićeni i obično služe kao moneta za potkusurivanje jednom ili drugom od ovih klanova, oni nemaju nikakvih pretenzija. Cilj i ideja je bila da se podigne značaj te funkcije, da se osećaju zaista kao članovi organa upravljanja u nekoj drugoj firmi koja nije škola, nije ustanova, dakle, koja služi obrazovanju, i da se onda kod njih rodi svest da oni imaju šta da kažu.
Ovako, u ovoj situaciji, trenutno smo u poziciji da političari iz lokalne zajednice ili nastavnici preko roditelja ostvaruju svoj cilj. Zbog toga kažem da je veoma važno, čini mi se, da se balans zadrži.
A čujem da sada ima ideja četiri - dva - tri, a to je jedna od ideja gde bi četiri imao kolektiv. Ta ideja možda i dalje spasava od potpunog disbalansa, jer ne daje kolektivu dominaciju. Ne daje mu petog člana, ali mislim da ipak vuče vodu na jednu stranu i da zbog toga nije najbolja.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Zlatan Jovanović

Srpska radikalna stranka
Gospodin Knežević je dobro rekao da je školski odbor politički organ. Njega biraju političari na lokalnom nivou i po pravilu je uvek sastavljen od ljudi koji su politički angažovani, a to su sigurno ona tri člana koje delegira lokalna samouprava, a preko roditelja se pravi ta prevlast u školskom odboru.
Školski odbor je organ upravljanja. On obavlja poslove koje mu poverava osnivač, a to je Republika, odnosno Vlada. On upravlja školom, jer mu je to Vlada Republike Srbije omogućila, da u njeno ime obavlja taj posao.
Zbog toga se vraćam na prethodni amandman, da je neophodno da osnivač, da Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo zna ko to upravlja nekom školom na teritoriji Republike Srbije.
Ovaj amandman, koji sam podneo na član 13, odnosi se na razrešenje organa upravljanja. Mi ovde tražimo da se pri razrešenju organa upravljanja ili nekog od članova tog organa obezbedi saglasnost Ministarstva, odnosno osnivača. Znači, isto kao što, po našem konceptu, za imenovanje organa upravljanja treba saglasnost, tako i za razrešenje bilo kog člana ili kompletnog organa treba saglasnost osnivača. Logično je to, nije tolika centralizacija, jednostavno onaj ko je osnivač mora da zna kome je taj posao upravljanja poverio.
U ovom članu 13. poslednji stav upravo govori koliko je ovaj ceo koncept nelogičan. Kaže, kada se utvrde nepravilnosti u postupku imenovanja, odnosno razrešenja organa urpavljanja, skupština jedinice lokalne samouprave dužna je da odmah pokrene postupak za preispitivanje akta o imenovanju. Pazite, kada se utvrde nepravilnosti. Ko to utvrđuje nepravilnosti, ko će da ih utvrdi, kako da ih utvrdi, ko je nadležan da utvrdi nepravilnosti u postupku imenovanja ili razrešenja organa upravljanja?
Ovde ne piše ko je taj organ ili pojedinac koji će da proveri da li je ispoštovana procedura u postupku imenovanja ili razrešenja, a onda stoji – kada se utvrde. Ne mogu pasti s neba, neko mora da iskontroliše, a to je Ministarstvo, odnosno ministar, koji će kroz taj institut saglasnosti da proveri da li je sve urađeno u skladu sa zakonom i da se saglasi ili ne saglasi sa tim.
Molim ministra, a koji se igra mobilnim telefonom, da malo pažnje obrati i da razmisli o ovome, i još uvek možemo intervenisati ovde i popraviti znatno ovaj predlog.